summaryrefslogtreecommitdiff
diff options
context:
space:
mode:
-rw-r--r--Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt13
-rw-r--r--Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/anthes-dindex.css126
-rw-r--r--Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/tex-live.css44
-rw-r--r--Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css178
-rw-r--r--Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html5626
-rw-r--r--Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdfbin451768 -> 452159 bytes
-rw-r--r--Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex371
7 files changed, 6172 insertions, 186 deletions
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt
index 998f8d066b6..6eccfcf6279 100644
--- a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt
@@ -24,20 +24,27 @@ To compile texlive-sr.tex, you need:
[2] http://canopus.iacp.dvo.ru/~panov/cm-unicode/
http://sourceforge.net/projects/cm-unicode/
- (please read TeX Live 2010 Guide sec. 3.4.5 on how to install these
- fonts for use with XeTeX);
+ (these fonts are also included in TeX Live 2010 -- please read
+ TeX Live Guide, section 3.4.5, `Font configuration for XeTeX' on how
+ to configure your system);
4. BSD or GNU make.
To produce texlive-sr.pdf, type `make pdf'.
+Since tex4ht currently does not fully support XeTeX, the HTML version
+of this documentation is produced similarly to that of the English
+original, but some handiwork was necessary to simplify .tex and .sty, to
+change encoding to cp1251 and back to utf-8, and to alter the generated
+CSS. Therefore you cannot produce HTML from the source using Makefile.
+
If you have any problems, suggestions or questions, please contact the
translator.
Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation
under the terms of the adapted version of FreeBSD documentation licence.
The text of the licence is included in texlive-sr.tex and at the end of
-resulting PDF file.
+resulting PDF/HTML files.
http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses
http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/anthes-dindex.css b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/anthes-dindex.css
new file mode 100644
index 00000000000..b8329c23750
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/anthes-dindex.css
@@ -0,0 +1,126 @@
+* {
+ margin: 0px;
+ padding: 0px;
+}
+
+body {
+ font-family: "DejaVu Sans", Verdana, Sans, Arial, Helvetica, sans-serif;
+ font-size: 12px;
+ margin-top: 4px;
+ /*text-align: center;*/
+ margin-left: 7px;
+ margin-right: 7px;
+ margin-bottom: 7px;
+}
+
+div#anthesdirheader {
+ padding: 0px;
+}
+
+div#indexof {
+ border-bottom: 1px dotted gray;
+ border-top: 1px dotted gray;
+ padding-top: 6px;
+ padding-bottom: 6px;
+ padding-left: 15px;
+ font-size: 14px;
+ color: #9f0e0e;
+ font-weight: bold;
+ /* width: 680px; */
+}
+
+div#dirmessage {
+ border-bottom: 1px dotted gray;
+ padding-top: 6px;
+ padding-bottom: 6px;
+ padding-left: 15px;
+ padding-right: 15px;
+ font-size: 11px;
+ font-weight: normal;
+ color: #3b3a3a;
+}
+
+div#dirmessage pre {
+ padding-top: 6px;
+ padding-bottom: 6px;
+ padding-left: 35px;
+ padding-right: 45px;
+ font-size: 11px;
+ font-weight: normal;
+ color: #161414;
+}
+
+#item {
+ padding-left: 10px;
+ padding-top: 4px;
+ padding-bottom: 4px;
+}
+
+#dirmessage a, #item a {
+ color: #b10101;
+ text-decoration: none;
+}
+
+img {
+ border: 0px;
+ padding: 0px;
+}
+
+table {
+ border: 0;
+ border-spacing: 0;
+ empty-cells: show;
+}
+
+th {
+ background: #e7e7e7;
+ padding-top: 4px;
+ padding-bottom: 4px;
+ padding-left: 15px;
+ padding-right: 15px;
+ text-align: left;
+ font-size: 12px;
+}
+
+td {
+ padding-top: 4px;
+ padding-bottom: 4px;
+ padding-left: 12px;
+ padding-right: 12px;
+ text-align: left;
+ font-size: 12px;
+ font-family: "DejaVu Sans Mono", "Bitstream Vera Sans Mono", "Lucida Sans Typewriter", Monaco, "Courier New", "Lucida Console", Courier, monospace;
+ border-bottom: 1px dotted #91918f;
+}
+
+table a {
+ display: block;
+ text-decoration: none;
+ color: #740202;
+}
+
+tr:hover {
+ background-color: #fff3d4;
+}
+
+#anthesdirheader {
+ padding-bottom: 10px;
+}
+
+#anthesdirfooter {
+ padding-top: 10px;
+ padding-bottom: 7px;
+ border-bottom: 1px dotted gray;
+}
+
+#contactline {
+ padding-top: 5px;
+ padding-bottom: 5px;
+ border-bottom: 1px dotted gray;
+ color: #494242;
+}
+
+#contactline a {
+ text-decoration: none;
+ color: #b10101;
+}
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/tex-live.css b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/tex-live.css
new file mode 100644
index 00000000000..b8aa763a0df
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/tex-live.css
@@ -0,0 +1,44 @@
+/* $Id: tex-live.css 3436 2007-01-13 22:34:01Z karl $
+ Simple CSS for TeX Live that adds margins and a little color.
+ original by Bzyl Wlodzimierz, edited by Karl Berry, 2005.
+ Public domain. */
+
+html {
+ // top left bottom right
+ margin: 15pt 15pt 15pt 15pt;
+ background: rgb(255,255,224);
+}
+
+body {
+ margin: 0 5pt 0 5pt;
+ padding: 0;
+ //matw: background: rgb(224,255,224);
+ // (It looks better to me to have a consistent background --karl)
+// fonts in browser are low resolution;
+// therefore generated serif are poor quality,
+// so they disturb reading (that is my opinion)
+ font-family: sans-serif;
+ font-style: normal;
+}
+
+/* (It looks better to me to not vary colors at every level --karl) */
+
+h3.sectionHead {
+ padding: 12pt 10pt 12pt 20pt;
+ //matw: background: rgb(192,224,255);
+ background: rgb(224,224,255);
+ color: rgb(0,0,32);
+}
+
+h4.subsectionHead {
+ padding: 7pt 10pt 7pt 40pt;
+ background: rgb(224,224,255);
+ color: rgb(0,0,32);
+}
+
+h5.subsubsectionHead {
+ padding: 3pt 10pt 3pt 40pt;
+ //matw: background: rgb(224,255,255);
+ background: rgb(224,224,255);
+ color: rgb(0,0,32);
+}
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css
new file mode 100644
index 00000000000..d4f18b9bb10
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css
@@ -0,0 +1,178 @@
+
+/* start css.sty */
+.larm-1728{font-size:170%;}
+.larm-2074{font-size:200%;}
+.lmsy-10x-x-172{font-size:172%;}
+.larm-1200{font-size:120%;}
+.larm-0900{font-size:90%;}
+.larm-0700{font-size:70%;}
+.larm-0800{font-size:80%;}
+p.noindent { text-indent: 0em }
+td p.noindent { text-indent: 0em; margin-top:0em; }
+p.nopar { text-indent: 0em; }
+p.indent{ text-indent: 1.5em }
+@media print {div.crosslinks {visibility:hidden;}}
+a img { border-top: 0; border-left: 0; border-right: 0; }
+center { margin-top:1em; margin-bottom:1em; }
+td center { margin-top:0em; margin-bottom:0em; }
+.Canvas { position:relative; }
+img.math{vertical-align:middle;}
+li p.indent { text-indent: 0em }
+li p:first-child{ margin-top:0em; }
+li p:last-child, li div:last-child { margin-bottom:0.5em; }
+li p~ul:last-child, li p~ol:last-child{ margin-bottom:0.5em; }
+.enumerate1 {list-style-type:decimal;}
+.enumerate2 {list-style-type:lower-alpha;}
+.enumerate3 {list-style-type:lower-roman;}
+.enumerate4 {list-style-type:upper-alpha;}
+div.newtheorem { margin-bottom: 2em; margin-top: 2em;}
+.obeylines-h,.obeylines-v {white-space: nowrap; }
+div.obeylines-v p { margin-top:0; margin-bottom:0; }
+.overline{ text-decoration:overline; }
+.overline img{ border-top: 1px solid black; }
+td.displaylines {text-align:center; white-space:nowrap;}
+.centerline {text-align:center;}
+.rightline {text-align:right;}
+div.verbatim {font-family: monospace; white-space: nowrap; text-align:left; clear:both; }
+.fbox {padding-left:3.0pt; padding-right:3.0pt; text-indent:0pt; border:solid black 0.4pt; }
+div.fbox {display:table}
+div.center div.fbox {text-align:center; clear:both; padding-left:3.0pt; padding-right:3.0pt; text-indent:0pt; border:solid black 0.4pt; }
+div.minipage{width:100%;}
+div.center, div.center div.center {text-align: center; margin-left:1em; margin-right:1em;}
+div.center div {text-align: left;}
+div.flushright, div.flushright div.flushright {text-align: right;}
+div.flushright div {text-align: left;}
+div.flushleft {text-align: left;}
+.underline{ text-decoration:underline; }
+.underline img{ border-bottom: 1px solid black; margin-bottom:1pt; }
+.framebox-c, .framebox-l, .framebox-r { padding-left:3.0pt; padding-right:3.0pt; text-indent:0pt; border:solid black 0.4pt; }
+.framebox-c {text-align:center;}
+.framebox-l {text-align:left;}
+.framebox-r {text-align:right;}
+span.thank-mark{ vertical-align: super }
+span.footnote-mark sup.textsuperscript, span.footnote-mark a sup.textsuperscript{ font-size:80%; }
+div.footnotes{border-top:solid 1px black; border-bottom:solid 1px black; padding-bottom:1ex; padding-top:0.5ex; margin-right:15%; margin-top:2ex; font-style:italic; font-size:85%;}
+div.footnotes p{margin-top:0; margin-bottom:0; text-indent:0;}
+div.tabular, div.center div.tabular {text-align: center; margin-top:0.5em; margin-bottom:0.5em; }
+table.tabular td p{margin-top:0em;}
+table.tabular {margin-left: auto; margin-right: auto;}
+td p:first-child{ margin-top:0em; }
+td p:last-child{ margin-bottom:0em; }
+div.td00{ margin-left:0pt; margin-right:0pt; }
+div.td01{ margin-left:0pt; margin-right:5pt; }
+div.td10{ margin-left:5pt; margin-right:0pt; }
+div.td11{ margin-left:5pt; margin-right:5pt; }
+table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; }
+td.td00{ padding-left:0pt; padding-right:0pt; }
+td.td01{ padding-left:0pt; padding-right:5pt; }
+td.td10{ padding-left:5pt; padding-right:0pt; }
+td.td11{ padding-left:5pt; padding-right:5pt; }
+table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; }
+.hline hr, .cline hr{ height : 1px; margin:0px; }
+.tabbing-right {text-align:right;}
+span.TEX {letter-spacing: -0.125em; }
+span.TEX span.E{ position:relative;top:0.5ex;left:-0.0417em;}
+a span.TEX span.E {text-decoration: none; }
+span.LATEX span.A{ position:relative; top:-0.5ex; left:-0.4em; font-size:85%;}
+span.LATEX span.TEX{ position:relative; left: -0.4em; }
+div.float, div.figure {margin-left: auto; margin-right: auto;}
+div.float img {text-align:center;}
+div.figure img {text-align:center;}
+.marginpar {width:20%; float:right; text-align:left; margin-left:auto; margin-top:0.5em; font-size:85%; text-decoration:underline;}
+.marginpar p{margin-top:0.4em; margin-bottom:0.4em;}
+table.equation {width:100%;}
+.equation td{text-align:center; }
+td.equation { margin-top:1em; margin-bottom:1em; }
+td.equation-label { width:5%; text-align:center; }
+td.eqnarray4 { width:5%; white-space: normal; }
+td.eqnarray2 { width:5%; }
+table.eqnarray-star, table.eqnarray {width:100%;}
+div.eqnarray{text-align:center;}
+div.array {text-align:center;}
+div.pmatrix {text-align:center;}
+table.pmatrix {width:100%;}
+span.pmatrix img{vertical-align:middle;}
+div.pmatrix {text-align:center;}
+table.pmatrix {width:100%;}
+span.bar-css {text-decoration:overline;}
+img.cdots{vertical-align:middle;}
+div.tabular, div.center div.tabular {text-align: center; margin-top:0.5em; margin-bottom:0.5em; }
+table.tabular td p{margin-top:0em;}
+table.tabular {margin-left: auto; margin-right: auto;}
+td p:first-child{ margin-top:0em; }
+td p:last-child{ margin-bottom:0em; }
+div.td00{ margin-left:0pt; margin-right:0pt; }
+div.td01{ margin-left:0pt; margin-right:5pt; }
+div.td10{ margin-left:5pt; margin-right:0pt; }
+div.td11{ margin-left:5pt; margin-right:5pt; }
+table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; }
+td.td00{ padding-left:0pt; padding-right:0pt; }
+td.td01{ padding-left:0pt; padding-right:5pt; }
+td.td10{ padding-left:5pt; padding-right:0pt; }
+td.td11{ padding-left:5pt; padding-right:5pt; }
+table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; }
+.hline hr, .cline hr{ height : 1px; margin:0px; }
+div.array {text-align:center;}
+.partToc a, .partToc, .likepartToc a, .likepartToc {line-height: 200%; font-weight:bold; font-size:110%;}
+.index-item, .index-subitem, .index-subsubitem {display:block}
+div.caption {text-indent:-2em; margin-left:3em; margin-right:1em; text-align:left;}
+div.caption span.id{font-weight: bold; white-space: nowrap; }
+h1.partHead{text-align: center}
+p.bibitem { text-indent: -2em; margin-left: 2em; margin-top:0.6em; margin-bottom:0.6em; }
+p.bibitem-p { text-indent: 0em; margin-left: 2em; margin-top:0.6em; margin-bottom:0.6em; }
+.paragraphHead, .likeparagraphHead { margin-top:2em; font-weight: bold;}
+.subparagraphHead, .likesubparagraphHead { font-weight: bold;}
+.quote {margin-bottom:0.25em; margin-top:0.25em; margin-left:1em; margin-right:1em; text-align:justify;}
+.verse{white-space:nowrap; margin-left:2em}
+div.maketitle {text-align:center;}
+h2.titleHead{text-align:center;}
+div.maketitle{ margin-bottom: 2em; }
+div.author, div.date {text-align:center;}
+div.thanks{text-align:left; margin-left:10%; font-size:85%; font-style:italic; }
+.quotation {margin-bottom:0.25em; margin-top:0.25em; margin-left:1em; }
+.abstract p {margin-left:5%; margin-right:5%;}
+div.abstract {width:100%;}
+.alltt P { margin-bottom : 0em; margin-top : 0em; }
+.alltt { margin-bottom : 1em; margin-top : 1em; }
+.figure img.graphics {margin-left:10%;}
+table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; }
+div.longtable{text-align:center;}
+.uline{ text-decoration:underline; }
+.uuline{ text-decoration:underline; }
+span.sout {text-decoration: line-through }
+span.xout {text-decoration: line-through }
+span.uwave {text-decoration:underline }
+P.fancyvrb {white-space: nowrap; margin:0em;}
+div#fancyvrb1{ border-top: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb1{ border-left: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb1{ border-bottom: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb1{ border-right: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb2{ border-top: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb2{ border-left: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb2{ border-bottom: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb2{ border-right: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb3{ border-top: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb3{ border-left: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb3{ border-bottom: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb3{ border-right: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb4{ border-top: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb4{ border-left: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb4{ border-bottom: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb4{ border-right: solid 0.4pt; }
+/* end css.sty */
+
+/* handiwork */
+body, h3.sectionHead, h4.subsectionHead, h5.subsubsectionHead { font-family : "DejaVu Sans", Verdana, Calibri, Arial, Helvetica, "Bitstream Vera Sans", sans-serif; }
+div.fancyvrb, div.BVerbatimInput, .texttt, .file, .samp { font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 85%; }
+.url {font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 80%; }
+div.verbatim {font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; white-space: nowrap; text-align:left; clear:both; }
+dt.description {font-weight: bold; }
+dt.list {font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-weight: bold; font-size: 80%; }
+.obeylines-h,.obeylines-v { font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 80%; }
+div.caption {text-indent:-2em; margin-left:3em; margin-right:1em; text-align:left; margin-top: .5em; margin-bottom: .9em; }
+.path { font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 80%; }
+div.footnotes{border-top:solid 1px black; border-bottom:solid 1px black; padding-bottom:1ex; padding-top:0.5ex; margin-right:15%; margin-top:2ex; font-style:normal; font-size:85%;}
+div.footnotes p{margin-top:0; margin-bottom:0; text-indent:0;}
+.larm-0700 { font-size: 85%; }
+.command { font-weight: bold; }
+.emph { font-style: italic; }
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html
new file mode 100644
index 00000000000..6001c4d82ad
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html
@@ -0,0 +1,5626 @@
+<!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01 Transitional//EN"
+ "http://www.w3.org/TR/html4/loose.dtd">
+<html xml:lang="sr" >
+<head>
+ <title>TeX Live: Приручник
+- TeX Live 2010</title>
+<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=utf-8">
+<meta name="generator" content="TeX4ht (http://www.cse.ohio-state.edu/~gurari/TeX4ht/)">
+<meta name="originator" content="TeX4ht (http://www.cse.ohio-state.edu/~gurari/TeX4ht/)">
+<!-- charset=utf-8,html,info,fn-in -->
+<meta name="src" content="texlive-sr.tex">
+<meta name="date" content="2010-07-06 19:10:00">
+<link rel="stylesheet" type="text/css" href="texlive-sr.css">
+<link rel="stylesheet" type="text/css" href="texlive-sr.css" />
+<link rel="stylesheet" type="text/css" href="../texlive-en/tex-live.css" />
+</head><body
+>
+ <div class="maketitle">
+
+
+
+
+
+<h2 class="titleHead"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live: Приручник<br />
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live 2010<span class="thank-mark"><a
+href="#tk-1" id="kt-1">*</a></span></h2>
+ <div class="author" ><span
+class="larm-1200">Карл Бери, уредник</span>
+<br /> <a
+href="http://tug.org/texlive/" class="url" ><span
+class="larm-1200">http://tug.org/texlive/</span></a><br>
+<br /> <span
+class="larm-0900">превод на српски језик</span>
+<br /> <span
+class="larm-0900">Никола Лечић</span>
+<br /> <a
+href="mailto:nikola.lecic@anthesphoria.net" ><span class="path"><span
+class="larm-0700">nikola.lecic@anthesphoria.net</span></span></a> </div><br />
+<div class="date" ><span
+class="larm-1200">јул 2010</span></div>
+ </div>
+ <h3 class="likesectionHead"><a
+ id="x1-1000"></a>Садржај</h3>
+ <div class="tableofcontents">
+ <span class="sectionToc" >1 <a
+href="#x1-20001" id="QQ2-1-2">Увод</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >1.1 <a
+href="#x1-30001.1" id="QQ2-1-3">TEX Live и TEX Collection</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >1.2 <a
+href="#x1-40001.2" id="QQ2-1-4">Подржани оперативни системи</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >1.3 <a
+href="#x1-50001.3" id="QQ2-1-5">Основна инсталација <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >1.4 <a
+href="#x1-60001.4" id="QQ2-1-6">На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >1.5 <a
+href="#x1-70001.5" id="QQ2-1-7">Помоћ у раду</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >2 <a
+href="#x1-80002" id="QQ2-1-8">Преглед <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live-а</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >2.1 <a
+href="#x1-90002.1" id="QQ2-1-9"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection: TEX Live, proTEXt, MacTEX</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >2.2 <a
+href="#x1-100002.2" id="QQ2-1-10">TEX Live директоријуми највишег нивоа</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >2.3 <a
+href="#x1-110002.3" id="QQ2-1-11">Садржај директоријума texmf</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >2.4 <a
+href="#x1-120002.4" id="QQ2-1-12">Проширења <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >2.5 <a
+href="#x1-130002.5" id="QQ2-1-13">Други истакнути програми у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >2.6 <a
+href="#x1-140002.6" id="QQ2-1-14">Фонтови у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >3 <a
+href="#x1-150003" id="QQ2-1-15">Инсталација</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >3.1 <a
+href="#x1-160003.1" id="QQ2-1-16">Покретање инсталационог програма</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.1 <a
+href="#x1-170003.1.1" id="QQ2-1-17">Unix</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.2 <a
+href="#x1-180003.1.2" id="QQ2-1-18">MacOSX</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.3 <a
+href="#x1-190003.1.3" id="QQ2-1-19">Windows</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.4 <a
+href="#x1-200003.1.4" id="QQ2-1-23">Cygwin</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.5 <a
+href="#x1-210003.1.5" id="QQ2-1-24">Инсталација у текстуалном режиму</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.6 <a
+href="#x1-220003.1.6" id="QQ2-1-25">Инсталација у експертском графичком режиму</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.7 <a
+href="#x1-230003.1.7" id="QQ2-1-26">Инсталација у поједностављеном
+графичком („wizard“) режиму</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >3.2 <a
+href="#x1-240003.2" id="QQ2-1-27">Употреба инсталационог програма</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.2.1 <a
+href="#x1-250003.2.1" id="QQ2-1-28">Мени за избор платформе (само на Unix-у)</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.2.2 <a
+href="#x1-260003.2.2" id="QQ2-1-30">Избор компоненти</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.2.3 <a
+href="#x1-270003.2.3" id="QQ2-1-33">Директоријуми</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.2.4 <a
+href="#x1-280003.2.4" id="QQ2-1-34">Опције</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >3.3 <a
+href="#x1-290003.3" id="QQ2-1-36">Параметри програма install-tl на командној линији</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.3.1 <a
+href="#x1-300003.3.1" id="QQ2-1-37">Параметар -repository</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >3.4 <a
+href="#x1-310003.4" id="QQ2-1-38">Постинсталациони задаци</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.1 <a
+href="#x1-320003.4.1" id="QQ2-1-39">Windows</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.2 <a
+href="#x1-330003.4.2" id="QQ2-1-40">Ако су направљени симболички линкови</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.3 <a
+href="#x1-340003.4.3" id="QQ2-1-41">Системске променљиве на Unix-у</a></span>
+
+
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.4 <a
+href="#x1-350003.4.4" id="QQ2-1-42">Системске променљиве: глобална подешавања</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.5 <a
+href="#x1-360003.4.5" id="QQ2-1-43">Подешавање фонтова за XeTEX</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.6 <a
+href="#x1-370003.4.6" id="QQ2-1-44">ConTEXt Mark IV</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.7 <a
+href="#x1-380003.4.7" id="QQ2-1-45">Укључивање локалних и личних макроа</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.8 <a
+href="#x1-390003.4.8" id="QQ2-1-46">Укључивање спољних фонтова</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.9 <a
+href="#x1-400003.4.9" id="QQ2-1-47">Увећавање максимално доступне меморије
+на Windows-у и Cygwin-у</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >3.5 <a
+href="#x1-410003.5" id="QQ2-1-48">Тестирање инсталације</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >3.6 <a
+href="#x1-420003.6" id="QQ2-1-49">Додатни софтвер који се може преузети са Интернета</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >4 <a
+href="#x1-430004" id="QQ2-1-50">Инсталације на мрежи</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >5 <a
+href="#x1-440005" id="QQ2-1-51">Максимално преносиви <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live на DVD-ју или USB-диску</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >6 <a
+href="#x1-450006" id="QQ2-1-52">Одржавање инсталације помоћу tlmgr</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >6.1 <a
+href="#x1-460006.1" id="QQ2-1-56">tlmgr у графичком (GUI) режиму рада</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >6.2 <a
+href="#x1-470006.2" id="QQ2-1-57">Примери позивања tlmgr-а са командне линије</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >7 <a
+href="#x1-480007" id="QQ2-1-58">Напомене за Windows</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >7.1 <a
+href="#x1-490007.1" id="QQ2-1-59">Могућности специфичне за Windows</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >7.2 <a
+href="#x1-500007.2" id="QQ2-1-60">Додатни софтвер укључен на Windows-у</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >7.3 <a
+href="#x1-510007.3" id="QQ2-1-62">Лични кориснички директоријум на Windows-у</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >7.4 <a
+href="#x1-520007.4" id="QQ2-1-63">Windows-ов „registry“</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >7.5 <a
+href="#x1-530007.5" id="QQ2-1-64">Овлашћења на Windows-у</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >8 <a
+href="#x1-540008" id="QQ2-1-65">Кориснички водич кроз Web2C</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >8.1 <a
+href="#x1-550008.1" id="QQ2-1-66">Проналажење фајлова помоћу Kpathsea</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >8.1.1 <a
+href="#x1-560008.1.1" id="QQ2-1-67">Извори путања</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >8.1.2 <a
+href="#x1-570008.1.2" id="QQ2-1-68">Конфигурациони фајлови</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >8.1.3 <a
+href="#x1-580008.1.3" id="QQ2-1-69">Прерачунавање путање</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >8.1.4 <a
+href="#x1-590008.1.4" id="QQ2-1-70">Стандардно прерачунавање</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >8.1.5 <a
+href="#x1-600008.1.5" id="QQ2-1-71">Прерачунавање заграда</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >8.1.6 <a
+href="#x1-610008.1.6" id="QQ2-1-72">Прерачунавање поддиректоријума</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >8.1.7 <a
+href="#x1-620008.1.7" id="QQ2-1-73">Списак специјалних симбола и њихово значење:
+преглед</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >8.2 <a
+href="#x1-630008.2" id="QQ2-1-74">Базе података са именима фајлова</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >8.2.1 <a
+href="#x1-640008.2.1" id="QQ2-1-75">База података ls-R</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >8.2.2 <a
+href="#x1-650008.2.2" id="QQ2-1-76">Самостални програм за претраживање: kpsewhich</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >8.2.3 <a
+href="#x1-660008.2.3" id="QQ2-1-77">Примери употребе</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >8.2.4 <a
+href="#x1-670008.2.4" id="QQ2-1-78">Поступци отклањања грешака</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >8.3 <a
+href="#x1-680008.3" id="QQ2-1-82">Опције током рада (runtime options)</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >9 <a
+href="#x1-690009" id="QQ2-1-83">Захвалнице</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >10 <a
+href="#x1-7000010" id="QQ2-1-84">Историја издањā</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >10.1 <a
+href="#x1-7100010.1" id="QQ2-1-85">Прошлост</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >10.1.1 <a
+href="#x1-7200010.1.1" id="QQ2-1-86">2003</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >10.1.2 <a
+href="#x1-7300010.1.2" id="QQ2-1-87">2004</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >10.1.3 <a
+href="#x1-7400010.1.3" id="QQ2-1-88">2005</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >10.1.4 <a
+href="#x1-7500010.1.4" id="QQ2-1-89">2006&#8211;2007</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >10.1.5 <a
+href="#x1-7600010.1.5" id="QQ2-1-90">2008</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >10.1.6 <a
+href="#x1-7700010.1.6" id="QQ2-1-91">2009</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >10.2 <a
+href="#x1-7800010.2" id="QQ2-1-92">Тренутно стање</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >10.3 <a
+href="#x1-7900010.3" id="QQ2-1-93">Будућност</a></span>
+ </div>
+
+
+<!--l. 98--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">1 </span> <a
+ id="x1-20001"></a>Увод</h3>
+<!--l. 101--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.1 </span> <a
+ id="x1-30001.1"></a><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live и <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection</h4>
+<!--l. 103--><p class="noindent" >У овом документу су описане главне могућности софтверске дистрибуције <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live, која се састоји од <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а и програма који су повезани са
+њим, и која се прави за GNU/Linux и друге варијанте Unix-а, Mac OS X и
+Windows.
+<!--l. 108--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live се може преузети са Интернета или добити преко <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection DVD-ја
+који групе корисника <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а дистрибуирају својим члановима,
+и на разне друге начине. Одељак <a
+href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a> укратко описује садржај
+DVD-ја. <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live и <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection су резултат удружених напора многих група
+корисника <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а. Овај документ описује пре свега сâм <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live.
+<!--l. 115--><p class="indent" > У <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live су укључени програми <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, LaTeX2e, Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t, Metafont, MetaPost, BibTeX и
+многи други, обимна колекција макроа, фонтова и документације, као
+и подршка за припрему текста на много разних писама и језика из свих делова
+света.
+<!--l. 120--><p class="indent" > Кратак преглед најважнијих промена у овом издању <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а налази се
+на крају документа, у одељку&nbsp;<a
+href="#x1-7000010">10<!--tex4ht:ref: sec:history --></a> (стр.&nbsp;<a
+href="#x1-7000010">79<!--tex4ht:ref: sec:history --></a>).
+<!--l. 124--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.2 </span> <a
+ id="x1-40001.2"></a>Подржани оперативни системи</h4>
+<!--l. 127--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live садржи унапред компајлиране програме за многе варијанте
+Unix-а, укључујући GNU/Linux и Mac OS X. Такође,
+ту су и верзије програма за Cygwin. Пошто је изворни код
+укључен у дистрибуцију, програми се могу компајлирати и на
+платформама<span class="footnote-mark"><a
+href="#fn1x0" id="fn1x0-bk"><sup class="textsuperscript">1</sup></a></span><a
+ id="x1-4001f1"></a>
+за које немамо унапред припремљене бинарне фајлове.
+<!--l. 143--><p class="indent" > Што се тиче Windows-а, подржани су само Windows 2000 и касније верзије. Подршка
+за Windows&nbsp;9x, ME и NT је укинута. Захваљујући овој
+промени Windows захтева много мање посебног третмана у поређењу са Unix
+системима. Не постоје посебни 64-битни програми за Windows; уместо тога, 32-битни програми
+би требало да раде на 64-битним системима.
+<!--l. 150--><p class="indent" > Погледајте одељек&nbsp;<a
+href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a> ако Вам је потребно више информација о
+алтернативним решењима за Windows и Mac OS X.
+<!--l. 153--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.3 </span> <a
+ id="x1-50001.3"></a>Основна инсталација <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а</h4>
+<!--l. 156--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live се може инсталирати са DVD-ја или преко Интернета (<a
+href="http://tug.org/texlive/acquire.html" class="url" >http://tug.org/texlive/acquire.html</a>).
+Сам програм за инсталацију који ради преко мреже је мали и скида све што
+је задато са Интернета.
+<!--l. 161--><p class="indent" > Програм за инсталацију са DVD-ја омогућава Вам да инсталирате <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live на локални диск. <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live се не може директно покретати са DVD-ја, као ни из DVD
+ISO фајла, али зато можете да припремите преносиву радну верзију на
+нпр. USB-диску (погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-440005">5<!--tex4ht:ref: sec:portable-tl --></a>). Инсталација је
+детаљно описана у одељцима који следе (стр.&nbsp;<a
+href="#x1-150003">13<!--tex4ht:ref: sec:install --></a>); укратко, поступак изгледа
+овако:
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">Инсталациона скрипта
+
+
+ се зове <span class="path">install-tl</span>. Она може да ради у поједностављеном графичком, тзв.
+ „wizard“ режиму, ако се позове са опцијом <span class="path">-gui=wizard</span> (подразумевани режим на
+ Windows-у, у текстуалном режиму ако се позове са <span class="path">-gui=text</span> (подразумевани режим на свим
+ другим системима), и графичком режиму на експертском нивоу (тзв. „expert GUI“ режим),
+ који се позива са <span class="path">-gui=perltk</span>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Један од инсталираних програма је и <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;Manager, који се
+ позива помоћу tlmgr. Као и програм за инсталацију, он може да се користи
+ и у графичком (GUI) и у текстуалном режиму. Можете га користити да инсталирате и
+ деинсталирате пакете и да обавите разне конфигурационе задатке.
+ </li></ul>
+<!--l. 188--><p class="indent" > <a id="security"></a>
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.4 </span> <a
+ id="x1-60001.4"></a>На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности</h4>
+<!--l. 192--><p class="noindent" >Према нашем најдубљем знању и уверењу, основни <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;програми
+који чине језгро <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-a изузетно су робусни (и увек су били такви).
+Међутим, допунски програми који су укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live нису
+нужно на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да будете опрезни
+када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне податке;
+најсигурније што можете да урадите јесте да то увек радите у новом
+поддиректоријуму.
+<!--l. 200--><p class="indent" > Потреба за опрезом је нарочито важна на Windows-у, пошто Windows обично
+тражи програме у текућем директоријуму пре него на било ко другом
+месту, без обзира на путању за претрагу коју задаје корисник. Ово
+отвара широку лепезу могућности за напад. Ми смо санирали многе сигурносне
+пропусте, али неки превиди су без сумње и даље ту, нарочито у програмима
+који нам долазе са стране. Стога препоручујемо да проверите да ли радни
+директоријум садржи сумњиве, пре свега извршне фајлове (бинарне или
+скрипте). Њих обично нема, и свакако не би требало да се створе обичном обрадом неког
+документа.
+<!--l. 210--><p class="indent" > Коначно, <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(и пратећи програми) често стварају нове фајлове када
+обрађују документ, што је особина која се може злоупотребити на
+много разних начина. Да поновимо, обрада непознатих докумената у новом поддиректоријуму
+је најсигурније што можете да урадите.
+<!--l. 216--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.5 </span> <a
+ id="x1-70001.5"></a>Помоћ у раду</h4>
+<!--l. 219--><p class="noindent" >Заједница корисника <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а је активна и пријатељски расположена,
+тако да се и на најозбиљнија питања на крају нађе
+одговор. Међутим, ова подршка је неформалне природе будући да долази од
+волонтерā и случајних читалаца мејлинг-листа, тако да је нарочито
+важно да „урадите домаћи задатак“ пре него што нешто питате. (Ако више волите
+загарантовану комерцијалну подршку, можете се у у потпуности одрећи <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а и
+купити одговарајући систем; на страници <a
+href="http://tug.org/interest.html#vendors" class="url" >http://tug.org/interest.html#vendors</a>
+постоји списак таквих продаваца.)
+<!--l. 229--><p class="indent" > Ово је листа расположивих ресурса датих отприлике редоследом по коме
+препоручујемо да их користите:
+<!--l. 232--><p class="indent" >
+ <dl class="description"><dt class="description">
+Страница за почетнике </dt><dd
+class="description">Ако сте нови у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у, страница <a
+href="http://tug.org/begin.html" class="url" >http://tug.org/begin.html</a> нуди кратак
+ увод у систем.
+ </dd><dt class="description">
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> FAQ </dt><dd
+class="description">(питања везана за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> која се често постављају)
+ представља огромну збирку одговора на све врсте
+ питања, од најосновнијих до најсложенијих.
+
+
+ Та збирка је укључена у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live и налази се у директоријуму
+ <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/html/index.html" >texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/html/index.html</a>, а доступна је и на Интернету преко
+ <a
+href="http://www.tex.ac.uk/faq" class="url" >http://www.tex.ac.uk/faq</a>. Молимо Вас да одговоре прво овде потражите.
+ </dd><dt class="description">
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Catalogue </dt><dd
+class="description">(<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-каталог) Ако тражите неки специфичан пакет, фонт или програм,
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-каталог је место на коме треба отпочети претрагу. То је
+ огромна колекција свих ствари које имају везе са <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом.
+ Погледајте <a
+href="http://www.ctan.org/help/Catalogue/" class="url" >http://www.ctan.org/help/Catalogue/</a>.
+ </dd><dt class="description">
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> ресурси на Интернету </dt><dd
+class="description">Интернет-страница <a
+href="http://tug.org/interest.html" class="url" >http://tug.org/interest.html</a> садржи
+ многе линкове који имају везе са <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом, нарочито на бројне
+ књиге, приручнике и чланке о свим аспектима система.
+ </dd><dt class="description">
+архивирана подршка </dt><dd
+class="description">Два главна форума су Usenet група <a
+href="news:comp.text.tex" class="url" >news:comp.text.tex</a>
+ и мејлинг-листа <a
+href="mailto:texhax@tug.org" ><span class="path">texhax@tug.org</span></a>. Архиве ова два форума садрже велики
+ број питања и одговора прикупљених током много година; ове
+ претраживе архиве су доступне преко <a
+href="http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics" class="url" >http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics</a> и
+ <a
+href="http://tug.org/mail-archives/texhax" class="url" >http://tug.org/mail-archives/texhax</a>. Такође, обична претрага Интернета, на пример
+ преко <a
+href="http://google.com" class="url" >http://google.com</a>, никад није на одмет.
+ </dd><dt class="description">
+постављање питања </dt><dd
+class="description">
+ Ако и даље не можете да пронађете одговор, можете да поставите
+ питање на <span class="path">comp.text.tex</span> користећи Google или свој newsreader,
+ или на <a
+href="mailto:texhax@tug.org" ><span class="path">texhax@tug.org</span></a> путем електронске поште. Али, пре него што поставите
+ питање, <span class="emph">молимо Вас</span> да прочитате овај
+ текст из FAQ колекције како бисте увећали шансе да добијете
+ користан одговор: <a
+href="http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion" class="url" >http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion</a>.
+ </dd><dt class="description">
+подршка везана за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live </dt><dd
+class="description">Ако желите да пријавите грешку или ако имате
+ предлоге и коментаре везане за дистрибуцију, инсталацију или
+ документацију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а, мејлинг-листа је <a
+href="mailto:tex-live@tug.org" ><span class="path">tex-live@tug.org</span></a>.
+ Међутим, ако се Ваше питање тиче употребе неког посебног програма
+ укљученог у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, молимо Вас да пишете особи која тренутно одржава
+ тај програм или на одговарајућу мејлинг-листу. Врло
+ често, покретање програма са параметром <span class="path">--help</span> даје адресу на
+ коју треба пријавити грешке.
+ </dd></dl>
+<!--l. 283--><p class="indent" > С друге стране, ту је пружање помоћи онима који
+постављају питања. И <span class="path">comp.text.tex</span> и <span class="path">texhax</span> су отворени за сваког, па стога
+будите слободни да се прикључите; почните да читате и помозите где можете.
+<!--l. 291--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">2 </span> <a
+ id="x1-80002"></a>Преглед <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live-а</h3>
+<!--l. 294--><p class="noindent" >Овај одељак описује садржај дистрибуције <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection
+и њеног саставног дела, <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а.
+<!--l. 296--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.1 </span> <a
+ id="x1-90002.1"></a><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection: <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, pro<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t, Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></h4>
+<!--l. 299--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection DVD обухвата:
+<!--l. 301--><p class="indent" >
+ <dl class="description"><dt class="description">
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live </dt><dd
+class="description">Комплетан <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> систем који се може покретати „жив“ (live) или инсталиран
+ на диск. Интернет-страница <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-a је <a
+href="http://tug.org/texlive/" class="url" >http://tug.org/texlive/</a>.
+
+
+ </dd><dt class="description">
+Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> </dt><dd
+class="description">Варијанта <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а за Mac OS X; укључује инсталациони
+ програм
+ писан специјално за Mac OS X&nbsp;и још неке Mac апликације.
+ Интернет-страница пројекта је <a
+href="http://tug.org/mactex/" class="url" >http://tug.org/mactex/</a>.
+ </dd><dt class="description">
+pro<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t </dt><dd
+class="description">Рађен као проширење Windows
+ дистрибуције MiK<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, pro<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t&nbsp;укључује неколико допунских
+ алатки и поједностављује инсталацију. Он је
+ у потпуности независан од <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а и има сопствена упутства за инсталацију.
+ Интернет-страница pro<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t-а је <a
+href="http://tug.org/protext" class="url" >http://tug.org/protext</a>.
+ </dd><dt class="description">
+CTAN </dt><dd
+class="description">Сајт-копија (mirror) репозиторијума CTAN
+ (<a
+href="http://www.ctan.org" class="url" >http://www.ctan.org</a>).
+ </dd><dt class="description">
+<span class="texttt">texmf-extra</span> </dt><dd
+class="description">Директоријум са разним допунским
+ пакетима.
+ </dd></dl>
+<!--l. 325--><p class="indent" > Лиценце које одређују услове умножавања CTAN-а, пакета
+<span class="path">protext</span> и садржаја директоријума <span class="path">texmf-extra</span> нису нужно исте као у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у, па
+стога будите опрезни када их редистрибуирате или преправљате.
+<!--l. 331--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.2 </span> <a
+ id="x1-100002.2"></a><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live директоријуми највишег нивоа</h4>
+<!--l. 334--><p class="noindent" >Ево списка и кратких описа директоријумā највишег нивоа у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у. На
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection DVD-ју, цела <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live хијерархија се налази у
+поддиректоријуму <span class="path">texlive</span>, а не на највишем нивоу самог диска.
+<!--l. 339--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ bin </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 340--><p class="noindent" >Програми <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> система, груписани по платформама.
+ </dd><dt class="list">
+ readme-*.dir </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 342--><p class="noindent" >Кратак преглед <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-a и корисни линкови на разним језицима, у HTML и
+ текстуалном формату.
+ </dd><dt class="list">
+ source </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 345--><p class="noindent" >Изворни кôд свих програма који су укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live, укључујући средишње <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> дистрибуције
+ засноване на Web2C-у.
+ </dd><dt class="list">
+ texmf </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 349--><p class="noindent" >Погледајте опис променљиве <span class="path">TEXMFMAIN</span> у следећем
+ одељку.
+ </dd><dt class="list">
+ texmf-dist </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 352--><p class="noindent" >Погледајте опис променљиве <span class="path">TEXMFDIST</span> у следећем
+ одељку.
+ </dd><dt class="list">
+ tlpkg </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 355--><p class="noindent" >Скрипте, програми и подаци потребни за одржавање инсталације, као и
+ фајлови специфични за Windows.</dd></dl>
+
+
+<!--l. 359--><p class="indent" > Осим управо набројаних директоријума, на највишем нивоу
+дистрибуције налазе се и инсталационе скрипте и <span class="path">README</span> (<span class="path">ПРОЧИТАЈ-МЕ</span>)
+фајлови на разним језицима.
+<!--l. 363--><p class="indent" > Што се тиче документације, од помоћи могу да буду исцрпни линкови у
+фајлу <a
+href="../../../../doc.html" >doc.html</a>, који се налази у директоријуму највишег
+нивоа. Документација за поједине програме (приручници, man-странице,
+Info-фајлови) налази се у <span class="path">texmf/doc</span>. Документација за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;пакете и формате налази
+се у <span class="path">texmf-dist/doc</span>. Можете да употребите програм texdoc ако желите да пронађете било
+који део документације.
+<!--l. 371--><p class="indent" > Документација о самој дистрибуцији <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;налази се у
+<span class="path">texmf/doc/texlive</span> и доступна је на неколико језика:
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">енглески: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-en" >texmf/doc/texlive/texlive-en</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">италијански: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-it" >texmf/doc/texlive/texlive-it</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">кинески: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-zh-cn" >texmf/doc/texlive/texlive-zh-cn</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">немачки: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-de" >texmf/doc/texlive/texlive-de</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">пољски: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-pl" >texmf/doc/texlive/texlive-pl</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">руски: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-ru" >texmf/doc/texlive/texlive-ru</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">српски: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-sr" >texmf/doc/texlive/texlive-sr</a> (овај документ)
+ </li>
+ <li class="itemize">француски: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-fr" >texmf/doc/texlive/texlive-fr</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">чешки и словачки: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-cz" >texmf/doc/texlive/texlive-cz</a></li></ul>
+<!--l. 386--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.3 </span> <a
+ id="x1-110002.3"></a>Садржај директоријума texmf</h4>
+<!--l. 389--><p class="noindent" >Овај одељак даје списак унапред дефинисаних променљивих
+које одређују распоред података унутар директоријума texmf,
+сврху којој служе, као и њихов подразумевани положај и
+својства унутар <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а. Команда <span class="texttt">tlmgr&nbsp;conf</span>
+приказује вредности ових променљивих тако да лако можете да видите на
+који директоријум (дрво) на Вашој инсталацији оне
+упућују.
+<!--l. 396--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ TEXMFMAIN </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 397--><p class="noindent" >Дрво у коме се налазе витални делови система као што су конфигурациони
+ фајлови, помоћне скрипте и документација за програме.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFDIST </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 400--><p class="noindent" >Дрво које садржи главни скуп макро-пакета, фонтова, итд.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFLOCAL </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 402--><p class="noindent" >Дрво које администратори могу да користе за инсталацију додатних или
+ надограђених макроа, фонтова, итд; садржај овог дрвета важи за цео
+ систем.
+
+
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFHOME </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 405--><p class="noindent" >Дрво које корисници могу да
+ користе за своје личне инсталације додатних или надограђених
+ макроа, фонтова, итд; вредност ове променљиве динамички се прилагођава
+ положају личног директоријума сваког појединог корисника.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFCONFIG </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 409--><p class="noindent" >(Лично корисниково) дрво које апликације <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig</span></span>, <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil</span></span>
+ користе за чување измењених конфигурационих података.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFSYSCONFIG </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 412--><p class="noindent" >(Глобално важеће) дрво које користе апликације <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig-sys</span></span>,
+ <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap-sys</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil-sys</span></span> за чување измењених конфигурационих података.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFVAR </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 415--><p class="noindent" >(Лично корисниково) дрво које користе <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig</span></span>, <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil</span></span> за
+ чување аутоматски направљених података које разни програми
+ користе током рада, као што су формати и мапе. Користи га и Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t&nbsp;MkIV.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFSYSVAR </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 419--><p class="noindent" >(Глобално важеће) дрво које користе <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig-sys</span></span>, <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap-sys</span></span> и
+ <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil-sys</span></span>, као и <span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr</span></span>, за чување аутоматски направљених података
+ које разни програми користе током рада, као што су формати и мапе.</dd></dl>
+<!--l. 425--><p class="noindent" >Подразумевана структура директоријума изгледа овако:
+ <dl class="description"><dt class="description">
+корен система </dt><dd
+class="description">може да садржи више различитих издања <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а:
+ <dl class="list2"><dt class="list">
+ 2009 </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 430--><p class="noindent" >Претходно издање.
+ </dd><dt class="list">
+ 2010 </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 431--><p class="noindent" >Тренутно издање.
+ <dl class="list3"><dt class="list">
+ bin </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 433--><p class="noindent" >&nbsp;
+ <dl class="list4"><dt class="list">
+ i386-linux&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 435--><p class="noindent" >програми за GNU/Linux
+ </dd><dt class="list">
+ ... </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 436--><p class="noindent" >
+ </dd><dt class="list">
+ universal-darwin </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 437--><p class="noindent" >програми за Mac OS X
+ </dd><dt class="list">
+ win32&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 438--><p class="noindent" >програми за Windows</dd></dl>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 440--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFMAIN</span>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf-dist&nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 441--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFDIST</span>
+
+
+ </dd><dt class="list">
+ texmf-var &nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 442--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFSYSVAR</span>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf-config </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 443--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span></dd></dl>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf-local </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 445--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFLOCAL</span>, заједнички за сва издања.</dd></dl>
+ </dd><dt class="description">
+корисников лични директоријум </dt><dd
+class="description">(<span class="texttt">$HOME</span> или <span
+ class="texttt">%USERPROFILE%</span>)
+ <dl class="list2"><dt class="list">
+ .texlive2009 </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 450--><p class="noindent" >Лични направљени и конфигурациони подаци за претходно издање.
+ </dd><dt class="list">
+ .texlive2010 </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 452--><p class="noindent" >Лични направљени и конфигурациони подаци за тренутно издање.
+ <dl class="list3"><dt class="list">
+ texmf-var&nbsp;&nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 455--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFVAR</span>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf-config </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 456--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFCONFIG</span></dd></dl>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 458--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFHOME</span> Лични макрои итд.</dd></dl>
+ </dd></dl>
+<!--l. 463--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.4 </span> <a
+ id="x1-120002.4"></a>Проширења <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а</h4>
+<!--l. 466--><p class="noindent" >Кнутов [Knuth] оригинални <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> је замрзнут: осим ретких поправки грешака, у њега
+се не уносе никакве исправке. Изворни <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> је још увек присутан у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у као
+програм tex, и тако ће и остати у будућности. <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live садржи неколико проширених
+варијанти <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а:
+<!--l. 471--><p class="indent" >
+ <dl class="description"><dt class="description">
+e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> </dt><dd
+class="description">додаје неколико нових примитивā&nbsp;
+ (којe се односе на проширење макроа, читање симболā,
+ класе ознака, додатне могућности за отклањање грешака и
+ још пуно тога), као и проширење звано <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>--XE T које служи за
+ припрему докумената са садржајем на језицима који се пишу са
+ лева на десно, уз оне који се пишу са десна на лево. У подразумеваном режиму,
+ e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> је 100% компатибилан са стандардним <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом. Погледајте
+ <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf" >texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf</a>.
+ </dd><dt class="description">
+pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> </dt><dd
+class="description">је изграђен на проширењима које је донео
+ e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, додајући на
+ њих подршку за прављење докумената директно у PDF формату
+ (поред уобичајеног DVI) и много проширења невезаних за излаз. Ово
+ је програм који се користи за већину формата, као што су etex,
+ latex, pdflatex. Интернет страница пројекта је <a
+href="http://www.pdftex.org/" class="url" >http://www.pdftex.org/</a>.
+ Упутство за употребу је <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf" >texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf</a>, а примери
+ који демонстрирају неке од његових могућности налазе
+ се у <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/samplepdf/samplepdf.tex" >texmf-dist/doc/pdftex/manual/samplepdf/samplepdf.tex</a>.
+
+
+ </dd><dt class="description">
+Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> </dt><dd
+class="description">је предвиђен да буде наследник pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, и углавном је
+ (мада не у потпуности) компатибилан са својим претходницима. Намера
+ је такође да он буде функционални надскуп Aleph-а (погледајте
+ ниже), премда нема намере да се подржи техничка компатибилност. Уграђени
+ интерпретер језика Lua (<a
+href="http://www.lua.org/" class="url" >http://www.lua.org/</a>) омогућава елегантна
+ решења за многе тешко решиве проблеме у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у. Када се позива као <span class="path">texlua</span>,
+ функционише као самостални Lua интерпретер и као такав је већ
+ у употреби унутар <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а. Интернет-страница пројекта је
+ <a
+href="http://www.luatex.org/" class="url" >http://www.luatex.org/</a> а приручник је <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/luatex/luatexref-t.pdf" >texmf-dist/doc/luatex/luatexref-t.pdf</a>.
+ </dd><dt class="description">
+Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> </dt><dd
+class="description">додаје подршку за унос текста према Unicode стандарду уз употребу OpenType
+ фонтова; Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;може да користи фонтове који већ постоје
+ на систему; ова подршка је урађена уз употребу спољних
+ библиотека. Погледајте <a
+href="http://tug.org/xetex" class="url" >http://tug.org/xetex</a>.
+ </dd><dt class="description">
+Omega&nbsp;(Omega) </dt><dd
+class="description">је заснован на Unicode стандарду (сваки знак заузима 16 бита), па
+ стога подржава рад са скоро свим светским писмима у исто време. Он подржава и
+ тзв. „Omega процесе превођења“ („Omega&nbsp;Translation Processes“ &#8212; OTP)
+ за извођење сложених транформација над произвољним
+ улазом. Omega није више укључен у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live као одвојени
+ програм; одржавамо само Aleph (погледајте испод).
+ </dd><dt class="description">
+Aleph </dt><dd
+class="description">комбинује проширења која су донели Omega&nbsp;и e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>.
+ Погледајте <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/aleph/base" >texmf-dist/doc/aleph/base</a>.
+ </dd></dl>
+<!--l. 522--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.5 </span> <a
+ id="x1-130002.5"></a>Други истакнути програми у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live</h4>
+<!--l. 524--><p class="noindent" >Ево неколико других важних програма који су укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live и који
+се често користе:
+<!--l. 527--><p class="indent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ bibtex, bibtex8 </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 529--><p class="noindent" >подршка за прављење библиографијā.
+ </dd><dt class="list">
+ makeindex, xindy </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 531--><p class="noindent" >подршка за прављење индексā.
+ </dd><dt class="list">
+ dvips </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 533--><p class="noindent" >пребацује DVI формат у PostScript.
+ </dd><dt class="list">
+ xdvi </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 535--><p class="noindent" >програм за приказивање DVI формата у графичком систему X (X Window System).
+ </dd><dt class="list">
+ dvilj </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 538--><p class="noindent" >DVI драјвер за породицу штампачā HP LaserJet.
+ </dd><dt class="list">
+ dviconcat, dviselect </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 540--><p class="noindent" >рад са документима у DVI формату.
+
+
+ </dd><dt class="list">
+ dvipdfmx </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 542--><p class="noindent" >пребацује DVI у PDF; служи као алтернатива приступу који
+ омогућава pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(објашњено горе).
+ </dd><dt class="list">
+ psselect, psnup... </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 545--><p class="noindent" >алатке за баратање PostScript документима.
+ </dd><dt class="list">
+ pdfjam, pdfjoin... </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 547--><p class="noindent" >алатке за баратање PDF документима.
+ </dd><dt class="list">
+ texexec, texmfstart </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 549--><p class="noindent" >програми за Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t и PDF.
+ </dd><dt class="list">
+ tex4ht </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 551--><p class="noindent" >конвертор из <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а у HTML, XML и много других формата.
+ </dd></dl>
+<!--l. 557--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.6 </span> <a
+ id="x1-140002.6"></a>Фонтови у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live</h4>
+<!--l. 560--><p class="noindent" >У <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live је укључен велики број векторских фонтова високог квалитета.
+Погледајте <a
+href="http://tug.org/fonts" class="url" >http://tug.org/fonts</a> и <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/fonts/free-math-font-survey" >texmf-dist/doc/fonts/free-math-font-survey</a>.
+<!--l. 565--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">3 </span> <a
+ id="x1-150003"></a>Инсталација</h3>
+<!--l. 568--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.1 </span> <a
+ id="x1-160003.1"></a>Покретање инсталационог програма</h4>
+<!--l. 571--><p class="noindent" >За почетак, потребан Вам је <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection DVD или програм за инсталирање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live-а преко Интернета (net installer). Пронађите инсталациону скрипту: она се зове <span class="path">install-tl</span> на
+Unix-има, а <span class="path">install-tl.bat</span> на Windows-у.
+<!--l. 576--><p class="indent" >
+ <dl class="description"><dt class="description">
+Net installer: </dt><dd
+class="description">Скините га са CTAN-а, налази се у директоријуму <span class="path">systems/texlive/
+ tlnet</span>; преко путање <a
+href="http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet" class="url" >http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet</a> бићете
+ аутоматски пребачени на географски најближи сајт-копију
+ (mirror) који садржи најновије верзије целокупног
+ садржаја. Можете да преузмете <span class="path">install-tl.zip</span>, који се може користити
+ и под Unix-ом и под Windows-ом, или значајно мањи <span class="path">install-unx.tar.gz</span>
+ (само за Unix). Када распакујете фајл који сте преузели, у
+ поддиректоријуму <span class="path">install-tl</span> наћи ћете фајлове <span class="path">install-tl</span>
+ и <span class="path">install-tl.bat</span>.
+ </dd><dt class="description">
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Collection DVD: </dt><dd
+class="description">Уђите у директоријум <span class="path">texlive</span>. На Windows-у се
+ инсталациони програм обично сам покреће када убаците DVD. DVD можете добити
+ ако постанете члан неке групе корисника <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а (наша срдачна препорука да урадите
+ тако, погледајте <a
+href="http://tug.org/usergroups.html" class="url" >http://tug.org/usergroups.html</a>), тако што ћете га купити
+ (<a
+href="http://tug.org/store" class="url" >http://tug.org/store</a>), или тако што ћете сами нарезати ISO&nbsp;фајл.
+ </dd></dl>
+
+
+<!--l. 598--><p class="indent" > Погледајте <a
+href="http://tug.org/texlive/acquire.html" class="url" >http://tug.org/texlive/acquire.html</a> ако Вам је потребно још
+информација или неки други начин да дођете до софтвера.
+<!--l. 601--><p class="indent" > Наредни одељци детаљно објашњавају како се
+инсталациони програм користи.
+<!--l. 604--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.1 </span> <a
+ id="x1-170003.1.1"></a>Unix</h5>
+<!--l. 606--><p class="noindent" >Од сада па надаље, <span class="texttt"»</span> означава „промпт“ („shell prompt“); оно што
+уноси корисник приказано је <span class="command">подебљаним</span> <span
+class="command">словима</span>. Скрипта <span class="path">install-tl</span> је написана у језику Perl.
+Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа
+овако: <div class="alltt">
+<!--l. 612--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">cd&nbsp;/путања/до/програма/за/инсталацију</span>
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">perl&nbsp;install-tl</span>
+</div>
+</div> (Уместо тога, можете је позвати са <span class="command">perl /path/to/installer/install-tl</span>
+или са <span class="command">./install-tl</span> ако је скрипта извршни фајл &#8212;
+има „права на извршавање, речено Unix језиком &#8212; итд; нећемо
+понављати све ове варијације.) Може се десити да је потребно да
+повећате прозор свог терминала како би у њега стао цео садржај програма
+(слика&nbsp;<a
+href="#x1-19059r1">1<!--tex4ht:ref: fig:text-main --></a>).
+<!--l. 623--><p class="indent" > Ако желите да обавите инсталацију у експертском графичком режиму („expert GUI“,
+слика&nbsp;<a
+href="#x1-19060r2">2<!--tex4ht:ref: fig:gui-main --></a>), биће Вам потребан <span class="path">Perl/TK</span> модул компајлиран са XFT подршком; то
+је обично тако на GNU/Linux-у, али није нужно случај на другим
+системима.<span class="footnote-mark"><a
+href="#fn2x0" id="fn2x0-bk"><sup class="textsuperscript">2</sup></a></span><a
+ id="x1-17001f2"></a>
+Када све буде спремно, откуцајте: <div class="alltt">
+<!--l. 631--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">perl&nbsp;install-tl&nbsp;-gui</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 635--><p class="indent" > Ако желите да видите комплетан списак разних опција, откуцајте:
+<div class="alltt">
+<!--l. 636--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">perl&nbsp;install-tl&nbsp;-help</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 640--><p class="indent" > Упозорење везано за корисничка овлашћења на Unix системима:
+Инсталациони програм <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а ће поштовати Ваш <span class="path">umask</span> који важи у време
+инсталације. Дакле, ако желите да инсталирани систем користе и други корисници, побрините
+се да подесите одговарајуће дозволе, на пример, <span class="path">umask&nbsp;002</span>. Исцрпније
+информације о команди <span class="path">umask</span> можете пронаћи у документацији на Вашем
+систему.
+<!--l. 647--><p class="indent" > Посебни обзири везани за Cygwin: За разлику од других система компатибилних са Unix-ом, Cygwin
+у свом стандардном облику не садржи све неопходне програме који су потребни
+инсталационом програму <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а. Одељак&nbsp;<a
+href="#x1-200003.1.4">3.1.4<!--tex4ht:ref: sec:cygwin --></a> посвећен је овој
+теми.
+
+
+<!--l. 653--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.2 </span> <a
+ id="x1-180003.1.2"></a>MacOSX</h5>
+<!--l. 655--><p class="noindent" >Као што је поменуто у одељку&nbsp;<a
+href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a>, за Mac OS X је припремљена
+посебна дистрибуција по имену Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(<a
+href="http://tug.org/mactex" class="url" >http://tug.org/mactex</a>). Препоручујемо да
+на Mac OS X систему користите изворни инсталациони програм уместо оног који је
+укључен у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;зато што ће Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;верзија урадити и нека
+додатна подешавања специфична за Mac OS X, пре свега она која Вам
+омогућавају да се лако пребацујете са једне на другу
+дистрибуцију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а (Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, Fink, MacPorts...).
+<!--l. 664--><p class="indent" > Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;је строго заснован на <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у и главни <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;директоријуми
+су у потпуности исти. Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;на ту структуру додаје неколико допунских
+директоријума са документацијом и апликацијама специфичним за
+Mac.
+<!--l. 669--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.3 </span> <a
+ id="x1-190003.1.3"></a>Windows</h5>
+<!--l. 671--><p class="noindent" >Ако користите програм за инсталацију преко Интернета (net installer) или ако се инсталациони
+програм са DVD-ја не отвори аутоматски, двапут кликните <span class="path">install-tl.bat</span>. Ако желите да имате
+више могућности око подешавања разних параметара, нпр. да изаберете или не
+изаберете поједине колекције пакета, уместо поменутог програма покрените
+<span class="path">install-tl-advanced.bat</span>.
+<!--l. 678--><p class="indent" > Инсталациони програм се може покренути и са командне линије (command-prompt). У
+наставку текста, <span class="texttt"»</span> ће означавати промпт; оно што куца
+корисник биће штампано <span class="command">подебљаним</span> <span
+class="command">словима</span>. Када уђете у директоријум у коме се налази
+инсталациони програм, откуцајте: <div class="alltt">
+<!--l. 683--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">install-tl</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 687--><p class="indent" > Можете да употребите и апсолутну путању, на пример: <div class="alltt">
+<!--l. 688--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">D:\texlive\install-tl</span>
+</div>
+</div> Овај конкретан пример значи да користите <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection&nbsp;DVD и да је ознака
+оптичког драјва на Вашем компјутеру <span class="path">D:</span>. Слика&nbsp;<a
+href="#x1-19061r3">3<!--tex4ht:ref: fig:wizard-w32 --></a> приказује
+поједностављени графички („wizard“) режим рада инсталационог програма;
+овај режим се на Windows-у подразумева.
+<!--l. 697--><p class="indent" > Ако хоћете да инсталирате у текстуалном режиму, откуцајте: <div class="alltt">
+<!--l. 698--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">install-tl&nbsp;-no-gui</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 702--><p class="indent" > Комплетан списак опцијā добићете ако откуцате: <div class="alltt">
+<!--l. 703--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">install-tl&nbsp;-help</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 707--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-19059r1"></a>
+
+
+<div class="fancyvrb" id="fancyvrb1"><a
+ id="x1-19002r1"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Installing</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;TeX</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Live</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;2010</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;from:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19004r2"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Platform:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;"Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux"</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19006r3"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Distribution:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;live</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(compressed)</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19008r4"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19010r5"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Detected</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;platform:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19012r6"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19014r7"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;B&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;binary</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;systems:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;1</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;out</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;19</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19016r8"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19018r9"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;S&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Installation</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(scheme-full)</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19020r10"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;84</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collections</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;out</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;85,</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;disk</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;space</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;required:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;2256</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;MB</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19022r11"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19024r12"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Customizing</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;installation</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19026r13"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;C&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;standard</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collections</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19028r14"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;L&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;language</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collections</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19030r15"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19032r16"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;D&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;directories:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19034r17"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;TEXDIR</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(the</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;main</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;TeX</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;directory):</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19036r18"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;/usr/local/texlive/2010</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19038r19"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19040r20"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19042r21"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;O&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;options:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19044r22"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;use</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;letter</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;size</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;instead</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;A4</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;by</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;default</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19046r23"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;allow</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;execution</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;restricted</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;list</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;programs</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;via</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;\write18</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19048r24"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19050r25"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19052r26"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Actions:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19054r27"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;I&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;start</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;installation</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;to</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;hard</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;disk</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19056r28"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;H&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;help</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19058r29"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;Q&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;quit</span></div>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;1: </span><span
+class="content">Главни екран инсталационог програма (GNU/Linux)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-19059r1 -->
+
+
+<!--l. 741--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure">
+<!--l. 743--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-19060r2"></a>
+
+
+
+<!--l. 744--><p class="noindent" ><img
+src="images/tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;2: </span><span
+class="content">Инсталациони програм у експертском графичком („Expert GUI“) режиму (FreeBSD)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-19060r2 -->
+
+
+<!--l. 747--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure">
+<!--l. 749--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-19061r3"></a>
+
+
+
+<!--l. 750--><p class="noindent" ><img
+src="images/tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;3: </span><span
+class="content">Инсталациони програм у поједностављеном графичком („Wizard“)
+режиму (Windows)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-19061r3 -->
+
+
+<!--l. 753--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure">
+<!--l. 756--><p class="indent" > <a id="cygwin"></a>
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.4 </span> <a
+ id="x1-200003.1.4"></a>Cygwin</h5>
+<!--l. 760--><p class="noindent" >Инсталациони програм <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а ради само на Cygwin 1.7. Пре него што почнете инсталацију,
+покрените Cygwin-ов програм <span class="path">setup.exe</span> како бисте инсталирали пакете <span class="path">perl</span> и <span class="path">wget</span> уколико не
+постоје на Вашем систему. Препоручују се и ови додатни пакети:
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize"><span class="path">fontconfig</span> [потребан за Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>]
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="path">ghostscript</span> [потребан за више разних програма]
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="path">libXaw7</span> [потребан за <span class="path">xdvi</span>]
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="path">ncurses</span> [обезбеђује команду <span class="path">clear</span> коју користи инсталациони
+ програм]</li></ul>
+<!--l. 774--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.5 </span> <a
+ id="x1-210003.1.5"></a>Инсталација у текстуалном режиму</h5>
+<!--l. 776--><p class="noindent" >Слика&nbsp;<a
+href="#x1-19059r1">1<!--tex4ht:ref: fig:text-main --></a> приказује главни екран инсталационог програма у текстуалном режиму рада на
+Unix-у. Текстуални режим је стандард на Unix-у.
+<!--l. 780--><p class="indent" > У овом режиму, инсталациони програм се искључиво ослања на командну
+линију; употреба курзора није могућа. На пример, не можете да употебите
+дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и унос текста. Просто откуцате
+нешто на промпту (разлика између великих и малих слова је битна) и
+притиснете Enter; тада се цео екран терминала поново испуњава измењеним
+садржајем.
+<!--l. 787--><p class="indent" > Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је
+дизајниран да ради на што је год могуће већем броју
+оперативних система, укључујући и оне са тако једноставним
+инсталацијама које садрже само чист Perl.
+<!--l. 793--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.6 </span> <a
+ id="x1-220003.1.6"></a>Инсталација у експертском графичком режиму</h5>
+<!--l. 795--><p class="noindent" >Слика&nbsp;<a
+href="#x1-19060r2">2<!--tex4ht:ref: fig:gui-main --></a> приказује експертски графички режим рада на FreeBSD систему. Основна разлика у
+односу на текстуални режим јесте то што овде можете да користите дугмиће и
+меније.
+<!--l. 799--><p class="indent" > Овај режим рада се може изричито позвати помоћу <div class="alltt">
+<!--l. 800--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">install-tl&nbsp;-gui=perltk</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 806--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.7 </span> <a
+ id="x1-230003.1.7"></a>Инсталација у поједностављеном графичком („wizard“)
+режиму</h5>
+<!--l. 808--><p class="noindent" >Ако није другачије захтевано, на Windows-у инсталациони програм користи
+најједноставнији режим рада који смо могли да осмислимо и
+који се зове „wizard“ („чаробњак“ &#8212; слика <a
+href="#x1-19061r3">3<!--tex4ht:ref: fig:wizard-w32 --></a>). Програм у том режиму инсталира све и
+не пита скоро ништа. Ако желите да подешавате инсталацију, треба да користите неки од горе
+описаних режима.
+<!--l. 815--><p class="indent" > Овај режим се може изричито позвати помоћу <div class="alltt">
+
+
+<!--l. 816--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">install-tl&nbsp;-gui=wizard</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 821--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.2 </span> <a
+ id="x1-240003.2"></a>Употреба инсталационог програма</h4>
+<!--l. 824--><p class="noindent" >Инсталер је направљен са намером да буде мање-више јасан по себи,
+али ево неколико напомена о разним опцијама.
+<!--l. 827--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.1 </span> <a
+ id="x1-250003.2.1"></a>Мени за избор платформе (само на Unix-у)</h5>
+<!--l. 830--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-25043r4"></a>
+
+
+<div class="fancyvrb" id="fancyvrb2"><a
+ id="x1-25002r1"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Available</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;sets</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;binaries:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25004r2"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;===============================================================================</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25006r3"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;a</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;alpha-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;DEC</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Alpha</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25008r4"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;b</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;amd64-freebsd</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;FreeBSD</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25010r5"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;c</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;amd64-kfreebsd</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/FreeBSD</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25012r6"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;d</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-cygwin</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Cygwin</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25014r7"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;e</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-freebsd</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;FreeBSD</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25016r8"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;f</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-kfreebsd</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/FreeBSD</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25018r9"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;g</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25020r10"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;h</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-netbsd</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;NetBSD</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25022r11"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-solaris</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Solaris</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25024r12"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;j</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;mips-irix</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;SGI</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;IRIX</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25026r13"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;k</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;powerpc-aix</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;PowerPC</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;AIX</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25028r14"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;l</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;powerpc-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;PowerPC</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25030r15"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;m</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;sparc-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Sparc</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25032r16"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;o</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;sparc-solaris</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Sparc</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Solaris</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25034r17"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;p</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;universal-darwin</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;universal</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;binaries</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;for</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;MacOSX/Darwin</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25036r18"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;s</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;win32</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Windows</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25038r19"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;t</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64-darwin</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;MacOSX/Darwin</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25040r20"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;u</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25042r21"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;v</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64-solaris</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Solaris</span></div>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;4: </span><span
+class="content">Мени за избор платформе (тј. архитектуре и оперативног система) за програме</span></div><!--tex4ht:label?: x1-25043r4 -->
+
+
+<!--l. 855--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure">
+<!--l. 857--><p class="indent" > Слика&nbsp;<a
+href="#x1-25043r4">4<!--tex4ht:ref: fig:bin-text --></a> приказује мени са подржаним платформама (в.&nbsp;фусноту 1 за
+објашњење израза „платформа“) за програме, у текстуалном режиму.
+Подразумева се да ће бити инсталиране само верзије програма за тип процесора и
+оперативни систем на коме сте покренули инсталацију. Можете, међутим, изабрати и
+да инсталирате верзије програма и за неке друге платформе. Ово може да буде
+корисно ако се <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;заједнички користи на мрежи са разнородним машинама или на
+компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних
+система.
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.2 </span> <a
+ id="x1-260003.2.2"></a>Избор компоненти</h5>
+<!--l. 870--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-26023r5"></a>
+
+
+<div class="fancyvrb" id="fancyvrb3"><a
+ id="x1-26002r1"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Select</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;a</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26004r2"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;===============================================================================</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26006r3"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;a</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;basic</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(plain</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;and</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;LaTeX)</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26008r4"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;b</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;ConTeXt</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26010r5"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;c</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;full</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(everything)</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26012r6"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;d</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GUST</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;TeX</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Live</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26014r7"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;e</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;medium</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(plain,</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;latex,</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;recommended</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;packages,</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;some</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;languages)</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26016r8"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;f</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;minimal</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(plain</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;only)</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26018r9"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;g</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;teTeX</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(more</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;than</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;medium,</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;but</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;nowhere</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;near</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;full)</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26020r10"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;h</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;XML</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26022r11"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;custom</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;selection</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collections</span></div>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;5: </span><span
+class="content">Мени са шемама</span></div><!--tex4ht:label?: x1-26023r5 -->
+
+
+<!--l. 885--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure">
+<!--l. 887--><p class="indent" > Слика&nbsp;<a
+href="#x1-26023r5">5<!--tex4ht:ref: fig:scheme-text --></a> приказује <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-ов мени са шемама; преко њега можете изабрати
+„шему“, тј. један кохерентан скуп колекција пакета. Подразумевана
+„пуна“ (full) шема инсталира све. Препоручује се да тако и урадите; ипак, можете
+да изаберете и „основну“ (basic) шему прикладну за мале системе, „минималну“ (minimal)
+шему за потребе тестирања и „средњу“ (medium) шему &#8212; заправо teTeX &#8212;
+нешто у средини између претходна два. Постоје такође и разне
+специјализоване шеме и шеме прилагођене некој посебној
+земљи.
+<!--l. 897--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-26024r6"></a>
+
+
+<div
+>
+<!--l. 898--><p class="noindent" >
+
+<!--l. 899--><p class="noindent" ><img
+src="images/tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;6: </span><span
+class="content">Мени са колекцијама</span></div><!--tex4ht:label?: x1-26024r6 -->
+</div>
+
+
+<!--l. 902--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure">
+<!--l. 904--><p class="indent" > Одабир шеме може да се даље разради помоћу менија „Стандардне
+колекције“ и „Језичке колекције“ (слика&nbsp;<a
+href="#x1-26024r6">6<!--tex4ht:ref: fig:collections-gui --></a>, овог пута, за промену, приказани у
+графичком режиму).
+<!--l. 908--><p class="indent" > Колекције су за један ниво детаљније него шеме &#8212;
+поједностављено речено, једна шема се састоји од неколико
+колекција, колекција се састоји од једног или више пакетā, а
+пакет (најнижи ниво груписања у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у) садржи стварне фајлове
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;макроа, фонтова, итд.
+<!--l. 913--><p class="indent" > Ако желите још више контроле него што нуде менији са колекцијама,
+можете да користите <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live Manager (tlmgr) након инсталације (подгледајте
+одељак&nbsp;<a
+href="#x1-450006">6<!--tex4ht:ref: sec:tlmgr --></a>); помоћу њега можете да контролишете инсталацију на
+нивоу пакетā.
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.3 </span> <a
+ id="x1-270003.2.3"></a>Директоријуми</h5>
+<!--l. 921--><p class="noindent" >Подразумевани распоред директоријумā описан је у одељку&nbsp;<a
+href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>, стр.&nbsp;<a
+href="#x1-110002.3">9<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>.
+Стандардна локација директоријума <span class="path">TEXDIR</span> је <span class="path">/usr/local/texlive/2010</span> на
+Unix-у и <span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%\texlive\2010</span></span> на Windows-у.
+<!--l. 927--><p class="indent" > Главни разлог да промените ове вредности јесте ако немате право уписивања на
+подразумевано место. Не морате да будете root или администратор да бисте инсталирали <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, али
+морате имати право уписивања у циљни директоријум.
+<!--l. 932--><p class="indent" > Разумна алтернатива јесте неки директоријум унутар личног директоријума,
+посебно ако ћете једини корисник бити Ви. Ознака за лични доректоријум
+је „<span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span>“, на пример „<span class="obeylines-h"><span class="verb">~/texlive/2010</span></span>“.
+<!--l. 936--><p class="indent" > Препоручујемо да укључите ознаку за годину у име изабраног директоријума
+како бисте били у могућности да држите различита издања <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а једно
+поред другог. (Такође, можете и да помоћу симболичког линка направите име
+независно од верзије, нпр. <span class="path">/usr/local/texlive-cur</span> и да тај линк касније
+промените након тестирања новог издања.)
+<!--l. 943--><p class="indent" > Промена вредности променљиве <span class="path">TEXDIR</span> у инсталационом програму повлачи за собом и
+промену директоријумā <span class="path">TEXMFLOCAL</span>, <span class="path">TEXMFSYSVAR</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>.
+<!--l. 948--><p class="indent" > Препоручујемо да користите <span class="path">TEXMFHOME</span> као место за личне макрое и пакете.
+Подразумевана вредност је <span class="obeylines-h"><span class="verb">~/texmf</span></span>. Насупрот <span class="path">TEXDIR</span>-у, овде се ознака <span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span> чува у
+новозаписаним конфигурационим фајловима зато што означава лични директоријум
+било ког појединца који користи <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>. Он на Unix-у узима вредност <span class="path">$HOME</span> а на
+Windows-у постаје <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%</span></span>.
+<!--l. 955--><p class="indent" > <span class="path">TEXMFVAR</span> је место где се смештају кеширани подаци који се
+стварају током рада програмā и који се разликују од
+корисника до корисника, укључујући „кеш“ (cache) који прави
+Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t&nbsp;MkIV.
+<!--l. 961--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.4 </span> <a
+ id="x1-280003.2.4"></a>Опције</h5>
+<!--l. 964--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-28023r7"></a>
+
+
+<div class="fancyvrb" id="fancyvrb4"><a
+ id="x1-28002r1"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Current</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;options</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;setup:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28004r2"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;===============================================================================</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28006r3"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;P&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;use</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;letter</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;size</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;instead</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;A4</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;by</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;default:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28008r4"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;E&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;execution</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;restricted</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;list</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;programs:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28010r5"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;F&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;create</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;format</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;files:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28012r6"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;D&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;font/macro</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;doc</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;tree:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28014r7"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;S&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;font/macro</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;source</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;tree:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28016r8"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;L&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;create</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;symlinks</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;in</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;standard</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;directories:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28018r9"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;binaries</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;to:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28020r10"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;manpages</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;to:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28022r11"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;info</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;to:</span></div>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;7: </span><span
+class="content">Мени са опцијама (Unix)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-28023r7 -->
+
+
+<!--l. 979--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure">
+<!--l. 981--><p class="indent" > Слика&nbsp;<a
+href="#x1-28023r7">7<!--tex4ht:ref: fig:options-text --></a> приказује мени са опцијама у текстуалном режиму рада. Следи више
+информација о свакој од њих:
+ <dl class="description"><dt class="description">
+узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4 </dt><dd
+class="description">(use letter size instead of A4 by
+ default): Избор подразумеване величине папира. Наравно, можете да употребите било
+ коју величину папира ако се за тим укаже потреба у неком посебном документу.
+ </dd><dt class="description">
+извршавање ограничене листе програма </dt><dd
+class="description">(execution of restricted list of programs): Почев
+ од <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;2010, покретање једног броја спољних
+ програма дозвољено је у стандардној инсталацији.
+ Листа дозвољених програма (која је веома кратка) дата
+ је у <span class="path">texmf.cnf</span>. Више детаља можете наћи у списку новитета за
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;2010 (одељак&nbsp;<a
+href="#x1-7800010.2">10.2<!--tex4ht:ref: sec:2010news --></a>).
+ </dd><dt class="description">
+направи фајлове са форматима </dt><dd
+class="description">(create format files):
+ Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место
+ на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите
+ ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби
+ бити прављени у личним директоријумима корисника (дрво <span class="path">TEXMFVAR</span>).
+ На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави нова
+ верзија програма или правила за прелом текста, па корисник лако може да има
+ проблем са некомпатибилним форматима.
+ </dd><dt class="description">
+инсталирај изворни кôд и документацију фонтова и макроа </dt><dd
+class="description">
+ (install font/macro doc/source tree): Ове опције Вам омогућавају
+ да изоставите
+ преузимање са Интернета или инсталацију документације и
+ изворног кôда који постоје за већину пакета.
+ Искључивање ове опције се не препоручује.
+ </dd><dt class="description">
+направи симболичке линкове у системским директоријумима </dt><dd
+class="description">
+ (create symlinks in standard directories) &#8212; само на Unix-у: Ова опција служи
+ да избегнете подешавање променљивих из радног окружења
+ (environment variables). Без ове опције, директоријуми <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а обично
+ морају да се додају у <span class="path">PATH</span>, <span class="path">MANPATH</span> и <span class="path">INFOPATH</span>. Ако ово
+ желите, биће Вам потребно и овлашћење за уписивање
+ у те системске директоријуме. Изричито саветујемо да употребом
+ ове опције <span class="emph">не дирате</span> инсталацију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а
+ која је део Вашег система. Она је намењена пре свега
+ да би се <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live систему приступало кроз директоријуме који су
+ већ познати кориснику, као што је <span class="path">/usr/local/bin</span> али само ако они пре
+ тога нису садржавали никакве фајлове везане за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>.</dd></dl>
+<!--l. 1027--><p class="indent" > Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете „<span class="obeylines-h"><span class="verb">I</span></span>“
+како бисте започели поступак инсталације. Када се све заврши, пређите на
+одељак&nbsp;<a
+href="#x1-310003.4">3.4<!--tex4ht:ref: sec:postinstall --></a> и прочитајте шта после тога има да се уради, ако уопште нешто буде
+потребно.
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.3 </span> <a
+ id="x1-290003.3"></a>Параметри програма install-tl на командној линији</h4>
+<!--l. 1036--><p class="noindent" >Откуцајте <div class="alltt">
+<!--l. 1037--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">install-tl&nbsp;-help</span>
+
+
+</div>
+</div> како бисте добили списак свих параметара које можете да употребите на командној
+линији. Можете да користите и <span class="obeylines-h"><span class="verb">-</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">--</span></span> испред назива параметра. Ово је списак
+могућности које се најчешће употребљавају:
+<!--l. 1044--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ -gui </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1045--><p class="noindent" >Ако је могуће биће употребљена графичка (GUI)
+ верзија инсталационог програма. За ово је потребан Perl/Tk модул
+ (<a
+href="http://tug.org/texlive/distro.html#perltk" class="url" >http://tug.org/texlive/distro.html#perltk</a>) компајлиран са подршком за XFT; ако
+ Perl/Tk није доступан, инсталација се наставља у текстуалном
+ режиму.
+ </dd><dt class="list">
+ -no-gui </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1051--><p class="noindent" >Изричито захтевање употребе текстуалног режима рада, чак и на Windows-у;
+ ово ће Вам требати ако желите инсталацију „која ради са
+ DVD-ја“, пошто она није доступна у графичком (GUI) режиму.
+ </dd><dt class="list">
+ -lang <span class="emph">LL</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1056--><p class="noindent" >Одређује језик инсталационог програма према стандардном
+ двословном коду <span class="emph">LL</span>. Тренутно су подржани следећи
+ језици: енглески (<span class="texttt">en</span>, подразумевани), чешки
+ (<span class="texttt">cs</span>), немачки (<span class="texttt">de</span>), француски
+ (<span class="texttt">fr</span>), италијански (<span class="texttt">it</span>),
+ јапански (<span
+ class="texttt">ja</span>), холандски (<span class="texttt">nl</span>), пољски
+ (<span class="texttt">pl</span>), руски (<span class="texttt">ru</span>), словачки
+ (<span class="texttt">sk</span>), словеначки (<span class="texttt">sl</span>), српски
+ (<span class="texttt">sr</span>), вијетнамски (<span class="texttt">vi</span>)
+ и кинески (поједностављени <span class="texttt">zh-cn</span> и
+ традиционални <span class="texttt">zh-tw</span>). Инсталациони програм ће
+ покушати да одреди језик; ако не успе или ако језик није
+ доступан, пребациће се на енглески.
+ </dd><dt class="list">
+ -profile <span class="emph">file</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1068--><p class="noindent" >Инсталациони програм
+ увек записује фајл <span class="path">texlive.profile</span> у <span class="path">tlpkg</span>, поддиректоријум Ваше
+ инсталације. Ова опција задаје програму да изнова употреби
+ такав фајл тако да, након прве инсталације, можете да инсталирате <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live на више система или компјутера у режиму без постављања
+ питања (batch mode), понављајући све опције
+ које сте првобитно изабрали.
+ </dd><dt class="list">
+ -repository <span class="emph">url-or-directory</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1075--><p class="noindent" >Одређује репозиторијум из кога ће се инсталирати
+ пакети; погледајте следећи одељак.</dd></dl>
+<!--l. 1079--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.3.1 </span> <a
+ id="x1-300003.3.1"></a>Параметар -repository</h5>
+<!--l. 1082--><p class="noindent" >Подразумевани репозиторијум пакета је један од сајтова-копија
+(mirror) CTAN-a који се аутоматски одређује преко <a
+href="http://mirror.ctan.org" class="url" >http://mirror.ctan.org</a>.
+<!--l. 1086--><p class="indent" > Ако не желите да користите овај систем, вредност локације може да буде
+путања (URL) која почиње са <span class="texttt">ftp:</span>,
+<span class="texttt">http:</span> или <span class="texttt">file:/</span>, или пак да буде
+обична путања до локалног директоријума. (Када задајете <span
+
+
+class="texttt">http:</span> или <span class="texttt">ftp:</span>, завршни знак „<span
+class="texttt">/</span>“ и/или завршни текст „<span class="texttt">/tlpkg</span>“ се
+игноришу.)
+<!--l. 1093--><p class="indent" > На пример, можете да изаберете неки посебан CTAN&nbsp;mirror отприлике овако:
+<a
+href="http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/" class="url" >http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/</a>, стављајући право
+име сервера (hostname) и његову специфичну путању до CTAN-садржаја
+уместо <span class="obeylines-h"><span class="verb">ctan.example.org/tex-archive</span></span>. Увек свежа листа серверā који држе свеже
+копије садржаја CTAN-а налази се на <a
+href="http://ctan.org/mirrors" class="url" >http://ctan.org/mirrors</a>.
+<!--l. 1101--><p class="indent" > Ако је задата вредност локална (путања или URL који почиње са
+<span class="texttt">file:/</span>), употребиће се спаковани фајлови из
+поддиректоријума <span class="path">archive</span> у репозиторијуму (чак и у случају да су
+распаковани фајлови доступни упоредо са њима).
+<!--l. 1107--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.4 </span> <a
+ id="x1-310003.4"></a>Постинсталациони задаци</h4>
+<!--l. 1110--><p class="noindent" >Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације.
+<!--l. 1112--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.1 </span> <a
+ id="x1-320003.4.1"></a>Windows</h5>
+<!--l. 1114--><p class="noindent" >На Windows-у ће се инсталациони програм побринути о свему што је неопходно.
+<!--l. 1117--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.2 </span> <a
+ id="x1-330003.4.2"></a>Ако су направљени симболички линкови</h5>
+<!--l. 1119--><p class="noindent" >Ако сте изабрали да се направе симболички линкови у стандардним директоријумима (као што је
+објашњено у одељку&nbsp;<a
+href="#x1-280003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>), онда нема потребе да преправљате вредности системских
+променљивих.<span class="footnote-mark"><a
+href="#fn3x0" id="fn3x0-bk"><sup class="textsuperscript">3</sup></a></span><a
+ id="x1-33001f3"></a>
+<!--l. 1129--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.3 </span> <a
+ id="x1-340003.4.3"></a>Системске променљиве на Unix-у</h5>
+<!--l. 1132--><p class="noindent" >Директоријум који садржи инсталиране програме за Ваш оперативни систем мора
+се додати у путању за претрагу. Свака подржана платформа има свој
+поддиректоријум унутар <span class="path">TEXDIR/bin</span>. На слици&nbsp;<a
+href="#x1-25043r4">4<!--tex4ht:ref: fig:bin-text --></a> налази се списак поддиректоријума и
+одговарајућих платформи.
+<!--l. 1138--><p class="indent" > Можете исто тако да додате директоријуме са man-страницама и Info-документацијом
+у одговарајуће путање за претраге уколико желите да системске алатке могу
+да их уоче. Иначе, man-страницама можете да приступате и после проширивања списка
+путања из системске променљиве <span class="path">PATH</span>.
+<!--l. 1144--><p class="indent" > Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је bash и Intel x86
+GNU/Linux и ако сте задржали подразумевани распоред директоријума као у нашем примеру,
+фајл који треба да уредите требало би да буде <span class="path">$HOME/.profile</span> (или неки други
+фајл који се позива из <span class="path">.profile</span>), а линије које треба додати
+изгледале би овако:
+<!--l. 1151--><p class="indent" >
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb5"><a
+ id="x1-34002r1"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;PATH=/usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux:$PATH;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;export</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;PATH</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-34004r2"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;MANPATH=/usr/local/texlive/2010/texmf/doc/man:$MANPATH;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;export</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;MANPATH</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-34006r3"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;INFOPATH=/usr/local/texlive/2010/texmf/doc/info:$INFOPATH;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;export</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;INFOPATH</span></div>
+<!--l. 1157--><p class="indent" > Ако користите шкољку csh или tcsh, фајл који треба уредити
+обично је <span class="path">$HOME/.cshrc</span>, а линије које треба додати изгледале би
+овако:
+<!--l. 1161--><p class="indent" >
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb6"><a
+ id="x1-34008r1"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;setenv</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;PATH</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux:$PATH</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-34010r2"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;setenv</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;MANPATH</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texlive/2010/texmf/doc/man:$MANPATH</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-34012r3"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;setenv</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;INFOPATH</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texlive/2010/texmf/doc/info:$INFOPATH</span></div>
+
+
+<!--l. 1167--><p class="indent" > Ако у својим конфигурационим фајловима („који почињу са
+тачком“) већ имате нека подешавања ове врсте, онда би наравно требало
+да уклопите <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;директоријуме у већ постојеће
+вредности.
+<!--l. 1171--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.4 </span> <a
+ id="x1-350003.4.4"></a>Системске променљиве: глобална подешавања</h5>
+<!--l. 1174--><p class="noindent" >Ако желите да промене описане у претходном одељку важе глобално и за сваког новог
+корисника на систему, онда сте препуштени сами себи; напросто постоји превише
+варијација од система до система у погледу тога како и где се ове ствари
+подешавају.
+<!--l. 1179--><p class="indent" > Можемо Вам дати два савета: (1)&nbsp;пробајте да потражите фајл <span class="path">/etc/manpath.config</span>
+и да, ако постоји, додате линије као што су ове:
+<!--l. 1183--><p class="indent" >
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb7"><a
+ id="x1-35002r1"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;MANPATH_MAP</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;\</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-35004r2"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texlive/2010/texmf/doc/man</span></div>
+<!--l. 1188--><p class="indent" > Или, (2)&nbsp;потрáжите фајл <span class="path">/etc/environment</span>; у њему би могле бити
+дефинисане путање за претрагу и друге подразумеване системске променљиве.
+<!--l. 1192--><p class="indent" > Осим тога, у свим директоријумима са програмима на Unix системима прави се симболички
+линк <span class="path">man</span> који показује према <span class="path">texmf/doc/man</span>. Неке варијанте програма
+<span class="path">man</span>, као што је стандардни <span class="path">man</span> на Mac OS X-у, аутоматски ће се снаћи са
+новом путањом; на тај начин ћете избећи потребу да било шта
+подешавате на путањама за претрагу.
+<!--l. 1200--><p class="indent" > <a id="xetexfontconfig"></a>
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.5 </span> <a
+ id="x1-360003.4.5"></a>Подешавање фонтова за Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></h5>
+<!--l. 1204--><p class="noindent" >Ако сте инсталирали пакет <span class="path">xetex</span> на оперативном систему компатибилним са Unix-ом, онда су потребна
+нека додатна подешавања ако желите да Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;буде у могућности да
+пронађе фонтове који су укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live. Како бисмо олакшали
+овај задатак, када се инсталира пакет <span class="path">xetex</span> (било у иницијалној поставци
+или накнадно) прави се и одговарајући конфигурациони фајл
+<span class="path">TEXMFSYSVAR/fonts/conf/texlive-fontconfig.conf</span>.
+<!--l. 1212--><p class="indent" > Како бисте начинили фонтове из <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а видљивим за цео систем,
+подразумевајући да имате одговарајућа овлашћења
+на систему, урадите следеће:
+ <ol class="enumerate1" >
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-36002x1">прекопирајте фајл <span class="path">texlive-fontconfig.conf</span> у <span class="path">/etc/fonts/conf.d/09-texlive.
+ conf</span>;
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-36004x2">покрените <span class="command">fc-cache -fsv</span>.</li></ol>
+<!--l. 1221--><p class="indent" > Ако немате овлашћења да ово урадите, можете да подесите да Вам фонтови из <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live-а буду доступни као појединачном кориснику Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а:
+ <ol class="enumerate1" >
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-36006x1">прекопирајте <span class="path">texlive-fontconfig.conf</span> у <span class="path">~/.fonts.conf</span>, где <span class="path">~</span> представља Ваш
+ лични директоријум;
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-36008x2">покрените <span class="command">fc-cache -fv</span>.</li></ol>
+<!--l. 1232--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.6 </span> <a
+ id="x1-370003.4.6"></a>Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t Mark IV</h5>
+<!--l. 1235--><p class="noindent" >„Стари“ Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t (Mark II) требало би да ради без икаквих интервенција након
+инсталације <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а. Нови Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t Mark IV, заснован на Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у, захтева нешто ручног
+подешавања. После инсталације, корисник мора да покрене:
+
+
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb8"><a
+ id="x1-37002r1"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;luatools</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;--generate</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-37004r2"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;context</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;--make</span></div>
+<!--l. 1243--><p class="noindent" >Фајлови који ће се притом направити смештају се у <span class="path">TEXMFVAR</span>.
+<!--l. 1245--><p class="indent" > Више информација можете наћи на <a
+href="http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV" class="url" >http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV</a> и
+<a
+href="http://wiki.contextgarden.net/TeX_Live_2010" class="url" >http://wiki.contextgarden.net/TeX_Live_2010</a>.
+<!--l. 1250--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.7 </span> <a
+ id="x1-380003.4.7"></a>Укључивање локалних и личних макроа</h5>
+<!--l. 1253--><p class="noindent" >Ова тема је имплицтно већ начета у одељку&nbsp;<a
+href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>: <span class="path">TEXMFLOCAL</span>
+(чија је подразумевана вредност <span class="path">/usr/local/texlive/texmf-local</span> или
+<span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%\texlive\texmf-local</span></span>) јесте место предвиђено за локалне
+фонтове и макрое који се употребљавају на целом систему, док
+је <span class="path">TEXMFHOME</span> (чија је подразумевана вредност <span class="path">$HOME/texmf</span>
+или <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%\texmf</span></span>) намењен за корисникове личне фонтове и макрое.
+Предвиђено је да се ови директоријуми не мењају од
+издања до издања и да нове верзије <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а аутоматски узимају
+у обзир њихов садржај. Стога је најбоље да се
+суздржите од подешавања вредности променљиве <span class="path">TEXMFLOCAL</span> на нешто
+што је превише удаљено од главног директоријума <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а,
+иначе ћете морати ручно да мењате ту вредност за свако будуће
+издање.
+<!--l. 1267--><p class="indent" > У оба ова директоријума фајлови треба да буду распоређени у
+одговарајуће поддиректоријуме; како бисте разумели предвиђену
+структуру, погледајте <a
+href="http://tug.org/tds" class="url" >http://tug.org/tds</a> или прегледајте фајл
+<span class="path">texmf/web2c/texmf.cnf</span>. На пример, једна <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span> класа или пакет треба да се ставе у
+<span class="path">TEXMFLOCAL/tex/latex</span> или у <span class="path">TEXMFHOME/tex/latex</span>, или у неки поддиректоријум
+поменутих директоријума.
+<!--l. 1275--><p class="indent" > Функционалност директоријума <span class="path">TEXMFLOCAL</span> зависи од тога да ли је база
+података са именима фајлова увек свежа; у супротном фајлови неће
+моћи да се пронађу. Базу можете освежити командом mktexlsr или употребом дугмета
+„Поново постави базу података са фајловима“ („Reinit file database“) &#8212; наћи
+ћете га у језичку за конфигурацију програма <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live Manager (tlmgr) када
+он ради у графичком (GUI) режиму.
+<!--l. 1283--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.8 </span> <a
+ id="x1-390003.4.8"></a>Укључивање спољних фонтова</h5>
+<!--l. 1285--><p class="noindent" >Нажалост, ово је веома компликован задатак. Немојте ни да размишљате о
+овоме уколико нисте вољни да се удубите у најситније детаље
+инсталације <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а. Не заборавите да прво прегледате шта Вам стоји на
+располагању за слободну употребу: погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-140002.6">2.6<!--tex4ht:ref: sec:tl-fonts --></a>.
+<!--l. 1291--><p class="indent" > Једна од алтернативā које Вам стоје на располагању
+јесте да користите Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;или Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-120002.4">2.4<!--tex4ht:ref: sec:tex-extensions --></a>); ови
+програми Вам омогућавају да користите фонтове из оперативног система без икакве
+инсталације унутар <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а.
+<!--l. 1297--><p class="indent" > Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте
+<a
+href="http://tug.org/fonts/fontinstall.html" class="url" >http://tug.org/fonts/fontinstall.html</a>: на тој страни смо најбоље што смо могли
+покушали да опишемо неопходну процедуру.
+<!--l. 1303--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.9 </span> <a
+ id="x1-400003.4.9"></a>Увећавање максимално доступне меморије на Windows-у и
+Cygwin-у</h5>
+<!--l. 1306--><p class="noindent" >Корисницима Windows-а и Cygwin-а (погледајте одаљак&nbsp;<a
+href="#x1-200003.1.4">3.1.4<!--tex4ht:ref: sec:cygwin --></a> о специфичностима
+инсталације на Cygwin-у) може да се деси да остану без меморије када
+покрећу неке програме укључене у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live. На пример, asy може да остане без
+меморије ако покушате да заузмете низ (array) од 25.000.000 реалних бројева, а
+Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;може да остане без меморије ако покушавате да обрадите документ са много великих
+фонтова.
+
+
+<!--l. 1314--><p class="indent" > Што се тиче Cygwin-а, можете да увећате расположиву меморију ако пратите
+одговарајућа упутства из њиховог водича за кориснике (Cygwin User"s Guide
+&#8212; <a
+href="http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html" class="url" >http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html</a>).
+<!--l. 1319--><p class="indent" > На Windows-у морате да направите један додатни фајл, рецимо <span class="path">moremem.reg</span>,
+који садржи следеће четири линије:
+<!--l. 1322--><p class="indent" >
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb9"><a
+ id="x1-40002r1"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;Windows</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;Registry</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;Editor</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;Version</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;5.00</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-40004r2"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-40006r3"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;[HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Cygwin]</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-40008r4"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;"heap_chunk_in_mb"=dword:ffffff00</span></div>
+<!--l. 1329--><p class="noindent" >и да онда извршите команду <span class="path">regedit&nbsp;/s&nbsp;moremem.reg</span> као администратор. (Ако желите да
+увећате меморију само за тренутног корисника уместо на целом систему, употребите
+кључ <span class="path">HKEY_CURRENT_USER</span>.)
+<!--l. 1335--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.5 </span> <a
+ id="x1-410003.5"></a>Тестирање инсталације</h4>
+<!--l. 1338--><p class="noindent" >Након што сте инсталирали <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, природно је да ћете желети да га испробате
+како бисте могли да почнете са израдом дивних докумената и/или фонтова.
+<!--l. 1342--><p class="indent" > Овај одељак описује неке основне поступке за проверу функционалности
+новог система. Овде ћемо дати команде за Unix-е; ако користите Mac OS X или Windows,
+вероватно ћете све ове команде покретати покренути кроз графички интерфејс, мада
+принцип остаје исти.
+<!--l. 1347--><p class="indent" >
+ <ol class="enumerate1" >
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-41002x1">Најпре проверите да ли можете да покренете сам програм tex: <div class="alltt">
+ <!--l. 1351--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+ &gt;&nbsp;<span class="command">tex&nbsp;--version</span>
+ <br />TeX&nbsp;3.1415926&nbsp;(TeX&nbsp;Live&nbsp;2010)
+ <br />kpathsea&nbsp;version&nbsp;6.0.0
+ <br />Copyright&nbsp;2010&nbsp;D.E.&nbsp;Knuth.
+ <br />...
+</div>
+ </div> Ако овде добијете поруку „command not found“ („команда се не може пронаћи“)
+ уместо података о верзији <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а и ауторским правима, или ако је
+ верзија коју видите старија, то највероватније значи
+ да немате исправан поддиректоријум <span class="path">bin</span> као елемент у системској
+ променљиви <span class="path">PATH</span>. Погледајте како се подешавају системске
+ променљиве на стр.&nbsp;<a
+href="#x1-340003.4.3">39<!--tex4ht:ref: sec:env --></a>.
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-41004x2">Покушајте да обрадите основни <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span> фајл: <div class="alltt">
+ <!--l. 1366--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+ &gt;&nbsp;<span class="command">latex&nbsp;sample2e.tex</span>
+ <br />pdfTeX&nbsp;3.1415926-1.40.11-2.2&nbsp;(TeX&nbsp;Live&nbsp;2010)
+ <br />...
+ <br />Output&nbsp;written&nbsp;on&nbsp;sample2e.dvi&nbsp;(3&nbsp;pages,&nbsp;7484&nbsp;bytes).
+ <br />Transcript&nbsp;written&nbsp;on&nbsp;sample2e.log.
+</div>
+ </div> Ако <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span> не успе да пронађе <span class="path">sample2e.tex</span> или неки други фајл,
+ највероватније је у питању нека збрка старих и нових
+ системских променљивих или конфигурационих фајлова; у таквим
+ случајевима се препоручује да, за почетак, обришете вредности свих системских
+ променљивих које имају везе са <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом. (Ако Вам треба
+
+
+ дубља анализа, може се од самог <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> програма тражити да извести које
+ путање употребљава за претрагу и шта притом успева да пронађе;
+ погледајте одељак „Поступци за отклањање грешака“
+ [debugging] на стр.&nbsp;<a
+href="#x1-670008.2.4">70<!--tex4ht:ref: sec:debugging --></a>.)
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-41006x3">Затим прегледајте како изгледа документ који сте добили овом обрадом:
+ <div class="alltt">
+ <!--l. 1385--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+ &gt;&nbsp;<span class="command">xdvi&nbsp;sample2e.dvi</span>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;#&nbsp;Unix
+ <br />&gt;&nbsp;<span class="command">dviout&nbsp;sample2e.dvi</span>&nbsp;&nbsp;#&nbsp;Windows
+</div>
+ </div> Требало би да се појави нови прозор са лепим документом који
+ објашњава неке основне ствари о <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-у. (Узгред, тај текст
+ је врло корисно прочитати ако сте почетник.) Како би програм xdvi радио,
+ морате имати покренут графички X сервер; ако X не ради или ако је системска
+ променљива <span class="path">DISPLAY</span> неправилно подешена, добићете грешку „<span
+ class="samp">Can"t open display</span>“ („Није могуће отворити
+ дисплеј“).
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-41008x4">Направите PostScript фајл за штампање или гледање на екрану:
+ <div class="alltt">
+ <!--l. 1398--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+ &gt;&nbsp;<span class="command">dvips&nbsp;sample2e.dvi&nbsp;-o&nbsp;sample2e.ps</span>
+</div>
+ </div>
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-41010x5">Направите PDF уместо DVI фајла; ова команда ће обрадити <span class="path">.tex</span> фајл и
+ директно направити PDF: <div class="alltt">
+ <!--l. 1404--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+ &gt;&nbsp;<span class="command">pdflatex&nbsp;sample2e.tex</span>
+</div>
+ </div>
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-41012x6">Прегледајте добијени PDF фајл: <div class="alltt">
+ <!--l. 1409--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+ &gt;&nbsp;<span class="command">gv&nbsp;sample2e.pdf</span>
+ <br />или:
+ <br />&gt;&nbsp;<span class="command">xpdf&nbsp;sample2e.pdf</span>
+</div>
+ </div> Ни gv ни xpdf нису укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, тако да морате да их сами
+ одвојено инсталирате. Погледајте <a
+href="http://www.gnu.org/software/gv" class="url" >http://www.gnu.org/software/gv</a> и
+ <a
+href="http://www.foolabs.com/xpdf" class="url" >http://www.foolabs.com/xpdf</a> ако Вам треба више информација о овим програмима.
+ Наравно, има још много других програма у којима можете отварати PDF
+ фајлове. Ако користите Windows, препоручујемо да пробате Sumatra PDF
+ (<a
+href="http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf" class="url" >http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf</a>).
+
+
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-41014x7">Може бити корисно да пробате и друге тест-фајлове осим <span class="path">sample2e.tex</span>:
+ <!--l. 1426--><p class="noindent" >
+ <dl class="list2"><dt class="list">
+ small2e.tex: </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1427--><p class="noindent" >једноставнији документ него <span class="path">sample2e</span>; сврха му је да
+ минимализује величину података који се обрађују
+ ако се појаве неки проблеми;
+ </dd><dt class="list">
+ testpage.tex: </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1430--><p class="noindent" >проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд);
+ </dd><dt class="list">
+ nfssfont.tex: </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1431--><p class="noindent" >служи да одштампате табеле фонтова и одговарајуће тестове везане
+ за њих;
+ </dd><dt class="list">
+ testfont.tex: </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1433--><p class="noindent" >такође за табеле са фонтовима, али користи основни <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>;
+ </dd><dt class="list">
+ story.tex: </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1435--><p class="noindent" >најчистији канонски тест-фајл за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> који се
+ може направити; морате да откуцате „<span class="samp">\bye</span>“ када се
+ појави упит са звездицом (<span class="path">*</span>) након што покренете „<span class="samp">tex
+ story.tex</span>“.</dd></dl>
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-41016x8">Ако сте инсталирали пакет <span class="path">xetex</span>, можете да испробате да ли су системски фонтови
+ видљиви за Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;на овај начин: <div class="alltt">
+ <!--l. 1442--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+ &gt;&nbsp;<span class="command">xetex&nbsp;opentype-info.tex</span>
+ <br />This&nbsp;is&nbsp;XeTeX,&nbsp;Version&nbsp;3.1415926...
+ <br />...
+ <br />Output&nbsp;written&nbsp;on&nbsp;opentype-info.pdf&nbsp;(1&nbsp;page).
+ <br />Transcript&nbsp;written&nbsp;on&nbsp;opentype-info.log.
+</div>
+ </div> Ако добијете поруку „Invalid fontname "Latin Modern Roman/ICU"…“ („Неисправно име
+ фонта "Latin Modern Roman/ICU"…“), онда морате да подесите систем тако да Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> може да
+ пронађе фонтове који су укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live. Погледајте
+ одељак&nbsp;<a
+href="#x1-360003.4.5">3.4.5<!--tex4ht:ref: sec:font-conf-xetex --></a>.
+ </li></ol>
+<!--l. 1456--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.6 </span> <a
+ id="x1-420003.6"></a>Додатни софтвер који се може преузети са Интернета</h4>
+<!--l. 1458--><p class="noindent" >Ако сте нови у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око писања
+докумената у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у или <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-у, молимо Вас да посетите <a
+href="http://tug.org/begin.html" class="url" >http://tug.org/begin.html</a>: ту ћете
+наћи неке текстове који су веома добри као увод.
+<!--l. 1463--><p class="indent" > Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који би могли
+да Вам буду од користи:
+ <dl class="description"><dt class="description">
+Ghostscript </dt><dd
+class="description"><a
+href="http://www.cs.wisc.edu/~ghost/" class="url" >http://www.cs.wisc.edu/~ghost/</a>;
+ </dd><dt class="description">
+Perl </dt><dd
+class="description"><a
+href="http://www.perl.org/" class="url" >http://www.perl.org/</a> са додатним пакетима са CPAN-а, <a
+href="http://www.cpan.org/" class="url" >http://www.cpan.org/</a>.
+
+
+ </dd><dt class="description">
+ImageMagick </dt><dd
+class="description"><a
+href="http://www.imagemagick.com" class="url" >http://www.imagemagick.com</a>, за обраду слика и пребацивање из
+ једног формата у други.
+ </dd><dt class="description">
+NetPBM </dt><dd
+class="description"><a
+href="http://netpbm.sourceforge.net/" class="url" >http://netpbm.sourceforge.net/</a>, такође за обраду слика.
+ </dd><dt class="description">
+Едитори специјализовани за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> </dt><dd
+class="description">Овде имате велики избор и све зависи од Вашег укуса. Ево
+ само неколико, по абецедном реду (неки од побројаних програма раде само на
+ Windows-у):
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">GNU Emacs је доступан и у изворном облику за Windows: погледајте
+ <a
+href="http://www.gnu.org/software/emacs/windows/ntemacs.html" class="url" >http://www.gnu.org/software/emacs/windows/ntemacs.html</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Emacs са Auc<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом за Windows доступан је у директоријуму
+ <span class="path">tlpkg/support</span> на <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;DVD-ју; Интернет-страница пројекта
+ је <a
+href="http://www.gnu.org/software/auctex" class="url" >http://www.gnu.org/software/auctex</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">LEd се може набавити на <a
+href="http://www.ctan.org/support/LEd" class="url" >http://www.ctan.org/support/LEd</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">SciTE је доступан на <a
+href="http://www.scintilla.org/SciTE.html" class="url" >http://www.scintilla.org/SciTE.html</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Texmaker је софтвер отвореног кода, доступан на
+ <a
+href="http://www.xm1math.net/texmaker/" class="url" >http://www.xm1math.net/texmaker/</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">TeXnicCenter
+ је софтвер отвореног кода, доступан на <a
+href="http://www.texniccenter.org" class="url" >http://www.texniccenter.org</a> и као део
+ дистрибуције pro<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t.
+ </li>
+ <li class="itemize">TeXworks
+ је такође отворени софтвер, доступан на <a
+href="http://tug.org/texworks" class="url" >http://tug.org/texworks</a>; на
+ Windows-у и Mac OS X-у инсталира се као део <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а.
+ </li>
+ <li class="itemize">Vim је отворени софтвер, доступан преко <a
+href="http://www.vim.org" class="url" >http://www.vim.org</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">WinEdt је „shareware“ доступан преко <a
+href="http://tug.org/winedt" class="url" >http://tug.org/winedt</a> или
+ <a
+href="http://www.winedt.com" class="url" >http://www.winedt.com</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">WinShell се може набавити на <a
+href="http://www.winshell.de" class="url" >http://www.winshell.de</a>.</li></ul>
+ </dd></dl>
+<!--l. 1503--><p class="noindent" >Још исцрпнији списак пакета и програма налази се на <a
+href="http://tug.org/interest.html" class="url" >http://tug.org/interest.html</a>.
+<!--l. 1507--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">4 </span> <a
+ id="x1-430004"></a>Инсталације на мрежи</h3>
+<!--l. 1510--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live је дизајниран тако га истовремено могу употребљавати или више
+корисника на неком систему или корисници који имају разне оперативне системе на
+некој компјутерској мрежи. Ако се држите стандардног распореда
+директоријума, подешавања не садрже ниједну фиксирану путању:
+локације фајлова који су потребни <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live програмима проналазе се
+релативно у односу на саме програме. Овакав приступ постаје јасан ако погледате
+главни конфигурациони фајл <span class="path">$TEXMFMAIN/web2c/texmf.cnf</span>, који садржи овакве
+линије:
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb10"><a
+ id="x1-43002r1"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;TEXMFMAIN</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;$SELFAUTOPARENT/texmf</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-43004r2"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-43006r3"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;TEXMFLOCAL</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;$SELFAUTOPARENT/../texmf-local</span></div>
+<!--l. 1523--><p class="noindent" >Ово значи да корисници других оперативних система само треба да додају директоријум
+који садржи верзије програма за њихову платформу у своје
+путање за претрагу како би добили поставку спремну за употребу.
+
+
+<!--l. 1527--><p class="indent" > На исти начин можете да инсталирате <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live локално и да онда накнадно преместите целу
+хијерархију на неко друго место на мрежи.
+<!--l. 1530--><p class="indent" > За Windows смо припремили једноставну скрипту за мрежне инсталације по имену
+<span class="path">w32client</span>; можете је преузети на страници <a
+href="http://tug.org/texlive/w32client.html" class="url" >http://tug.org/texlive/w32client.html</a>. Она прави сва
+потребна подешавања и пречице у менијима тако да можете да користите
+постојећу инсталацију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а на LAN мрежи. Скрипта такође
+поставља и деинсталациони програм <span class="path">w32unclient</span> који можете наћи у истом zip
+фајлу. Погледајте поменуту Интернет страницу ако Вам је потребно више
+података о овом поступку.
+<!--l. 1540--><p class="indent" > <a id="tlportable"></a>
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">5 </span> <a
+ id="x1-440005"></a>Максимално преносиви <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live на DVD-ју или USB-диску</h3>
+<!--l. 1544--><p class="noindent" >У почетном директоријуму <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live инсталације (или у поддиректоријуму
+<span class="path">texlive</span> на <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection DVD-ју) налазе се скрипта <span class="path">tl-portable</span> (за Unix) и batch-фајл
+<span class="path">tl-portable.bat</span> (за Windows) чија је улога да покрену секундарну шкољку
+(shell) &#8212; односно command prompt &#8212; са окружењем у коме су променљиве подешене за
+директну употребу <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а са DVD-ја.
+<!--l. 1552--><p class="indent" > Када први пут покренете ове скрипте, направиће се неколико фајлова у
+директоријуму <span class="path">~/.tlportable2010</span>, и то ће потрајати неко време. Приликом
+сваког наредног позивања скрипта ће се покретати готово тренутно.
+<!--l. 1557--><p class="indent" > Остатак система неће ништа знати о <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у. Ако желите да Ваш едитор има у виду
+овај <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, онда га покрените из те секундарне <span class="path">tl-portable</span> сесије.
+<!--l. 1561--><p class="indent" > Скрипту <span class="path">tl-portable</span> можете да користите и да покрећете <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live са USB-диска. У овом
+случају прекопирајте на USB-диск све фајлове са највишег нивоа и
+(барем) садржај директорјумā <span class="path">bin</span>, <span class="path">texmf</span>, <span class="path">texmf-dist</span> и <span class="path">tlpkg</span>. Ово може
+прилично да потраје! Ако копирате на USB-диск који је форматиран као
+FAT32, побрините се да „откачите“ симболичке линкове помоћу <span class="path">cp&nbsp;-L</span>. Што се тиче
+директоријума <span class="path">texmf-local</span>, <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live ће га пронаћи и употребити чак и са
+USB-диска.
+<!--l. 1571--><p class="indent" > Када обавите ове почетне припреме, све што треба да урадите јесте да покренете <span class="path">tl-portable</span>
+из почетног директоријума USB-диска, као и у случају DVD-ја. У овом
+случају, скрипта ће констатовати да се на USB-диск могу уписивати подаци и
+употребиће га за фајлове које треба да направи. Сада можете да нарежете
+добијени садржај са USB-диска назад на DVD ако Вам је тако
+згодније да га, рецимо, у том облику дате другима.
+<!--l. 1580--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">6 </span> <a
+ id="x1-450006"></a>Одржавање инсталације помоћу tlmgr</h3>
+<!--l. 1583--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-45001r8"></a>
+
+
+<div
+>
+<!--l. 1584--><p class="noindent" >
+
+<!--l. 1585--><p class="noindent" ><img
+src="images/tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;8: </span><span
+class="content">tlmgr у графичком (GUI) режиму рада: главни прозор, стање после
+учитавања репозиторијума помоћу дугмета „Учитај“ („Load“).</span></div><!--tex4ht:label?: x1-45001r8 -->
+</div>
+
+
+<!--l. 1591--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure">
+<!--l. 1593--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-45002r9"></a><a
+ id="x1-45003r10"></a>
+
+
+<div class="minipage">
+<!--l. 1596--><p class="noindent" ><img
+src="images/tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;9: </span><span
+class="content"><span class="texttt">tlmgr</span> у
+графичком режиму: Општа подешавања</span></div><!--tex4ht:label?: x1-45002r9 -->
+</div> <div class="minipage">
+<img
+src="images/tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;10:
+</span><span
+class="content"><span class="texttt">tlmgr</span> у
+графичком режиму:
+Подешавање величине
+папира</span></div><!--tex4ht:label?: x1-45003r10 -->
+</div>
+
+
+<!--l. 1608--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure">
+<!--l. 1610--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live садржи програм по имену tlmgr који служи за одржавање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а
+након почетне инсталације. Програми updmap, fmtutil и texconfig и даље су
+укључени и биће задржани као део система и у будућности, али tlmgr
+је сада алатка која се препоручује. Његове могућности
+између осталог укључују:
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">инсталацију, освежавање, бекаповање,
+ повраћање из бекапа, уклањање појединачних
+ пакета са могућношћу да се узму у обзир са њима повезани пакети;
+ </li>
+ <li class="itemize">претрагу и прављење разних спискова пакета;
+ </li>
+ <li class="itemize">излиставање, додавање и уклањање верзија
+ програма за неки оперативни систем (односно платформу);
+ </li>
+ <li class="itemize">промену параметара инсталације као што су величина папира или
+ локација изворног кода (погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-300003.3.1">3.3.1<!--tex4ht:ref: sec:location --></a>).</li></ul>
+<!--l. 1626--><p class="noindent" >Упозорење: tlmgr није дизајниран за инсталације које раде са
+DVD-ја и није тестиран у таквој улози.
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.1 </span> <a
+ id="x1-460006.1"></a>tlmgr у графичком (GUI) режиму рада</h4>
+<!--l. 1630--><p class="noindent" >tlmgr се може покренути у графичком (GUI) режиму (слика&nbsp;<a
+href="#x1-45001r8">8<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-gui --></a>) помоћу <div class="alltt">
+<!--l. 1632--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;-gui</span>
+</div>
+</div> (српски језик добијате помоћу <span class="command">-gui-lang
+sr</span>) или преко Start-менија на Windows-у: <span class="texttt">Start</span>,
+<span class="texttt">Programs</span>, <span class="texttt">TeX Live 2010</span>, <span
+class="texttt">TeX Live Manager</span>. Када притиснете „Учитај“ („Load“), програм
+приказује списак доступних и инсталираних пакета &#8212; ови други су означени са „(i)“. Ово
+наравно подразумева да је извор инсталације (installation source) исправно задат,
+функционалан и доступан.
+<!--l. 1643--><p class="indent" > Слике&nbsp;<a
+href="#x1-45002r9">9<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-general-options --></a> и&nbsp;<a
+href="#x1-45003r10">10<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-paper-options --></a> приказују изглед програма приликом подешавања општих
+опција и величине папира.
+<!--l. 1647--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.2 </span> <a
+ id="x1-470006.2"></a>Примери позивања tlmgr-а са командне линије</h4>
+<!--l. 1649--><p class="noindent" >Након почетне инсталације, можете да освежите свој систем најновијим
+доступним верзијама целокупног садржаја помоћу: <div class="alltt">
+<!--l. 1651--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;update&nbsp;-all</span>
+</div>
+</div> Ако Вас ово чини нервозним, прво пробајте <div class="alltt">
+<!--l. 1655--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;update&nbsp;-all&nbsp;-dry-run</span>
+</div>
+</div> или (са мање објашњења): <div class="alltt">
+
+
+<!--l. 1659--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;update&nbsp;-list</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 1663--><p class="indent" > Следећи сложенији пример додаје једну колекцију (све
+што је везано за Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>), и то из једног локалног директоријума:
+ <div class="alltt">
+<!--l. 1666--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;-repository&nbsp;/local/mirror/tlnet&nbsp;install&nbsp;collection-xetex</span>
+</div>
+</div> Ова команда даје следеће поруке (скраћено):
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb11"><a
+ id="x1-47002r1"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collection-xetex</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47004r2"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;arabxetex</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47006r3"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47008r4"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xetex</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47010r5"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xetexconfig</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47012r6"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xetex.i386-linux</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47014r7"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;running</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;post</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;action</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;for</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xetex</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47016r8"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xetex-def</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47018r9"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47020r10"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;running</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;mktexlsr</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47022r11"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;mktexlsr:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Updating</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;/usr/local/texlive/2010/texmf/ls-R...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47024r12"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47026r13"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;running</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;fmtutil-sys</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;--missing</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47028r14"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47030r15"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Transcript</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;written</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;on</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xelatex.log.</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47032r16"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;fmtutil:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;/usr/local/texlive/2010/texmf-var/web2c/xetex/xelatex.fmt</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;installed.</span></div>
+<!--l. 1689--><p class="indent" > Као што видите, tlmgr инсталира све неопходне пакете и води рачуна о свим радњама
+које су неопходне после инсталације, што у овом случају обухвата
+освежавање базе података са именима фајлова и поновно прављење
+неких формата. У претходном примеру смо направили нове формате за Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>.
+<!--l. 1695--><p class="indent" > Ако Вам је потребан опис пакета (или колекције или шеме), откуцајте:
+<div class="alltt">
+<!--l. 1696--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;show&nbsp;collection-latexextra</span>
+</div>
+</div> Команда даје следећи излаз:
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb12"><a
+ id="x1-47034r1"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;package:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collection-latexextra</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47036r2"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;category:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Collection</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47038r3"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;shortdesc:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;LaTeX</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;supplementary</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;packages</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47040r4"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;longdesc:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;A</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;large</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collection</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;add-on</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;packages</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;for</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;LaTeX.</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47042r5"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;installed:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Yes</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47044r6"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;revision:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;14675</span></div>
+<!--l. 1709--><p class="indent" > Последње и најважније, пуна документација о програму tlmgr
+налази се на страници <a
+href="http://tug.org/texlive/tlmgr.html" class="url" >http://tug.org/texlive/tlmgr.html</a>, а можете је видети и ако откуцате:
+<div class="alltt">
+<!--l. 1712--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;-help</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 1717--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">7 </span> <a
+ id="x1-480007"></a>Напомене за Windows</h3>
+<!--l. 1720--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;има један исти инсталациони програм који ради и на Windows-у и на
+Unix-у. Ово је било могуће извести само тако што смо одустали од подршке за
+старије верзије Windows-а, тако да се <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;сада може инсталирати само на
+Windows верзијама 2000 и новијим.
+<!--l. 1726--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.1 </span> <a
+ id="x1-490007.1"></a>Могућности специфичне за Windows</h4>
+<!--l. 1729--><p class="noindent" >Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм на
+Windows-у обавља још неке додатне ствари:
+
+
+ <dl class="description"><dt class="description">
+Менији и пречице. </dt><dd
+class="description">У Start менију се додаје нови одељак
+ „<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live“, преко кога се могу позивати неки графички (GUI) програми (tlmgr,
+ texdoctk, PS_View (psv) PostScript previewer) и преко кога можете да дођете
+ до једног дела документације. PS_View такође добија
+ пречицу и на десктопу: она служи да се на њу превлаче PostScript фајлови.
+ </dd><dt class="description">
+Аутоматско постављање системских променљивих. </dt><dd
+class="description">Није
+ потребна никаква ручна интервенција по овом питању.
+ </dd><dt class="description">
+Уклањање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а. </dt><dd
+class="description">
+ Инсталациони програм додаје одговарајућу ставку за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live
+ у „Add/Remove Programs“. Дугме за деинсталацију у графичком (GUI) режиму
+ програма <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live Manager („Уклони“) води до тамо.</dd></dl>
+<!--l. 1746--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.2 </span> <a
+ id="x1-500007.2"></a>Додатни софтвер укључен на Windows-у</h4>
+<!--l. 1748--><p class="noindent" >За целовиту инсталацију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а потребни су помоћни пакети који
+обично не постоје на Windows компјутеру. <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live обезбеђује
+следеће карике које недостају:
+ <dl class="description"><dt class="description">
+Perl и Ghostscript. </dt><dd
+class="description">Због важности Perl-а и Ghostscript-а, <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live садржи „скривене“
+ копије ових програма. <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live програми који их користе знају
+ где треба да их потраже, али не одају њихово присуство кроз
+ системске променљиве или путем измена у „registry“-ју. То нису целовите
+ инсталације и не би требало да дођу у сукоб са неком правом
+ инсталацијом Perl-а или Ghostscript-а која је Windows-у
+ видљива.
+ </dd><dt class="description">
+PS_View. </dt><dd
+class="description">Такође се инсталира и PS_View, програм у коме се могу отворити PostScript
+ и PDF фајлови; погледајте слику&nbsp;<a
+href="#x1-50001r11">11<!--tex4ht:ref: fig:psview --></a>.
+ <!--l. 1763--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure"
+><a
+ id="x1-50001r11"></a>
+<div
+>
+<!--l. 1764--><p class="noindent" >
+
+<!--l. 1765--><p class="noindent" ><img
+src="../texlive-common/psview.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;11: </span><span
+class="content">PS_View може да приказује садржај под великим
+увећањем</span></div><!--tex4ht:label?: x1-50001r11 -->
+</div>
+ <!--l. 1769--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure">
+ </dd><dt class="description">
+dviout. </dt><dd
+class="description">На Windows-у се инсталира и dviout, програм у коме можете да прегледате DVI
+ фајлове. У почетку, када почнете да га употребљавате за ту сврху, dviout
+ ће правити потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инсталирани). После неког
+ времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је
+ потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом
+ поступку. О овом програму можете добити много више података на Интернет страници
+ (коју топло препоручујемо).
+ </dd><dt class="description">
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works. </dt><dd
+class="description"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works је едитор специјализован за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>; он има уграђен
+ приказивач PDF фајлова.
+
+
+ </dd><dt class="description">
+Алатке за командну линију. </dt><dd
+class="description">Осим уобичајених <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live програма, на
+ Windows-у се инсталира и известан број Windows верзијā
+ уобичајених Unix алатки за командну линију. Ту спадају
+ gzip, unzip и алати из пројекта xpdf (pdfinfo, pdffonts...). Сâм
+ xpdf viewer (прегледач) нема верзију која ради на Windows-у. Jедна
+ алтернатива јесте да уместо њега преузмете Sumatra PDF viewer,
+ који је заснован на xpdf-у; Интернет-страница пројекта је
+ <a
+href="http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf" class="url" >http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf</a>.
+ </dd><dt class="description">
+fc-list, fc-cache... </dt><dd
+class="description">Алатке из библиотеке fontconfig омогућавају Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у да барата
+ системским фонтовима на Windows-у. Можете да користите fc-list да одредите имена фонтова
+ која задајете у Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-овој проширеној команди <span
+ class="texttt">\font</span>. Ако је потребно, најпре покрените fc-cache како би
+ се подаци о фонтовима освежили.
+ </dd></dl>
+<!--l. 1804--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.3 </span> <a
+ id="x1-510007.3"></a>Лични кориснички директоријум на Windows-у</h4>
+<!--l. 1807--><p class="noindent" >Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на Windows-у јесте
+директоријум <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%</span></span>. На Windows-у XP и 2000 то је обично
+<span class="obeylines-h"><span class="verb">C:\Documents&nbsp;and&nbsp;Settings\&lt;username&gt;</span></span>, док Windows Vista користи <span class="obeylines-h"><span class="verb">C:\Users\&lt;username&gt;</span></span>. У
+фајлу <span class="path">texmf.cnf</span> и у Kpathsea уопште, симбол <span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span> ће се претворити у исправну
+путању и на Windows-у и на Unix-у.
+<!--l. 1816--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.4 </span> <a
+ id="x1-520007.4"></a>Windows-ов „registry“</h4>
+<!--l. 1819--><p class="noindent" >Windows држи скоро сва подешавања у тзв. „registry“-ју. То складиште
+садржи скуп хијерархијски организованих кључева, са неколико
+кључева највишег нивоа. Најважнији за инсталационе програме су
+<span class="path">HKEY_CURRENT_USER</span> и <span class="path">HKEY_LOCAL_MACHINE</span>, или скраћено <span class="path">HKCU</span> и <span class="path">HKLM</span>. Део
+„registry“-ја <span class="path">HKCU</span> налази се у личном директоријуму корисника (погледајте
+одељак&nbsp;<a
+href="#x1-510007.3">7.3<!--tex4ht:ref: sec:winhome --></a>). <span class="path">HKLM</span> се обично налази у поддиректоријуму директоријума
+званог Windows.
+<!--l. 1828--><p class="indent" > У неким случајевима, информације о систему се могу добити из системских
+променљивих, али неке, на пример локација пречицā, и даље
+захтевају да се консултује „registry“. Трајно подешавање системских
+променљивих такође захтева приступ „registry“-ју.
+<!--l. 1835--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.5 </span> <a
+ id="x1-530007.5"></a>Овлашћења на Windows-у</h4>
+<!--l. 1838--><p class="noindent" >У новијим верзијама Windows-а постоји разлика између обичних
+корисника и администратора; само администратори имају слободан приступ целом
+оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било описати ове класе корисника
+као неовлашћене и обичне кориснике: бити администратор је правило, а не изузетак.
+Без обриза на то, уложили смо доста напора да омогућимо да се <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live може инсталирати
+без администраторских овлашћења.
+<!--l. 1846--><p class="indent" > Ако је корисник администратор, доступна му је опција да инсталира
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live за све кориснике. Ако изабере да ово уради, пречице се праве за све кориснике и
+мењају се поставке на нивоу система. У супротном, пречице и одељци у
+менију праве се само за текућег корисника и мења се само његово
+окружење.
+<!--l. 1852--><p class="indent" > Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не, подразумевани основни
+директоријум за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live који предлаже инсталациони програм увек је
+
+
+унутар <span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%</span></span>. Програм увек тестира да ли тренутни корисник може да уписује
+податке у тај основни директоријум.
+<!--l. 1857--><p class="indent" > Може се појавити проблем ако корисник није администратор а <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> већ
+постоји у путањи за претрагу програма. Пошто се радна путања за
+претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са својим
+путањама, нови <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live никад неће добити предност. Како би се решила ова
+ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног промпта у коме су нови <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live програми стављени испред локалне путање за претрагу. Нови <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live ће
+увек бити употребљив унутар таквог командног промпта. Пречица за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works, ако
+се тај програм инсталира, такође додаје <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live на почетак
+путање за претрагу, тако да би и тај едитор требало да буде имун на ове проблеме са
+путањама.
+<!--l. 1868--><p class="indent" > На Vista системима постоји још једна особеност: чак иако сте улоговани
+као администратор, морате да изричито затражите администраторксе привилегије. У ствари,
+нема много сврхе да узимате улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним дугметом
+миша на програм који желите да покренете или на његову пречицу, и то ће
+Вам у нормалним околностима дати могућност да „покренете програм као администратор“
+(„Run as administrator“).
+<!--l. 1877--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">8 </span> <a
+ id="x1-540008"></a>Кориснички водич кроз Web2C</h3>
+<!--l. 1879--><p class="noindent" >Web2C је интегрисана колекција програма везаних за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>: сâм <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>,
+Metafont, MetaPost, BibTeX, итд. Web2C је срце <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а. Интернет-страница
+пројекта, на којој се налази најновији приручник и много
+других ствари, налази се на <a
+href="http://tug.org/web2c" class="url" >http://tug.org/web2c</a>.
+<!--l. 1885--><p class="indent" > Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки
+[Tomas Rokicki], који је 1987. развио први „<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у-C“ разрадивши изворну Unix
+верзију, оригинални рад Хауарда Трикија [Howard Trickey] и Павела Кертиса [Pavel
+Curtis]. Одржавање система је наставио Тим Морган [Tim Morgan] и током
+тог периода име је промењено у Web-to-C. 1990. године рад је
+преузео Карл Бери [Karl Berry] који је уз помоћ више десетина
+сарадника одржавао пројекат до 1997, када је предао штафету Олафу Веберу
+[Olaf Weber], који је руковођење вратио Карлу 2006.
+године.
+<!--l. 1896--><p class="indent" > Web2C систем ради на Unix-у, 32-битним Windows системима, Mac OS X-у и многим другим
+оперативним системима. Он користи оригинални Кнутов [Knuth] кôд за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> и друге
+основне програме написане у „WEB систему за писмено програмирање“ (WEB literate
+programming system) и преводи их у језик C. Језгро састављено од <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+програмā који се третирају на овај начин чине:
+<!--l. 1904--><p class="indent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ bibtex </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1905--><p class="noindent" >Рад са библиографијама.
+ </dd><dt class="list">
+ dvicopy </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1906--><p class="noindent" >Рад са виртуелним фонтовима у DVI фајловима.
+ </dd><dt class="list">
+ dvitomp </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1907--><p class="noindent" >Претвара DVI у MPX (MetaPost слике).
+ </dd><dt class="list">
+ dvitype </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1908--><p class="noindent" >Претвара DVI у читљив текст.
+ </dd><dt class="list">
+ gftodvi </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1909--><p class="noindent" >Визуализација изворних (generic) фонтова.
+
+
+ </dd><dt class="list">
+ gftopk </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1911--><p class="noindent" >Претвара изворне (generic) у спаковане (packed) фонтове.
+ </dd><dt class="list">
+ gftype </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1913--><p class="noindent" >Претвара GF (изворне фонтове) у читљив текст.
+ </dd><dt class="list">
+ mf </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1914--><p class="noindent" >Програм за прављење породицā фонтова (typeface families).
+ </dd><dt class="list">
+ mft </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1916--><p class="noindent" >„Лепо штампање“ (prettyprinting) Metafont кôда
+ </dd><dt class="list">
+ mpost </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1918--><p class="noindent" >Програм за прављење техничких дијаграма.
+ </dd><dt class="list">
+ patgen </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1919--><p class="noindent" >Програм за прављење правилā за прелом речи (hyphenation
+ patterns).
+ </dd><dt class="list">
+ pktogf </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1921--><p class="noindent" >Претвара спаковане (packed) у изворне (generic) фонтове.
+ </dd><dt class="list">
+ pktype </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1923--><p class="noindent" >Претвара PK у читљив текст.
+ </dd><dt class="list">
+ pltotf </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1924--><p class="noindent" >Претвара текстуални списак особина фонта у acroTFM.
+ </dd><dt class="list">
+ pooltype </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1925--><p class="noindent" >Приказује WEB pool фајлове.
+ </dd><dt class="list">
+ tangle </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1926--><p class="noindent" >Преводи WEB кôд у језик Pascal.
+ </dd><dt class="list">
+ tex </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1927--><p class="noindent" >Припрема текста.
+ </dd><dt class="list">
+ tftopl </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1928--><p class="noindent" >Претвара TFM у текстуални списак особина фонта.
+ </dd><dt class="list">
+ vftovp </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1929--><p class="noindent" >Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак особинā.
+ </dd><dt class="list">
+ vptovf </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1931--><p class="noindent" >Претвара виртуелни списак особинā у виртуелни фонт.
+ </dd><dt class="list">
+ weave </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1933--><p class="noindent" >Преводи WEB кôд у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>.</dd></dl>
+
+
+<!--l. 1936--><p class="noindent" >Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у документацији
+која долази уз одговарајуће пакете, као и уз сâм Web2C.
+Међутим, корисно је знати неколико заједничких принципа који
+важе за све њих зато што на тај начин можете боље да искористите
+своју Web2C инсталацију.
+<!--l. 1942--><p class="indent" > Сви ови програми поштују ове стандардне GNU параметре:
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ --help </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1944--><p class="noindent" >штампање основног прегледа употребе.
+ </dd><dt class="list">
+ --verbose </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1945--><p class="noindent" >штампање детаљнијег извештаја о раду.
+ </dd><dt class="list">
+ --version </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1946--><p class="noindent" >штампање података о верзији, иза кога следи напуштање
+ програма.</dd></dl>
+<!--l. 1950--><p class="indent" > Да би одредили положај разних фајлова, Web2C програми користе библиотеку за
+претрагу Kpathsea (<a
+href="http://tug.org/kpathsea" class="url" >http://tug.org/kpathsea</a>). Ова библиотека користи комбинацију
+системских променљивих и конфигурационих фајлова како би оптимизовала
+претрагу кроз (огромни) садржај <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> система. Web2C може да упоредо користи више
+хијерархија за претрагу, што је корисно за одржавање
+стандардних дистрибуција <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а упоредо са локалним и личним проширењима у
+одвојеним директоријумима. Како би се претраживање убрзало,
+директоријум највишег нивоа у свакој хијерархији има
+фајл <span class="file">ls-R</span> који садржи записе састављене од
+имена и релативне путање за све фајлове који се налазе ниже по
+хијерархији у том директоријуму.
+<!--l. 1963--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">8.1 </span> <a
+ id="x1-550008.1"></a>Проналажење фајлова помоћу Kpathsea</h4>
+<!--l. 1966--><p class="noindent" >Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека
+Kpathsea.
+<!--l. 1968--><p class="indent" > <span class="emph">Путањом за претрагу</span> (search path) називамо списак <span
+class="emph">елемената путање</span> раздвојених двотачком или тачка-зарезом;
+ти елементи су обично имена директоријума, мада путања за претрагу може да се
+састави од елемената који потичу из разних извора. Када тражи фајл „<span
+class="samp">my-file</span>“ по путањи „<span class="samp">.:/dir</span>“,
+Kpathsea проверава један по један сваки елемент путање: прво <span
+class="file">./my-file</span>, затим <span class="file">/dir/my-file</span>, и враћа први
+погодак (уз могућност да врати и све поготке одједном).
+<!--l. 1977--><p class="indent" > Како би се оптимално прилагодила конвенцијама свих оперативних система, на системима
+који нису сродни са Unix-ом Kpathsea може да користи и друге сепараторе а не само двотачку
+(„<span class="samp">:</span>“) и косу црту („<span class="samp">/</span>“).
+<!--l. 1982--><p class="indent" > Када проверава поједини елемент путање <span class="emph">p</span>, Kpathsea
+прво проверава да ли се унапред припремљена база података (погледајте
+„База података са именима фајлова“ на страни&nbsp;<a
+href="#x1-630008.2">65<!--tex4ht:ref: sec:filename-database --></a>) може употребити за <span
+class="emph">p</span>, тј. да ли се база података налази у директоријуму
+који је префикс од <span class="emph">p</span>. Ако је то
+случај, задата путања се рàвнā према садржају базе
+података.
+<!--l. 1989--><p class="indent" > Ако база података не постоји или ако се не може применити на задати елемент
+путање или ако у њој нема слагања, претражује се реални
+фајл-систем (ако то није забрањено спецификацијом
+која почиње са „<span class="samp">!!</span>“&nbsp;или ако је задато да
+фајл који се тражи „мора да постоји“). Kpathsea конструише списак
+директоријума који одговарају овом елементу путање и затим
+
+
+тражи задати фајл у сваком од њих.
+<!--l. 1996--><p class="indent" > Услов „фајл мора да постоји“ односи се пре свега на „<span
+class="samp">.vf</span>“ фајлове и на улазне фајлове који се
+читају <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-овом командом <span class="texttt">\openin</span>. Може се десити да
+такви фајлови не постоје (нпр. <span class="file">cmr10.vf</span>) па би
+стога било погрешно претраживати диск. Дакле, ако се деси да пропустите да освежите
+<span class="file">ls-R</span> када инсталирате нови „<span class="samp">.vf</span>“
+фајл, он никад неће бити пронађен. У сваком проласку се проверава по
+један елемент путање: најпре база података, затим диск. Ако се
+нађе оно што је задато, претрага се зауставља и враћа се
+резултат.
+<!--l. 2006--><p class="indent" > Премда је најједноставнији и најуобичајенији
+елемент путање име директоријума, Kpathsea подржава и додатне могућности
+у путањама за претрагу: „рашчлањене“ подразумеване вредности (layered default values,
+односно вредности које имају предност једна у односу на другу зависно од
+извора у односу на који се користе), имена системских променљивих, вредности из
+конфигурационих фајлова, личне директоријуме корисникā, као и наредбе за
+рекурзивно претраживање поддиректоријумā. Стога кажемо да Kpathsea <span
+class="emph">прерачунава</span><span class="footnote-mark"><a
+href="#fn4x0" id="fn4x0-bk"><sup class="textsuperscript">4</sup></a></span><a
+ id="x1-55001f4"></a>
+елемент путање, што значи да он трансформише све спецификације у основно име
+(или имена) директоријума. Ово је описано у наредним одељцима у истом
+поретку у коме се претрага и врши.
+<!--l. 2023--><p class="indent" > Обратите пажњу на један детаљ: ако је име фајла
+који се тражи апсолутно или изричито задато у релативном облику, тј. ако
+почиње са „<span class="samp">/</span>“, „<span class="samp">./</span>“ или „<span
+class="samp">../</span>“, Kpathsea просто проверава да ли тај фајл
+постоји.
+<!--l. 2038--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.1 </span> <a
+ id="x1-560008.1.1"></a>Извори путања</h5>
+<!--l. 2041--><p class="noindent" >Путања за претрагу може имати разне изворе. Ово је редослед у коме их Kpathsea
+користи:
+<!--l. 2044--><p class="indent" >
+ <ol class="enumerate1" >
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-56002x1">Системске променљиве подешене од стране корисника, на пример <span class="path">TEXINPUTS</span>.
+ Системске променљиве које садрже име програма придодато на
+ крају иза тачке добијају предност; нпр. ако је име
+ покренутог програма „<span class="samp">latex</span>“, онда ће <span class="path">TEXINPUTS.
+ latex</span> имати предност у односу на <span class="path">TEXINPUTS</span>.
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-56004x2">Конфигурациони фајл специфичан за
+ поједини програм, нпр. линија „<span class="samp">S /a:/b</span>“ у
+ фајлу <span class="file">config.ps</span> који припада програму dvips.
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-56006x3">Конфигурациони фајл <span class="file">texmf.cnf</span> који
+ припада Kpathsea-у, и који садржи линију као што је „<span
+ class="samp">TEXINPUTS=/c:/d</span>“ (погледајте ниже).
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-56008x4">Вредност задата у време компајлирања.</li></ol>
+<!--l. 2058--><p class="noindent" >Како се према свакој од набројаних ставки формирају вредности за неку задату
+путању можете да пратите ако употребите опцију за отклањање
+грешака (debugging) &#8212; погледајте одељак „Поступци за отклањање
+грешака“ на страни&nbsp;<a
+href="#x1-670008.2.4">70<!--tex4ht:ref: sec:debugging --></a>).
+
+
+<!--l. 2064--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.2 </span> <a
+ id="x1-570008.1.2"></a>Конфигурациони фајлови</h5>
+<!--l. 2066--><p class="noindent" >Kpathsea чита конфигурационе фајлове назване <span class="file">texmf.cnf</span> (ови
+фајлови су предвиђени да се читају само када програми раде) и из
+њих узима путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за
+претрагу која се користи да се сáми ови фајлови лоцирају зове се
+<span class="path">TEXMFCNF</span>, али ми не препоручујемо да постављате ову (нити било коју
+другу) системску променљиву.
+<!--l. 2073--><p class="indent" > Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања
+фајла <span class="file">.../2010/texmf.cnf</span>. Ако морате да начините неке промене
+вредности које су тамо уписане као подразумеване (што обично није потребно),
+онда је овај фајл место где те вредности треба уписати. Главни
+конфигурациони фајл је <span class="file">.../2010/texmf/web2c/texmf.cnf</span>;
+њега не би требало да преправљате зато што ће се промене изгубити када се
+верзија инсталирана путем дистрибуције освежи.
+<!--l. 2082--><p class="indent" > <span class="emph">Сви</span> фајлови названи <span class="file">texmf.cnf</span>
+који се нађу у путањи за претрагу биће прочитани и
+дефиниције из претходних фајлова биће замењене онима на
+које се касније наиђе. На пример, ако је путања за
+претрагу <span class="obeylines-h"><span class="verb">.:$TEXMF</span></span>, вредности из <span class="file">./texmf.cnf</span> имају предност у
+односу на оне из <span class="obeylines-h"><span class="verb">$TEXMF/texmf.cnf</span></span>.
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">Коментари почињу са <span class="path">%</span> и настављају се до краја
+ линије.
+ </li>
+ <li class="itemize">Празне линије се прескачу.
+ </li>
+ <li class="itemize">Симбол \ на крају линије има улогу ознаке за наставак, тј.
+ следећа линија се придодаје на текућу. Размаци
+ (whitespace<span class="footnote-mark"><a
+href="#fn5x0" id="fn5x0-bk"><sup class="textsuperscript">5</sup></a></span><a
+ id="x1-57001f5"></a>)
+ на почетку линије која се додаје се <span class="emph">не</span>
+ игноришу.
+ </li>
+ <li class="itemize">Све остале линије имају следећи облик: <div class="alltt">
+ <!--l. 2102--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+ &nbsp;&nbsp;<span class="emph">променљива</span>[.<span
+ class="emph">име-програма</span>]&nbsp;[=]&nbsp;<span class="emph">вредност</span>
+</div>
+ </div>где се знак „<span class="samp">=</span>“ и размаци око њега могу изоставити.
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="emph">променљива</span> може да садржи било који
+ знак осим размакā (whitespace), „<span class="samp">=</span>“ и „<span
+ class="samp">.</span>“, али је најсигурније држати се скупа „<span
+ class="samp">A-Za-z_</span>“ (тј. велика и мала слова енглеског алфабета и
+ доња црта).
+ </li>
+ <li class="itemize">Ако је присутна променљива „<span class="samp">.<span
+ class="emph">име-програма</span></span>“, дефиниција важи само ако се покренути
+ програм зове <span class="texttt"><span class="emph">име-програма</span></span> или <span
+ class="texttt"><span class="emph">име-програма</span>.exe</span>. Између осталог,
+ то значи да разни варијетети <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а могу да имају различите путање за
+ претрагу.
+
+
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="emph">вредност</span> може да садржи било који знак осим <span class="path">%</span> и „<span
+ class="samp">@</span>“. Могућност <span class="path">\$\var&nbsp;{пром}.\var&nbsp;{прог}</span> не може
+ се користити са ове стране једнакости; уместо тога, морате да употребите
+ додатну променљиву. Знак „<span class="samp">;</span>“&nbsp;унутар <span
+ class="emph">променљиве</span> преводи се у „<span class="samp">:</span>“ ако
+ је у питању Unix; ово је корисно јер омогућава
+ да се исти <span class="file">texmf.cnf</span> користи и за Unix и за MS-DOS и за
+ Windows.
+ </li>
+ <li class="itemize">Све дефиниције се прочитају пре него што се било шта прерачуна, што значи да
+ се променљиве могу употребити и пре него што се дефинишу.</li></ul>
+<!--l. 2128--><p class="noindent" >Део конфигурационог фајла који илуструје већину ових ствари
+приказан је у следећој табели:
+<!--l. 2132--><p class="indent" >
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb13">
+<a
+ id="x1-57003r1"></a><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;TEXMF</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;{$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFMAIN}</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-57005r2"></a><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;TEXINPUTS.latex</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;.;$TEXMF/tex/{latex,generic;}//</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-57007r3"></a><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;TEXINPUTS.fontinst</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;.;$TEXMF/tex//;$TEXMF/fonts/afm//</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-57009r4"></a><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;%</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;e-TeX</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;related</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;files</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-57011r5"></a><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;TEXINPUTS.elatex</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;.;$TEXMF/{etex,tex}/{latex,generic;}//</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-57013r6"></a><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;TEXINPUTS.etex</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;.;$TEXMF/{etex,tex}/{eplain,plain,generic;}//</span>
+ </div>
+<!--l. 2137--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.3 </span> <a
+ id="x1-580008.1.3"></a>Прерачунавање путање</h5>
+<!--l. 2140--><p class="noindent" >Kpathsea препознаје неке специјалне ознаке и конструкције у путањама
+за претрагу, сличне онима из Unix шкољки (shells). На пример, сложена путања
+<span class="obeylines-h"><span class="verb">~$USER/{foo,bar}//baz</span></span> претвара се после прерачунавања у све поддиректоријуме
+унутар директоријумā&nbsp;<span class="file">foo</span> и <span class="file">bar</span>
+у личном директоријуму корисника <span class="texttt">$USER</span>, и то само
+онакве који садрже у себи директоријум или фајл по имену <span
+class="file">baz</span>. Овакве трансформације објашњене су у
+следећем одељку.
+<!--l. 2149--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.4 </span> <a
+ id="x1-590008.1.4"></a>Стандардно прерачунавање</h5>
+<!--l. 2152--><p class="noindent" >Ако путања за претрагу са највећим приоритетом (погледајте
+„Извори путања“ на стр.&nbsp;<a
+href="#x1-560008.1.1">59<!--tex4ht:ref: sec:path-sources --></a>) садржи једну <span class="emph">додатну
+двотачку</span> (на почетку, на крају, или удвојену) Kpathsea убацује на
+том месту путању која је следећу по приоритету у оквиру задате
+претраге. Ако та уметнута путања има додатну двотачку, исто се дешава са следећим
+расположивим приоритетом по важности. На пример, ако су системске променљиве
+постављене овако:
+ <div class="alltt">
+<!--l. 2160--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">setenv&nbsp;TEXINPUTS&nbsp;/home/karl:</span>
+</div>
+</div> и ако је вредност променљиве <span class="path">TEXINPUTS</span> из <span class="file">texmf.cnf</span>
+једнака
+ <div class="alltt">
+<!--l. 2166--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&nbsp;&nbsp;.:$TEXMF//tex
+
+
+</div>
+</div> онда ће коначна вредност која ће бити употребљена за претрагу
+бити:
+ <div class="alltt">
+<!--l. 2171--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&nbsp;&nbsp;/home/karl:.:$TEXMF//tex
+</div>
+</div>
+<!--l. 2175--><p class="indent" > Пошто би било бескорисно уметати подразумевану вредност на више од једног места,
+Kpathsea трансформише само један додатни „<span class="samp">:</span>“ а
+остале оставља како јесу. Програм најпре тражи има ли „<span
+class="samp">:</span>“ на почетку реда, затим на крају, а затим тражи двоструке „<span
+class="samp">:</span>“.
+<!--l. 2180--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.5 </span> <a
+ id="x1-600008.1.5"></a>Прерачунавање заграда</h5>
+<!--l. 2182--><p class="noindent" >Једна корисна могућност је и прерачунавање заграда: на пример,
+<span class="obeylines-h"><span class="verb">v{a,b}w</span></span> се претвара у <span class="obeylines-h"><span class="verb">vaw:vbw</span></span>. Дозвољено је уметање заграда унутар
+постојећег пара заграда; захваљујући овоме могуће
+је имати више <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> хијерархија директоријумā тако што се
+<span class="path">\$TEXMF</span>-у додели листа заграда. На пример, у фајлу <span class="file">texmf.cnf</span>
+је направљена следећа дефиниција (ово што следи је само
+приближно тако; у стварности постоји још више дрветā):
+
+
+ <div class="verbatim" id="verbatim-1">
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb14"><a
+ id="x1-60002r1"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;TEXMF&nbsp;=&nbsp;{$TEXMFHOME,$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFVAR,!!$TEXMFMAIN}</div>
+</div>
+<!--l. 2191--><p class="nopar" >Захваљујући овоме, могуће је написати:
+
+
+ <div class="verbatim" id="verbatim-2">
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb15"><a
+ id="x1-60004r1"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;TEXINPUTS&nbsp;=&nbsp;.;$TEXMF/tex//</div>
+</div>
+<!--l. 2195--><p class="nopar" >што значи да ће се претрага, након задржавања у тренутном директоријуму,
+обавити <span class="emph">искључиво</span> у дрветима <span class="path">\$TEXMFHOME/tex</span>,
+<span class="path">\$TEXMFLOCAL/tex</span>, <span class="path">\$TEXMFVAR/tex</span> и <span class="path">\$TEXMFMAIN/tex</span> (последња два имају
+базу података са фајловима <span class="file">ls-R</span>). Ово представља
+један удобан начин да одржавате две паралелне структуре <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, једну
+„замрзнуту“ (на пример на CD-у) и једну која се непрестано освежава новим
+верзијама чим се појаве. Пошто користимо променљиву <span class="path">\$TEXMF</span> у свим
+дефиницијама, можемо бити сигурни да ће увек оно дрво које се освежава
+бити прво које се претражује.
+<!--l. 2208--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.6 </span> <a
+ id="x1-610008.1.6"></a>Прерачунавање поддиректоријума</h5>
+<!--l. 2211--><p class="noindent" >Две или више узастопних косих црта у елементу путање које следе иза
+директоријума <span class="emph">d</span> трансформишу се у списак свих
+поддиректоријума који се по хијерархији налазе испод
+<span class="emph">d</span>: прво иду они који су непосредно испод <span
+class="emph">d</span>, затим они испод њих, итд. На сваком од тих нивоа редослед
+којим се директоријуми претражују <span class="emph">није
+изричито одређен</span>.
+<!--l. 2218--><p class="indent" > Ако ставите неки део имена фајла после „<span class="samp">//</span>“, биће
+укључени само поддиректоријуми који садрже поклапање
+са тим делом имена. На пример, „<span class="samp">/a//b</span>“ се претвара у
+директоријуме <span class="file">/a/1/b</span>, <span class="file">/a/2/b</span>, <span
+class="file">/a/1/1/b</span> итд, али не у <span class="file">/a/b/c</span> или <span
+class="file">/a/1</span>.
+<!--l. 2224--><p class="indent" > Могуће је употребити и више конструкција са „<span
+class="samp">//</span>“ у једној путањи, али се „<span
+class="samp">//</span>“ на почетку путање игнорише.
+<!--l. 2227--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.7 </span> <a
+ id="x1-620008.1.7"></a>Списак специјалних симбола и њихово значење: преглед</h5>
+<!--l. 2229--><p class="noindent" >Следећа листа даје преглед специјалних симбола у конфигурационим
+фајловима које користи Kpathsea.
+<!--l. 2234--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ <span class="path">:</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2235--><p class="noindent" >Сепаратор у задавању путање; на почетку или на крају
+ путање служи уместо подразумеваног прерачунавања путање.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">;</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2237--><p class="noindent" >Сепаратор на системима који нису сродни са Unix-им (понаша се исто као <span class="path">:</span>).
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">\$</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2239--><p class="noindent" >Прерачунавање променљиве.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">&nbsp;~</span></dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2240--><p class="noindent" >Представља корисников лични директоријум.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">{...}</span></dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2241--><p class="noindent" >Прерачунавање заградā.
+
+
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">//</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2242--><p class="noindent" >Прерачунавање поддиректоријумā (може да стоји било
+ где у путањи изузев на почетку).
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">%</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2244--><p class="noindent" >Почетак коментара.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">\&nbsp;</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2245--><p class="noindent" >Ознака да следи наставак текста (омогућава ставке које се простиру кроз
+ више линија).
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">!!</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2247--><p class="noindent" >Претраживање <span class="emph">искључиво</span> базе података да
+ се нађе фајл, диск се <span class="emph">не</span>
+ претражује.</dd></dl>
+<!--l. 2252--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">8.2 </span> <a
+ id="x1-630008.2"></a>Базе података са именима фајлова</h4>
+<!--l. 2255--><p class="noindent" >Kpathsea покушава да колико је могуће смањи физички приступ диску
+када обавља своје претраге. Упркос томе, на инсталацијама са
+великим бројем директоријума, претраживање свих могућих
+директоријума да би се нашао задати фајл може предуго да траје (ово
+је нарочито случај ако се мора проћи више стотина директоријума
+који садрже фонтове). Из тог разлога је Kpathsea осмишљен да може да
+користи унапред састављену „базу података“ &#8212; заправо текстуални фајл &#8212; по имену
+<span class="file">ls-R</span>, који повезује стварне фајлове са
+одговарајућим директоријумима и на тај начин елиминише потребу
+да се диску често приступа.
+<!--l. 2265--><p class="indent" > Други фајл &#8212; база података, по имену <span class="file">aliases</span>,
+омогућава Вам да дате додатна имена фајловима који су излистани у <span
+class="file">ls-R</span>. Ово може да буде од користи ако је потребно да се у неком изворном
+коду поштује конвенција о именима фајлова која потиче из
+система DOS&nbsp;8.3.
+<!--l. 2271--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.2.1 </span> <a
+ id="x1-640008.2.1"></a>База података ls-R</h5>
+<!--l. 2274--><p class="noindent" >Као што је малочас објашњено, име главне базе података са
+фајловима мора бити <span class="file">ls-R</span>. Можете да ставите по један
+такав фајл у корен сваке <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-хијерархије коју имате и
+коју желите да претражујете помоћу Kpathsea (подразумева се
+<span class="path">\$TEXMF</span>). Kpathsea увек проверава да ли има неки <span class="file">ls-R</span> дуж
+<span class="path">TEXMFDBS</span>.
+<!--l. 2280--><p class="indent" > Препоручени начин да направите и одржавате „<span class="samp">ls-R</span>“ јесте да
+покренете скрипту <span class="path">mktexlsr</span> (која је укључена у дистрибуцију).
+Њу позивају разне „<span class="samp">mktex</span>“... скрипте. У принципу, ова
+скрипта напросто покреће команду <div class="alltt">
+<!--l. 2284--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+cd&nbsp;<span
+class="emph">/корен/texmf/хијерархије</span>&nbsp;&amp;&amp;&nbsp;<span class="path">\</span>ls&nbsp;-1LAR&nbsp;./&nbsp;&gt;ls-R
+
+
+</div>
+</div> уз претпоставку да команда <span class="path">ls</span> на Вашем систему даје исправан излаз (GNU <span class="path">ls</span> је
+таква команда). Како бисте били сигурни да је база података увек свежа, најлакши
+начин је да је редовно преправљате користећи <span class="path">cron</span>, тако
+да се она аутоматски освежава увек када се неки већ инсталирани фајл
+промени, као што је случај када се инсталира или освежава неки <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>
+пакет.
+<!--l. 2294--><p class="indent" > Ако фајл не може да се пронађе у бази података, подразумевана радња
+коју предузима Kpathsea јесте да крене у претрагу директно на диску. Ако,
+међутим, неки поједини елемент путање почиње са „<span
+class="samp">!!</span>“, претражиће се <span class="emph">само</span> база података,
+никада сâм диск.
+<!--l. 2300--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.2.2 </span> <a
+ id="x1-650008.2.2"></a>Самостални програм за претраживање: kpsewhich</h5>
+<!--l. 2303--><p class="noindent" >Програм <span class="texttt">kpsewhich</span> изводи претраживање независно од било
+које апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста програма
+<span class="path">find</span> ако треба лоцирати појединачне фајлове у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-хијерархијама
+(<span class="texttt">kpsewhich</span> се заиста и користи веома интензивно у скриптама „<span
+class="samp">mktex</span>“... које су део дистрибуције).
+ <div class="alltt">
+<!--l. 2309--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;<span class="emph">option</span>...&nbsp;<span
+class="emph">filename</span>...</span>
+</div>
+</div> Опције назначене у <span class="emph">option</span> могу да почну и са „<span
+class="samp">-</span>“ и са „<span class="samp">--</span>“; такође, дозвољено
+је и било које недвосмислено скраћивање.
+<!--l. 2315--><p class="indent" > Kpathsea третира сваки аргумент са командне линије (који није
+опција) као име фајла, и враћа први фајл који
+пронађе. Не постоји могућност да се врате сва имена фајлова са
+појединим именом (ако Вам је тако нешто потребно, употребите Unix команду „<span
+class="samp">find</span>“).
+<!--l. 2320--><p class="indent" > Следи опис најважнијих параметара.
+<!--l. 2322--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ <span class="texttt">--dpi=<span class="emph">num</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2323--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Задаје резолуцију <span class="emph">num</span>;
+ ово се тиче само претрага за фајловима типа „<span class="samp">gf</span>“ и
+ „<span class="samp">pk</span>“. „<span class="samp">-D</span>“ је синоним,
+ омогућен ради компатибилности са dvips. Подразумевана вредност је 600.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--format=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2329--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Задаје да се тражи формат <span class="emph">name</span>. Подразумевани
+ формат се претпоставља на основу имена фајла. За формате који
+ немају једнозначан наставак, као што су нпр. помоћни
+ фајлови програма MetaPost или конфигурациони фајлови програма
+ dvips, морате назначити име које је познато Kpathsea-у, на пример <span
+ class="texttt">tex</span> или <span class="texttt">enc files</span>. Покрените <span
+ class="texttt">kpsewhich --help</span> ако желите да видите целовит списак.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--mode=<span class="emph">string</span></span> </dt><dd
+class="list">
+
+
+ <!--l. 2338--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Задаје режим по имену <span class="emph">string</span>; ово се тиче
+ једино претрага за фајловима типа „<span class="samp">gf</span>“
+ и „<span class="samp">pk</span>“. Нема подразумеване вредности: тражиће се
+ фајлови за све режиме.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--must-exist</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2343--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Задаје да се учини
+ све што је могуће да се фајлови пронађу; пре свега се
+ мисли на прибегавање директном претраживању диска. Подразумева се да
+ се, ефикасности ради, проверава само база података <span class="file">ls-R</span>.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--path=<span class="emph">string</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2349--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Претрага ће се вршити низ путању <span class="emph">string</span>
+ (обично су то елементи раздвојени двотачкама), уместо да се путања
+ за претрагу претпоставља на основу имена фајла. Подржани су „<span
+ class="samp">//</span>“
+ и сва стандардна прерачунавања и трансформације. Параметри „<span
+ class="samp">--path</span>“ и „<span class="samp">--format</span>“ узајамно
+ се искључују.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--progname=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2356--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Задаје <span class="texttt"><span class="emph">name</span></span> као име
+ програма. Ово може да утиче на путање за претрагу путем могућности
+ дописивања имена програма (<span
+ class="texttt">.<span class="emph">progname</span></span>). Подразумевана вредност
+ је kpsewhich.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--show-path=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2362--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Приказује
+ путању која се користи да се пронађе фајл или тип
+ фајла <span class="texttt"><span class="emph">name</span></span>. Могу се
+ користити и наставци за имена фајлова (<span class="path">.pk</span>, <span class="path">.vf</span>, итд), као и сама имена, баш као
+ у случају опције „<span class="samp">--format</span>“.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--debug=<span class="emph">num</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2368--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Поставља ниво потраге за грешкама на <span class="texttt"><span
+ class="emph">num</span></span>.</dd></dl>
+<!--l. 2373--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.2.3 </span> <a
+ id="x1-660008.2.3"></a>Примери употребе</h5>
+<!--l. 2376--><p class="noindent" >Погледајмо сада Kpathsea на делу. Ево једне једноставне претраге:
+ <div class="alltt">
+<!--l. 2378--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;article.cls</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/article.cls
+
+
+</div>
+</div> Оно што тражимо је фајл <span class="file">article.cls</span>. Пошто је
+наставак „<span class="samp">.cls</span>“ недвосмислен, не морамо да посебно назначимо да желимо
+да тражимо фајл типа tex (директоријуми који садрже фајлове са
+изворним <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> кôдом). Тражимо га у поддиректоријуму <span
+class="file">tex/latex/base</span> који се налази у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;директоријуму „<span
+class="samp">texmf-dist</span>“. На сличан начин, сви фајлови у примерима који
+следе проналазе се без проблема захваљујући својим недвосмисленим
+наставцима: <div class="alltt">
+<!--l. 2390--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;array.sty</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/tex/latex/tools/array.sty
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;latin1.def</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/latin1.def
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;size10.clo</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/size10.clo
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;small2e.tex</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/small2e.tex
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;tugboat.bib</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/bibtex/bib/beebe/tugboat.bib
+</div>
+</div>
+<!--l. 2403--><p class="indent" > Узгред, последњи фајл из овог низа је библиографска база података
+програма BibTeX која се односи на чланке у часопису <span class="emph">TUGboat</span>.
+ <div class="alltt">
+<!--l. 2407--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;cmr10.pk</span>
+</div>
+</div> Фајловe типa <span class="file">.pk</span> (фонтови направљени као бит-мапе) користе
+приказивачи као што су dvips и xdvi. У овом случају се не враћа никаква вредност
+пошто нема унапред припремљених Computer Modern „<span class="samp">.pk</span>“
+фајлова у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у &#8212; подразумева се да се користе Type&nbsp;1 варијанте.
+<div class="alltt">
+<!--l. 2415--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;wsuipa10.pk</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/wsuipa/wsuipa10.600pk
+</div>
+</div> За ове фонтове (фонетски алфабет, производ Универзитета Вашингтона) морамо да генеришемо „<span
+class="samp">.pk</span>“ фајлове, и пошто је подразумевани режим програма
+Metafont на нашем систему <span class="texttt">ljfour</span> са основном резолуцијом од
+600 dpi (тачака по инчу), имамо баш овај резултат. <div class="alltt">
+<!--l. 2425--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;-dpi=300&nbsp;wsuipa10.pk</span>
+</div>
+</div> У овом случају, међутим, када је изричито назначено да смо заинтересовани
+за резолуцију од 300 dpi (<span class="texttt">-dpi=300</span>), видимо да такав фонт
+није расположив на систему. Остаје на програмима као што су dvips или xdvi да сами
+направе потребне <span class="texttt">.pk</span> фајлове помоћу скрипте
+mktexpk.
+<!--l. 2434--><p class="indent" > Сада ћемо размотрити заглавља (headers) и конфигурационе фајлове
+програма dvips. Погледајмо најпре један веома често коришћени
+фајл, пролог <span class="file">tex.pro</span> за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> подршку, а затим један
+
+
+општи конфигурациони фајл (<span class="file">config.ps</span>) и PostScript фонт-мапу
+<span class="file">psfonts.map</span> &#8212; од издања <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а из 2004. фајлови са
+мапама и кодним распоредима имају своје сопствене путање за
+претрагу и нов положај унутар <span class="path">texmf</span> дрветā. Пошто је наставак
+„<span class="samp">.ps</span>“ вишесмислен, морамо да изричито назначимо који
+тип имамо у виду (dvips config) за фајл <span class="texttt">config.ps</span>.
+<div class="alltt">
+<!--l. 2444--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;tex.pro</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf/dvips/base/tex.pro
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;--format="dvips&nbsp;config"&nbsp;config.ps</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf/dvips/config/config.ps
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;psfonts.map</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf/fonts/map/dvips/updmap/psfonts.map
+</div>
+</div>
+<!--l. 2453--><p class="indent" > Погледајмо сада поближе помоћне фајлове програма PostScript
+који се тичу фонта URW Times. Префикси за ове фајлове су, према
+стандардној шеми за именовање фонтова, „<span class="samp">utm</span>“.
+Први фајл који разматрамо је један конфигурациони
+фајл, који садржи име фајла са одговарајућом мапом:
+<div class="alltt">
+<!--l. 2458--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;--format="dvips&nbsp;config"&nbsp;config.utm</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/dvips/psnfss/config.utm
+</div>
+</div> Садржај тог фајла је <div class="alltt">
+<!--l. 2463--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&nbsp;&nbsp;p&nbsp;+utm.map
+</div>
+</div> што указује на фајл <span class="file">utm.map</span>, и он је
+следећи ког желимо да лоцирамо. <div class="alltt">
+<!--l. 2468--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;utm.map</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map
+</div>
+</div> Овај фајл са мапом одређује имена фајлова Type&nbsp;1
+PostScript фонтова у URW колекцији. Његов садржај изгледа овако
+(приказујемо само део): <div class="alltt">
+<!--l. 2474--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+utmb8r&nbsp;&nbsp;NimbusRomNo9L-Medi&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;...&nbsp;&lt;utmb8a.pfb
+<br />utmbi8r&nbsp;NimbusRomNo9L-MediItal...&nbsp;&lt;utmbi8a.pfb
+<br />utmr8r&nbsp;&nbsp;NimbusRomNo9L-Regu&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;...&nbsp;&lt;utmr8a.pfb
+<br />utmri8r&nbsp;NimbusRomNo9L-ReguItal...&nbsp;&lt;utmri8a.pfb
+<br />utmbo8r&nbsp;NimbusRomNo9L-Medi&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;...&nbsp;&lt;utmb8a.pfb
+<br />utmro8r&nbsp;NimbusRomNo9L-Regu&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;...&nbsp;&lt;utmr8a.pfb
+
+
+</div>
+</div> Узмимо, на пример, инстанцу фонта Times Roman по имену <span class="file">utmr8a.pfb</span>
+и потрáжимо њен положај у директоријуму <span
+class="file">texmf</span>, уз трагање за фонт-фајловима типа Type&nbsp;1:
+<div class="alltt">
+<!--l. 2485--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;utmr8a.pfb</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/fonts/type1/urw/times/utmr8a.pfb
+</div>
+</div>
+<!--l. 2492--><p class="indent" > Из ових примера требало би да буде јасно како лако можете да одредите положај
+било ког задатог фајла. Ово је нарочито важно ако сумњате да
+је у обради неког документа употребљена погрешна верзија неког
+фајла, пошто ће Вам kpsewhich приказати само први фајл на који
+наиђе.
+<!--l. 2497--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.2.4 </span> <a
+ id="x1-670008.2.4"></a>Поступци отклањања грешака</h5>
+<!--l. 2500--><p class="noindent" >Понекад је неопходно да се испита како неки програм разрешава упућивања
+на одређене фајлове. Да би помогао у таквим ситуацијама, Kpathsea нуди
+разне нивое излаза у режиму трагања за грешкама (debugging):
+<!--l. 2505--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ <span class="texttt">&nbsp;1</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2506--><p class="noindent" >Статистика директног приступа диску. Када се претрага обавља са свежом <span
+ class="file">ls-R</span> базом, ово не би требало да дâ готово никакав
+ излаз.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">&nbsp;2</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2509--><p class="noindent" >Упућивања на „hash“ табеле (као што је база података <span
+ class="file">ls-R</span>, фајлови са мапама, конфигурациони фајлови).
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">&nbsp;4</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2511--><p class="noindent" >Операције отварања и затварања фајлова.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">&nbsp;8</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2512--><p class="noindent" >Опште информације о путањама које Kpathsea користи за разне
+ типове фајлова. Ово је корисно када треба установити на ком месту
+ је нека поједина путања за неки фајл дефинисана.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">16</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2515--><p class="noindent" >Листа директоријума за сваки елемент путање (ово је релевантно
+ само ако се претражује диск).
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">32</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2517--><p class="noindent" >Претраге за фајловима.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">64</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2518--><p class="noindent" >Вредности променљивих.</dd></dl>
+<!--l. 2520--><p class="noindent" >Вредност <span class="texttt">-1</span> ће активирати све описане опције; у пракси
+је ово обично и најкорисније.
+
+
+<!--l. 2523--><p class="indent" > На сличан начин, ако се програм dvips покрене са одговарајућом
+комбинацијом ових опција, може се до најситнијих детаља
+пратити одакле се узимају поједини фајлови. Или, ако се неки
+фајл не пронађе, детаљан излаз који смо добили показује у
+којим је директоријумима програм покушавао да нађе
+задати фајл, тако да се може добити неки наговештај о томе где лежи
+проблем.
+<!--l. 2530--><p class="indent" > Уопштено говорећи, будући да већина програма позива библиотеку
+Kpathsea интерно, опција за отклањање грешака се може укључити
+путем системске променљиве <span class="path">KPATHSEA_DEBUG</span> тако што се она подеси на неку вредност
+(или комбинацију вредности) описану у претходној табели.
+<!--l. 2535--><p class="indent" > (Напомена за кориснике Windows-а: на овом систему није лако преусмерити све поруке
+које даје неки програм у фајл. За сврхе дијагностиковања
+можете привремено да подесите одговарајућу променљиву помоћу
+<span class="texttt">SET KPATHSEA_DEBUG_OUTPUT=err.log</span>.)
+<!--l. 2540--><p class="indent" > Размотримо као пример један мали фајл са <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span> кôдом, <span
+class="file">hello-world.tex</span> („Здраво, свете!“), са следећим садржајем:
+
+
+ <div class="verbatim" id="verbatim-3">
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb16"><a
+ id="x1-67002r1"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;\documentclass{article}<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-67004r2"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;\begin{document}<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-67006r3"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Hello&nbsp;World!<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-67008r4"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;\end{document}</div>
+</div>
+<!--l. 2547--><p class="nopar" >Овај мали фајл користи само фонт <span class="file">cmr10</span>, па
+погледајмо стога како dvips припрема PostScript фајл (желимо да користимо
+Type&nbsp;1 верзију фонтова из породице Computer Modern, отуда опција <span
+class="texttt">-Pcms</span>). <div class="alltt">
+<!--l. 2552--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">dvips&nbsp;-d4100&nbsp;hello-world&nbsp;-Pcms&nbsp;-o</span>
+</div>
+</div> У овом случају смо комбиновали ниво 4 за отклањање грешака програма
+dvips (тј. путање везане за фонтове) са прерачунавањем елемента
+путање преко Kpathsea (погледајте упутство за употребу програма dvips,
+<a
+href="../../../../texmf/doc/dvips/dvips.pdf" >texmf/doc/dvips/dvips.pdf</a>). Излаз (незнатно пресложен) може се видети на слици&nbsp;<a
+href="#x1-67031r12">12<!--tex4ht:ref: fig:dvipsdbga --></a>.
+<!--l. 2560--><p class="indent" > <a
+ id="x1-67031r12"></a><a
+ id="x1-67036r13"></a><a
+ id="x1-67049r14"></a><hr class="float"><div class="float"
+>
+
+
+<div class="BVerbatimInput"><span
+class="larm-0900">debug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=texmf.cnf,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=1,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=1,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:/usr/local/bin/texlive:/usr/local/bin:</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/bin/texmf/web2c:/usr/local:</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/web2c:/.:/./teTeX/TeX/texmf/web2c:).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=ls-R,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=1,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=1,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=~/tex:/usr/local/texmf).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(ls-R)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;/usr/local/texmf/ls-R</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=aliases,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=1,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=1,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=~/tex:/usr/local/texmf).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(aliases)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/aliases</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=config.ps,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(config.ps)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/dvips/config/config.ps</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=/root/.dvipsrc,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span
+class="larm-0900">search(file=/home/goossens/.dvipsrc,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=1,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search($HOME/.dvipsrc)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=config.cms,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(config.cms)</span><br /><span
+class="larm-0900">=&gt;/usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms</span></div>
+ <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;12: </span><span
+class="content">Тражење конфигурационих фајлова</span></div><!--tex4ht:label?: x1-67031r12 -->
+<div class="BVerbatimInput"><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=texc.pro,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(texc.pro)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro</span></div>
+ <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;13: </span><span
+class="content">Тражење пролог фајла</span></div><!--tex4ht:label?: x1-67036r13 -->
+<div class="BVerbatimInput"><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=cmr10.tfm,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=1,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//:</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/var/tex/fonts/tfm//).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.tfm)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=texps.pro,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;...</span><br /><span
+class="larm-0900">&lt;texps.pro&gt;</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=cmr10.pfb,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.pfb)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb</span><br /><span
+class="larm-0900">&lt;cmr10.pfb&gt;[1]</span></div>
+ <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;14: </span><span
+class="content">Тражење фајла са фонтом</span></div><!--tex4ht:label?: x1-67049r14 -->
+
+
+ </div><hr class="endfloat" />
+<!--l. 2576--><p class="indent" > dvips почиње тако што лоцира своје сопствене конфигурационе фајлове.
+Најпре налази <span class="file">texmf.cnf</span>, и тај фајл му
+даје дефиниције путања на којима треба наћи
+друге фајлове, затим се проналази база података <span class="file">ls-R</span>
+(како би се трагање за фајловима оптимизовало), и коначно фајл
+<span class="file">aliases</span>, који омогућава да се зада више имена за
+исти фајл (нпр. кратка имена у стилу система DOS&nbsp;8.3 или читкије дуже
+варијанте). Затим dvips прелази на тражење општег конфигурационог фајла
+<span class="file">config.ps</span>, пре него што прегледа фајл са подешавањима по
+имену <span class="file">.dvipsrc</span> (који, у овом случају, <span
+class="emph">није пронађен</span>). Коначно, dvips налази конфигурациони
+фајл за породицу PostScript фонтова Computer Modern, који се зове <span
+class="file">config.cms</span> (ово је иницирано зато што је уз команду dvips
+употребљена опција <span class="texttt">-Pcms</span>). Овај
+фајл садржи листу фајлова са мапама који дефинишу однос
+између <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, PostScript-а и стварних имена фонтова на диску. <div class="alltt">
+<!--l. 2591--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+&gt;&nbsp;<span class="command">more&nbsp;/usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;p&nbsp;+ams.map
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;p&nbsp;+cms.map
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;p&nbsp;+cmbkm.map
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;p&nbsp;+amsbkm.map
+</div>
+</div> dvips налази све ове фајлове, као и општи фајл са мапом по имену <span
+class="file">psfonts.map</span>, који се увек учитава (он садржи декларације за
+најчешће коришћене PostScript фонтове; последњи део
+одељка <a
+href="#x1-660008.2.3">8.2.3<!--tex4ht:ref: sec:examples-of-use --></a> садржи више информација о коришћењу
+фајлова са мапама за PostScript фонтове).
+<!--l. 2604--><p class="indent" > На овом ступњу dvips се представља кориснику: <div class="alltt">
+<!--l. 2605--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+This&nbsp;is&nbsp;dvips(k)&nbsp;5.92b&nbsp;Copyright&nbsp;2002&nbsp;Radical&nbsp;Eye&nbsp;Software&nbsp;(www.radicaleye.com)
+</div>
+</div> Затим прелази на тражење пролог фајла <span class="file">texc.pro</span>:
+<div class="alltt">
+<!--l. 2610--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=texc.pro,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(texc.pro)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 2621--><p class="indent" > Нашавши поменути фајл, dvips исписује датум и време и обавештава нас да
+ће направити фајл <span class="file">hello-world.ps</span>, затим да му треба
+фонт-фајл <span class="file">cmr10</span>, као и да ће овај
+последњи бити означен као „резидентан“ (тј. да му нису потребне бит-мапе):
+<div class="alltt">
+<!--l. 2625--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+<br /><span
+class="larm-0900">TeX</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;output</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;1998.02.26:1204"</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;-&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;hello-world.ps</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">Defining</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;font</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;()</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;cmr10</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;at</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;10.0pt</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">Font</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;cmr10</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;&lt;CMR10&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;is</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;resident.</span>
+
+
+</div>
+</div> Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом <span class="file">cmr10.tfm</span>;
+када га пронађе, упућује се на још неколико пролог
+фајлова (нису приказани), и на крају се лоцира Type&nbsp;1 облик фонта, који се
+зове <span class="file">cmr10.pfb</span>, и тај податак се укључује у
+фајл са излазом (погледајте последњу линију). <div class="alltt">
+<!--l. 2635--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=cmr10.tfm,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=1,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//:</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/var/tex/fonts/tfm//).</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.tfm)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=texps.pro,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;...</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&lt;texps.pro&gt;</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=cmr10.pfb,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.pfb)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&lt;cmr10.pfb&gt;[1]</span>
+</div>
+</div>
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">8.3 </span> <a
+ id="x1-680008.3"></a>Опције током рада (runtime options)</h4>
+<!--l. 2652--><p class="noindent" >Још једна корисна способност Web2C-а јесте могућност да се
+контролише велики број меморијских параметара (а посебно „array sizes“) путем
+фајла <span class="file">texmf.cnf</span> који чита Kpathsea. Подешавања
+која се тичу меморије могу се пронаћи у делу&nbsp;3 тог фајла у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live дистрибуцији. Важнији параметри које можете да подесите
+су:
+<!--l. 2658--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ <span class="texttt">main_memory</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2659--><p class="noindent" >Укупна расположива меморија (Total words of memory available) за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, Metafont
+ и MetaPost. За сваку вредност се мора направити посебан фајл са форматом.
+ На пример, можете да направите „огромну“ (huge) верзију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-a и да назовете
+ фајл са форматом <span class="texttt">hugetex.fmt</span>. Према стандардним
+ правилима означавања именā
+ програмā којих се држи Kpathsea, посебна вредност променљиве
+ <span class="texttt">main_memory</span> прочитаће се из фајла <span
+ class="file">texmf.cnf</span>.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">extra_mem_bot</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2668--><p class="noindent" >Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>: оквири
+ (boxes), лепак (glue), места прелома (breakpoints) итд. Посебно корисно ако користите
+ PI C<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">font_mem_size</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2673--><p class="noindent" >Количина меморије за податке о фонтовима која стоји <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у на
+ располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних
+ TFM фајлова.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">hash_extra</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2677--><p class="noindent" >Додатни простор за „hash“ табелу са именима контролних секвенци. Само ~10.000
+ контролних секвенци може да се смести у главну „hash“ табелу; ако имате велику
+ књигу са бројним унакрсним референцама, може се лако десити да
+ то није довољно. Подразумевана вредност променљиве <span
+ class="texttt">hash_extra</span> је <span class="texttt">50000</span>.</dd></dl>
+
+
+<!--l. 2685--><p class="noindent" >Наравно, ово није замена за праве динамичке низове и методе располагања
+меморијом, али пошто је изузетно тешко да се тако нешто изведе у садашњем
+изворном кôду <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, ови параметри за покретање програма
+представљају практични компромис који ипак даје и нешто
+флексибилности.
+<!--l. 2803--><p class="indent" > <a id="ack"></a>
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">9 </span> <a
+ id="x1-690009"></a>Захвалнице</h3>
+<!--l. 2806--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live је резултат заједничких напора практично свих група корисника <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а.
+Овим издањем <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а руководио је Карл Бери [Karl Berry]. Групе и
+појединци набројани на списку који следи, они који су у прошлости
+радили на <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у и они који су тренутно активни, заслужују нашу велику
+захвалност.
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">Централно удружење корисника
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, као и удружења из Немачке, Холандије и Пољске (TUG,
+ DANTE e.V., NTG и GUST), која обезбеђују неопходну техничку
+ и административну инфраструктуру. Молимо Вас да се учланите у најближу групу
+ корисника <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а! (Погледајте <a
+href="http://tug.org/usergroups.html" class="url" >http://tug.org/usergroups.html</a>);
+ </li>
+ <li class="itemize">CTAN тим, посебно Робин Фернбернс [Robin Fairbairns], Џим Хеферон [Jim Hefferon]
+ и Рајнер Шепф [Rainer Schöpf], који дистрибуира издања
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а и обезбеђује обједињену инфраструктуру
+ за освежавање свих пакета који имају везе са <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом, од
+ којих <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live зависи;
+ </li>
+ <li class="itemize">Нелзон Биб [Nelson Beebe], који је ставио програмерима <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а
+ на располагање многе платформе и који је сâм
+ обавио много темељних тестова;
+ </li>
+ <li class="itemize">Џон Боумен [John Bowman], који је обавио велики посао на
+ интеграцији свог напредног графичког програма Asymptote у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live;
+ </li>
+ <li class="itemize">Петер Брајтенлонер [Peter Breitenlohner] и e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;тим, зато што су поставили
+ чврсте темеље будућим варијантама <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, а Петеру посебно
+ за бриљантан посао на увођењу и одржавању система
+ GNU&nbsp;autotools унутар <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а;
+ </li>
+ <li class="itemize">Сташек Ваврикевич [Staszek Wawrykiewicz], главна особа за тестирање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live-а и координатор многих пољских пројеката, за рад на Windows
+ инсталацији, и још много тога;
+ </li>
+ <li class="itemize">Олаф Вебер [Olaf Weber], за своје стрпљиво одржавање система
+ Web2C;
+ </li>
+ <li class="itemize">Гербен Вирда [Gerben Wierda], зато што је установио и одржавао <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live на
+ Mac OS X-у и за учешће у тестирању;
+ </li>
+ <li class="itemize">Грејем Вилијамс [Graham Williams], на чији рад се
+ ослања каталог пакетā <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Catalogue;
+ </li>
+ <li class="itemize">Владимир Волович, за помоћ око портовања <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а на многе системе
+ и за рад на многим програмима, нарочито зато што је омогућио да се у
+ дистрибуцију укључи xindy;
+
+
+ </li>
+ <li class="itemize">Ђин-Хуан Чо [Jin-Hwan Cho] и DVIPDFM<span
+class="lmmi-10">x </span>тим, за њихов изврсни
+ драјвер и брзе реакције везане за конфигурационе проблеме;
+ </li>
+ <li class="itemize">Михел Госенс [Michel Goossens], који је био један од аутора прве
+ верзије ове документације;
+ </li>
+ <li class="itemize">Ејтан Гурари [Eitan Gurari], чији се систем <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>4ht употребљава
+ да се направе верзије ове документације у HTML формату, и
+ који је сваке године неуморно радио на усавршавању свог
+ програма. Ејтан је прерано преминуо у јуну 2009. и ми
+ посвећујемо ову документацију успомени на њега;
+ </li>
+ <li class="itemize">Томас Есер [Thomas Esser], без чијег сјајног te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> пакета <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live никада не би постојао;
+ </li>
+ <li class="itemize">Павел Јаковски [Pawe<span
+class="rm-lmr-10">&#322; </span>Jackowski], за развој инсталационог програма за
+ Windows по имену tlpm, и Томаш Лужак [Tomasz <span
+class="rm-lmr-10">&#321;</span>uczak] за програм tlpmgui, који
+ су се користили у ранијим издањима;
+ </li>
+ <li class="itemize">Акира Какуто [Akira Kakuto], зато што је ставио на располагање
+ верзије програма за Windows из своје дистрибуције W32TEX
+ за јапански <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(<a
+href="http://w32tex.org" class="url" >http://w32tex.org</a>), као и за велики допринос развоју
+ многих елемената <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-a;
+ </li>
+ <li class="itemize">Џонатан Кју [Jonathan Kew], зато што је развио изузетни дериват
+ Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> и зато што је одвојио време и снагу да га уклопи у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, као
+ и за почетну верзију инсталера за Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;и за рад на специјализованом
+ едитору <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works, који сада препоручујемо као окружење за
+ рад;
+ </li>
+ <li class="itemize">Рајнхард Котуха [Reinhard Kotucha],
+ за велики допринос на развоју инфраструктуре и инсталационог програма за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live 2008, као и за многа истраживања на пољу Windows-а, за скрипту
+ <span class="texttt">getnonfreefonts</span>, и још много тога;
+ </li>
+ <li class="itemize">Дик Коч [Dick Koch], за одржавање Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а (<a
+href="http://tug.org/mactex" class="url" >http://tug.org/mactex</a>) у
+ тесној сарадњи са <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live тимом, као и за свој непресушни
+ ентузијазам током рада;
+ </li>
+ <li class="itemize">Сип Кроненберг [Siep Kroonenberg], за велики допринос у раду на инфраструктури и
+ инсталационом програму за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live 2008, посебно на Windows-у, као и за велики рад на
+ проширивању овог приручника како би се те нове могућности описале;
+ </li>
+ <li class="itemize">Хеико Обердик [Heiko Oberdiek], за пакет <span class="path">epstopdf</span> и за многе друге пакете, за
+ компресију огромних <span class="path">pst-geo</span> фајлова са подацима тако да смо могли да
+ их укључимо у дистрибуцију, и изнад свега, за његов изузетни рад
+ на <span class="path">hyperref</span> пакету;
+ </li>
+ <li class="itemize">Петр Олшак [Petr Olšak], који је веома пажљиво прегледао
+ цео чешки и словачки материјал и координисао рад да се он направи;
+ </li>
+ <li class="itemize">Тошио Ошима [Toshio Oshima], за његов dviout приказивач за Windows;
+ </li>
+ <li class="itemize">Мануел Перугје-Гонар [Manuel Pégourié-Gonnard],
+ за помоћ на освежавању пакета, стално унапређивање
+
+
+ документације, као и за развој програма texdoc;
+ </li>
+ <li class="itemize">Фабрис Попино [Fabrice Popineau], за првобитну подршку за Windows у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у и за рад
+ на француској верзији документације;
+ </li>
+ <li class="itemize">Норберт Прајнинг [Norbert Preining], зато што је био главни
+ архитекта инфраструктуре и инсталационог програма за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live 2008, као и за
+ координацију верзије <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а за Debian, заједно са Франком
+ Кистером [Frank Küster], као и за многе добре савете током тог рада;
+ </li>
+ <li class="itemize">Себастијан Рац [Sebastian Rahtz], зато што је створио <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live и
+ одржавао га много година;
+ </li>
+ <li class="itemize">Фил Тејлор [Phil Taylor], зато што је омогућио да се <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live
+ преузима преко BitTorrent система;
+ </li>
+ <li class="itemize">Томаш Тжечак [Tomasz Trzeciak], за свеобухватну помоћ везану за Windows;
+ </li>
+ <li class="itemize">Хан Те Танг [Hàn Thế Thành], Мартин Шредер [Martin Schröder] и pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;тим
+ (<a
+href="http://pdftex.org" class="url" >http://pdftex.org</a>) за непрестани рад на проширивању могућности <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а;
+ </li>
+ <li class="itemize">Ханс Хахен [Hans Hagen], за велики посао тестирања свог Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t&nbsp;формата
+ (<a
+href="http://pragma-ade.com" class="url" >http://pragma-ade.com</a>) и зато што је омогућио да он ради у оквиру <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live-а;
+ </li>
+ <li class="itemize">Хартмут Хенкел [Hartmut Henkel], за значајни допринос на развоју
+ pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, и још много тога;
+ </li>
+ <li class="itemize">Тако Хукватер [Taco Hoekwater], зато што је обновио развој MetaPost-а
+ и за рад на [Lua]<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у (<a
+href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>), за напоре на укључивању
+ Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t-а у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, зато што је омогућио multi-threading у Kpathsea
+ библиотеци, и још много тога.
+ </li></ul>
+<!--l. 2961--><p class="indent" > Програме за подржане оперативне системе су припремили: Карл Бери [Karl Berry] (<span class="path">i386-linux</span>,
+<span class="path">sparc-linux</span>), Петер Брајтенлонер [Peter Breitenlohner] (<span class="path">x86_64-linux</span>), Алан Брасло [Alan
+Braslau] (<span class="path">amd64-kfreebsd</span>, <span class="path">i386-kfreebsd</span>), Кен Браун [Ken Brown] (<span class="path">i386-cygwin</span>), Олаф Вебер [Olaf Weber]
+(<span class="path">mips-irix</span>), Владимир Волович (<span class="path">powerpc-aix</span>, <span class="path">sparc-solaris</span>), Акира Какуто [Akira Kakuto] (<span class="path">win32</span>), Дик
+Коч [Dick Koch] (<span class="path">universal-darwin</span>, <span class="path">x86_64-darwin</span>), Никола Лечић (<span class="path">amd64-freebsd</span>, <span class="path">i386-freebsd</span>),
+Норберт Прајнинг [Norbert Preining] (<span class="path">alpha-linux</span>), Јука Салми [Jukka Salmi] (<span class="path">i386-netbsd</span>),
+Апостолос Сиропулос [Apostolos Syropoulos] (<span class="path">i386-solaris</span>, <span class="path">x86_64-solaris</span>), Томас Шмиц [Thomas Schmitz]
+(<span class="path">powerpc-linux</span>). Процес компајлирања <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а описан је на
+<a
+href="http://tug.org/texlive/build.html" class="url" >http://tug.org/texlive/build.html</a>.
+<!--l. 2984--><p class="indent" > Ову документацију су превели: Сташек Ваврикевич [Staszek Wawrykiewicz] (пољски),
+Борис Вејцман [Борис Вейцман] (руски), Ђигод Ђијанг [Jjgod Jiang],
+Ђинсонг Џао [Jinsong Zhao], Јие Ванг [Yue Wang] и Хелин Гаи [Helin Gai] (кинески),
+Никола Лечић (српски), Марко Паланте [Marco Pallante] (италијански),
+Мануел Пегурје-Гонар [Manuel Pégourié-Gonnard] (француски), Клаус Хепнер [Klaus
+Höppner] (немачки), Петр Сојка [Petr Sojka] и Јан Буша [Ján Buša]
+(чешки/словачки). Интернет-страница са документацијом за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live је
+<a
+href="http://tug.org/texlive/doc.html" class="url" >http://tug.org/texlive/doc.html</a>.
+<!--l. 3000--><p class="indent" > Наравно, најважнија захвалница мора ићи Доналду Кнуту [Donald
+Knuth], најпре зато што је изумео <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, а потом зато што га је поклонио
+свету.
+<!--l. 3004--><p class="noindent" >
+
+
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">10 </span> <a
+ id="x1-7000010"></a>Историја издањā</h3>
+<!--l. 3007--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">10.1 </span> <a
+ id="x1-7100010.1"></a>Прошлост</h4>
+<!--l. 3009--><p class="noindent" >Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисникā&nbsp;<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а се, током рада
+на пројекту 4All<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> CD (намењеног корисницима MS-DOS-а), појавила
+идеја да се можда може направити јединствени CD за све системе. То је
+био преамбициозан циљ за оно време; ипак, идеја не само што је
+дала подстрек да се доврши рад на иначе веома успешном 4All<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> CD пројекту,
+него је из ње произашла и радна група названа Технички савет TUG-а
+(Удружења корисникā <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а) која је радила на <span
+class="emph">структури <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> директоријума</span> (<span class="emph"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Directory Structure</span> &#8212; <a
+href="http://tug.org/tds" class="url" >http://tug.org/tds</a>); група је осмислила како да се
+направи конзистентна и употребљива колекција помоћних <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+фајлова. Целовит нацрт TDS-а објављен је у децембарском
+издању часописа <span class="emph">TUGboat</span> из 1995. и већ на том раном
+стадијуму било је јасно да би такву структуру требало следити и на CD-у.
+Дистрибуција <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live која је пред Вама представља директан
+резултат преданости те радне групе. Такође је било јасно да је
+успех 4All<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> CD-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од тако функционалног
+система, и управо ова идеја представља други главни мотив за рад на <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live-у.
+<!--l. 3029--><p class="indent" > Предузели смо прве кораке да направимо такав TDS CD који би радио на Unix-у на
+јесен 1995. и брзо смо схватили да је te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Томаса Есера [Thomas Esser] савршена
+полазна тачка, пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто
+је био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу
+организације фајлова које ти системи користе. Томас се сложио
+да помогне и озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање
+објављено је у мају исте године. Почетком 1997, Карл Бери [Karl
+Berry] је објавио ново издање система Web2C, које је
+укључивало готово све могућности које је Томас Есер
+већ убацио у te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, и тако смо одлучили да се друго издање CD-а базира на
+стандардном Web2C-у, уз додатак скрипте <span class="texttt">texconfig</span> из te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а.
+Треће издање CD-а заснивало се на темељно прерађеној
+верзији Web2C-a (7.2), коју је урадио Олаф Вебер [Olaf Weber];
+истовремено је урађена и нова верзија te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, а <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live је
+укључио скоро све његове могућности. Четврто издање следило
+је исти смер, укључивало је нову верзију te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а и ново
+издање Web2C-а (7.3). Систем је овог пута имао и потпуну подршку за
+Windows.
+<!--l. 3048--><p class="indent" > За пето издање (март 2000) многи делови CD-а су редизајнирани и
+темељније тестирани, а биле су укључене и нове верзије више стотина
+пакета. Подаци о пакетима спаковани су у XML фајлове. Ипак, највећа
+промена у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live&nbsp;5 била је то што су уклоњени сви програми који нису
+рађени у складу са идејом слободног софтвера. Наиме, намера је била да од
+тада све у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у буде у сагласности са Debian-овим упутствима за слободни софтвер (Debian Free
+Software Guidelines &#8212; <a
+href="http://www.debian.org/intro/free" class="url" >http://www.debian.org/intro/free</a>); учинили смо све што је
+тада било у нашој моћи да проверимо лиценце свих пакета; били бисмо
+веома захвални ако нас известите о било којој грешци коју смо
+направили.
+<!--l. 3060--><p class="indent" > Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог
+материјала. Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може
+да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне.
+Језичке колекције биле су комплетно преуређене за ово издање: избор
+неке од њих од тада не значи да се само инсталирају одговарајући
+макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и одговарајући <span
+class="texttt">language.dat</span>.
+<!--l. 3068--><p class="indent" > Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке за
+
+
+Mac OS X, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста
+пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања
+била је и поновна интеграција кôда са te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом како би се
+елиминисао раскорак направљен у верзијама 5&nbsp;и&nbsp;6.
+<!--l. 3074--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">10.1.1 </span> <a
+ id="x1-7200010.1.1"></a>2003</h5>
+<!--l. 3076--><p class="noindent" >2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо да је <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live толико
+нарастао да више није могао да стане на један CD, тако да смо га поделили на три
+одвојене дистрибуције (погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a>, стр.&nbsp;<a
+href="#x1-90002.1">7<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a>). Уз
+то,
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">Према захтеву развојног тима <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-а променили смо стандардне команде latex
+ и pdflatex тако да од сада користе e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> (в.&nbsp;стр.&nbsp;<a
+href="#x1-120002.4">11<!--tex4ht:ref: text:etex --></a>).
+ </li>
+ <li class="itemize">Укључени су нови Latin Modern фонтови и препоручени за употребу.
+ </li>
+ <li class="itemize">Укинута је подршка за Alpha OSF (подршка за HPUX је укинута
+ још раније), зато што нико није имао нити био спреман да
+ уступи хардвер на којем бисмо компајлирали нове верзије
+ програмā.
+ </li>
+ <li class="itemize">Инсталација за Windows је измењена из корена; по први пут смо
+ укључили интегрисано окружење засновано на XEmacs-у.
+ </li>
+ <li class="itemize">Верзије важних помоћних програма за Windows (Perl, Ghostscript,
+ ImageMagick, Ispell) сада су укључене у стандардну инсталацију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live-а.
+ </li>
+ <li class="itemize">Фонт-мапе које користе dvips, dvipdfm и pdftex сада се праве помоћу новог
+ програма по имену updmap и инсталирају се у <span class="path">texmf/fonts/map</span>.
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, Metafont и MetaPost сада, осим ако није другачије подешено,
+ уписују већину унесених знакова (са ASCII кôдом 32 и
+ даље) као такве
+ у излазне фајлове (нпр. <span class="obeylines-h"><span class="verb">\write</span></span>), лог-фајлове и на терминал, тј.
+ <span class="emph">непреведене</span> уз помоћ нотације <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span>. У <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live&nbsp;7, овај превод је зависио од језичких подешавања
+ у систему (тзв. „locale“); сада језичка подешавања немају
+ утицај на понашање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> програмā. Ако Вам је из
+ неког разлога потребан излаз прерађен помоћу <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span>, просто промените
+ име фајла <span class="obeylines-h"><span class="verb">texmf/web2c/cp8bit.tcx</span></span>. (У будућим издањима ова
+ процедура ће бити упрошћена.)
+ </li>
+ <li class="itemize">Ова документација је темељно прерађена.
+ </li>
+ <li class="itemize">Коначно, пошто су бројеви у ознаци верзије постали непрактични за
+ употребу, верзија је сада просто изједачена са годином: <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live&nbsp;2003.</li></ul>
+<!--l. 3117--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">10.1.2 </span> <a
+ id="x1-7300010.1.2"></a>2004</h5>
+<!--l. 3119--><p class="noindent" >2004. године десиле су се многе промене:
+
+
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">Ако имате приватно инсталиране фонтове који користе своје сопствене
+ <span class="path">.map</span> или (много мање вероватно) <span class="path">.enc</span> помоћне фајлове, може се
+ десити да ћете морати да те фајлове уклоните.
+ <!--l. 3128--><p class="noindent" ><span class="path">.map</span> фајлови се сада, осим дуж путање <span class="path">TEXFONTMAPS</span>, траже
+ искључиво у директоријумима испод <span class="path">fonts/map</span> (тј. у сваком
+ <span class="path">texmf</span> стаблу). Слично, <span class="path">.enc</span> фајлови се сада, осим дуж путање
+ <span class="path">ENCFONTS</span>, траже искључиво у директоријумима испод <span class="path">fonts/enc</span>.
+ updmap ће покушати да изда неко упозорење ако наиђе на
+ проблематичне фајлове.
+ <!--l. 3136--><p class="noindent" >Упутства о томе како да се поступа са овим и другим подацима налазе се на
+ <a
+href="http://tug.org/texlive/mapenc.html" class="url" >http://tug.org/texlive/mapenc.html</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection&nbsp;је проширен инсталациониом CD-ом базираним на MiK<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у, за
+ оне који више воле ту имплементацију него Web2C. Погледајте
+ одељак&nbsp;<a
+href="#x1-80002">2<!--tex4ht:ref: sec:overview-tl --></a> (стр.&nbsp;<a
+href="#x1-80002">7<!--tex4ht:ref: sec:overview-tl --></a>).
+ </li>
+ <li class="itemize">Унутар <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а, једно велико <span class="path">texmf</span> стабло из претходних издања
+ замењено је са три: <span class="path">texmf</span>, <span class="path">texmf-dist</span> и <span class="path">texmf-doc</span>. Погледајте
+ одељак&nbsp;<a
+href="#x1-100002.2">2.2<!--tex4ht:ref: sec:tld --></a> (стр.&nbsp;<a
+href="#x1-100002.2">8<!--tex4ht:ref: sec:tld --></a>) и фајлове по имену <span class="path">README</span> у сваком од
+ њих.
+ </li>
+ <li class="itemize">Сви улазни фајлови који се односе на <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;сада су прикупљени
+ у поддиректоријум <span class="path">tex</span> у сваком <span class="path">texmf*</span> дрвету; они су се раније налазили
+ у одвојеним сродним директоријумима <span class="path">tex</span>, <span class="path">etex</span>, <span class="path">pdftex</span>, <span class="path">pdfetex</span>, итд.
+ Погледајте <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Extensions" ><span
+ class="texttt">texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Extensions</span></a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Помоћне скрипте (helper
+ scripts) &#8212; за које није предвиђено да их покрећу сами
+ корисници &#8212; сада су смештене у нове поддиректоријуме по имену <span class="path">scripts</span> у сваком
+ <span class="path">texmf*</span> дрвету, и могу се пронаћи помоћу <span class="obeylines-h"><span class="verb">kpsewhich&nbsp;-format=texmfscripts</span></span>.
+ То значи да треба да поправите подешавања у програмима
+ који позивају такве скрипте, ако их имате. Погледајте <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Scripts" ><span
+ class="texttt">texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Scripts</span></a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Скоро сви формати остављају већину слова одштампаним каква
+ јесу преко „фајла са преводом“ <span class="path">cp227.tcx</span>; некада су их преводили
+ помоћу <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span> нотације. Посебно, слова на позицијама 32&#8211;256,
+ „tab“, „vertical tab“ и „form feed“ сада се сматрају приказивим (printable) не
+ преводе се. Изузетак представљају формати везани за чисти (plain)
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(само се 32&#8211;126 могу штампати), за Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t&nbsp;(0&#8211;255 су принтабилни) и за
+ програм Omega. Ово подразумевано понашање је скоро исто као у
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;2003, али је реализовано на много чистији начин, са
+ више могућности за накнадна подешавања. Погледајте <a
+href="../../../../texmf/doc/web2c/web2c.html#TCX-files" ><span
+ class="texttt">texmf/doc/web2c/web2c.html#TCX-files</span></a>. (Узгред, ако је
+ улаз по Unicode стандарду, може се десити да <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;избаци непотпуне низове знакова
+ када показује контекст грешке, пошто ради само са појединачним
+ бајтовима.)
+ </li>
+ <li class="itemize">pdfetex је сада подразумевани програм за све формате изузев за чисти (plain) tex.
+ (Наравно, он прави DVI када ради као latex, итд.) Ово између осталог значи да
+ су микротипографске могућности pdftex-а доступне и у <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-у, Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t-у, итд;
+ исто важи и за могућности e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а (<a
+href="../../../../texmf-dist/doc/etex/base/" >texmf-dist/doc/etex/base/</a>).
+
+
+ <!--l. 3190--><p class="noindent" >То такође значи да је важније него икада раније
+ да се користи пакет <span class="path">ifpdf</span> (који ради и са чистим <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом и са <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-ом)
+ или неки сличан кôд, зато што просто тестирање да ли <span
+ class="texttt">\pdfoutput</span> или нека примитива (primitive) нису дефинисани
+ није поуздан начин да се одреди да ли је излаз који се ствара
+ уједно и у PDF формату. Ове године смо подесили да ово понашање
+ буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али
+ следеће године се може десити да <span class="texttt">\pdfoutput</span> буде
+ дефинисан чак и ако се прави DVI.
+ </li>
+ <li class="itemize">pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(<a
+href="http://pdftex.org" class="url" >http://pdftex.org</a>) има много нових могућности:
+ <ul class="itemize2">
+ <li class="itemize"><span class="texttt">\pdfmapfile</span> и <span class="texttt">\pdfmapline</span>
+ омогућавају да се барата фонт-мапама из самог документа.
+ </li>
+ <li class="itemize">Олакшана је употреба микротипографског проширења фонтова (font
+ expansion).<br
+class="newline" /><a
+href="http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html" class="url" >http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">Сви параметри који су се раније подешавали у посебном
+ конфигурационом фајлу <span class="path">pdftex.cfg</span> сада се морају подешавати
+ путем примитивā, обично у фајлу <span class="path">pdftexconfig.tex</span>; укинута је
+ подршка за <span class="path">pdftex.cfg</span>. Сви постојећи <span class="path">.fmt</span> фајлови
+ морају да се прераде кад год се <span class="path">pdftexconfig.tex</span> промени.
+ </li>
+ <li class="itemize">Више информација о свему овоме можете пронаћи у приручнику за
+ pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>: <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf" >texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf</a>.
+ </li></ul>
+ </li>
+ <li class="itemize">Примитива <span class="texttt">\input</span> у програму tex (као и у mf и у mpost) сада
+ прихвата аргументе са дуплим наводницима који садрже размаке и друге
+ специјалне знаке. Типични примери:
+
+
+ <div class="verbatim" id="verbatim-4">
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb17"><a
+ id="x1-73002r1"></a>&nbsp;&nbsp;\input&nbsp;"име&nbsp;фајла&nbsp;са&nbsp;размацима"&nbsp;&nbsp;&nbsp;%&nbsp;plain<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-73004r2"></a>&nbsp;&nbsp;\input{"име&nbsp;фајла&nbsp;са&nbsp;размацима"}&nbsp;&nbsp;%&nbsp;latex</div>
+</div>
+ <!--l. 3230--><p class="nopar" >Web2C приручник садржи много више информација о овоме: <a
+href="../../../../texmf/doc/web2c" >texmf/doc/web2c</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Web2C сада укључује и подршку за enc<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(а тиме и за све <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;програме)
+ путем опције -enc, али <span class="emph">само када се праве фајлови са
+ форматима</span>. enc<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;подржава свеобухватно мењање кодног распореда
+ улаза и излаза, омогућујући на тај начин пуну подршку за
+ Unicode (у UTF-8 кодном распореду). Погледајте <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/generic/enctex/" >texmf-dist/doc/generic/enctex/</a> и
+ <a
+href="http://www.olsak.net/enctex.html" class="url" >http://www.olsak.net/enctex.html</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује
+ e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;и Omega. Кратка документација се може наћи у <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/aleph/base" >texmf-dist/doc/aleph/base</a>
+ и на страници <a
+href="http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph" class="url" >http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph</a>. Aleph формат заснован на
+ <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-у назива се lamed.
+ </li>
+ <li class="itemize">Најновије издање <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-а садржи нову верзију LPPL
+ лиценце &#8212; која је сада званично одобрена од стране Debian-а. Што се
+ тиче других новости везаних за ову област, погледајте фајл <span class="path">ltnews</span> у
+ <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/latex/base" >texmf-dist/doc/latex/base</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">У дистрибуцију је укључен dvipng, нови програм за претварање
+ DVI фајлова у PNG слике. Погледајте <a
+href="../../../../texmf/doc/man/man1/dvipng.1" >texmf/doc/man/man1/dvipng.1</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Скуп фонтова који припадају пакету <span class="path">cbgreek</span> свели смо на „средњу“
+ величину, уз пристанак и савет аутора, Клаудија Бекарија [Claudio
+ Beccari]. Искључили смо невидљиве, провидне и „оцртане“ (outlined)
+ фонтове; они се веома ретко користе а нама је простор био преко потребан.
+ Цела колекција је наравно и даље доступна преко CTAN-a
+ (<a
+href="http://www.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cb" class="url" >http://www.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cb</a>).
+ </li>
+ <li class="itemize">oxdvi је уклоњен; уместо њега просто користите xdvi.
+ </li>
+ <li class="itemize">Линкови ini и vir за команде tex, mf и mpost више се не праве (као нпр. initex). Функционалност
+ команде ini била је доступна путем опције -ini годинама уназад.
+ </li>
+ <li class="itemize">Укинута је подршка за платформу i386-openbsd. Пошто је пакет <span class="path">tetex</span> доступан
+ преко портова на BSD системима и пошто смо имали спремљене верзије
+ програмā за GNU/Linux и FreeBSD, били смо мишљења да се време
+ волонтерā могло боље употребити за неке друге ствари.
+ </li>
+ <li class="itemize">На платформи sparc-solaris (можда и другде) може бити неопходно да подесите системску
+ променљиву <span class="path">LD_LIBRARY_PATH</span> како би програми из пакета <span class="path">t1utils</span> могли да раде.
+ Ово се десило зато што се они компајлирају помоћу C++, а на том
+ систему нема стандардне локације за библиотеке које програми користе док
+ раде. (Ово није ново у верзији 2004, али није било документовано у
+ претходним издањима.) Слично, на платформи mips-irix, неоходни су MIPSpro 7.4 радне
+ библиотеке.
+ </li></ul>
+
+
+<!--l. 3291--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">10.1.3 </span> <a
+ id="x1-7400010.1.3"></a>2005</h5>
+<!--l. 3293--><p class="noindent" >Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем
+измена на пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена
+у односу на 2004. годину. Неизбежно, понешто је морало другачије да се
+уради:
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">Уведене су нове скрипте texconfig-sys, updmap-sys и fmtutil-sys; оне мењају
+ конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте texconfig,
+ updmap и fmtutil сада прерађују фајлове специфичне за
+ корисника; ти фајлови су смештени у <span class="path">$HOME/.texlive2005</span>.
+ </li>
+ <li class="itemize">У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве
+ <span class="path">TEXMFCONFIG</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>; оне одређују
+ директоријуме у којима се налазе конфигурациони фајлови
+ (кориснички
+ или системски). Стога се може десити да треба да преместите личне верзије
+ фајлова <span class="path">fmtutil.cnf</span> и <span class="path">updmap.cfg</span> на та нова места; друга могућност
+ је да у <span class="path">texmf.cnf</span> промените вредности <span class="path">TEXMFCONFIG</span> или <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>.
+ У сваком случају, стварни положај ових фајлова и вредности
+ променљивих <span class="path">TEXMFCONFIG</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span> морају да се слажу.
+ Погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>, стр.&nbsp;<a
+href="#x1-110002.3">9<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Прошле године смо задржали <span class="obeylines-h"><span class="verb">\pdfoutput</span></span> и друге примитиве које нису
+ дефинисане за DVI&nbsp;излаз, чак и ако се користи pdfetex. Ове године, као што смо
+ обећали, повукли смо ту меру компатибилности. Дакле, ако Ваш документ користи
+ <span class="obeylines-h"><span class="verb">\ifx\pdfoutput\undefined</span></span> да установи да ли се прави PDF као излаз, морате да промените
+ тај тест. Можете да за ту сврху употребите пакет <span class="path">ifpdf.sty</span> (који ради и
+ под чистим <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом и под <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-ом) или да позајмите логику из његовог
+ кôда.
+ </li>
+ <li class="itemize">Прошле године смо променили већину формата тако да исписују (8-битне)
+ знакове као такве (погледајте претходни одељак). Нови TCX фајл
+ <span class="path">empty.tcx</span> сада омогућава лакши начин да се добије оригинална <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span>
+ нотација ако је желите, на пример:
+
+
+ <div class="verbatim" id="verbatim-5">
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb18"><a
+ id="x1-74002r1"></a>&nbsp;&nbsp;latex&nbsp;--translate-file=empty.tcx&nbsp;yourfile.tex</div>
+</div>
+ <!--l. 3334--><p class="nopar" >
+ </li>
+ <li class="itemize">У дистрибуцију је сада укључен нови програм dvipdfmx који
+ преводи DVI у PDF; ово је надоградња програма dvipdfm која иза себе
+ има активну групу програмера (стари програм је за сада још увек доступан,
+ премда га не препоручујемо).
+ </li>
+ <li class="itemize">Укључени су нови програми pdfopen и pdfclose: они омогућавају да се
+ <span class="path">.pdf</span> фајлови изнова учитају у приказивачу Adobe Acrobat Reader без поновног
+ покретања програма. (Други pdf читачи, пре свега xpdf, gv и gsview, никада нису имали
+ овај проблем.)
+ </li>
+ <li class="itemize">Ради доследности, имена променљивих <span class="path">HOMETEXMF</span> и <span class="path">VARTEXMF</span> промењена
+ су у <span class="path">TEXMFHOME</span> и <span class="path">TEXMFSYSVAR</span>. Ту је такође и <span class="path">TEXMFVAR</span>, за
+ коју је предвиђено да буде специфична за појединог
+ корисника. Погледајте прву ставку у овом списку.
+ </li></ul>
+<!--l. 3357--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">10.1.4 </span> <a
+ id="x1-7500010.1.4"></a>2006&#8211;2007</h5>
+<!--l. 3359--><p class="noindent" >Током 2006. и 2007. главни додатак <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у био је програм Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, доступан
+путем команди <span class="texttt">xetex</span> и <span class="texttt">xelatex</span>;
+погледајте <a
+href="http://scripts.sil.org/xetex" class="url" >http://scripts.sil.org/xetex</a>.
+<!--l. 3363--><p class="indent" > Такође, значајно је обновљен и унапређен програм
+MetaPost, уз велике планове за будућност (<a
+href="http://tug.org/metapost/articles" class="url" >http://tug.org/metapost/articles</a>); настављен
+је и развој pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а (<a
+href="http://tug.org/applications/pdftex" class="url" >http://tug.org/applications/pdftex</a>).
+<!--l. 3368--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ов <span class="path">.fmt</span> (high-speed format) и слични фајлови за MetaPost&nbsp;и Metafont&nbsp;сада су
+смештени у директоријуме унутар <span class="path">texmf/web2c</span> уместо у сâм тај
+директоријум (премда се тај директоријум и даље претражује,
+зарад постојећих <span class="path">.fmt</span> фајлова). Поддиректоријуми су
+названи према програмима (врстама <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а) који су у употреби, као што су <span class="path">tex</span>, <span class="path">pdftex</span>
+или <span class="path">xetex</span>. Ова промена не би требало да буде видљива у свакодневној
+употреби.
+<!--l. 3377--><p class="indent" > (Чисти) <span class="texttt">tex</span> програм више не чита прву линију која
+почиње са <span class="texttt">%&amp;</span> како би одредио који формат да покрене;
+<span class="texttt">tex</span> је сада чисти кнутовски <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>. (<span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>&nbsp;и сви други и
+даље читају линије са <span class="texttt">%&amp;</span>.)
+<!--l. 3382--><p class="indent" > Наравно, и ове године смо, као и обично, унели стотине надоградњи свих пакета и програма.
+Као и увек, молимо Вас да проверите да ли постоје нове верзије на CTAN-у
+(<a
+href="http://www.ctan.org" class="url" >http://www.ctan.org</a>).
+<!--l. 3386--><p class="indent" > Што се тиче интерног рада програмерског тима, развојно дрво <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а се сада држи под
+контролом система Subversion, са уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање
+кôда; можете доћи до одговарајућих страница преко наше
+уводне Интернет-стране. Премда није оставила много видљивих трагова у коначном
+издању из ове године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан
+развојни темељ за године које долазе.
+<!--l. 3394--><p class="indent" > Коначно, у мају 2006. Томас Есер [Thomas Esser] је објавио да више
+неће радити на te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у (<a
+href="http://tug.org/tetex" class="url" >http://tug.org/tetex</a>). Директна последица овог потеза било
+је огромно интересовање за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, посебно међу GNU/Linux
+дистрибуцијама. (У <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у сада постоји нова инсталациона шема <span
+class="texttt">tetex</span>, која даје приближни еквивалент.) Надамо се да
+ће се ово у једном тренутку преточити у побољшање квалитета
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;окружења за све кориснике.
+
+
+<!--l. 3404--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">10.1.5 </span> <a
+ id="x1-7600010.1.5"></a>2008</h5>
+<!--l. 3406--><p class="noindent" >2008. године цела инфраструктура <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а је редизајнирана и исписана
+испочетка. Сви подаци о инсталацији сада су смештени у текстуалном фајлу
+<span class="path">tlpkg/texlive.tlpdb</span>.
+<!--l. 3410--><p class="indent" > Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live-а освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је
+функционалност коју је MiK<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;имао пре много година. Очекујемо да
+корисницима редовно стављамо на располагање нове пакете чим се објаве на
+CTAN-у.
+<!--l. 3416--><p class="indent" > У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(<a
+href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>);
+поред новог нивоа флексибилности у припреми текста, он уводи и сјајан
+језик за писање команди у облику скрипте (scripting language), који може да
+се користи и унутар и ван <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;докумената.
+<!--l. 3422--><p class="indent" > Подршка за Windows и платформе засноване на Unix-у сада је много униформнија.
+Нарочито је битно то што је сада већина скрипти које су написане у
+језицима Perl и Lua сада доступна и на Windows-у зато што се Perl дистрибуира у оквиру <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live-а.
+<!--l. 3427--><p class="indent" > Нова скрипта tlmgr (одељак&nbsp;<a
+href="#x1-450006">6<!--tex4ht:ref: sec:tlmgr --></a>) сада представља општи интерфејс
+за одржавање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а после почетне инсталације. Она барата новим
+верзијама пакетā и води рачуна о одговарајућим прерадама
+фајлова са форматима, мапама (map files), фајловима везаним за поједине
+језике, уз могућност да се укључе и локални додаци.
+<!--l. 3434--><p class="indent" > Пошто сада имамо на располагању скрипту tlmgr, све радње (везане за прераду
+конфигурационих фајлова са форматима и правилима за прелом речи) које
+је некада обављао програм texconfig сада су искључене.
+<!--l. 3439--><p class="indent" > Програм за прављење индексā xindy (<a
+href="http://xindy.sourceforge.net/" class="url" >http://xindy.sourceforge.net/</a>)
+укључен је за већину подржаних оперативних система.
+<!--l. 3443--><p class="indent" > Алатка kpsewhich сада може да врати све поготке за задати фајл (опција &#8211;all) или
+да ограничи поготке на задати поддиректоријум (опција &#8211;subdir).
+<!--l. 3447--><p class="indent" > Програм dvipdfmx сада има могућност да извуче податке о висини и ширини текста
+(bounding box) ако се позове као extractbb; ово је била једна од последњих
+могућности које је имао dvipdfm а које нису постојале у
+dvipdfmx-у.
+<!--l. 3453--><p class="indent" > Уклоњена су алтернативна имена (алиаси) за фонтове <span class="path">Times-Roman</span>, <span class="path">Helvetica</span> итд.
+Различити пакети очекују различито понашање од тих имена (пре свега
+очекују да имају различите кодне распореде), и није постојао добар
+начин да се ово реши.
+<!--l. 3459--><p class="indent" > Уклоњен је формат <span class="path">platex</span> како би се разрешио конфликт око имена са потпуно
+независним јапанским <span class="path">platex</span>-ом; пакет <span class="path">polski</span> сада представља главни ослонац за све
+што се тиче пољског језика.
+<!--l. 3464--><p class="indent" > Интерно, WEB&nbsp;string pool фајлови сада су компајлирани као бинарни
+фајлови, како би се олакшале надоградње.
+<!--l. 3467--><p class="indent" > Коначно, промене које је увео Доналд Кнут [Donald Knuth] у свом раду „Дорада
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а из 2008“ („<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;tuneup of 2008“) укључене су у ово издање. Погледајте
+<a
+href="http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf" class="url" >http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf</a>.
+<!--l. 3473--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">10.1.6 </span> <a
+ id="x1-7700010.1.6"></a>2009</h5>
+<!--l. 3475--><p class="noindent" >У издању из 2009, PDF је постављен као подразумевани излазни формат за
+Lua(L<span
+class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;како би се искористиле могућности напредне Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ове подршке за OpenType
+итд. Нови програми названи <span class="path">dviluatex</span> и <span class="path">dvilualatex</span> покрећу Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;са излазом у DVI
+формату. Интернет-страница Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а је <a
+href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>.
+<!--l. 3481--><p class="indent" > Програм Omega и формат Lambda су уклоњени, након дискусије са ауторима
+пројекта Omega. У дистрибуцији су остале надограђене верзије
+Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega.
+
+
+<!--l. 3485--><p class="indent" > Укључено је и ново издање AMS Type&nbsp;1&nbsp;фонтова, међу
+њима и Computer Modern: на тај начин је постало доступно неколико
+промена обликā које је Кнут [Knuth] током претходних година унео у изворни
+Metafont&nbsp;кôд, а побољшан је и „hinting“. Херман Цапф [Hermann
+Zapf] је темељно редизајнирао Ојлер [Euler] фонтове (в.
+<a
+href="http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf" class="url" >http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf</a>). У свим овим случајевима,
+метрика је остала непромењена. Интернет-страница фонтова Америчког математичког
+друштва (AMS) је <a
+href="http://www.ams.org/tex/amsfonts.html" class="url" >http://www.ams.org/tex/amsfonts.html</a>.
+<!--l. 3496--><p class="indent" > У дистрибуцију су укључене верзије новог графичког окружења
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works за Windows и Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>. Ако желите да користите <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works на другим оперативним
+системима, погледајте Интернет-страницу пројекта <a
+href="http://tug.org/texworks" class="url" >http://tug.org/texworks</a>. <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works
+је програм писан за више платформи и инспирисан је Mac OS X&nbsp;едитором TeXShop, са
+циљем да олакша свакодневни рад у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у.
+<!--l. 3503--><p class="indent" > Такође, укључене су верзије графичког програма Asymptote за неколико
+оперативних система. Он интерпретира језик за описивање цртежā
+који личи на MetaPost, али са развијеном подршком за тродимензионалне
+пројекције и многим другим могућностима. Интернет-страница овог
+програма је <a
+href="http://asymptote.sourceforge.net" class="url" >http://asymptote.sourceforge.net</a>.
+<!--l. 3510--><p class="indent" > Засебни програм <span class="path">dvipdfm</span> замењен је <span class="path">dvipdfmx</span>-ом; <span class="path">dvipdfmx</span> може да ради у посебном
+режиму компатибилности ако се позове са старим именом. <span class="path">dvipdfmx</span> укључује подршку
+за кинески, јапански и корејски (CJK) и током година које су прошле од
+последњег издања <span class="path">dvipdfm</span>-а накупило се много исправки. Интернет-страница
+DVIPDFM<span
+class="lmmi-10">x</span>-а је <a
+href="http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx" class="url" >http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx</a>.
+<!--l. 3518--><p class="indent" > Додати су програми за платформе <span class="path">i386-cygwin</span> и <span class="path">i386-netbsd</span>; посаветовани смо да корисници
+OpenBSD-ја добијају <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live преко свог система за пакете;
+такође, било је и тешкоћа да се направе програми који би имали
+шансу да раде на више од једног издања тог оперативног система.
+<!--l. 3524--><p class="indent" > Још неколико малих промена: сада користимо компресију типа <span class="path">xz</span>, која
+представља стабилну замену за <span class="path">lzma</span> (<a
+href="http://tukaani.org/xz/" class="url" >http://tukaani.org/xz/</a>); знак <span class="obeylines-h"><span class="verb">$</span></span> је сада
+дозвољен у именима фајлова уколико то не доводи то поклапања са
+именом неке постојеће променљиве; библиотека Kpathsea сада има
+подршку за multi-threading (неопходно за нову верзију програма MetaPost); читаво
+компајлирање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а сада се заснива на систему Automake.
+<!--l. 3533--><p class="indent" > На крају, једна напомена везана за прошлост: сва издања <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а, са
+допунским материјалом као што су налепнице и омоти за CD-ове, доступна су на страници
+<a
+href="ftp://tug.org/historic/systems/texlive" class="url" >ftp://tug.org/historic/systems/texlive</a>.
+<!--l. 3539--><p class="indent" > <a id="news"></a>
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">10.2 </span> <a
+ id="x1-7800010.2"></a>Тренутно стање</h4>
+<!--l. 3544--><p class="noindent" >У издању <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а из 2010. године подразумевана верзија PDF формата
+који праве разни програми постављена је на 1.5; ово омогућава
+бољу компресију докумената. Ова промена важи за све <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;програме када им
+је задато да праве PDF, као и за <span class="path">dvipdfmx</span>. Ако желите да вратите верзију на
+PDF&nbsp;1.4, учитајте <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>&nbsp;пакет по имену <span class="path">pdf14</span> или подесите <span class="obeylines-h"><span class="verb">\pdfminorversion=4</span></span>.
+<!--l. 3551--><p class="indent" > pdf(L<span
+class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;сада <span class="emph">аутоматски</span> пребацује задати
+Encapsulated PostScript (EPS) фајл у PDF формат помоћу пакета <span class="path">epstopdf</span>; исто
+важи и ако је учитан <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-ов конфигурациони фајл <span class="path">graphics.cfg</span> и ако
+је излаз подешен на PDF. Стандардне опције су подешене са намером
+да елиминишу могућност да се неки ручно урађени PDF фајл
+случајно пребрише у том процесу, али Ви свеједно можете да спречите да се <span class="path">epstopdf</span>
+учитава стављајући <span class="obeylines-h"><span class="verb">\newcommand{\DoNotLoadEpstopdf}{}</span></span> (или
+<span class="obeylines-h"><span class="verb">\def...</span></span>) пре команде <span class="texttt">\documentclass</span>. Исто тако, <span class="path">epstopdf</span> се
+не учитава ако се користи пакет <span class="path">pst-pdf</span>. Више детаља о овим стварима можете
+пронаћи у документацији укљученој у пакет <span class="path">epstopdf</span>
+(<a
+href="http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg" class="url" >http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg</a>).
+<!--l. 3564--><p class="indent" > Још једна промена која има везе са овим: сада је
+покретање малог броја спољних команди од стране <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-a (путем <span
+class="texttt">\write18</span>) активирано у стандардној инсталацији. Ове команде
+
+
+су: <span class="path">repstopdf</span>, <span class="path">makeindex</span>, <span class="path">kpsewhich</span>, <span class="path">bibtex</span> и <span class="path">bibtex8</span>; списак је одређен у
+фајлу <span class="path">texmf.cnf</span>. Ако радите у окружењу у коме морате да укинете
+покретање свих таквих спољних команди, можете да искључите
+одговарајућу опцију у инсталационом програму (погледајте
+одељак&nbsp;<a
+href="#x1-280003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>) или да промените вредност након инсталације помоћу команде
+<span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr&nbsp;conf&nbsp;texmf&nbsp;shell_escape&nbsp;0</span></span>.
+<!--l. 3575--><p class="indent" > Промена која следи из претходне две јесте то што ће BibTeX&nbsp;и Makeindex
+сада, у стандардној конфигурацији, одбити да уписују своје
+излазне фајлове у произвољни директоријум (као и сâм <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>).
+Ова промена је уведена да би се искористила могућност да се bibtex и makeindex
+додају на листу дозвољених команди путем <span class="texttt">\write18</span>; из
+поменутих разлога оне су у тај списак и укључене. Ако желите да промените ово
+подразумевано понашање, можете да дефинишете системску променљиву
+<span class="path">TEXMFOUTPUT</span> или да промените параметар <span class="obeylines-h"><span class="verb">openout_any</span></span>.
+<!--l. 3585--><p class="indent" > Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;сада подржава микротипографске ефекте (margin kerning) на исти начин као pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>.
+(Проширивање фонтова [font expansion] тренутно није подржано.)
+<!--l. 3589--><p class="indent" > У стандардној конфигурацији, tlmgr сада прави по једну резервну
+копију (бекап) за сваки надограђени пакет (<span class="path">tlmgr&nbsp;option&nbsp;autobackup&nbsp;1</span>),
+тако да се пакети чије освежавање не успе могу лако повратити у радно
+стање помоћу <span class="path">tlmgr&nbsp;restore</span>. Ако надограђујете пакете после
+инсталације а немате простора на диску за резервне копије, покрените команду
+<span class="path">tlmgr&nbsp;option&nbsp;autobackup&nbsp;0</span>.
+<!--l. 3596--><p class="indent" > У <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live су укључени неки нови програми: p<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;и алатке повезане са њим,
+специјализовани за припрему текста на јапанском језику; програм BibTeXU
+који уводи подршку за Unicode у BibTeX; алатка chktex (<a
+href="http://baruch.ev-en.org/proj/chktex" class="url" >http://baruch.ev-en.org/proj/chktex</a>)
+која проверава исправност (L<span
+class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;докумената; програм за пребацивање из DVI у
+SVG векторски формат (<a
+href="http://dvisvgm.sourceforge.net" class="url" >http://dvisvgm.sourceforge.net</a>).
+<!--l. 3603--><p class="indent" > Додате су верзије програмā за пет нових платформи: <span class="path">amd64-freebsd</span>, <span class="path">amd64-kfreebsd</span>,
+<span class="path">i386-freebsd</span>, <span class="path">i386-kfreebsd</span>, <span class="path">x86_64-darwin</span> и <span class="path">x86_64-solaris</span>.
+<!--l. 3607--><p class="indent" > Једна промена из <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live 2009 коју смо пропустили да евидентирамо:
+бројни програми везани за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>4ht&nbsp;(<a
+href="http://tug.org/tex4ht" class="url" >http://tug.org/tex4ht</a>) склоњени су из
+директоријума са извршним фајловима. Програм <span class="path">mk4ht</span> сада покрива све
+могуће <span class="path">tex4ht</span> комбинације.
+<!--l. 3612--><p class="indent" > На нашу велику жалост, издање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а на <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection&nbsp;DVD-ју
+више не може да се покреће „живо“ (live): DVD&nbsp;као медиј просто више
+није довољно велики. У томе има, међутим, и једна предност:
+инсталација са нарезаног DVD-ја сада би требало да буде много бржа.
+<!--l. 3618--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">10.3 </span> <a
+ id="x1-7900010.3"></a>Будућност</h4>
+<!--l. 3620--><p class="noindent" ><span class="emph"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live није савршен!</span> (И никада неће ни бити.)
+Намера нам је да наставимо да издајемо нове верзије, да пружимо
+више помоћног материјала, више алатки, више инсталационих програма и
+(наравно) још боље подешену и тестирану структуру макроа и фонтова,
+који се са своје стране непрестано усавршавају. Сав овај рад
+обављају волонтери у свом слободном времену, тако да посла увек има на претек.
+Стога Вас позивамо да посетите страницу <a
+href="http://tug.org/texlive/contribute.html" class="url" >http://tug.org/texlive/contribute.html</a>.
+<!--l. 3629--><p class="indent" > Молимо Вас да шаљете исправке, предлоге и понуде за помоћ на:
+ <div class="quote">
+ <!--l. 3631--><p class="noindent" ><a
+href="mailto:tex-live@tug.org" ><span class="path">tex-live@tug.org</span></a> <br
+class="newline" /><a
+href="http://tug.org/texlive" class="url" >http://tug.org/texlive</a></div>
+<!--l. 3636--><p class="noindent" ><span class="emph">Срећно <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-овање!</span>
+<!--l. 3640--><p class="noindent" >_____________________________________________________________________________________
+
+
+<!--l. 3643--><p class="noindent" ><div class="minipage"><span
+class="larm-0700">Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation under the terms of the adapted version</span>
+<span
+class="larm-0700">of FreeBSD documentation licence.</span>
+<!--l. 3651--><p class="noindent" ><a
+href="http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses" class="url" ><span
+class="larm-0700">http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses</span></a><br
+class="newline" /><a
+href="http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html" class="url" ><span
+class="larm-0700">http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html</span></a><br><br>
+<span
+class="larm-0700">Дистрибуција овог превода дозвољена је под условима прилагођене</span>
+<span
+class="larm-0700">варијанте FreeBSD Documentation License. Tекст лиценце je прилагођен техничким</span>
+<span
+class="larm-0700">карактеристикама ове документације.</span>
+<!--l. 3662--><p class="noindent" ><span
+class="larm-0700">Serbian translation of <span class="emph"></span><span class="TEX"><span
+class="larm-0700">T</span><span
+class="E"><span
+class="larm-0700">E</span></span><span
+class="larm-0700">X</span></span><span
+class="larm-0700">&nbsp;Live Guide: </span><span class="TEX"><span
+class="larm-0700">T</span><span
+class="E"><span
+class="larm-0700">E</span></span><span
+class="larm-0700">X</span></span> <span
+class="larm-0700">Live 2010</span>.</span><br
+class="newline" /><span
+class="larm-0700">Copyright (C) 2010 Nikola Lečić (the translator).</span>
+<!--l. 3666--><p class="noindent" ><span
+class="larm-0700">Redistribution and use in source (Xe</span><span class="LATEX"><span
+class="larm-0700">L</span><span class="A"><span
+class="larm-0700">A</span></span><span class="TEX"><span
+class="larm-0700">T</span><span
+class="E"><span
+class="larm-0700">E</span></span><span
+class="larm-0700">X</span></span></span><span
+class="larm-0700">&nbsp;code) and "compiled" forms (XDV, SGML, HTML, PDF,</span>
+<span
+class="larm-0700">PostScript, RTF and so forth) with or without modification, are permitted provided that the following</span>
+<span
+class="larm-0700">conditions are met:</span>
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize"><span
+class="larm-0700">Redistributions of source code (Xe</span><span class="LATEX"><span
+class="larm-0700">L</span><span class="A"><span
+class="larm-0700">A</span></span><span class="TEX"><span
+class="larm-0700">T</span><span
+class="E"><span
+class="larm-0700">E</span></span><span
+class="larm-0700">X</span></span></span><span
+class="larm-0700">&nbsp;code) must retain the above copyright notice, this</span>
+ <span
+class="larm-0700">list of conditions and the following disclaimer as the first lines of the source file unmodified.</span>
+ </li>
+ <li class="itemize"><span
+class="larm-0700">Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs, converted to PDF, HTML,</span>
+ <span
+class="larm-0700">PostScript, RTF and other formats) must reproduce the above copyright notice, this list of</span>
+ <span
+class="larm-0700">conditions and the following disclaimer in the documentation and/or other materials provided</span>
+ <span
+class="larm-0700">with the distribution.</span></li></ul>
+<!--l. 3686--><p class="noindent" ><span
+class="larm-0700">THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR "AS IS" AND ANY EXPRESS OR</span>
+<span
+class="larm-0700">IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE IMPLIED WARRANTIES OF</span>
+<span
+class="larm-0700">MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR PURPOSE ARE DISCLAIMED.</span>
+<span
+class="larm-0700">IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE FOR ANY DIRECT, INDIRECT,</span>
+<span
+class="larm-0700">INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT</span>
+<span
+class="larm-0700">NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF</span>
+<span
+class="larm-0700">USE, DATA, OR PROFITS; OR BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON</span>
+<span
+class="larm-0700">ANY THEORY OF LIABILITY, WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT</span>
+<span
+class="larm-0700">(INCLUDING NEGLIGENCE OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF</span>
+<span
+class="larm-0700">THIS DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE.</span>
+</div>
+<div class="footnotes"><p>
+ <a
+href="#kt-1" id="tk-1"><span class="thank-mark"><span
+class="lmsy-10">*</span></span></a>Превод текста: Karl Berry (ed.), <span class="emph">The <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live Guide: <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live 2010</span>.
+Ова верзија превода је еквивалент <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;кôда из фајла
+<span class="file">texlive-en.tex</span>, SVN r19168. Услови под којима можете да
+користите овај превод дати су на крају документа, као и у фајлу
+<span class="file">README-SR.txt</span>.</p>
+<!--l. 140--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a
+href="#fn1x0-bk" id="fn1x0"><sup class="textsuperscript">1</sup></a></span><span
+class="larm-0800"><span class="emph">Платформа</span> представља комбинацију архитектуре и оперативног</span>
+<span
+class="larm-0800">система: нпр. оперативни систем FreeBSD који ради на 64-битном Intel или AMD процесору јесте</span>
+<span
+class="larm-0800">платформа по имену </span><span class="path"><span
+class="larm-0800">amd64-freebsd</span></span><span
+class="larm-0800">. Развојни тим </span><span class="TEX"><span
+class="larm-0800">T</span><span
+class="E"><span
+class="larm-0800">E</span></span><span
+class="larm-0800">X</span></span> <span
+class="larm-0800">Live-a се одлучио да овом изразу дâ</span>
+<span
+class="larm-0800">предност у односу на израз „оперативни систем“ и ми ћемо следити ту одлуку колико је то</span>
+<span
+class="larm-0800">могуће, мада не у свим случајевима (пре свега у српском преводу програмā</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install-tl и tlmgr, у</span>
+<span
+class="larm-0800">којима би употреба израза <span class="emph">архитектура</span> могла лако да збуни корисника пошто тамо</span>
+<span
+class="larm-0800">није могуће дати овакво објашњење) &#8212; <span class="emph">прим.</span>
+<span
+class="larm-0800">прев.</span></span>
+<!--l. 629--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a
+href="#fn2x0-bk" id="fn2x0"><sup class="textsuperscript">2</sup></a></span><span
+class="larm-0800">Ово нарочито важи ако користите ћириличне верзије програма, укључујући и</span>
+<span
+class="larm-0800">српску; фонтови могу бити читљиви, али ће изгледати веома лоше &#8212; <span class="emph">прим.</span>
+<span
+class="larm-0800">прев.</span></span>
+<!--l. 1127--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a
+href="#fn3x0-bk" id="fn3x0"><sup class="textsuperscript">3</sup></a></span><span
+class="larm-0800"><span class="emph">Системска променљива</span> је превод израза <span</span>
+<span
+class="larm-0800"><class="emph">environment variable</span>. Други могући превод био би <span class="emph">променљива из</span>
+<span
+class="larm-0800">окружења</span>, али смо се одлучили да избегнемо ту конструкцију зато што је она</span>
+<span
+class="larm-0800">по нашем мишљењу (1) мање јасна корисницима Windows-а и зато што</span>
+<span
+class="larm-0800">(2) обе имају мање-више исто значење у пракси &#8212; <span class="emph">прим.</span>
+<span
+class="larm-0800">прев.</span></span>
+<!--l. 2019--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a
+href="#fn4x0-bk" id="fn4x0"><sup class="textsuperscript">4</sup></a></span><span
+class="larm-0800"><span class="emph">Прерачунавање</span> је превод израза <span class="emph">expanding</span>;</span>
+<span
+class="larm-0800">генерално се ради о замени неког једноставног израза неким компликованијим садржајем до</span>
+<span
+class="larm-0800">кога се долази одговарајућим алгоритмом; стога, у зависности од контекста, може да значи и <span</span>
+<span
+class="larm-0800"><class="emph">рашчлањавање</span> и <span class="emph">проширивање</span> &#8212; <span</span>
+<span
+class="larm-0800"><class="emph">прим. прев.</span></span>
+<!--l. 2098--><p class="noindent" ><span class="footnote-mark"><a
+href="#fn5x0-bk" id="fn5x0"><sup class="textsuperscript">5</sup></a></span><span
+class="larm-0800">Израз <span class="emph">whitespace</span> означава све врсте „провидних знакова“, пре свега размак</span>
+<span
+class="larm-0800">(„space“) и „Tab“ &#8212; <span class="emph">прим. прев.</span></span> </div>
+
+</body></html>
+
+
+
+
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf
index c3aa00a0cb5..f751103fbc2 100644
--- a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf
Binary files differ
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex
index 32b5e7fd93b..587489fe119 100644
--- a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex
@@ -17,10 +17,10 @@
% disclaimer as the first lines of the source file unmodified.
%
% * Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs,
-% converted to PDF, PostScript, RTF and other formats) must reproduce
-% the above copyright notice, this list of conditions and the following
-% disclaimer in the documentation and/or other materials provided with
-% the distribution.
+% converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must
+% reproduce the above copyright notice, this list of conditions and
+% the following disclaimer in the documentation and/or other
+% materials provided with the distribution.
%
% THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY
% EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE
@@ -40,6 +40,7 @@
% Revision history:
% 2010/06/22: first revision to be included into the TL SVN trunk. The
% translated text is equivalent to texlive-en.tex r19070.
+% 2010/07/06: fixed typos, some better wording; = texlive-en.tex r19168.
% ----------------------------------------------------------------------
\documentclass{article}
@@ -59,13 +60,13 @@
\hyphenation{сис-те-ма}
\title{%
- {\huge \textit{\TeX\ Live: Упутство}\\\smallskip}%
+ {\huge \textit{\TeX\ Live: Приручник}\\\smallskip}%
{\LARGE \textsf{\TL{} 2010}}%
\footnote{\textserbian{Превод текста: \textenglish{Karl Berry
(ed.), \emph{The \TL{} Guide: \TL{} 2010}}. Ова верзија превода је
еквивалент \TeX\ ко\char"0302 да из фајла
- \hbox{\file{texlive-en.tex}}, \acro{SVN} r19070. Услови под којима
- можете да употребљавате овај превод дати су на крају документа, као
+ \hbox{\file{texlive-en.tex}}, \acro{SVN} r19168. Услови под којима
+ можете да користите овај превод дати су на крају документа, као
и у фајлу \hbox{\file{README-SR.txt}}.}}%
}
@@ -182,8 +183,8 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу
\subsection{На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности}
\label{sec:security}
-По нашем најбољем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који чине
-језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви).
+Према нашем најдубљем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који
+чине језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви).
Међутим, допунски програми који су укључени у \TeX\ Live нису нужно
на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да
будете опрезни када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне
@@ -235,7 +236,7 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу
одговоре прво овде потражите.
\item [\TeX{} Catalogue] (\TeX{}-каталог) Ако тражите неки специфичан
-пакет, фонт, програм... \TeX{}-каталог је место на коме треба
+пакет, фонт или програм, \TeX{}-каталог је место на коме треба
отпочети претрагу. То је огромна колекција свих ствари које имају
везе са \TeX{}-ом. Погледајте
\url{http://www.ctan.org/help/Catalogue/}.
@@ -258,7 +259,7 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу
можете да поставите питање на \dirname{comp.text.tex} користећи
Google или свој newsreader, или на \email{texhax@tug.org} путем
електронске поште. Али, пре него што поставите питање, \emph{молимо
- Вас} да причитате овај текст из \acro{FAQ} колекције како бисте
+ Вас} да прочитате овај текст из \acro{FAQ} колекције како бисте
увећали шансе да добијете користан одговор:
\url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion}.
@@ -302,8 +303,8 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу
Интернет-страница пројекта је \url{http://tug.org/mactex/}.
\item [pro\TeX{}t] Рађен као проширење \Windows{} дистрибуције
- \MIKTEX, \ProTeXt\ укљулује неколико допунских алатки и
- поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независтан од \TL{}-а
+ \MIKTEX, \ProTeXt\ укључује неколико допунских алатки и
+ поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независан од \TL{}-а
и има сопствена упутства за инсталацију. Интернет-страница \ProTeXt-а
је \url{http://tug.org/protext}.
@@ -395,13 +396,13 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
\item [TEXMFLOCAL] Дрво које администратори могу да користе за
инсталацију додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; садржај
овог дрвета важи за цео систем.
-\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници когу да користе за своје личне
+\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници могу да користе за своје личне
инсталације додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; вредност
ове променљиве динамички се прилагођава положају личног директоријума
сваког појединог корисника.
-\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које користе апликације
- \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ за чување измењених
- конфигурационих података.
+\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које апликације
+ \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ користе за чување
+ измењених конфигурационих података.
\item [TEXMFSYSCONFIG] (Глобално важеће) дрво које користе апликације
\verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+ за
чување измењених конфигурационих података.
@@ -501,12 +502,12 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
\item [\OMEGA\ (Omega)] је заснован на Unicode стандарду (сваки знак
заузима 16 бита), па стога подржава рад са скоро свим светским
писмима у исто време. Он подржава и тзв. „\OMEGA{} процесе превођења“
- („\textenglish{\OMEGA{} Translation Processes}“ --- \acro{OTP}) за
+ („\textenglish{\OMEGA{}~Translation Processes}“ --- \acro{OTP}) за
извођење сложених транформација над произвољним улазом. Omega није
- више укључен у \TL{} као одвојени програм; обезбеђен је само Aleph
+ више укључен у \TL{} као одвојени програм; одржавамо само Aleph
(погледајте испод).
-\item [Aleph] комбинује проширења које су донели \OMEGA\ и \eTeX.
+\item [Aleph] комбинује проширења која су донели \OMEGA\ и \eTeX.
Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base}.
\end{description}
@@ -519,9 +520,9 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
\begin{cmddescription}
-\item [bibtex, bibtex8] подршка за прављење библиографија.
+\item [bibtex, bibtex8] подршка за прављење библиографија\char"0304.
-\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса.
+\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса\char"0304.
\item [dvips] пребацује \dvi{} формат у \PS{}.
@@ -533,7 +534,7 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
\item [dviconcat, dviselect] рад са документима у \dvi{} формату.
\item [dvipdfmx] пребацује \dvi{} у \acro{PDF}; служи као
- алтернативна приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено горе).
+ алтернатива приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено горе).
\item [psselect, psnup...] алатке за баратање \PS{} документима.
@@ -597,7 +598,7 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
\subsubsection{Unix}
\noindent
-Од сада па надаље, \texttt{>} одначава „промпт“ („shell prompt“); оно
+Од сада па надаље, \texttt{>} означава „промпт“ („shell prompt“); оно
што уноси корисник приказано је \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}.
Скрипта \filename{install-tl} је написана у језику Perl.
Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа
@@ -614,7 +615,7 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
цео садржај програма (слика~\ref{fig:text-main}).
Ако желите да обавите инсталацију у експертском графичком режиму
-(„expert \acro{GUI}“, слика~\ref{fig:gui-main}), требаће Вам
+(„expert \acro{GUI}“, слика~\ref{fig:gui-main}), биће Вам потребан
\dirname{Perl/TK} модул компајлиран са \acro{XFT} подршком; то је
обично тако на \GNU/Linux-у, али није нужно случај на другим
системима.\footnote{\textserbian{Ово нарочито важи ако користите
@@ -630,19 +631,17 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
> \Ucom{perl install-tl -help}
\end{alltt}
-\textbf{Упозорење везано за права приступа фајловима на Unix
-системима:} Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш
-\code{umask} који важи у време инсталације. Дакле, ако желите да
-инсталирани систем користе и други корисници, побрините се да
-подесите одговарајуће дозволе, на пример, \code{umask 002}. Дубље
-информације о команди \code{umask} можете пронаћи у документацији на
-Вашем систему.
+\textbf{Упозорење везано за корисничка овлашћења на Unix системима:}
+Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш \code{umask} који важи
+у време инсталације. Дакле, ако желите да инсталирани систем користе
+и други корисници, побрините се да подесите одговарајуће дозволе, на
+пример, \code{umask 002}. Исцрпније информације о команди
+\code{umask} можете пронаћи у документацији на Вашем систему.
\textbf{Посебни обзири везани за Cygwin:} За разлику од других
система компатибилних са Unix-ом, Cygwin у свом стандардном облику не
садржи све неопходне програме који су потребни инсталационом програму
-\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} садржи више информација по овом
-питању.
+\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} посвећен је овој теми.
\subsubsection{MacOSX}
@@ -679,7 +678,7 @@ Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ д
> \Ucom{install-tl}
\end{alltt}
-Можете и да употребите апсолутну путању, на пример:
+Можете да употребите и апсолутну путању, на пример:
\begin{alltt}
> \Ucom{D:\bs{}texlive\bs{}install-tl}
\end{alltt}
@@ -694,7 +693,7 @@ Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ д
> \Ucom{install-tl -no-gui}
\end{alltt}
-Ако желите да видите потпун списак разних опција, откуцајте:
+Комплетан списак опција\char"0304\ добићете ако откуцате:
\begin{alltt}
> \Ucom{install-tl -help}
\end{alltt}
@@ -777,7 +776,7 @@ Actions:
употебите дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и
унос текста. Просто откуцате нешто на промпту (разлика између великих
и малих слова је битна) и притиснете Enter; тада се цео екран
-терминала поново попуњава измењеним садржајем.
+терминала поново испуњава измењеним садржајем.
Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је дизајниран
да ради на што је год могуће већем броју оперативних система,
@@ -859,7 +858,7 @@ Available sets of binaries:
на компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних
система.
-\subsubsection{Одабирање компоненти}
+\subsubsection{Избор компоненти}
\label{sec:components}
\begin{figure}[tbh]
@@ -885,9 +884,9 @@ Select a scheme:
се да тако и урадите; ипак, можете да изаберете и „основну“
(\optname{basic}) шему прикладну за мале системе, „минималну“
(\optname{minimal}) шему за потребе тестирања и „средњу“
-(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- за нешто што
-пада у средину између претходна два. Постоје такође и разне
-специјализоване шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи.
+(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- нешто у
+средини између претходна два. Постоје такође и разне специјализоване
+шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи.
\begin{figure}[tb]
\begin{center}
@@ -935,7 +934,7 @@ Select a scheme:
\dirname{/usr/local/texlive-cur} и да тај линк касније промените
након тестирања новог издања.)
-Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационог
+Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационом
програму повлачи за собом и промену директоријума\char"0304\
\dirname{TEXMFLOCAL}, \dirname{TEXMFSYSVAR} и
\dirname{TEXMFSYSCONFIG}.
@@ -943,7 +942,7 @@ Select a scheme:
Препоручујемо да користите \dirname{TEXMFHOME} као место за личне
макрое и пакете. Подразумевана вредност је |~/texmf|. Насупрот
\dirname{TEXDIR}-у, овде се ознака |~| чува у новозаписаним
-конфигурационим фајловима зато што показује на лични директоријум
+конфигурационим фајловима зато што означава лични директоријум
било ког појединца који користи \TeX. Он на Unix-у узима вредност
\dirname{$HOME} а на \Windows{}-у постаје \verb|%USERPROFILE%|.
@@ -979,8 +978,9 @@ Current options setup:
\begin{description}
\item[узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4]
(\textenglish{use letter size instead of A4 by de\-fault}): Избор
- подразумеване величине папира. Наравно, поједини документи могу ако
- је потребно да користе папир другачије величине.
+ подразумеване величине папира. Наравно, можете да употребите било
+ коју величину папира ако се за тим укаже потреба у неком посебном
+ документу.
\item[извршавање ограничене листе програма] (\textenglish{execution
of restricted list of programs}): Почев од \TL\ 2010, покретање
@@ -993,7 +993,7 @@ Current options setup:
files}): Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место
на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите
ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби бити
- прављени у личним директоријума корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}).
+ прављени у личним директоријумима корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}).
На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави
нова верзија програма или правила за прелом текста, па корисник лако
може да има проблем са некомпатибилним форматима.
@@ -1006,16 +1006,16 @@ Current options setup:
\item[направи симболичке линкове у системским директоријумима]
(\textenglish{create symlinks in standard directories}) --- само на
- Unix-у: Ова опција служи да заобиђете потребу да мењате променљиве из
- радног окружења (environment variables). Без ове опције,
+ Unix-у: Ова опција служи да избегнете подешавање променљивих из
+ радног окружења (\textenglish{environment variables}). Без ове опције,
директоријуми \TL{}-а обично морају да се додају у \envname{PATH},
- \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Ако ово желите, требаће Вам и
- овлашћење за уписивање у те системске директоријуме. Изричито
- саветујемо да употребом ове опције \emph{не дирате} инсталацију \TeX-а
- која је део Вашег система. Она је намењена пре свега да би се \TL{}
- систему приступало кроз директоријуме који су већ познати кориснику,
- као што је \dirname{/usr/local/bin} али само ако они пре тога нису
- садржавали никакве фајлове везане за \TeX.
+ \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Ако ово желите, биће Вам
+ потребно и овлашћење за уписивање у те системске директоријуме.
+ Изричито саветујемо да употребом ове опције \emph{не дирате}
+ инсталацију \TeX-а која је део Вашег система. Она је намењена пре
+ свега да би се \TL{} систему приступало кроз директоријуме који су
+ већ познати кориснику, као што је \dirname{/usr/local/bin} али само
+ ако они пре тога нису садржавали никакве фајлове везане за \TeX.
\end{description}
Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете
@@ -1054,9 +1054,10 @@ Current options setup:
(\texttt{it}), јапански (\texttt{ja}), холандски (\texttt{nl}),
пољски (\texttt{pl}), руски (\texttt{ru}), словачки (\texttt{sk}),
словеначки (\texttt{sl}), српски (\texttt{sr}), вијетнамски
- (\texttt{vi}) и кинески (\texttt{zh-cn} и тајванска верзија
- \texttt{zh-tw}). Инсталациони програм ће покушати да одреди језик;
- ако не успе или ако језик није доступан, пребациће се на енглески.
+ (\texttt{vi}) и кинески (поједностављени \texttt{zh-cn} и
+ традиционални \texttt{zh-tw}). Инсталациони програм ће покушати да
+ одреди језик; ако не успе или ако језик није доступан, пребациће се
+ на енглески.
\item[-profile {\sl file}] Инсталациони програм увек записује фајл
\filename{texlive.profile} у \dirname{tlpkg}, поддиректоријум Ваше
@@ -1100,7 +1101,7 @@ Current options setup:
\subsection{Постинсталациони задаци}
\label{sec:postinstall}
-Може се десити да је потребно урадити нешто после и инсталације.
+Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације.
\subsubsection{Windows}
@@ -1131,7 +1132,7 @@ Current options setup:
Можете исто тако да додате директоријуме са man-страницама и
Info-документацијом у одговарајуће путање за претраге уколико желите
да системске алатке могу да их уоче. Иначе, man-страницама можете да
-приступати и после проширивање списка путања из системске променљиве
+приступате и после проширивања списка путања из системске променљиве
\envname{PATH}.
Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је
@@ -1186,8 +1187,8 @@ MANPATH_MAP /usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux \
прави се симболички линк \code{man} који показује према
\dirname{texmf/doc/man}. Неке варијанте програма \code{man}, као што
је стандардни \code{man} на \MacOSX-у, аутоматски ће се снаћи са
-новом путањом, елиминишући на тај начин потребу за било каквим
-подешавањем ове врсте путања за претрагу.
+новом путањом; на тај начин ћете избећи потребу да било шта подешавате
+на путањама за претрагу.
\htmlanchor{xetexfontconfig}
@@ -1281,10 +1282,11 @@ context --make
на располагању за слободну употребу: погледајте
одељак~\ref{sec:tl-fonts}.
-Једна могућа алтернатива јесте да користите \XeTeX\ или Lua\TeX\
-(погледајте одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам
-омогућавају да користите фонтове из оперативног система без икакве
-инсталације унутар \TeX-а.
+Једна од алтернатива\char"0304\ које Вам стоје на располагању јесте
+да користите \XeTeX\ или Lua\TeX\ (погледајте
+одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам омогућавају да
+користите фонтове из оперативног система без икакве инсталације
+унутар \TeX-а.
Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте
\url{http://tug.org/fonts/fontinstall.html}: на тој страни смо
@@ -1404,7 +1406,7 @@ Transcript written on sample2e.log.
> \Ucom{xpdf sample2e.pdf}
\end{alltt}
Ни \cmdname{gv} ни \cmdname{xpdf} нису укључени у \TL{}, тако да
-морате да их засебно инсталирате. Погледајте
+морате да их сами одвојено инсталирате. Погледајте
\url{http://www.gnu.org/software/gv} и
\url{http://www.foolabs.com/xpdf} ако Вам треба више информација о
овим програмима. Наравно, има још много других програма у којима
@@ -1421,7 +1423,7 @@ Transcript written on sample2e.log.
појаве неки проблеми;
\item [testpage.tex:] проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд);
\item [nfssfont.tex:] служи да одштампате табеле фонтова и
- одговарајуће тестове;
+ одговарајуће тестове везане за њих;
\item [testfont.tex:] такође за табеле са фонтовима, али користи
основни \TeX{};
\item [story.tex:] најчистији канонски тест-фајл за \TeX{} који се
@@ -1433,7 +1435,7 @@ Transcript written on sample2e.log.
да ли су системски фонтови видљиви за \XeTeX\ на овај начин:
\begin{alltt}
> \Ucom{xetex opentype-info.tex}
-This is XeTeX, Version 3.1415926\dots
+This is XeTeX, Version 3.1415926...
...
Output written on opentype-info.pdf (1 page).
Transcript written on opentype-info.log.
@@ -1445,15 +1447,15 @@ Transcript written on opentype-info.log.
\end{enumerate}
-\subsection{Додатни софтвер који можете да преузмете са Интернета}
+\subsection{Додатни софтвер који се може преузети са Интернета}
Ако сте нови у \TeX{}-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око
писања докумената у \TeX{}-у или \LaTeX{}-у, молимо Вас да посетите
\url{http://tug.org/begin.html}: ту ћете наћи неке текстове који су
веома добри као увод.
-Ово су линкови ка Интернет-страницама са неким још неким програмима
-који могли да Вам буду од користи:
+Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који
+би могли да Вам буду од користи:
\begin{description}
\item[Ghostscript] \url{http://www.cs.wisc.edu/~ghost/};
\item[Perl] \url{http://www.perl.org/} са додатним пакетима са
@@ -1499,13 +1501,13 @@ Transcript written on opentype-info.log.
\section{Инсталације на мрежи}
\label{sec:netinstall}
-\TL{} је дизајниран тако да може да га дели више корисника на неком
-систему и/или ако корисници употребљавају више различитих оперативних
-система на некој компјутерској мрежи. Ако се држите стандардног
-распореда директоријума, подешавања не садрже ниједну фиксирану
-путању: локације фајлова који су потребни \TL{} програмима проналазе
-се релативно у односу на саме програме. Овакав приступ постаје јасан
-ако погледате главни конфигурациони фајл
+\TL{} је дизајниран тако га истовремено могу употребљавати или више
+корисника на неком систему или корисници који имају разне
+оперативне системе на некој компјутерској мрежи. Ако се држите
+стандардног распореда директоријума, подешавања не садрже ниједну
+фиксирану путању: локације фајлова који су потребни \TL{} програмима
+проналазе се релативно у односу на саме програме. Овакав приступ
+постаје јасан ако погледате главни конфигурациони фајл
\filename{$TEXMFMAIN/web2c/texmf.cnf}, који садржи овакве линије:
\begin{sverbatim}
TEXMFMAIN = $SELFAUTOPARENT/texmf
@@ -1718,7 +1720,7 @@ revision: 14675
\subsection{Могућности специфичне за Windows}
\label{sec:winfeatures}
-Осим онога што је описано и претходним одељцима, инсталациони програм
+Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм
на \Windows{}-у обавља још неке додатне ствари:
\begin{description}
\item[Менији и пречице.] У Start менију се додаје нови одељак
@@ -1738,7 +1740,7 @@ revision: 14675
\subsection{Додатни софтвер укључен на Windows-у}
За целовиту инсталацију \TL-а потребни су помоћни пакети који обично
-не постоје \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује следеће карике
+не постоје на \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује следеће карике
које недостају:
\begin{description}
\item[Perl и Ghostscript.] Због важности Perl-а и Ghostscript-а,
@@ -1763,7 +1765,7 @@ revision: 14675
\item[dviout.] На \Windows{}-у се инсталира и \prog{dviout}, програм
у коме можете да прегледате \acro{DVI} фајлове. У почетку, када
почнете да га употребљавате за ту сврху, \prog{dviout} ће правити
- потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инталирани). После
+ потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инсталирани). После
неког времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је
потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом
поступку. О овом програму можете добити много више података на
@@ -1778,7 +1780,7 @@ revision: 14675
спадају \cmdname{gzip}, \cmdname{unzip} и алати из пројекта
\cmdname{xpdf} (\cmdname{pdfinfo}, \cmdname{pdffonts}...).
Са\char"0302 м \cmdname{xpdf} \textenglish{viewer} (прегледач) нема
- верзију која ради на \Windows{}-у. Jедна могућност јесте да уместо
+ верзију која ради на \Windows{}-у. Jедна алтернатива јесте да уместо
њега преузмете Sumatra \acro{PDF} viewer, који је заснован на
\cmdname{xpdf}-у; Интернет-страница пројекта је
\url{http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf}.
@@ -1793,7 +1795,7 @@ revision: 14675
\end{description}
-\subsection{Лични директоријум корисника на Windows-у}
+\subsection{Лични кориснички директоријум на Windows-у}
\label{sec:winhome}
Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на
@@ -1828,9 +1830,9 @@ revision: 14675
\label{sec:winpermissions}
У новијим верзијама \Windows{}-а постоји разлика између обичних
-корисника и администратора; само ови други имају слободан приступ
-целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било описати
-ове класе корисника као неовлашћене и нормалне кориснике: бити
+корисника и администратора; само администратори имају слободан
+приступ целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било
+описати ове класе корисника као неовлашћене и обичне кориснике: бити
администратор је правило, а не изузетак. Без обриза на то, уложили
смо доста напора да омогућимо да се \TL{} може инсталирати без
администраторских овлашћења.
@@ -1842,7 +1844,7 @@ revision: 14675
се само његово окружење.
Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не,
-подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инстациони
+подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инсталациони
програм увек је унутар \verb|%SystemDrive%|. Програм увек тестира да
ли тренутни корисник може да уписује податке у тај основни директоријум.
@@ -1851,7 +1853,7 @@ revision: 14675
претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са
својим путањама, нови \TL{} никад неће добити предност. Како би се
решила ова ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног
-промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испрад локалне путање
+промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испред локалне путање
за претрагу. Нови \TL{} ће увек бити употребљив унутар таквог
командног промпта. Пречица за \TeX{}works, ако се тај програм
инсталира, такође додаје \TL{} на почетак путање за претрагу, тако да
@@ -1861,17 +1863,18 @@ revision: 14675
улоговани као администратор, морате да изричито затражите
администраторксе привилегије. У ствари, нема много сврхе да узимате
улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним дугметом
-миша на програм или пречицу који желите да покренете, и то ће Вам у
-нормалним околностима дати могућност да „покренете програм као
-администратор“ („Run as administrator“).
+миша на програм који желите да покренете или на његову пречицу, и то
+ће Вам у нормалним околностима дати могућност да „покренете програм
+као администратор“ („\textenglish{Run as administrator}“).
\section{Кориснички водич кроз Web2C}
-\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX: сам
-\TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце \TL{}-а. Интернет
-страница пројекта, са најновијим приручником и много других ствари,
-налази се на \url{http://tug.org/web2c}.
+\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX:
+са\char"0302 м \TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце
+\TL{}-а. Интернет-страница пројекта, на којој се налази најновији
+приручник и много других ствари, налази се на
+\url{http://tug.org/web2c}.
Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки
[\textgerman{Tomas Rokicki}], који је 1987. развио први „\TeX{}-у-C“
@@ -1887,8 +1890,8 @@ Morgan}] и током тог периода име је промењено у W
\Webc{} систем ради на Unix-у, 32-битним \Windows{} системима,
\MacOSX{}-у и многим другим оперативним системима. Он користи
оригинални Кнутов [\textenglish{Knuth}] ко\char"0302 д за \TeX{} и
-друге основне програме написане у \web{} систему за „писмено
-приграмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у
+друге основне програме написане у „\web{} систему за писмено
+програмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у
језик C. Језгро састављено од \TeX{} програма\char"0304\ који се
третирају на овај начин чине:
@@ -1919,16 +1922,16 @@ Morgan}] и током тог периода име је промењено у W
\item[tftopl] Претвара \acro{TFM} у текстуални списак особина фонта.
\item[vftovp] Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак
особина\char"0304.
-\item[vptovf] Претвара виртуелни списак особина\char"0304 у
+\item[vptovf] Претвара виртуелни списак особина\char"0304\ у
виртуелни фонт.
\item[weave] Преводи \web{} ко\char"0302 д у \TeX.
\end{cmddescription}
\noindent Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у
-документацији која долази уз одговајуће пакете, као и уз сам \Webc{}.
-Међутим, корисно је знати неколико заједничких принципа који важе за
-све њих зато што на тај начин можете боље да искористите своју
-\Webc{} инсталацију.
+документацији која долази уз одговарајуће пакете, као и уз
+са\char"0302 м \Webc{}. Међутим, корисно је знати неколико
+заједничких принципа који важе за све њих зато што на тај начин
+можете боље да искористите своју \Webc{} инсталацију.
Сви ови програми поштују ове стандардне \GNU параметре:
\begin{ttdescription}
@@ -1951,7 +1954,7 @@ Morgan}] и током тог периода име је промењено у W
за све фајлове који се налазе ниже по хијерархији у том директоријуму.
-\subsection{Налажење фајлова помоћу Kpathsea}
+\subsection{Проналажење фајлова помоћу Kpathsea}
\label{sec:kpathsea}
Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека \KPS{}.
@@ -2054,11 +2057,12 @@ default values}, односно вредности које имају пред
\subsubsection{Конфигурациони фајлови}
-\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} и % emph!
-у њима тражи путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за
-претрагу која се користи да се са\char"0301 ми ови фајлови лоцирају
-зове се \envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову
-(нити било коју другу) системску променљиву.
+\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} (ови
+фајлови су предвиђени да се читају само када програми раде) и из њих
+узима путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за претрагу која
+се користи да се са\char"0301 ми ови фајлови лоцирају зове се
+\envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову (нити
+било коју другу) системску променљиву.
Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања
фајла \file{.../2010/texmf.cnf}. Ако морате да начините неке промене
@@ -2066,7 +2070,7 @@ default values}, односно вредности које имају пред
обично није потребно), онда је овај фајл место где те вредности треба
уписати. Главни конфигурациони фајл је
\file{.../2010/texmf/web2c/texmf.cnf}; њега не би требало да
-преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија која
+преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија
инсталирана путем дистрибуције освежи.
\emph{Сви} фајлови названи \file{texmf.cnf} који се нађу у путањи за
@@ -2101,9 +2105,8 @@ default values}, односно вредности које имају пред
\item
Ако је присутна променљива \samp{.\var{име-програма}}, дефиниција
важи само ако се покренути програм зове \texttt{\var{име-програма}}
- или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да,
- захваљујући овоме, разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите
- путање за претрагу.
+ или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да
+ разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите путање за претрагу.
\item
\var{вредност} може да садржи било који знак осим \code{\%} и
\samp{@}. Могућност \code{\$\var{пром}.\var{прог}} не може се
@@ -2270,10 +2273,10 @@ default values}, односно вредности које имају пред
Препоручени начин да направите и одржавате \samp{ls-R} јесте да
покренете скрипту \code{mktexlsr} (која је укључена у дистрибуцију).
-Њу позивају разне \samp{mktex}\dots\ скрипте. У принципу, ова скрипта
+Њу позивају разне \samp{mktex}... скрипте. У принципу, ова скрипта
напросто покреће команду
\begin{alltt}
-cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R
+cd \var{/корен/texmf/хијерархије} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R
\end{alltt}
уз претпоставку да команда \code{ls} на Вашем систему даје исправан
излаз (\GNU \code{ls} је таква команда). Како бисте били сигурни да је
@@ -2295,7 +2298,7 @@ cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R
апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста
програма \code{find} ако треба лоцирати појединачне фајлове у
\TeX{}-хијерархијама (\texttt{kpsewhich} се заиста и користи веома
-интензивно у скриптама \samp{mktex}\dots\ које су део дистрибуције).
+интензивно у скриптама \samp{mktex}... које су део дистрибуције).
\begin{alltt}
> \Ucom{kpsewhich \var{option}... \var{filename}...}
@@ -2454,7 +2457,8 @@ cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R
\begin{alltt}
p +utm.map
\end{alltt}
-што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи који желимо да лоцирамо.
+што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи ког желимо да
+лоцирамо.
\begin{alltt}
> \Ucom{kpsewhich utm.map}
/usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map
@@ -2524,10 +2528,10 @@ utmro8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb
(Напомена за кориснике \Windows{}-а: на овом систему није лако
преусмерити све поруке које даје неки програм у фајл. За сврхе
-дијагностификовања можете привремено да подесите одговарајућу
+дијагностиковања можете привремено да подесите одговарајућу
променљиву помоћу \texttt{SET KPATHSEA\_DEBUG\_OUTPUT=err.log}.)
-Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} кодом,
+Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} ко\char"0302 дом,
\file{hello-world.tex} („Здраво, свете!“), са следећим садржајем:
\begin{verbatim}
\documentclass{article}
@@ -2619,7 +2623,7 @@ Font cmr10 <CMR10> is resident.
\end{alltt}
Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом \file{cmr10.tfm}; када
га пронађе, упућује се на још неколико пролог фајлова (нису
-приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, која се зове
+приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, који се зове
\file{cmr10.pfb}, и тај податак се укључује у фајл са излазом
(погледајте последњу линију).
\begin{alltt}\small
@@ -2651,16 +2655,17 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По
available}) за \TeX{}, \MF{} и \MP. За сваку вредност се мора
направити посебан фајл са форматом. На пример, можете да направите
„огромну“ (huge) верзију \TeX{}-a и да назовете фајл са форматом
- \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима назначавања имена
- програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна вредност променљиве
- \texttt{main\_memory} ће се онда прочитати из \file{texmf.cnf}.
+ \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима означавања
+ имена\char"0304\ програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна
+ вредност променљиве \texttt{main\_memory} прочитаће се из фајла
+ \file{texmf.cnf}.
\item[\texttt{extra\_mem\_bot}]
Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави
\TeX{}: оквири (\textenglish{boxes}), лепак (\textenglish{glue}),
места прелома (\textenglish{breakpoints}) итд. Посебно корисно ако
користите \PiCTeX{}.
\item[\texttt{font\_mem\_size}]
- Количина меморије о подацима о фонтовима која стоји \TeX{}-у на
+ Количина меморије за податке о фонтовима која стоји \TeX{}-у на
располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних
\acro{TFM} фајлова.
\item[\texttt{hash\_extra}]
@@ -2817,7 +2822,7 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По
имају везе са \TeX{}-ом, од којих \TL{} зависи;
\item Нелзон Биб [\textenglish{Nelson Beebe}], који је ставио
- програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе, и који је
+ програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе и који је
са\char"0302 м обавио много темељних тестова;
\item Џон Боумен [\textenglish{John Bowman}], који је обавио велики
@@ -2875,7 +2880,7 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По
\item Џонатан Кју [\textenglish{Jonathan Kew}], зато што је развио
изузетни дериват \XeTeX{} и зато што је одвојио време и снагу да га
уклопи у \TL{}, као и за почетну верзију инсталера за Mac\TeX\ и за
- рад на специјализованм едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо
+ рад на специјализованом едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо
као окружење за рад;
\item Рајнхард Котуха [\textgerman{Reinhard Kotucha}], за велики
@@ -2928,12 +2933,12 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По
\item Томаш Тжечак [\textpolish{Tomasz Trzeciak}], за свеобухватну
помоћ везану за \Windows{};
-\item Хан Че Чањ [Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành], Мартин Шредер
+\item Хан Те Танг [Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành], Мартин Шредер
[\textgerman{Martin Schröder}] и pdf\TeX\ тим
(\url{http://pdftex.org}) за непрестани рад на проширивању могућности
\TeX-а;
-\item Ханс Хажен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања
+\item Ханс Хахен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања
свог \ConTeXt\ формата (\url{http://pragma-ade.com}) и зато што је
омогућио да он ради у оквиру \TL-а;
@@ -2972,8 +2977,8 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По
Ову документацију су превели:
Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}] (пољски),
-Борис Вејцман [\textenglish{Boris Veytsman}] (руски),
-Ђигод Ђијанг [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао
+Борис Вејцман [Борис Вейцман] (руски), Ђигод Ђијанг
+ [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао
[\textenglish{Jinsong Zhao}], Јие Ванг [\textenglish{Yue Wang}] и
Хелин Гаи [\textenglish{Helin Gai}] (кинески),
Никола Лечић (српски),
@@ -2997,20 +3002,20 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По
Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисника\char"0304\
\TeX{}-а се, током рада на пројекту 4All\TeX{} \CD{} (намењеног
-корисницима \acro{MS-DOS}-а), појавила идеја се можда може направити
-јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан циљ за оно
-време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се доврши рад на
-иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је из ње
-произашла и радна група названа Технички савет \acro{TUG}-а (Удружења
-корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на \emph{структури
-\TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{} \textenglish{Directory
-Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила како да
-се направи конзистентна и употребљива колекција помоћних \TeX{}
-фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је у децембарском издању
-часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том раном стадијуму било
-је јасно да би такву структуру требало следити и на \CD{}-у.
-Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан резултат
-преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех
+корисницима \acro{MS-DOS}-а), појавила идеја да се можда може
+направити јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан
+циљ за оно време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се
+доврши рад на иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је
+из ње произашла и радна група названа Технички савет \acro{TUG}-а
+(Удружења корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на
+\emph{структури \TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{}
+\textenglish{Directory Structure}} --- \url{http://tug.org/tds});
+група је осмислила како да се направи конзистентна и употребљива
+колекција помоћних \TeX{} фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је
+у децембарском издању часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том
+раном стадијуму било је јасно да би такву структуру требало следити и
+на \CD{}-у. Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан
+резултат преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех
4All\TeX{} \CD{}-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од
тако функционалног система, и управо ова идеја представља други
главни мотив за рад на \TL-у.
@@ -3021,7 +3026,7 @@ Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила к
пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто је
био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу организације
фајлова које ти системи користе. Томас се сложио да помогне и
-озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање овјављено је у мају
+озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање објављено је у мају
исте године. Почетком 1997, Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] је
објавио ново издање система \Webc{}, које је укључивало готово све
могућности које је Томас Есер већ убацио у \teTeX, и тако смо
@@ -3030,7 +3035,7 @@ Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила к
заснивало се на темељно прерађеној верзији \Webc{}-a (7.2), коју је
урадио Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}]; истовремено је урађена
и нова верзија \teTeX-а, а \TL{} је укључио скоро све његове
-могућности. Чертврто издање следило је исти смер, укључивало је нову
+могућности. Четврто издање следило је исти смер, укључивало је нову
верзију \teTeX-а и ново издање \Webc{}-а (7.3). Систем је овог пута
имао и потпуну подршку за \Windows{}.
@@ -3043,33 +3048,33 @@ Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила к
Debian-овим упутствима за слободни софтвер (\textenglish{Debian Free
Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
учинили смо све што је тада било у нашој моћи да проверимо лиценце
-свих пакета; бисмо били веома захвални ако нас известите о било којој
+свих пакета; били бисмо веома захвални ако нас известите о било којој
грешци коју смо направили.
Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог материјала.
Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може
да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне.
-Језички орјентисане колекције биле су комплетно преуређене за ово
-издање тако да избор неке од тада не значи да се само инсталирају
-одговарајући макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и
-одговарајући \texttt{language.dat}.
+Језичке колекције биле су комплетно преуређене за ово издање: избор
+неке од њих од тада не значи да се само инсталирају одговарајући
+макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и одговарајући
+\texttt{language.dat}.
Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке
за \MacOSX{}, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста
-пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања био је и
+пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања била је и
поновна интеграција ко\char"0302 да са \teTeX-ом како би се
елиминисао раскорак направљен у верзијама 5~и~6.
\subsubsection{2003}
-2003. године, усред непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо
+2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо
да је \TL{} толико нарастао да више није могао да стане на један \CD,
тако да смо га поделили на три одвојене дистрибуције (погледајте
одељак~\ref{sec:tl-coll-dists}, стр.~\pageref{sec:tl-coll-dists}). Уз
то,
\begin{itemize*}
-\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а, променили смо
+\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а променили смо
стандардне команде \cmdname{latex} и \cmdname{pdflatex} тако да од
сада користе \eTeX{} (в.~стр.~\pageref{text:etex}).
\item Укључени су нови \textenglish{Latin Modern} фонтови и
@@ -3088,11 +3093,11 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
\cmdname{updmap} и инсталирају се у \dirname{texmf/fonts/map}.
\item \TeX{}, \MF{} и \MP{} сада, осим ако није другачије подешено,
уписују већину унесених знакова (са \acro{ASCII} ко\char"0302 дом 32
- и даље) такве какве јесу у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|),
+ и даље) као такве у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|),
лог-фајлове и на терминал, тј. \emph{непреведене} уз помоћ нотације
\verb|^^|. У \TL{}~7, овај превод је зависио од језичких подешавања у
систему (тзв. „\textenglish{locale}“); сада језичка подешавања немају
- утицај на понашање \TeX{} програмa\char"0304. Ако Вам је из неког
+ утицај на понашање \TeX{} програма\char"0304. Ако Вам је из неког
разлога потребан излаз прерађен помоћу \verb|^^|, просто промените
име фајла \verb|texmf/web2c/cp8bit.tcx|. (У будућим издањима ова
процедура ће бити упрошћена.)
@@ -3157,17 +3162,17 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
преко „фајла са преводом“ \filename{cp227.tcx}; некада су их
преводили помоћу \verb|^^| нотације. Посебно, слова на позицијама
32--256, „\textenglish{tab}“, „\textenglish{vertical tab}“ и
- „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају принтабилним и не
- преводе се. Изузетак представљају формати везани за чисти (plain)
- \TeX\ (само су 32--126 принтабилни), за \ConTeXt\ (0--255 су
- принтабилни) и за програм \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро
- исто као у \TL~2003, али је реализовано на много чистији начин, са
- више могућности за накнадна подешавања. Погледајте
- \CDref{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}%
- {\texttt{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}.
- (Узгред, ако је улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се
- десити да \TeX\ избаци непотпуне низове знакова када показује
- контекст грешке, пошто ради само са појединачним бајтовима.)
+ „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају приказивим
+ (\textenglish{printable}) не преводе се. Изузетак представљају
+ формати везани за чисти (\textenglish{plain}) \TeX\ (само се 32--126
+ могу штампати), за \ConTeXt\ (0--255 су принтабилни) и за програм
+ \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро исто као у \TL~2003, али
+ је реализовано на много чистији начин, са више могућности за накнадна
+ подешавања. Погледајте \CDref{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}%
+ {\texttt{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}. (Узгред, ако је
+ улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се десити да \TeX\
+ избаци непотпуне низове знакова када показује контекст грешке, пошто
+ ради само са појединачним бајтовима.)
\item \textsf{pdfetex} је сада подразумевани програм за све формате
изузев за чисти (\textenglish{plain}) \textsf{tex}. (Наравно, он
@@ -3181,7 +3186,7 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
неки сличан ко\char"0302 д, зато што просто тестирање да ли
\cs{pdfoutput} или нека примитива (\textenglish{primitive}) нису
дефинисани није поуздан начин да се одреди да ли је излаз који се
- прави баш у \acro{PDF} формату. Ове године смо подесили да ово
+ ствара уједно и у \acro{PDF} формату. Ове године смо подесили да ово
понашање буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али
следеће године се може десити да \cs{pdfoutput} буде дефинисан чак и
ако се прави \acro{DVI}.
@@ -3229,7 +3234,7 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
\url{http://www.olsak.net/enctex.html}.
\item У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује
- \eTeX\ и \OMEGA. Невелика документација може се наћи у
+ \eTeX\ и \OMEGA. Кратка документација се може наћи у
\OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base} и на страници
\url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph}. Aleph
формат заснован на \LaTeX-у назива се \textsf{lamed}.
@@ -3281,8 +3286,8 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем измена на
пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена
-у односу на 2004. годину, али је нешто неизбежно морало другачије да
-се уради.
+у односу на 2004. годину. Неизбежно, понешто је морало другачије да
+се уради:
\begin{itemize}
@@ -3290,7 +3295,7 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
\cmdname{updmap-sys} и \cmdname{fmtutil-sys}; оне мењају
конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте
\cmdname{texconfig}, \cmdname{updmap} и \cmdname{fmtutil} сада
- прерађују фајлове специфичне за корисника, смештене под
+ прерађују фајлове специфичне за корисника; ти фајлови су смештени у
\dirname{$HOME/.texlive2005}.
\item У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве
@@ -3376,7 +3381,7 @@ latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex
се сада држи под контролом система \textenglish{Subversion}, са
уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање ко\char"0302 да; можете
доћи до одговарајућих страница преко наше уводне Интернет-стране.
-Премда није оставило много видљивих трагова у коначном издању из ове
+Премда није оставила много видљивих трагова у коначном издању из ове
године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан развојни
темељ за године које долазе.
@@ -3399,8 +3404,8 @@ latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex
Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција \TL{}-а
освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је
функционалност коју је MiK\TeX\ имао пре много година. Очекујемо да
-корисницима стављамо на располагање нове пакете чим се објаве на
-\CTAN-у.
+корисницима редовно стављамо на располагање нове пакете чим се објаве
+на \CTAN-у.
У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua\TeX\
(\url{http://luatex.org}); поред новог нивоа флексибилности у
@@ -3476,7 +3481,7 @@ Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega.
неколико промена облика\char"0304\ које је Кнут [Knuth] током
претходних година унео у изворни \MF\ ко\char"0302 д, а побољшан је и
„hinting“. Херман Цапф [\textgerman{Hermann Zapf}] је темељно
-редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (погледајте
+редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (в.
\url{http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf}). У
свим овим случајевима, метрика је остала непромењена.
Интернет-страница фонтова Америчког математичког друштва (AMS) је
@@ -3550,9 +3555,9 @@ PDF. Стандардне опције су подешене са намером
можете пронаћи у документацији укљученој у пакет \pkgname{epstopdf}
(\url{http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg}).
-Још једна промена која има везе са овим јесте то да је сада покретање
-малобројних спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18})
-сада активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су:
+Још једна промена која има везе са овим: сада је покретање малог
+броја спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18})
+активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су:
\code{repstopdf}, \code{makeindex}, \code{kpsewhich}, \code{bibtex} и
\code{bibtex8}; списак је одређен у фајлу \code{texmf.cnf}. Ако
радите у окружењу у коме морате да укинете покретање свих таквих
@@ -3666,10 +3671,10 @@ conditions are met:
disclaimer as the first lines of the source file unmodified.
\item Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs,
- converted to PDF, PostScript, RTF and other formats) must reproduce
- the above copyright notice, this list of conditions and the following
- disclaimer in the documentation and/or other materials provided with
- the distribution.
+ converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must
+ reproduce the above copyright notice, this list of conditions and
+ the following disclaimer in the documentation and/or other materials
+ provided with the distribution.
\end{itemize}
THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY