summaryrefslogtreecommitdiff
path: root/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex
diff options
context:
space:
mode:
Diffstat (limited to 'Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex')
-rw-r--r--Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex371
1 files changed, 188 insertions, 183 deletions
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex
index 32b5e7fd93b..587489fe119 100644
--- a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex
@@ -17,10 +17,10 @@
% disclaimer as the first lines of the source file unmodified.
%
% * Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs,
-% converted to PDF, PostScript, RTF and other formats) must reproduce
-% the above copyright notice, this list of conditions and the following
-% disclaimer in the documentation and/or other materials provided with
-% the distribution.
+% converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must
+% reproduce the above copyright notice, this list of conditions and
+% the following disclaimer in the documentation and/or other
+% materials provided with the distribution.
%
% THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY
% EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE
@@ -40,6 +40,7 @@
% Revision history:
% 2010/06/22: first revision to be included into the TL SVN trunk. The
% translated text is equivalent to texlive-en.tex r19070.
+% 2010/07/06: fixed typos, some better wording; = texlive-en.tex r19168.
% ----------------------------------------------------------------------
\documentclass{article}
@@ -59,13 +60,13 @@
\hyphenation{сис-те-ма}
\title{%
- {\huge \textit{\TeX\ Live: Упутство}\\\smallskip}%
+ {\huge \textit{\TeX\ Live: Приручник}\\\smallskip}%
{\LARGE \textsf{\TL{} 2010}}%
\footnote{\textserbian{Превод текста: \textenglish{Karl Berry
(ed.), \emph{The \TL{} Guide: \TL{} 2010}}. Ова верзија превода је
еквивалент \TeX\ ко\char"0302 да из фајла
- \hbox{\file{texlive-en.tex}}, \acro{SVN} r19070. Услови под којима
- можете да употребљавате овај превод дати су на крају документа, као
+ \hbox{\file{texlive-en.tex}}, \acro{SVN} r19168. Услови под којима
+ можете да користите овај превод дати су на крају документа, као
и у фајлу \hbox{\file{README-SR.txt}}.}}%
}
@@ -182,8 +183,8 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу
\subsection{На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности}
\label{sec:security}
-По нашем најбољем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који чине
-језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви).
+Према нашем најдубљем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који
+чине језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви).
Међутим, допунски програми који су укључени у \TeX\ Live нису нужно
на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да
будете опрезни када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне
@@ -235,7 +236,7 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу
одговоре прво овде потражите.
\item [\TeX{} Catalogue] (\TeX{}-каталог) Ако тражите неки специфичан
-пакет, фонт, програм... \TeX{}-каталог је место на коме треба
+пакет, фонт или програм, \TeX{}-каталог је место на коме треба
отпочети претрагу. То је огромна колекција свих ствари које имају
везе са \TeX{}-ом. Погледајте
\url{http://www.ctan.org/help/Catalogue/}.
@@ -258,7 +259,7 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу
можете да поставите питање на \dirname{comp.text.tex} користећи
Google или свој newsreader, или на \email{texhax@tug.org} путем
електронске поште. Али, пре него што поставите питање, \emph{молимо
- Вас} да причитате овај текст из \acro{FAQ} колекције како бисте
+ Вас} да прочитате овај текст из \acro{FAQ} колекције како бисте
увећали шансе да добијете користан одговор:
\url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion}.
@@ -302,8 +303,8 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу
Интернет-страница пројекта је \url{http://tug.org/mactex/}.
\item [pro\TeX{}t] Рађен као проширење \Windows{} дистрибуције
- \MIKTEX, \ProTeXt\ укљулује неколико допунских алатки и
- поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независтан од \TL{}-а
+ \MIKTEX, \ProTeXt\ укључује неколико допунских алатки и
+ поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независан од \TL{}-а
и има сопствена упутства за инсталацију. Интернет-страница \ProTeXt-а
је \url{http://tug.org/protext}.
@@ -395,13 +396,13 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
\item [TEXMFLOCAL] Дрво које администратори могу да користе за
инсталацију додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; садржај
овог дрвета важи за цео систем.
-\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници когу да користе за своје личне
+\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници могу да користе за своје личне
инсталације додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; вредност
ове променљиве динамички се прилагођава положају личног директоријума
сваког појединог корисника.
-\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које користе апликације
- \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ за чување измењених
- конфигурационих података.
+\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које апликације
+ \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ користе за чување
+ измењених конфигурационих података.
\item [TEXMFSYSCONFIG] (Глобално важеће) дрво које користе апликације
\verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+ за
чување измењених конфигурационих података.
@@ -501,12 +502,12 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
\item [\OMEGA\ (Omega)] је заснован на Unicode стандарду (сваки знак
заузима 16 бита), па стога подржава рад са скоро свим светским
писмима у исто време. Он подржава и тзв. „\OMEGA{} процесе превођења“
- („\textenglish{\OMEGA{} Translation Processes}“ --- \acro{OTP}) за
+ („\textenglish{\OMEGA{}~Translation Processes}“ --- \acro{OTP}) за
извођење сложених транформација над произвољним улазом. Omega није
- више укључен у \TL{} као одвојени програм; обезбеђен је само Aleph
+ више укључен у \TL{} као одвојени програм; одржавамо само Aleph
(погледајте испод).
-\item [Aleph] комбинује проширења које су донели \OMEGA\ и \eTeX.
+\item [Aleph] комбинује проширења која су донели \OMEGA\ и \eTeX.
Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base}.
\end{description}
@@ -519,9 +520,9 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
\begin{cmddescription}
-\item [bibtex, bibtex8] подршка за прављење библиографија.
+\item [bibtex, bibtex8] подршка за прављење библиографија\char"0304.
-\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса.
+\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса\char"0304.
\item [dvips] пребацује \dvi{} формат у \PS{}.
@@ -533,7 +534,7 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
\item [dviconcat, dviselect] рад са документима у \dvi{} формату.
\item [dvipdfmx] пребацује \dvi{} у \acro{PDF}; служи као
- алтернативна приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено горе).
+ алтернатива приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено горе).
\item [psselect, psnup...] алатке за баратање \PS{} документима.
@@ -597,7 +598,7 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
\subsubsection{Unix}
\noindent
-Од сада па надаље, \texttt{>} одначава „промпт“ („shell prompt“); оно
+Од сада па надаље, \texttt{>} означава „промпт“ („shell prompt“); оно
што уноси корисник приказано је \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}.
Скрипта \filename{install-tl} је написана у језику Perl.
Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа
@@ -614,7 +615,7 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
цео садржај програма (слика~\ref{fig:text-main}).
Ако желите да обавите инсталацију у експертском графичком режиму
-(„expert \acro{GUI}“, слика~\ref{fig:gui-main}), требаће Вам
+(„expert \acro{GUI}“, слика~\ref{fig:gui-main}), биће Вам потребан
\dirname{Perl/TK} модул компајлиран са \acro{XFT} подршком; то је
обично тако на \GNU/Linux-у, али није нужно случај на другим
системима.\footnote{\textserbian{Ово нарочито важи ако користите
@@ -630,19 +631,17 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ
> \Ucom{perl install-tl -help}
\end{alltt}
-\textbf{Упозорење везано за права приступа фајловима на Unix
-системима:} Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш
-\code{umask} који важи у време инсталације. Дакле, ако желите да
-инсталирани систем користе и други корисници, побрините се да
-подесите одговарајуће дозволе, на пример, \code{umask 002}. Дубље
-информације о команди \code{umask} можете пронаћи у документацији на
-Вашем систему.
+\textbf{Упозорење везано за корисничка овлашћења на Unix системима:}
+Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш \code{umask} који важи
+у време инсталације. Дакле, ако желите да инсталирани систем користе
+и други корисници, побрините се да подесите одговарајуће дозволе, на
+пример, \code{umask 002}. Исцрпније информације о команди
+\code{umask} можете пронаћи у документацији на Вашем систему.
\textbf{Посебни обзири везани за Cygwin:} За разлику од других
система компатибилних са Unix-ом, Cygwin у свом стандардном облику не
садржи све неопходне програме који су потребни инсталационом програму
-\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} садржи више информација по овом
-питању.
+\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} посвећен је овој теми.
\subsubsection{MacOSX}
@@ -679,7 +678,7 @@ Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ д
> \Ucom{install-tl}
\end{alltt}
-Можете и да употребите апсолутну путању, на пример:
+Можете да употребите и апсолутну путању, на пример:
\begin{alltt}
> \Ucom{D:\bs{}texlive\bs{}install-tl}
\end{alltt}
@@ -694,7 +693,7 @@ Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ д
> \Ucom{install-tl -no-gui}
\end{alltt}
-Ако желите да видите потпун списак разних опција, откуцајте:
+Комплетан списак опција\char"0304\ добићете ако откуцате:
\begin{alltt}
> \Ucom{install-tl -help}
\end{alltt}
@@ -777,7 +776,7 @@ Actions:
употебите дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и
унос текста. Просто откуцате нешто на промпту (разлика између великих
и малих слова је битна) и притиснете Enter; тада се цео екран
-терминала поново попуњава измењеним садржајем.
+терминала поново испуњава измењеним садржајем.
Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је дизајниран
да ради на што је год могуће већем броју оперативних система,
@@ -859,7 +858,7 @@ Available sets of binaries:
на компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних
система.
-\subsubsection{Одабирање компоненти}
+\subsubsection{Избор компоненти}
\label{sec:components}
\begin{figure}[tbh]
@@ -885,9 +884,9 @@ Select a scheme:
се да тако и урадите; ипак, можете да изаберете и „основну“
(\optname{basic}) шему прикладну за мале системе, „минималну“
(\optname{minimal}) шему за потребе тестирања и „средњу“
-(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- за нешто што
-пада у средину између претходна два. Постоје такође и разне
-специјализоване шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи.
+(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- нешто у
+средини између претходна два. Постоје такође и разне специјализоване
+шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи.
\begin{figure}[tb]
\begin{center}
@@ -935,7 +934,7 @@ Select a scheme:
\dirname{/usr/local/texlive-cur} и да тај линк касније промените
након тестирања новог издања.)
-Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационог
+Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационом
програму повлачи за собом и промену директоријума\char"0304\
\dirname{TEXMFLOCAL}, \dirname{TEXMFSYSVAR} и
\dirname{TEXMFSYSCONFIG}.
@@ -943,7 +942,7 @@ Select a scheme:
Препоручујемо да користите \dirname{TEXMFHOME} као место за личне
макрое и пакете. Подразумевана вредност је |~/texmf|. Насупрот
\dirname{TEXDIR}-у, овде се ознака |~| чува у новозаписаним
-конфигурационим фајловима зато што показује на лични директоријум
+конфигурационим фајловима зато што означава лични директоријум
било ког појединца који користи \TeX. Он на Unix-у узима вредност
\dirname{$HOME} а на \Windows{}-у постаје \verb|%USERPROFILE%|.
@@ -979,8 +978,9 @@ Current options setup:
\begin{description}
\item[узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4]
(\textenglish{use letter size instead of A4 by de\-fault}): Избор
- подразумеване величине папира. Наравно, поједини документи могу ако
- је потребно да користе папир другачије величине.
+ подразумеване величине папира. Наравно, можете да употребите било
+ коју величину папира ако се за тим укаже потреба у неком посебном
+ документу.
\item[извршавање ограничене листе програма] (\textenglish{execution
of restricted list of programs}): Почев од \TL\ 2010, покретање
@@ -993,7 +993,7 @@ Current options setup:
files}): Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место
на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите
ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби бити
- прављени у личним директоријума корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}).
+ прављени у личним директоријумима корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}).
На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави
нова верзија програма или правила за прелом текста, па корисник лако
може да има проблем са некомпатибилним форматима.
@@ -1006,16 +1006,16 @@ Current options setup:
\item[направи симболичке линкове у системским директоријумима]
(\textenglish{create symlinks in standard directories}) --- само на
- Unix-у: Ова опција служи да заобиђете потребу да мењате променљиве из
- радног окружења (environment variables). Без ове опције,
+ Unix-у: Ова опција служи да избегнете подешавање променљивих из
+ радног окружења (\textenglish{environment variables}). Без ове опције,
директоријуми \TL{}-а обично морају да се додају у \envname{PATH},
- \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Ако ово желите, требаће Вам и
- овлашћење за уписивање у те системске директоријуме. Изричито
- саветујемо да употребом ове опције \emph{не дирате} инсталацију \TeX-а
- која је део Вашег система. Она је намењена пре свега да би се \TL{}
- систему приступало кроз директоријуме који су већ познати кориснику,
- као што је \dirname{/usr/local/bin} али само ако они пре тога нису
- садржавали никакве фајлове везане за \TeX.
+ \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Ако ово желите, биће Вам
+ потребно и овлашћење за уписивање у те системске директоријуме.
+ Изричито саветујемо да употребом ове опције \emph{не дирате}
+ инсталацију \TeX-а која је део Вашег система. Она је намењена пре
+ свега да би се \TL{} систему приступало кроз директоријуме који су
+ већ познати кориснику, као што је \dirname{/usr/local/bin} али само
+ ако они пре тога нису садржавали никакве фајлове везане за \TeX.
\end{description}
Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете
@@ -1054,9 +1054,10 @@ Current options setup:
(\texttt{it}), јапански (\texttt{ja}), холандски (\texttt{nl}),
пољски (\texttt{pl}), руски (\texttt{ru}), словачки (\texttt{sk}),
словеначки (\texttt{sl}), српски (\texttt{sr}), вијетнамски
- (\texttt{vi}) и кинески (\texttt{zh-cn} и тајванска верзија
- \texttt{zh-tw}). Инсталациони програм ће покушати да одреди језик;
- ако не успе или ако језик није доступан, пребациће се на енглески.
+ (\texttt{vi}) и кинески (поједностављени \texttt{zh-cn} и
+ традиционални \texttt{zh-tw}). Инсталациони програм ће покушати да
+ одреди језик; ако не успе или ако језик није доступан, пребациће се
+ на енглески.
\item[-profile {\sl file}] Инсталациони програм увек записује фајл
\filename{texlive.profile} у \dirname{tlpkg}, поддиректоријум Ваше
@@ -1100,7 +1101,7 @@ Current options setup:
\subsection{Постинсталациони задаци}
\label{sec:postinstall}
-Може се десити да је потребно урадити нешто после и инсталације.
+Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације.
\subsubsection{Windows}
@@ -1131,7 +1132,7 @@ Current options setup:
Можете исто тако да додате директоријуме са man-страницама и
Info-документацијом у одговарајуће путање за претраге уколико желите
да системске алатке могу да их уоче. Иначе, man-страницама можете да
-приступати и после проширивање списка путања из системске променљиве
+приступате и после проширивања списка путања из системске променљиве
\envname{PATH}.
Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је
@@ -1186,8 +1187,8 @@ MANPATH_MAP /usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux \
прави се симболички линк \code{man} који показује према
\dirname{texmf/doc/man}. Неке варијанте програма \code{man}, као што
је стандардни \code{man} на \MacOSX-у, аутоматски ће се снаћи са
-новом путањом, елиминишући на тај начин потребу за било каквим
-подешавањем ове врсте путања за претрагу.
+новом путањом; на тај начин ћете избећи потребу да било шта подешавате
+на путањама за претрагу.
\htmlanchor{xetexfontconfig}
@@ -1281,10 +1282,11 @@ context --make
на располагању за слободну употребу: погледајте
одељак~\ref{sec:tl-fonts}.
-Једна могућа алтернатива јесте да користите \XeTeX\ или Lua\TeX\
-(погледајте одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам
-омогућавају да користите фонтове из оперативног система без икакве
-инсталације унутар \TeX-а.
+Једна од алтернатива\char"0304\ које Вам стоје на располагању јесте
+да користите \XeTeX\ или Lua\TeX\ (погледајте
+одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам омогућавају да
+користите фонтове из оперативног система без икакве инсталације
+унутар \TeX-а.
Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте
\url{http://tug.org/fonts/fontinstall.html}: на тој страни смо
@@ -1404,7 +1406,7 @@ Transcript written on sample2e.log.
> \Ucom{xpdf sample2e.pdf}
\end{alltt}
Ни \cmdname{gv} ни \cmdname{xpdf} нису укључени у \TL{}, тако да
-морате да их засебно инсталирате. Погледајте
+морате да их сами одвојено инсталирате. Погледајте
\url{http://www.gnu.org/software/gv} и
\url{http://www.foolabs.com/xpdf} ако Вам треба више информација о
овим програмима. Наравно, има још много других програма у којима
@@ -1421,7 +1423,7 @@ Transcript written on sample2e.log.
појаве неки проблеми;
\item [testpage.tex:] проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд);
\item [nfssfont.tex:] служи да одштампате табеле фонтова и
- одговарајуће тестове;
+ одговарајуће тестове везане за њих;
\item [testfont.tex:] такође за табеле са фонтовима, али користи
основни \TeX{};
\item [story.tex:] најчистији канонски тест-фајл за \TeX{} који се
@@ -1433,7 +1435,7 @@ Transcript written on sample2e.log.
да ли су системски фонтови видљиви за \XeTeX\ на овај начин:
\begin{alltt}
> \Ucom{xetex opentype-info.tex}
-This is XeTeX, Version 3.1415926\dots
+This is XeTeX, Version 3.1415926...
...
Output written on opentype-info.pdf (1 page).
Transcript written on opentype-info.log.
@@ -1445,15 +1447,15 @@ Transcript written on opentype-info.log.
\end{enumerate}
-\subsection{Додатни софтвер који можете да преузмете са Интернета}
+\subsection{Додатни софтвер који се може преузети са Интернета}
Ако сте нови у \TeX{}-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око
писања докумената у \TeX{}-у или \LaTeX{}-у, молимо Вас да посетите
\url{http://tug.org/begin.html}: ту ћете наћи неке текстове који су
веома добри као увод.
-Ово су линкови ка Интернет-страницама са неким још неким програмима
-који могли да Вам буду од користи:
+Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који
+би могли да Вам буду од користи:
\begin{description}
\item[Ghostscript] \url{http://www.cs.wisc.edu/~ghost/};
\item[Perl] \url{http://www.perl.org/} са додатним пакетима са
@@ -1499,13 +1501,13 @@ Transcript written on opentype-info.log.
\section{Инсталације на мрежи}
\label{sec:netinstall}
-\TL{} је дизајниран тако да може да га дели више корисника на неком
-систему и/или ако корисници употребљавају више различитих оперативних
-система на некој компјутерској мрежи. Ако се држите стандардног
-распореда директоријума, подешавања не садрже ниједну фиксирану
-путању: локације фајлова који су потребни \TL{} програмима проналазе
-се релативно у односу на саме програме. Овакав приступ постаје јасан
-ако погледате главни конфигурациони фајл
+\TL{} је дизајниран тако га истовремено могу употребљавати или више
+корисника на неком систему или корисници који имају разне
+оперативне системе на некој компјутерској мрежи. Ако се држите
+стандардног распореда директоријума, подешавања не садрже ниједну
+фиксирану путању: локације фајлова који су потребни \TL{} програмима
+проналазе се релативно у односу на саме програме. Овакав приступ
+постаје јасан ако погледате главни конфигурациони фајл
\filename{$TEXMFMAIN/web2c/texmf.cnf}, који садржи овакве линије:
\begin{sverbatim}
TEXMFMAIN = $SELFAUTOPARENT/texmf
@@ -1718,7 +1720,7 @@ revision: 14675
\subsection{Могућности специфичне за Windows}
\label{sec:winfeatures}
-Осим онога што је описано и претходним одељцима, инсталациони програм
+Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм
на \Windows{}-у обавља још неке додатне ствари:
\begin{description}
\item[Менији и пречице.] У Start менију се додаје нови одељак
@@ -1738,7 +1740,7 @@ revision: 14675
\subsection{Додатни софтвер укључен на Windows-у}
За целовиту инсталацију \TL-а потребни су помоћни пакети који обично
-не постоје \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује следеће карике
+не постоје на \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује следеће карике
које недостају:
\begin{description}
\item[Perl и Ghostscript.] Због важности Perl-а и Ghostscript-а,
@@ -1763,7 +1765,7 @@ revision: 14675
\item[dviout.] На \Windows{}-у се инсталира и \prog{dviout}, програм
у коме можете да прегледате \acro{DVI} фајлове. У почетку, када
почнете да га употребљавате за ту сврху, \prog{dviout} ће правити
- потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инталирани). После
+ потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инсталирани). После
неког времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је
потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом
поступку. О овом програму можете добити много више података на
@@ -1778,7 +1780,7 @@ revision: 14675
спадају \cmdname{gzip}, \cmdname{unzip} и алати из пројекта
\cmdname{xpdf} (\cmdname{pdfinfo}, \cmdname{pdffonts}...).
Са\char"0302 м \cmdname{xpdf} \textenglish{viewer} (прегледач) нема
- верзију која ради на \Windows{}-у. Jедна могућност јесте да уместо
+ верзију која ради на \Windows{}-у. Jедна алтернатива јесте да уместо
њега преузмете Sumatra \acro{PDF} viewer, који је заснован на
\cmdname{xpdf}-у; Интернет-страница пројекта је
\url{http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf}.
@@ -1793,7 +1795,7 @@ revision: 14675
\end{description}
-\subsection{Лични директоријум корисника на Windows-у}
+\subsection{Лични кориснички директоријум на Windows-у}
\label{sec:winhome}
Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на
@@ -1828,9 +1830,9 @@ revision: 14675
\label{sec:winpermissions}
У новијим верзијама \Windows{}-а постоји разлика између обичних
-корисника и администратора; само ови други имају слободан приступ
-целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било описати
-ове класе корисника као неовлашћене и нормалне кориснике: бити
+корисника и администратора; само администратори имају слободан
+приступ целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било
+описати ове класе корисника као неовлашћене и обичне кориснике: бити
администратор је правило, а не изузетак. Без обриза на то, уложили
смо доста напора да омогућимо да се \TL{} може инсталирати без
администраторских овлашћења.
@@ -1842,7 +1844,7 @@ revision: 14675
се само његово окружење.
Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не,
-подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инстациони
+подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инсталациони
програм увек је унутар \verb|%SystemDrive%|. Програм увек тестира да
ли тренутни корисник може да уписује податке у тај основни директоријум.
@@ -1851,7 +1853,7 @@ revision: 14675
претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са
својим путањама, нови \TL{} никад неће добити предност. Како би се
решила ова ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног
-промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испрад локалне путање
+промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испред локалне путање
за претрагу. Нови \TL{} ће увек бити употребљив унутар таквог
командног промпта. Пречица за \TeX{}works, ако се тај програм
инсталира, такође додаје \TL{} на почетак путање за претрагу, тако да
@@ -1861,17 +1863,18 @@ revision: 14675
улоговани као администратор, морате да изричито затражите
администраторксе привилегије. У ствари, нема много сврхе да узимате
улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним дугметом
-миша на програм или пречицу који желите да покренете, и то ће Вам у
-нормалним околностима дати могућност да „покренете програм као
-администратор“ („Run as administrator“).
+миша на програм који желите да покренете или на његову пречицу, и то
+ће Вам у нормалним околностима дати могућност да „покренете програм
+као администратор“ („\textenglish{Run as administrator}“).
\section{Кориснички водич кроз Web2C}
-\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX: сам
-\TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце \TL{}-а. Интернет
-страница пројекта, са најновијим приручником и много других ствари,
-налази се на \url{http://tug.org/web2c}.
+\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX:
+са\char"0302 м \TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце
+\TL{}-а. Интернет-страница пројекта, на којој се налази најновији
+приручник и много других ствари, налази се на
+\url{http://tug.org/web2c}.
Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки
[\textgerman{Tomas Rokicki}], који је 1987. развио први „\TeX{}-у-C“
@@ -1887,8 +1890,8 @@ Morgan}] и током тог периода име је промењено у W
\Webc{} систем ради на Unix-у, 32-битним \Windows{} системима,
\MacOSX{}-у и многим другим оперативним системима. Он користи
оригинални Кнутов [\textenglish{Knuth}] ко\char"0302 д за \TeX{} и
-друге основне програме написане у \web{} систему за „писмено
-приграмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у
+друге основне програме написане у „\web{} систему за писмено
+програмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у
језик C. Језгро састављено од \TeX{} програма\char"0304\ који се
третирају на овај начин чине:
@@ -1919,16 +1922,16 @@ Morgan}] и током тог периода име је промењено у W
\item[tftopl] Претвара \acro{TFM} у текстуални списак особина фонта.
\item[vftovp] Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак
особина\char"0304.
-\item[vptovf] Претвара виртуелни списак особина\char"0304 у
+\item[vptovf] Претвара виртуелни списак особина\char"0304\ у
виртуелни фонт.
\item[weave] Преводи \web{} ко\char"0302 д у \TeX.
\end{cmddescription}
\noindent Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у
-документацији која долази уз одговајуће пакете, као и уз сам \Webc{}.
-Међутим, корисно је знати неколико заједничких принципа који важе за
-све њих зато што на тај начин можете боље да искористите своју
-\Webc{} инсталацију.
+документацији која долази уз одговарајуће пакете, као и уз
+са\char"0302 м \Webc{}. Међутим, корисно је знати неколико
+заједничких принципа који важе за све њих зато што на тај начин
+можете боље да искористите своју \Webc{} инсталацију.
Сви ови програми поштују ове стандардне \GNU параметре:
\begin{ttdescription}
@@ -1951,7 +1954,7 @@ Morgan}] и током тог периода име је промењено у W
за све фајлове који се налазе ниже по хијерархији у том директоријуму.
-\subsection{Налажење фајлова помоћу Kpathsea}
+\subsection{Проналажење фајлова помоћу Kpathsea}
\label{sec:kpathsea}
Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека \KPS{}.
@@ -2054,11 +2057,12 @@ default values}, односно вредности које имају пред
\subsubsection{Конфигурациони фајлови}
-\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} и % emph!
-у њима тражи путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за
-претрагу која се користи да се са\char"0301 ми ови фајлови лоцирају
-зове се \envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову
-(нити било коју другу) системску променљиву.
+\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} (ови
+фајлови су предвиђени да се читају само када програми раде) и из њих
+узима путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за претрагу која
+се користи да се са\char"0301 ми ови фајлови лоцирају зове се
+\envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову (нити
+било коју другу) системску променљиву.
Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања
фајла \file{.../2010/texmf.cnf}. Ако морате да начините неке промене
@@ -2066,7 +2070,7 @@ default values}, односно вредности које имају пред
обично није потребно), онда је овај фајл место где те вредности треба
уписати. Главни конфигурациони фајл је
\file{.../2010/texmf/web2c/texmf.cnf}; њега не би требало да
-преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија која
+преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија
инсталирана путем дистрибуције освежи.
\emph{Сви} фајлови названи \file{texmf.cnf} који се нађу у путањи за
@@ -2101,9 +2105,8 @@ default values}, односно вредности које имају пред
\item
Ако је присутна променљива \samp{.\var{име-програма}}, дефиниција
важи само ако се покренути програм зове \texttt{\var{име-програма}}
- или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да,
- захваљујући овоме, разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите
- путање за претрагу.
+ или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да
+ разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите путање за претрагу.
\item
\var{вредност} може да садржи било који знак осим \code{\%} и
\samp{@}. Могућност \code{\$\var{пром}.\var{прог}} не може се
@@ -2270,10 +2273,10 @@ default values}, односно вредности које имају пред
Препоручени начин да направите и одржавате \samp{ls-R} јесте да
покренете скрипту \code{mktexlsr} (која је укључена у дистрибуцију).
-Њу позивају разне \samp{mktex}\dots\ скрипте. У принципу, ова скрипта
+Њу позивају разне \samp{mktex}... скрипте. У принципу, ова скрипта
напросто покреће команду
\begin{alltt}
-cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R
+cd \var{/корен/texmf/хијерархије} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R
\end{alltt}
уз претпоставку да команда \code{ls} на Вашем систему даје исправан
излаз (\GNU \code{ls} је таква команда). Како бисте били сигурни да је
@@ -2295,7 +2298,7 @@ cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R
апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста
програма \code{find} ако треба лоцирати појединачне фајлове у
\TeX{}-хијерархијама (\texttt{kpsewhich} се заиста и користи веома
-интензивно у скриптама \samp{mktex}\dots\ које су део дистрибуције).
+интензивно у скриптама \samp{mktex}... које су део дистрибуције).
\begin{alltt}
> \Ucom{kpsewhich \var{option}... \var{filename}...}
@@ -2454,7 +2457,8 @@ cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R
\begin{alltt}
p +utm.map
\end{alltt}
-што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи који желимо да лоцирамо.
+што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи ког желимо да
+лоцирамо.
\begin{alltt}
> \Ucom{kpsewhich utm.map}
/usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map
@@ -2524,10 +2528,10 @@ utmro8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb
(Напомена за кориснике \Windows{}-а: на овом систему није лако
преусмерити све поруке које даје неки програм у фајл. За сврхе
-дијагностификовања можете привремено да подесите одговарајућу
+дијагностиковања можете привремено да подесите одговарајућу
променљиву помоћу \texttt{SET KPATHSEA\_DEBUG\_OUTPUT=err.log}.)
-Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} кодом,
+Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} ко\char"0302 дом,
\file{hello-world.tex} („Здраво, свете!“), са следећим садржајем:
\begin{verbatim}
\documentclass{article}
@@ -2619,7 +2623,7 @@ Font cmr10 <CMR10> is resident.
\end{alltt}
Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом \file{cmr10.tfm}; када
га пронађе, упућује се на још неколико пролог фајлова (нису
-приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, која се зове
+приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, који се зове
\file{cmr10.pfb}, и тај податак се укључује у фајл са излазом
(погледајте последњу линију).
\begin{alltt}\small
@@ -2651,16 +2655,17 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По
available}) за \TeX{}, \MF{} и \MP. За сваку вредност се мора
направити посебан фајл са форматом. На пример, можете да направите
„огромну“ (huge) верзију \TeX{}-a и да назовете фајл са форматом
- \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима назначавања имена
- програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна вредност променљиве
- \texttt{main\_memory} ће се онда прочитати из \file{texmf.cnf}.
+ \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима означавања
+ имена\char"0304\ програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна
+ вредност променљиве \texttt{main\_memory} прочитаће се из фајла
+ \file{texmf.cnf}.
\item[\texttt{extra\_mem\_bot}]
Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави
\TeX{}: оквири (\textenglish{boxes}), лепак (\textenglish{glue}),
места прелома (\textenglish{breakpoints}) итд. Посебно корисно ако
користите \PiCTeX{}.
\item[\texttt{font\_mem\_size}]
- Количина меморије о подацима о фонтовима која стоји \TeX{}-у на
+ Количина меморије за податке о фонтовима која стоји \TeX{}-у на
располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних
\acro{TFM} фајлова.
\item[\texttt{hash\_extra}]
@@ -2817,7 +2822,7 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По
имају везе са \TeX{}-ом, од којих \TL{} зависи;
\item Нелзон Биб [\textenglish{Nelson Beebe}], који је ставио
- програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе, и који је
+ програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе и који је
са\char"0302 м обавио много темељних тестова;
\item Џон Боумен [\textenglish{John Bowman}], који је обавио велики
@@ -2875,7 +2880,7 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По
\item Џонатан Кју [\textenglish{Jonathan Kew}], зато што је развио
изузетни дериват \XeTeX{} и зато што је одвојио време и снагу да га
уклопи у \TL{}, као и за почетну верзију инсталера за Mac\TeX\ и за
- рад на специјализованм едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо
+ рад на специјализованом едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо
као окружење за рад;
\item Рајнхард Котуха [\textgerman{Reinhard Kotucha}], за велики
@@ -2928,12 +2933,12 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По
\item Томаш Тжечак [\textpolish{Tomasz Trzeciak}], за свеобухватну
помоћ везану за \Windows{};
-\item Хан Че Чањ [Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành], Мартин Шредер
+\item Хан Те Танг [Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành], Мартин Шредер
[\textgerman{Martin Schröder}] и pdf\TeX\ тим
(\url{http://pdftex.org}) за непрестани рад на проширивању могућности
\TeX-а;
-\item Ханс Хажен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања
+\item Ханс Хахен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања
свог \ConTeXt\ формата (\url{http://pragma-ade.com}) и зато што је
омогућио да он ради у оквиру \TL-а;
@@ -2972,8 +2977,8 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По
Ову документацију су превели:
Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}] (пољски),
-Борис Вејцман [\textenglish{Boris Veytsman}] (руски),
-Ђигод Ђијанг [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао
+Борис Вејцман [Борис Вейцман] (руски), Ђигод Ђијанг
+ [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао
[\textenglish{Jinsong Zhao}], Јие Ванг [\textenglish{Yue Wang}] и
Хелин Гаи [\textenglish{Helin Gai}] (кинески),
Никола Лечић (српски),
@@ -2997,20 +3002,20 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По
Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисника\char"0304\
\TeX{}-а се, током рада на пројекту 4All\TeX{} \CD{} (намењеног
-корисницима \acro{MS-DOS}-а), појавила идеја се можда може направити
-јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан циљ за оно
-време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се доврши рад на
-иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је из ње
-произашла и радна група названа Технички савет \acro{TUG}-а (Удружења
-корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на \emph{структури
-\TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{} \textenglish{Directory
-Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила како да
-се направи конзистентна и употребљива колекција помоћних \TeX{}
-фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је у децембарском издању
-часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том раном стадијуму било
-је јасно да би такву структуру требало следити и на \CD{}-у.
-Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан резултат
-преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех
+корисницима \acro{MS-DOS}-а), појавила идеја да се можда може
+направити јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан
+циљ за оно време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се
+доврши рад на иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је
+из ње произашла и радна група названа Технички савет \acro{TUG}-а
+(Удружења корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на
+\emph{структури \TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{}
+\textenglish{Directory Structure}} --- \url{http://tug.org/tds});
+група је осмислила како да се направи конзистентна и употребљива
+колекција помоћних \TeX{} фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је
+у децембарском издању часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том
+раном стадијуму било је јасно да би такву структуру требало следити и
+на \CD{}-у. Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан
+резултат преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех
4All\TeX{} \CD{}-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од
тако функционалног система, и управо ова идеја представља други
главни мотив за рад на \TL-у.
@@ -3021,7 +3026,7 @@ Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила к
пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто је
био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу организације
фајлова које ти системи користе. Томас се сложио да помогне и
-озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање овјављено је у мају
+озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање објављено је у мају
исте године. Почетком 1997, Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] је
објавио ново издање система \Webc{}, које је укључивало готово све
могућности које је Томас Есер већ убацио у \teTeX, и тако смо
@@ -3030,7 +3035,7 @@ Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила к
заснивало се на темељно прерађеној верзији \Webc{}-a (7.2), коју је
урадио Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}]; истовремено је урађена
и нова верзија \teTeX-а, а \TL{} је укључио скоро све његове
-могућности. Чертврто издање следило је исти смер, укључивало је нову
+могућности. Четврто издање следило је исти смер, укључивало је нову
верзију \teTeX-а и ново издање \Webc{}-а (7.3). Систем је овог пута
имао и потпуну подршку за \Windows{}.
@@ -3043,33 +3048,33 @@ Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила к
Debian-овим упутствима за слободни софтвер (\textenglish{Debian Free
Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
учинили смо све што је тада било у нашој моћи да проверимо лиценце
-свих пакета; бисмо били веома захвални ако нас известите о било којој
+свих пакета; били бисмо веома захвални ако нас известите о било којој
грешци коју смо направили.
Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог материјала.
Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може
да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне.
-Језички орјентисане колекције биле су комплетно преуређене за ово
-издање тако да избор неке од тада не значи да се само инсталирају
-одговарајући макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и
-одговарајући \texttt{language.dat}.
+Језичке колекције биле су комплетно преуређене за ово издање: избор
+неке од њих од тада не значи да се само инсталирају одговарајући
+макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и одговарајући
+\texttt{language.dat}.
Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке
за \MacOSX{}, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста
-пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања био је и
+пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања била је и
поновна интеграција ко\char"0302 да са \teTeX-ом како би се
елиминисао раскорак направљен у верзијама 5~и~6.
\subsubsection{2003}
-2003. године, усред непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо
+2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо
да је \TL{} толико нарастао да више није могао да стане на један \CD,
тако да смо га поделили на три одвојене дистрибуције (погледајте
одељак~\ref{sec:tl-coll-dists}, стр.~\pageref{sec:tl-coll-dists}). Уз
то,
\begin{itemize*}
-\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а, променили смо
+\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а променили смо
стандардне команде \cmdname{latex} и \cmdname{pdflatex} тако да од
сада користе \eTeX{} (в.~стр.~\pageref{text:etex}).
\item Укључени су нови \textenglish{Latin Modern} фонтови и
@@ -3088,11 +3093,11 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
\cmdname{updmap} и инсталирају се у \dirname{texmf/fonts/map}.
\item \TeX{}, \MF{} и \MP{} сада, осим ако није другачије подешено,
уписују већину унесених знакова (са \acro{ASCII} ко\char"0302 дом 32
- и даље) такве какве јесу у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|),
+ и даље) као такве у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|),
лог-фајлове и на терминал, тј. \emph{непреведене} уз помоћ нотације
\verb|^^|. У \TL{}~7, овај превод је зависио од језичких подешавања у
систему (тзв. „\textenglish{locale}“); сада језичка подешавања немају
- утицај на понашање \TeX{} програмa\char"0304. Ако Вам је из неког
+ утицај на понашање \TeX{} програма\char"0304. Ако Вам је из неког
разлога потребан излаз прерађен помоћу \verb|^^|, просто промените
име фајла \verb|texmf/web2c/cp8bit.tcx|. (У будућим издањима ова
процедура ће бити упрошћена.)
@@ -3157,17 +3162,17 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
преко „фајла са преводом“ \filename{cp227.tcx}; некада су их
преводили помоћу \verb|^^| нотације. Посебно, слова на позицијама
32--256, „\textenglish{tab}“, „\textenglish{vertical tab}“ и
- „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају принтабилним и не
- преводе се. Изузетак представљају формати везани за чисти (plain)
- \TeX\ (само су 32--126 принтабилни), за \ConTeXt\ (0--255 су
- принтабилни) и за програм \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро
- исто као у \TL~2003, али је реализовано на много чистији начин, са
- више могућности за накнадна подешавања. Погледајте
- \CDref{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}%
- {\texttt{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}.
- (Узгред, ако је улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се
- десити да \TeX\ избаци непотпуне низове знакова када показује
- контекст грешке, пошто ради само са појединачним бајтовима.)
+ „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају приказивим
+ (\textenglish{printable}) не преводе се. Изузетак представљају
+ формати везани за чисти (\textenglish{plain}) \TeX\ (само се 32--126
+ могу штампати), за \ConTeXt\ (0--255 су принтабилни) и за програм
+ \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро исто као у \TL~2003, али
+ је реализовано на много чистији начин, са више могућности за накнадна
+ подешавања. Погледајте \CDref{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}%
+ {\texttt{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}. (Узгред, ако је
+ улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се десити да \TeX\
+ избаци непотпуне низове знакова када показује контекст грешке, пошто
+ ради само са појединачним бајтовима.)
\item \textsf{pdfetex} је сада подразумевани програм за све формате
изузев за чисти (\textenglish{plain}) \textsf{tex}. (Наравно, он
@@ -3181,7 +3186,7 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
неки сличан ко\char"0302 д, зато што просто тестирање да ли
\cs{pdfoutput} или нека примитива (\textenglish{primitive}) нису
дефинисани није поуздан начин да се одреди да ли је излаз који се
- прави баш у \acro{PDF} формату. Ове године смо подесили да ово
+ ствара уједно и у \acro{PDF} формату. Ове године смо подесили да ово
понашање буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али
следеће године се може десити да \cs{pdfoutput} буде дефинисан чак и
ако се прави \acro{DVI}.
@@ -3229,7 +3234,7 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
\url{http://www.olsak.net/enctex.html}.
\item У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује
- \eTeX\ и \OMEGA. Невелика документација може се наћи у
+ \eTeX\ и \OMEGA. Кратка документација се може наћи у
\OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base} и на страници
\url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph}. Aleph
формат заснован на \LaTeX-у назива се \textsf{lamed}.
@@ -3281,8 +3286,8 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем измена на
пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена
-у односу на 2004. годину, али је нешто неизбежно морало другачије да
-се уради.
+у односу на 2004. годину. Неизбежно, понешто је морало другачије да
+се уради:
\begin{itemize}
@@ -3290,7 +3295,7 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
\cmdname{updmap-sys} и \cmdname{fmtutil-sys}; оне мењају
конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте
\cmdname{texconfig}, \cmdname{updmap} и \cmdname{fmtutil} сада
- прерађују фајлове специфичне за корисника, смештене под
+ прерађују фајлове специфичне за корисника; ти фајлови су смештени у
\dirname{$HOME/.texlive2005}.
\item У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве
@@ -3376,7 +3381,7 @@ latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex
се сада држи под контролом система \textenglish{Subversion}, са
уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање ко\char"0302 да; можете
доћи до одговарајућих страница преко наше уводне Интернет-стране.
-Премда није оставило много видљивих трагова у коначном издању из ове
+Премда није оставила много видљивих трагова у коначном издању из ове
године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан развојни
темељ за године које долазе.
@@ -3399,8 +3404,8 @@ latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex
Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција \TL{}-а
освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је
функционалност коју је MiK\TeX\ имао пре много година. Очекујемо да
-корисницима стављамо на располагање нове пакете чим се објаве на
-\CTAN-у.
+корисницима редовно стављамо на располагање нове пакете чим се објаве
+на \CTAN-у.
У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua\TeX\
(\url{http://luatex.org}); поред новог нивоа флексибилности у
@@ -3476,7 +3481,7 @@ Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega.
неколико промена облика\char"0304\ које је Кнут [Knuth] током
претходних година унео у изворни \MF\ ко\char"0302 д, а побољшан је и
„hinting“. Херман Цапф [\textgerman{Hermann Zapf}] је темељно
-редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (погледајте
+редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (в.
\url{http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf}). У
свим овим случајевима, метрика је остала непромењена.
Интернет-страница фонтова Америчког математичког друштва (AMS) је
@@ -3550,9 +3555,9 @@ PDF. Стандардне опције су подешене са намером
можете пронаћи у документацији укљученој у пакет \pkgname{epstopdf}
(\url{http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg}).
-Још једна промена која има везе са овим јесте то да је сада покретање
-малобројних спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18})
-сада активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су:
+Још једна промена која има везе са овим: сада је покретање малог
+броја спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18})
+активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су:
\code{repstopdf}, \code{makeindex}, \code{kpsewhich}, \code{bibtex} и
\code{bibtex8}; списак је одређен у фајлу \code{texmf.cnf}. Ако
радите у окружењу у коме морате да укинете покретање свих таквих
@@ -3666,10 +3671,10 @@ conditions are met:
disclaimer as the first lines of the source file unmodified.
\item Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs,
- converted to PDF, PostScript, RTF and other formats) must reproduce
- the above copyright notice, this list of conditions and the following
- disclaimer in the documentation and/or other materials provided with
- the distribution.
+ converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must
+ reproduce the above copyright notice, this list of conditions and
+ the following disclaimer in the documentation and/or other materials
+ provided with the distribution.
\end{itemize}
THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY