summaryrefslogtreecommitdiff
path: root/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr
diff options
context:
space:
mode:
Diffstat (limited to 'Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr')
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/Makefile26
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt48
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-collections-freebsd-sr.pngbin0 -> 40900 bytes
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.pngbin0 -> 83187 bytes
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-wizard-win32-sr.pngbin0 -> 29374 bytes
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.pngbin0 -> 43132 bytes
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-options-freebsd-sr.pngbin0 -> 32396 bytes
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.pngbin0 -> 21613 bytes
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css178
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html5934
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdfbin0 -> 490509 bytes
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty70
-rw-r--r--Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex3907
13 files changed, 10163 insertions, 0 deletions
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/Makefile b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/Makefile
new file mode 100644
index 00000000000..6b080f3e5a5
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/Makefile
@@ -0,0 +1,26 @@
+# Makefile for Serbian Translation of the TeX Live documentation.
+
+TEX = xelatex
+TECKIT = teckit_compile
+doc = texlive-sr
+source = $(doc).tex
+pdf = $(doc).pdf
+html = ${doc}.html
+
+all: realclean pdf
+
+env = TEXINPUTS=../texlive-common:../texlive-en:images:; export TEXINPUTS;
+
+pdf:
+ $(env) $(TEX) $(source)
+ $(env) $(TEX) $(source)
+ $(env) $(TEX) $(source)
+
+clean:
+ rm -f *.aux *.log *.blg *.toc *.out *.lot tex4ht.ps *.4*
+ rm -f *.xref* *.lg *.idv *.out *.otc *.tmp tmp.*
+ rm -f $(doc).dvi $(doc).ps $(doc).xdv
+
+realclean: clean
+ rm -f $(doc).pdf
+ rm -f *.html *.htm $(doc).css *.gif *.jpg $(doc).tec *~
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt
new file mode 100644
index 00000000000..1f663444e95
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt
@@ -0,0 +1,48 @@
+========================================================================
+ TeX Live Guide Translation (Serbian, Cyrillic Script)
+ --------------------------------------------------------------------
+ Original: The TeX Live Guide: TeX Live 2012, Karl Berry (ed.)
+ Translator: Nikola Lečić <nikola.lecic@anthesphoria.net>
+========================================================================
+
+To compile texlive-sr.tex, you need:
+
+1. XeTeX (xelatex);
+
+2. the following packages, apart from those required to build texlive-en:
+ fontspec, xunicode, xltxtra, polyglossia, caption and relsize;
+
+3. the following fonts:
+
+ Old Standard >= 2.0.2 (by Alexey Kryukov) [1]
+ Computer Modern Unicode >= 0.6.3a (by Andrey Panov) [2]
+
+ [1] http://www.thessalonica.org.ru/en/oldstandard.html
+ [2] http://canopus.iacp.dvo.ru/~panov/cm-unicode/
+ http://sourceforge.net/projects/cm-unicode/
+
+ (these fonts are also included in TeX Live >= 2010 -- please read
+ the TeX Live Guide, section `Font configuration for XeTeX' on how to
+ configure your system);
+
+4. BSD or GNU make.
+
+To produce texlive-sr.pdf, type `make pdf'.
+
+Since tex4ht currently does not fully support XeTeX, the HTML version
+of this documentation is produced similarly to that of the English
+original, but some handiwork was necessary to simplify .tex and .sty, to
+change encoding to cp1251 and back to utf-8, and to alter the generated
+CSS. Therefore you cannot produce HTML from the source using Makefile.
+
+If you have any problems, suggestions or questions, please contact the
+translator.
+
+Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation
+under the terms of the adapted version of FreeBSD documentation licence.
+The text of the licence is included in texlive-sr.tex and at the end of
+resulting PDF/HTML files.
+
+http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses
+http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html
+
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-collections-freebsd-sr.png b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-collections-freebsd-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..8331906a354
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-collections-freebsd-sr.png
Binary files differ
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..98f16710444
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png
Binary files differ
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-wizard-win32-sr.png b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-wizard-win32-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..27b38416a8e
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-wizard-win32-sr.png
Binary files differ
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..5e135ecd93c
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png
Binary files differ
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-options-freebsd-sr.png b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-options-freebsd-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..03ca041eeb1
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-options-freebsd-sr.png
Binary files differ
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..a35d4835709
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png
Binary files differ
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css
new file mode 100644
index 00000000000..d4f18b9bb10
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css
@@ -0,0 +1,178 @@
+
+/* start css.sty */
+.larm-1728{font-size:170%;}
+.larm-2074{font-size:200%;}
+.lmsy-10x-x-172{font-size:172%;}
+.larm-1200{font-size:120%;}
+.larm-0900{font-size:90%;}
+.larm-0700{font-size:70%;}
+.larm-0800{font-size:80%;}
+p.noindent { text-indent: 0em }
+td p.noindent { text-indent: 0em; margin-top:0em; }
+p.nopar { text-indent: 0em; }
+p.indent{ text-indent: 1.5em }
+@media print {div.crosslinks {visibility:hidden;}}
+a img { border-top: 0; border-left: 0; border-right: 0; }
+center { margin-top:1em; margin-bottom:1em; }
+td center { margin-top:0em; margin-bottom:0em; }
+.Canvas { position:relative; }
+img.math{vertical-align:middle;}
+li p.indent { text-indent: 0em }
+li p:first-child{ margin-top:0em; }
+li p:last-child, li div:last-child { margin-bottom:0.5em; }
+li p~ul:last-child, li p~ol:last-child{ margin-bottom:0.5em; }
+.enumerate1 {list-style-type:decimal;}
+.enumerate2 {list-style-type:lower-alpha;}
+.enumerate3 {list-style-type:lower-roman;}
+.enumerate4 {list-style-type:upper-alpha;}
+div.newtheorem { margin-bottom: 2em; margin-top: 2em;}
+.obeylines-h,.obeylines-v {white-space: nowrap; }
+div.obeylines-v p { margin-top:0; margin-bottom:0; }
+.overline{ text-decoration:overline; }
+.overline img{ border-top: 1px solid black; }
+td.displaylines {text-align:center; white-space:nowrap;}
+.centerline {text-align:center;}
+.rightline {text-align:right;}
+div.verbatim {font-family: monospace; white-space: nowrap; text-align:left; clear:both; }
+.fbox {padding-left:3.0pt; padding-right:3.0pt; text-indent:0pt; border:solid black 0.4pt; }
+div.fbox {display:table}
+div.center div.fbox {text-align:center; clear:both; padding-left:3.0pt; padding-right:3.0pt; text-indent:0pt; border:solid black 0.4pt; }
+div.minipage{width:100%;}
+div.center, div.center div.center {text-align: center; margin-left:1em; margin-right:1em;}
+div.center div {text-align: left;}
+div.flushright, div.flushright div.flushright {text-align: right;}
+div.flushright div {text-align: left;}
+div.flushleft {text-align: left;}
+.underline{ text-decoration:underline; }
+.underline img{ border-bottom: 1px solid black; margin-bottom:1pt; }
+.framebox-c, .framebox-l, .framebox-r { padding-left:3.0pt; padding-right:3.0pt; text-indent:0pt; border:solid black 0.4pt; }
+.framebox-c {text-align:center;}
+.framebox-l {text-align:left;}
+.framebox-r {text-align:right;}
+span.thank-mark{ vertical-align: super }
+span.footnote-mark sup.textsuperscript, span.footnote-mark a sup.textsuperscript{ font-size:80%; }
+div.footnotes{border-top:solid 1px black; border-bottom:solid 1px black; padding-bottom:1ex; padding-top:0.5ex; margin-right:15%; margin-top:2ex; font-style:italic; font-size:85%;}
+div.footnotes p{margin-top:0; margin-bottom:0; text-indent:0;}
+div.tabular, div.center div.tabular {text-align: center; margin-top:0.5em; margin-bottom:0.5em; }
+table.tabular td p{margin-top:0em;}
+table.tabular {margin-left: auto; margin-right: auto;}
+td p:first-child{ margin-top:0em; }
+td p:last-child{ margin-bottom:0em; }
+div.td00{ margin-left:0pt; margin-right:0pt; }
+div.td01{ margin-left:0pt; margin-right:5pt; }
+div.td10{ margin-left:5pt; margin-right:0pt; }
+div.td11{ margin-left:5pt; margin-right:5pt; }
+table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; }
+td.td00{ padding-left:0pt; padding-right:0pt; }
+td.td01{ padding-left:0pt; padding-right:5pt; }
+td.td10{ padding-left:5pt; padding-right:0pt; }
+td.td11{ padding-left:5pt; padding-right:5pt; }
+table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; }
+.hline hr, .cline hr{ height : 1px; margin:0px; }
+.tabbing-right {text-align:right;}
+span.TEX {letter-spacing: -0.125em; }
+span.TEX span.E{ position:relative;top:0.5ex;left:-0.0417em;}
+a span.TEX span.E {text-decoration: none; }
+span.LATEX span.A{ position:relative; top:-0.5ex; left:-0.4em; font-size:85%;}
+span.LATEX span.TEX{ position:relative; left: -0.4em; }
+div.float, div.figure {margin-left: auto; margin-right: auto;}
+div.float img {text-align:center;}
+div.figure img {text-align:center;}
+.marginpar {width:20%; float:right; text-align:left; margin-left:auto; margin-top:0.5em; font-size:85%; text-decoration:underline;}
+.marginpar p{margin-top:0.4em; margin-bottom:0.4em;}
+table.equation {width:100%;}
+.equation td{text-align:center; }
+td.equation { margin-top:1em; margin-bottom:1em; }
+td.equation-label { width:5%; text-align:center; }
+td.eqnarray4 { width:5%; white-space: normal; }
+td.eqnarray2 { width:5%; }
+table.eqnarray-star, table.eqnarray {width:100%;}
+div.eqnarray{text-align:center;}
+div.array {text-align:center;}
+div.pmatrix {text-align:center;}
+table.pmatrix {width:100%;}
+span.pmatrix img{vertical-align:middle;}
+div.pmatrix {text-align:center;}
+table.pmatrix {width:100%;}
+span.bar-css {text-decoration:overline;}
+img.cdots{vertical-align:middle;}
+div.tabular, div.center div.tabular {text-align: center; margin-top:0.5em; margin-bottom:0.5em; }
+table.tabular td p{margin-top:0em;}
+table.tabular {margin-left: auto; margin-right: auto;}
+td p:first-child{ margin-top:0em; }
+td p:last-child{ margin-bottom:0em; }
+div.td00{ margin-left:0pt; margin-right:0pt; }
+div.td01{ margin-left:0pt; margin-right:5pt; }
+div.td10{ margin-left:5pt; margin-right:0pt; }
+div.td11{ margin-left:5pt; margin-right:5pt; }
+table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; }
+td.td00{ padding-left:0pt; padding-right:0pt; }
+td.td01{ padding-left:0pt; padding-right:5pt; }
+td.td10{ padding-left:5pt; padding-right:0pt; }
+td.td11{ padding-left:5pt; padding-right:5pt; }
+table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; }
+.hline hr, .cline hr{ height : 1px; margin:0px; }
+div.array {text-align:center;}
+.partToc a, .partToc, .likepartToc a, .likepartToc {line-height: 200%; font-weight:bold; font-size:110%;}
+.index-item, .index-subitem, .index-subsubitem {display:block}
+div.caption {text-indent:-2em; margin-left:3em; margin-right:1em; text-align:left;}
+div.caption span.id{font-weight: bold; white-space: nowrap; }
+h1.partHead{text-align: center}
+p.bibitem { text-indent: -2em; margin-left: 2em; margin-top:0.6em; margin-bottom:0.6em; }
+p.bibitem-p { text-indent: 0em; margin-left: 2em; margin-top:0.6em; margin-bottom:0.6em; }
+.paragraphHead, .likeparagraphHead { margin-top:2em; font-weight: bold;}
+.subparagraphHead, .likesubparagraphHead { font-weight: bold;}
+.quote {margin-bottom:0.25em; margin-top:0.25em; margin-left:1em; margin-right:1em; text-align:justify;}
+.verse{white-space:nowrap; margin-left:2em}
+div.maketitle {text-align:center;}
+h2.titleHead{text-align:center;}
+div.maketitle{ margin-bottom: 2em; }
+div.author, div.date {text-align:center;}
+div.thanks{text-align:left; margin-left:10%; font-size:85%; font-style:italic; }
+.quotation {margin-bottom:0.25em; margin-top:0.25em; margin-left:1em; }
+.abstract p {margin-left:5%; margin-right:5%;}
+div.abstract {width:100%;}
+.alltt P { margin-bottom : 0em; margin-top : 0em; }
+.alltt { margin-bottom : 1em; margin-top : 1em; }
+.figure img.graphics {margin-left:10%;}
+table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; }
+div.longtable{text-align:center;}
+.uline{ text-decoration:underline; }
+.uuline{ text-decoration:underline; }
+span.sout {text-decoration: line-through }
+span.xout {text-decoration: line-through }
+span.uwave {text-decoration:underline }
+P.fancyvrb {white-space: nowrap; margin:0em;}
+div#fancyvrb1{ border-top: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb1{ border-left: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb1{ border-bottom: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb1{ border-right: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb2{ border-top: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb2{ border-left: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb2{ border-bottom: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb2{ border-right: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb3{ border-top: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb3{ border-left: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb3{ border-bottom: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb3{ border-right: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb4{ border-top: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb4{ border-left: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb4{ border-bottom: solid 0.4pt; }
+div#fancyvrb4{ border-right: solid 0.4pt; }
+/* end css.sty */
+
+/* handiwork */
+body, h3.sectionHead, h4.subsectionHead, h5.subsubsectionHead { font-family : "DejaVu Sans", Verdana, Calibri, Arial, Helvetica, "Bitstream Vera Sans", sans-serif; }
+div.fancyvrb, div.BVerbatimInput, .texttt, .file, .samp { font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 85%; }
+.url {font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 80%; }
+div.verbatim {font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; white-space: nowrap; text-align:left; clear:both; }
+dt.description {font-weight: bold; }
+dt.list {font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-weight: bold; font-size: 80%; }
+.obeylines-h,.obeylines-v { font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 80%; }
+div.caption {text-indent:-2em; margin-left:3em; margin-right:1em; text-align:left; margin-top: .5em; margin-bottom: .9em; }
+.path { font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 80%; }
+div.footnotes{border-top:solid 1px black; border-bottom:solid 1px black; padding-bottom:1ex; padding-top:0.5ex; margin-right:15%; margin-top:2ex; font-style:normal; font-size:85%;}
+div.footnotes p{margin-top:0; margin-bottom:0; text-indent:0;}
+.larm-0700 { font-size: 85%; }
+.command { font-weight: bold; }
+.emph { font-style: italic; }
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html
new file mode 100644
index 00000000000..a011d3744e4
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html
@@ -0,0 +1,5934 @@
+<!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01 Transitional//EN"
+ "http://www.w3.org/TR/html4/loose.dtd">
+<html xml:lang="sr" >
+<head>
+ <title>TeX Live: Приручник
+TeX Live 2012</title>
+<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=utf-8">
+<meta name="generator" content="TeX4ht (http://www.cse.ohio-state.edu/~gurari/TeX4ht/)">
+<meta name="originator" content="TeX4ht (http://www.cse.ohio-state.edu/~gurari/TeX4ht/)">
+<!-- charset=utf-8,html,info,fn-in -->
+<meta name="src" content="texlive-sr.tex">
+<meta name="date" content="2012-06-04 02:10:00">
+<link rel="stylesheet" type="text/css" href="texlive-sr.css">
+<link rel="stylesheet" type="text/css" href="texlive-sr.css" >
+<link rel="stylesheet" type="text/css" href="../texlive-en/tex-live.css" >
+</head><body
+>
+ <div class="maketitle">
+
+
+
+
+
+<h2 class="titleHead"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live: Приручник<br />
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live 2012<span class="thank-mark"><a
+href="#tk-1" id="kt-1">*</a></span></h2>
+ <div class="author" ><span
+class="larm-1200">Карл Бери, уредник</span>
+<br /> <a
+href="http://tug.org/texlive/" class="url" ><span
+class="larm-1200">http://tug.org/texlive/</span></a><br>
+<br /> <span
+class="larm-0900">превод на српски језик</span>
+<br /> <span
+class="larm-0900">Никола Лечић</span>
+<br /> <a
+href="mailto:nikola.lecic@anthesphoria.net" ><span class="path"><span
+class="larm-0700">nikola.lecic@anthesphoria.net</span></span></a> </div><br />
+<div class="date" ><span
+class="larm-1200">јун 2012</span></div>
+ </div>
+ <h3 class="likesectionHead"><a
+ id="x1-1000"></a>Садржај</h3>
+ <div class="tableofcontents">
+ <span class="sectionToc" >1 <a
+href="#x1-20001" id="QQ2-1-2">Увод</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >1.1 <a
+href="#x1-30001.1" id="QQ2-1-3">TEX Live и TEX Collection</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >1.2 <a
+href="#x1-40001.2" id="QQ2-1-4">Подржани оперативни системи</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >1.3 <a
+href="#x1-50001.3" id="QQ2-1-5">Основна инсталација <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >1.4 <a
+href="#x1-60001.4" id="QQ2-1-6">На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >1.5 <a
+href="#x1-70001.5" id="QQ2-1-7">Помоћ у раду</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >2 <a
+href="#x1-80002" id="QQ2-1-8">Преглед <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live-а</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >2.1 <a
+href="#x1-90002.1" id="QQ2-1-9"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection: TEX Live, proTEXt, MacTEX</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >2.2 <a
+href="#x1-100002.2" id="QQ2-1-10">TEX Live директоријуми највишег нивоа</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >2.3 <a
+href="#x1-110002.3" id="QQ2-1-11">Садржај директоријума texmf</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >2.4 <a
+href="#x1-120002.4" id="QQ2-1-12">Проширења <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >2.5 <a
+href="#x1-130002.5" id="QQ2-1-13">Други истакнути програми у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >2.6 <a
+href="#x1-140002.6" id="QQ2-1-14">Фонтови у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >3 <a
+href="#x1-150003" id="QQ2-1-15">Инсталација</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >3.1 <a
+href="#x1-160003.1" id="QQ2-1-16">Покретање инсталационог програма</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.1 <a
+href="#x1-170003.1.1" id="QQ2-1-17">Unix</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.2 <a
+href="#x1-180003.1.2" id="QQ2-1-18">MacOSX</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.3 <a
+href="#x1-190003.1.3" id="QQ2-1-19">Windows</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.4 <a
+href="#x1-200003.1.4" id="QQ2-1-23">Cygwin</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.5 <a
+href="#x1-210003.1.5" id="QQ2-1-24">Инсталација у текстуалном режиму</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.6 <a
+href="#x1-220003.1.6" id="QQ2-1-25">Инсталација у експертском графичком режиму</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.1.7 <a
+href="#x1-230003.1.7" id="QQ2-1-26">Инсталација у поједностављеном
+графичком („wizard“) режиму</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >3.2 <a
+href="#x1-240003.2" id="QQ2-1-27">Употреба инсталационог програма</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.2.1 <a
+href="#x1-250003.2.1" id="QQ2-1-28">Мени за избор платформе (само на Unix-у)</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.2.2 <a
+href="#x1-260003.2.2" id="QQ2-1-30">Избор компоненти</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.2.3 <a
+href="#x1-270003.2.3" id="QQ2-1-33">Директоријуми</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.2.4 <a
+href="#x1-280003.2.4" id="QQ2-1-34">Опције</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >3.3 <a
+href="#x1-290003.3" id="QQ2-1-36">Параметри програма install-tl на командној линији</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.3.1 <a
+href="#x1-300003.3.1" id="QQ2-1-37">Параметар -repository</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >3.4 <a
+href="#x1-310003.4" id="QQ2-1-38">Постинсталациони задаци</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.1 <a
+href="#x1-320003.4.1" id="QQ2-1-39">Системске променљиве на Unix-у</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.2 <a
+href="#x1-330003.4.2" id="QQ2-1-40">Системске променљиве: глобална подешавања</a></span>
+
+
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.3 <a
+href="#x1-340003.4.3" id="QQ2-1-41">Надоградње преко Интернета после инсталације
+са DVD-ја</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.4 <a
+href="#x1-350003.4.4" id="QQ2-1-42">Подешавање системских фонтова за XeTEX и LuaTEX</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.5 <a
+href="#x1-360003.4.5" id="QQ2-1-43">ConTEXt Mark IV</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.6 <a
+href="#x1-370003.4.6" id="QQ2-1-44">Укључивање локалних и личних макроа</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >3.4.7 <a
+href="#x1-380003.4.7" id="QQ2-1-45">Укључивање спољних фонтова</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >3.5 <a
+href="#x1-390003.5" id="QQ2-1-46">Тестирање инсталације</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >3.6 <a
+href="#x1-400003.6" id="QQ2-1-47">Додатни софтвер који се може преузети са Интернета</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >4 <a
+href="#x1-410004" id="QQ2-1-48">Специјализоване инсталације</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >4.1 <a
+href="#x1-420004.1" id="QQ2-1-49">Инсталације које дели више корисника или
+више компјутера</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >4.2 <a
+href="#x1-430004.2" id="QQ2-1-50">Преносиве инсталације на USB-диску</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >4.3 <a
+href="#x1-440004.3" id="QQ2-1-51">ISO (или DVD) инсталације</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >5 <a
+href="#x1-450005" id="QQ2-1-52">Одржавање инсталације помоћу tlmgr</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >5.1 <a
+href="#x1-460005.1" id="QQ2-1-56">tlmgr у графичком (GUI) режиму рада</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >5.2 <a
+href="#x1-470005.2" id="QQ2-1-57">Примери позивања tlmgr-а са командне линије</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >6 <a
+href="#x1-480006" id="QQ2-1-58">Напомене за Windows</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >6.1 <a
+href="#x1-490006.1" id="QQ2-1-59">Могућности специфичне за Windows</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >6.2 <a
+href="#x1-500006.2" id="QQ2-1-60">Додатни софтвер укључен на Windows-у</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >6.3 <a
+href="#x1-510006.3" id="QQ2-1-62">Лични кориснички директоријум на Windows-у</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >6.4 <a
+href="#x1-520006.4" id="QQ2-1-63">Windows-ов „registry“</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >6.5 <a
+href="#x1-530006.5" id="QQ2-1-64">Овлашћења на Windows-у</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >6.6 <a
+href="#x1-540006.6" id="QQ2-1-65">Увећавање максимума доступне меморије
+на Windows-у и Cygwin-у</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >7 <a
+href="#x1-550007" id="QQ2-1-66">Кориснички водич кроз Web2C</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >7.1 <a
+href="#x1-560007.1" id="QQ2-1-67">Проналажење фајлова помоћу Kpathsea</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >7.1.1 <a
+href="#x1-570007.1.1" id="QQ2-1-68">Извори путања</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >7.1.2 <a
+href="#x1-580007.1.2" id="QQ2-1-69">Конфигурациони фајлови</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >7.1.3 <a
+href="#x1-590007.1.3" id="QQ2-1-70">Прерачунавање путање</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >7.1.4 <a
+href="#x1-600007.1.4" id="QQ2-1-71">Стандардно прерачунавање</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >7.1.5 <a
+href="#x1-610007.1.5" id="QQ2-1-72">Прерачунавање заграда</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >7.1.6 <a
+href="#x1-620007.1.6" id="QQ2-1-73">Прерачунавање поддиректоријума</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >7.1.7 <a
+href="#x1-630007.1.7" id="QQ2-1-74">Списак специјалних симбола и њихово значење:
+преглед</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >7.2 <a
+href="#x1-640007.2" id="QQ2-1-75">Базе података са именима фајлова</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >7.2.1 <a
+href="#x1-650007.2.1" id="QQ2-1-76">База података ls-R</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >7.2.2 <a
+href="#x1-660007.2.2" id="QQ2-1-77">Самостални програм за претраживање: kpsewhich</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >7.2.3 <a
+href="#x1-670007.2.3" id="QQ2-1-78">Примери употребе</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >7.2.4 <a
+href="#x1-680007.2.4" id="QQ2-1-79">Поступци отклањања грешака</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >7.3 <a
+href="#x1-690007.3" id="QQ2-1-83">Опције током рада (runtime options)</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >8 <a
+href="#x1-700008" id="QQ2-1-84">Захвалнице</a></span>
+<br /> <span class="sectionToc" >9 <a
+href="#x1-710009" id="QQ2-1-85">Историја издањā</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >9.1 <a
+href="#x1-720009.1" id="QQ2-1-86">Прошлост</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >9.1.1 <a
+href="#x1-730009.1.1" id="QQ2-1-87">2003</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >9.1.2 <a
+href="#x1-740009.1.2" id="QQ2-1-88">2004</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >9.1.3 <a
+href="#x1-750009.1.3" id="QQ2-1-89">2005</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >9.1.4 <a
+href="#x1-760009.1.4" id="QQ2-1-90">2006&#8211;2007</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >9.1.5 <a
+href="#x1-770009.1.5" id="QQ2-1-91">2008</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >9.1.6 <a
+href="#x1-780009.1.6" id="QQ2-1-92">2009</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >9.1.7 <a
+href="#x1-790009.1.7" id="QQ2-1-93">2010</a></span>
+<br /> &nbsp;&nbsp;<span class="subsubsectionToc" >9.1.8 <a
+href="#x1-800009.1.8" id="QQ2-1-94">2011</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >9.2 <a
+href="#x1-810009.2" id="QQ2-1-95">Тренутно стање</a></span>
+<br /> &nbsp;<span class="subsectionToc" >9.3 <a
+href="#x1-820009.3" id="QQ2-1-96">Будућност</a></span>
+ </div>
+
+
+<!--l. 103--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">1 </span> <a
+ id="x1-20001"></a>Увод</h3>
+<!--l. 106--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.1 </span> <a
+ id="x1-30001.1"></a><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live и <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection</h4>
+<!--l. 108--><p class="noindent" >У овом документу су описане главне могућности софтверске дистрибуције <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live, која се састоји од <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а и програма који су повезани са
+њим, и која се прави за GNU/Linux и друге варијанте Unix-а, Mac OS X и
+Windows.
+<!--l. 113--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live се може преузети са Интернета или добити преко <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection DVD-ја
+који групе корисника <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а дистрибуирају својим члановима,
+и на разне друге начине. Одељак <a
+href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a> укратко описује садржај
+DVD-ја. <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live и <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection су резултат удружених напора многих група
+корисника <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а. Овај документ описује пре свега сâм <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live.
+<!--l. 120--><p class="indent" > У <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live су укључени програми <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, LaTeX2e, Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t, Metafont, MetaPost, BibTeX и
+многи други, обимна колекција макроа, фонтова и документације, као
+и подршка за припрему текста на много разних писама и језика из свих делова
+света.
+<!--l. 125--><p class="indent" > Кратак преглед најважнијих промена у овом издању <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а налази се
+на крају документа, у одељку&nbsp;<a
+href="#x1-710009">9<!--tex4ht:ref: sec:history --></a> (стр.&nbsp;<a
+href="#x1-710009">81<!--tex4ht:ref: sec:history --></a>).
+<!--l. 129--><p class="indent" > <a id="platforms"></a>
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.2 </span> <a
+ id="x1-40001.2"></a>Подржани оперативни системи</h4>
+<!--l. 133--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live садржи унапред компајлиране програме за многе варијанте
+Unix-а, укључујући GNU/Linux и Mac OS X. Такође,
+ту су и верзије програма за Cygwin. Пошто је изворни код
+укључен у дистрибуцију, програми се могу компајлирати и на
+платформама<span class="footnote-mark"><a
+href="#fn1x0" id="fn1x0-bk"><sup class="textsuperscript">1</sup></a></span><a
+ id="x1-4001f1"></a>
+за које немамо унапред припремљене бинарне фајлове.
+<!--l. 149--><p class="indent" > Што се тиче Windows-а, подржани су само Windows XP и касније верзије.
+Windows&nbsp;2000 ће са великом вероватноћом и даље радити за
+највећи број ствари. Не постоје посебни 64-битни програми за
+Windows; уместо тога, 32-битни програми би требало да раде на 64-битним системима.
+<!--l. 155--><p class="indent" > Погледајте одељек&nbsp;<a
+href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a> ако Вам је потребно више информација о
+алтернативним решењима за Windows и Mac OS X.
+<!--l. 158--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.3 </span> <a
+ id="x1-50001.3"></a>Основна инсталација <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а</h4>
+<!--l. 161--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live се може инсталирати са DVD-ја или преко Интернета (<a
+href="http://tug.org/texlive/acquire.html" class="url" >http://tug.org/texlive/acquire.html</a>).
+Сам програм за инсталацију који ради преко мреже је мали и скида све што
+је задато са Интернета.
+<!--l. 166--><p class="indent" > Програм за инсталацију са DVD-ја Вам омогућава да инсталирате <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live на локални диск. <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live се не може директно покретати са DVD-ја (као ни
+из DVD <span class="path">.iso</span> одраза), али зато можете да припремите преносиву радну верзију на
+нпр. USB-диску (погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-430004.2">4.2<!--tex4ht:ref: sec:portable-tl --></a>). Инсталација је
+детаљно описана у одељцима који следе (стр.&nbsp;<a
+href="#x1-150003">13<!--tex4ht:ref: sec:install --></a>); укратко, поступак изгледа
+овако:
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">Инсталациона скрипта
+ се зове <span class="path">install-tl</span>. Она може да ради у поједностављеном графичком, тзв.
+
+
+ „wizard“ режиму, ако се позове са опцијом <span class="path">-gui=wizard</span> (подразумевани режим на
+ Windows-у, у текстуалном режиму ако се позове са <span class="path">-gui=text</span> (подразумевани режим на свим
+ другим системима), и графичком режиму на експертском нивоу (тзв. „expert GUI“ режим),
+ који се позива са <span class="path">-gui=perltk</span>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Један од инсталираних програма је и <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;Manager, који се
+ позива помоћу tlmgr. Као и програм за инсталацију, он може да се користи
+ и у графичком (GUI) и у текстуалном режиму. Можете га користити да инсталирате и
+ деинсталирате пакете и да обавите разне конфигурационе задатке.
+ </li></ul>
+<!--l. 193--><p class="indent" > <a id="security"></a>
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.4 </span> <a
+ id="x1-60001.4"></a>На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности</h4>
+<!--l. 197--><p class="noindent" >Према нашем најдубљем знању и уверењу, основни <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;програми
+који чине језгро <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-a изузетно су робусни (и увек су били такви).
+Међутим, допунски програми који су укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live нису
+нужно на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да будете опрезни
+када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне податке;
+најсигурније што можете да урадите јесте да то увек радите у новом
+поддиректоријуму.
+<!--l. 205--><p class="indent" > Потреба за опрезом је нарочито важна на Windows-у, пошто Windows обично
+тражи програме у текућем директоријуму пре него на било ко другом
+месту, без обзира на путању за претрагу коју задаје корисник. Ово
+отвара широку лепезу могућности за напад. Ми смо санирали многе сигурносне
+пропусте, али неки превиди су без сумње и даље ту, нарочито у програмима
+који нам долазе са стране. Стога препоручујемо да проверите да ли радни
+директоријум садржи сумњиве, пре свега извршне фајлове (бинарне или
+скрипте). Њих обично нема, и свакако не би требало да се створе обичном обрадом неког
+документа.
+<!--l. 215--><p class="indent" > Коначно, <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(и пратећи програми) често стварају нове фајлове када
+обрађују документ, што је особина која се може злоупотребити на
+много разних начина. Да поновимо, обрада непознатих докумената у новом поддиректоријуму
+је најсигурније што можете да урадите.
+<!--l. 221--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.5 </span> <a
+ id="x1-70001.5"></a>Помоћ у раду</h4>
+<!--l. 224--><p class="noindent" >Заједница корисника <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а је активна и пријатељски расположена,
+тако да се и на најозбиљнија питања на крају нађе
+одговор. Међутим, ова подршка је неформалне природе будући да долази од
+волонтерā и случајних читалаца мејлинг-листа, тако да је нарочито
+важно да „урадите домаћи задатак“ пре него што нешто питате. (Ако више волите
+загарантовану комерцијалну подршку, можете се у у потпуности одрећи <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а и
+купити одговарајући систем; на страници <a
+href="http://tug.org/interest.html#vendors" class="url" >http://tug.org/interest.html#vendors</a>
+постоји списак таквих продаваца.)
+<!--l. 234--><p class="indent" > Ово је листа расположивих ресурса датих отприлике редоследом по коме
+препоручујемо да их користите:
+<!--l. 237--><p class="indent" >
+ <dl class="description"><dt class="description">
+Страница за почетнике </dt><dd
+class="description">Ако сте нови у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у, страница <a
+href="http://tug.org/begin.html" class="url" >http://tug.org/begin.html</a> нуди кратак
+ увод у систем.
+ </dd><dt class="description">
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> FAQ </dt><dd
+class="description">(питања везана за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> која се често постављају)
+ представља огромну збирку одговора на све врсте
+ питања, од најосновнијих до најсложенијих.
+ Та збирка је укључена у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live и налази се у директоријуму
+
+
+ <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/html/index.html" >texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/html/index.html</a>, а доступна је и на Интернету преко
+ <a
+href="http://www.tex.ac.uk/faq" class="url" >http://www.tex.ac.uk/faq</a>. Молимо Вас да одговоре прво овде потражите.
+ </dd><dt class="description">
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Catalogue </dt><dd
+class="description">(<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-каталог) Ако тражите неки специфичан пакет, фонт или програм,
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-каталог је место на коме треба отпочети претрагу. То је
+ огромна колекција свих ствари које имају везе са <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом.
+ Погледајте <a
+href="http://mirror.ctan.org/help/Catalogue/" class="url" >http://mirror.ctan.org/help/Catalogue/</a>.
+ </dd><dt class="description">
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> ресурси на Интернету </dt><dd
+class="description">Интернет-страница <a
+href="http://tug.org/interest.html" class="url" >http://tug.org/interest.html</a> садржи
+ многе линкове који имају везе са <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом, нарочито на бројне
+ књиге, приручнике и чланке о свим аспектима система.
+ </dd><dt class="description">
+архивирана подршка </dt><dd
+class="description">Два главна форума су Usenet група <a
+href="news:comp.text.tex" class="url" >news:comp.text.tex</a>
+ и мејлинг-листа <a
+href="mailto:texhax@tug.org" ><span class="path">texhax@tug.org</span></a>. Архиве ова два форума садрже велики
+ број питања и одговора прикупљених током много година; ове
+ претраживе архиве су доступне преко <a
+href="http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics" class="url" >http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics</a> и
+ <a
+href="http://tug.org/mail-archives/texhax" class="url" >http://tug.org/mail-archives/texhax</a>. Такође, обична претрага Интернета, на пример
+ преко <a
+href="http://google.com" class="url" >http://google.com</a>, никад није на одмет.
+ </dd><dt class="description">
+постављање питања </dt><dd
+class="description">Ако и даље
+ не можете да пронађете одговор, можете да поставите питање на
+ <span class="path">comp.text.tex</span> користећи Google или свој newsreader, или на <a
+href="mailto:texhax@tug.org" ><span class="path">texhax@
+ tug.org</span></a> путем електронске поште. Али, пре него што поставите питање,
+ <span class="emph">молимо Вас</span> да прочитате овај текст из FAQ
+ колекције како бисте увећали шансе да добијете користан
+ одговор: <a
+href="http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion" class="url" >http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion</a>. Треба поменути и
+ Интернет-страницу <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>
+ заједнице (<span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span> Community, <a
+href="http://www.latex-community.org/" class="url" >http://www.latex-community.org/</a>) и њихов
+ форум <a
+href="http://www.latex-community.org/forum/" class="url" >http://www.latex-community.org/forum/</a>, као и Интернет-портал <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;StackExchange,
+ <a
+href="http://tex.stackexchange.com/" class="url" >http://tex.stackexchange.com/</a>.
+ </dd><dt class="description">
+подршка везана за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live </dt><dd
+class="description">Ако желите да пријавите грешку или ако имате
+ предлоге и коментаре везане за дистрибуцију, инсталацију или
+ документацију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а, мејлинг-листа је <a
+href="mailto:tex-live@tug.org" ><span class="path">tex-live@tug.org</span></a>.
+ Међутим, ако се Ваше питање тиче употребе неког посебног програма
+ укљученог у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, молимо Вас да пишете особи која тренутно одржава
+ тај програм или на одговарајућу мејлинг-листу. Врло
+ често, покретање програма са параметром <span class="path">--help</span> даје адресу на
+ коју треба пријавити грешке.
+ </dd></dl>
+<!--l. 294--><p class="indent" > С друге стране, ту је пружање помоћи онима који
+постављају питања. И <span class="path">comp.text.tex</span> и <span class="path">texhax</span> су отворени за сваког, па стога
+будите слободни да се прикључите; почните да читате и помозите где можете.
+<!--l. 302--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">2 </span> <a
+ id="x1-80002"></a>Преглед <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live-а</h3>
+<!--l. 305--><p class="noindent" >Овај одељак описује садржај дистрибуције <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection
+и њеног саставног дела, <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а.
+<!--l. 307--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.1 </span> <a
+ id="x1-90002.1"></a><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection: <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, pro<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t, Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></h4>
+<!--l. 310--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection DVD обухвата:
+<!--l. 312--><p class="indent" >
+
+
+ <dl class="description"><dt class="description">
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live </dt><dd
+class="description">Комплетан <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> систем који се може инсталирати на диск. Интернет-страница
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-a је <a
+href="http://tug.org/texlive/" class="url" >http://tug.org/texlive/</a>.
+ </dd><dt class="description">
+Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> </dt><dd
+class="description">Варијанта <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а за Mac OS X; укључује инсталациони
+ програм
+ писан специјално за Mac OS X&nbsp;и још неке Mac апликације.
+ Интернет-страница пројекта је <a
+href="http://tug.org/mactex/" class="url" >http://tug.org/mactex/</a>.
+ </dd><dt class="description">
+pro<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t </dt><dd
+class="description">Рађен као проширење Windows
+ дистрибуције MiK<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, pro<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t&nbsp;укључује неколико допунских
+ алатки и поједностављује инсталацију. Он је
+ у потпуности независан од <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а и има сопствена упутства за инсталацију.
+ Интернет-страница pro<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t&nbsp;пројекта је <a
+href="http://tug.org/protext" class="url" >http://tug.org/protext</a>.
+ </dd><dt class="description">
+CTAN </dt><dd
+class="description">Сајт-копија (mirror) репозиторијума CTAN
+ (<a
+href="http://www.ctan.org" class="url" >http://www.ctan.org</a>).
+ </dd><dt class="description">
+<span class="texttt">texmf-extra</span> </dt><dd
+class="description">Директоријум са разним допунским
+ пакетима.
+ </dd></dl>
+<!--l. 335--><p class="indent" > Лиценце које одређују услове умножавања CTAN-а, пакета
+<span class="path">protext</span> и садржаја директоријума <span class="path">texmf-extra</span> нису нужно исте као у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у, па
+стога будите опрезни када их редистрибуирате или преправљате.
+<!--l. 341--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.2 </span> <a
+ id="x1-100002.2"></a><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live директоријуми највишег нивоа</h4>
+<!--l. 344--><p class="noindent" >Ево списка и кратких описа директоријумā највишег нивоа у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live
+инсталацији:
+<!--l. 347--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ bin </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 348--><p class="noindent" >Програми <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> система, груписани по платформама.
+ </dd><dt class="list">
+ readme-*.dir </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 350--><p class="noindent" >Кратак преглед <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-a и корисни линкови на разним језицима, у HTML и
+ текстуалном формату.
+ </dd><dt class="list">
+ source </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 353--><p class="noindent" >Изворни кôд свих програма који су укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live, укључујући средишње <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> дистрибуције
+ засноване на Web2C-у.
+ </dd><dt class="list">
+ texmf </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 357--><p class="noindent" >Погледајте опис променљиве <span class="path">TEXMFMAIN</span> у следећем
+ одељку.
+ </dd><dt class="list">
+ texmf-dist </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 360--><p class="noindent" >Погледајте опис променљиве <span class="path">TEXMFDIST</span> у следећем
+ одељку.
+
+
+ </dd><dt class="list">
+ tlpkg </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 363--><p class="noindent" >Скрипте, програми и подаци потребни за одржавање инсталације, као и
+ фајлови специфични за Windows.</dd></dl>
+<!--l. 367--><p class="indent" > Осим управо набројаних директоријума, на највишем нивоу
+дистрибуције налазе се и инсталационе скрипте и <span class="path">README</span> (<span class="path">ПРОЧИТАЈ-МЕ</span>)
+фајлови на разним језицима.
+<!--l. 371--><p class="indent" > Што се тиче документације, од помоћи могу да буду исцрпни линкови у
+фајлу <a
+href="../../../../doc.html" >doc.html</a>, који се налази у директоријуму највишег
+нивоа. Документација за поједине програме (приручници, man-странице,
+Info-фајлови) налази се у <span class="path">texmf/doc</span>. Документација за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;пакете и формате налази
+се у <span class="path">texmf-dist/doc</span>. Можете да употребите програм texdoc ако желите да пронађете било
+који део документације.
+<!--l. 379--><p class="indent" > Документација о самој дистрибуцији <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;налази се у
+<span class="path">texmf/doc/texlive</span> и доступна је на неколико језика:
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">енглески: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-en" >texmf/doc/texlive/texlive-en</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">италијански: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-it" >texmf/doc/texlive/texlive-it</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">кинески: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-zh-cn" >texmf/doc/texlive/texlive-zh-cn</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">немачки: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-de" >texmf/doc/texlive/texlive-de</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">пољски: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-pl" >texmf/doc/texlive/texlive-pl</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">руски: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-ru" >texmf/doc/texlive/texlive-ru</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">српски: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-sr" >texmf/doc/texlive/texlive-sr</a> (овај документ)
+ </li>
+ <li class="itemize">француски: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-fr" >texmf/doc/texlive/texlive-fr</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">чешки и словачки: <a
+href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-cz" >texmf/doc/texlive/texlive-cz</a></li></ul>
+<!--l. 394--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.3 </span> <a
+ id="x1-110002.3"></a>Садржај директоријума texmf</h4>
+<!--l. 397--><p class="noindent" >Овај одељак даје списак унапред дефинисаних променљивих
+које одређују распоред података унутар директоријума texmf,
+сврху којој служе, као и њихов подразумевани положај и
+својства унутар <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а. Команда <span class="texttt">tlmgr&nbsp;conf</span>
+приказује вредности ових променљивих тако да лако можете да видите на
+који директоријум (дрво) на Вашој инсталацији оне
+упућују.
+<!--l. 404--><p class="indent" > Сви ови директоријуми (дрвета), укључујући и лични, треба да
+поштују TDS&nbsp;(<span class="emph">структуру <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> директоријума</span>, односно
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Directory Structure &#8212; <a
+href="http://tug.org/tds" class="url" >http://tug.org/tds</a>), са свим безбројним поддиректоријумима
+карактеристичним за њу, иначе може да се деси да се неки фајлови не могу
+пронаћи. Одељак&nbsp;<a
+href="#x1-370003.4.6">3.4.6<!--tex4ht:ref: sec:local-personal-macros --></a> (стр.&nbsp;<a
+href="#x1-370003.4.6">43<!--tex4ht:ref: sec:local-personal-macros --></a>) детаљно се бави овом темом.
+<!--l. 412--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ TEXMFMAIN </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 413--><p class="noindent" >Дрво у коме се налазе витални делови система као што су конфигурациони
+ фајлови, помоћне скрипте и документација за програме.
+
+
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFDIST </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 416--><p class="noindent" >Дрво које садржи главни скуп макро-пакета, фонтова, итд.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFLOCAL </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 418--><p class="noindent" >Дрво које администратори могу да користе за инсталацију додатних или
+ надограђених макроа, фонтова, итд; садржај овог дрвета важи за цео
+ систем.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFHOME </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 421--><p class="noindent" >Дрво које корисници могу да
+ користе за своје личне инсталације додатних или надограђених
+ макроа, фонтова, итд; вредност ове променљиве динамички се прилагођава
+ положају личног директоријума сваког појединог корисника.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFCONFIG </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 425--><p class="noindent" >(Лично корисниково) дрво које апликације <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig</span></span>, <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil</span></span>
+ користе за чување измењених конфигурационих података.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFSYSCONFIG </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 428--><p class="noindent" >(Глобално важеће) дрво које користе апликације <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig-sys</span></span>,
+ <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap-sys</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil-sys</span></span> за чување измењених конфигурационих података.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFVAR </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 431--><p class="noindent" >(Лично корисниково) дрво које користе <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig</span></span>, <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil</span></span> за
+ чување аутоматски направљених података које разни програми
+ користе током рада, као што су формати и мапе.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFSYSVAR </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 435--><p class="noindent" >(Глобално важеће) дрво које користе <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig-sys</span></span>, <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap-sys</span></span> и
+ <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil-sys</span></span>, као и <span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr</span></span>, за чување аутоматски направљених података
+ које разни програми користе током рада, као што су формати и мапе.
+ </dd><dt class="list">
+ TEXMFCACHE </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 439--><p class="noindent" >Дрво (или више дрвета) које Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t&nbsp;MkIV користи за чување
+ (кешираних) радних података.</dd></dl>
+<!--l. 443--><p class="noindent" >Подразумевана структура директоријума изгледа овако:
+ <dl class="description"><dt class="description">
+корен система </dt><dd
+class="description">може да садржи више различитих издања <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а:
+ <dl class="list2"><dt class="list">
+ 2011 </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 448--><p class="noindent" >Претходно издање.
+ </dd><dt class="list">
+ 2012 </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 449--><p class="noindent" >Тренутно издање.
+ <dl class="list3"><dt class="list">
+ bin </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 451--><p class="noindent" >&nbsp;
+ <dl class="list4"><dt class="list">
+ i386-freebsd&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 453--><p class="noindent" >програми за FreeBSD
+
+
+ </dd><dt class="list">
+ i386-linux&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 454--><p class="noindent" >програми за GNU/Linux
+ </dd><dt class="list">
+ ... </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 455--><p class="noindent" >
+ </dd><dt class="list">
+ universal-darwin </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 456--><p class="noindent" >програми за Mac OS X
+ </dd><dt class="list">
+ win32&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 457--><p class="noindent" >програми за Windows</dd></dl>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 459--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFMAIN</span>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf-dist&nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 460--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFDIST</span>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf-var &nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 461--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFSYSVAR</span>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf-config </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 462--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span></dd></dl>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf-local </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 464--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFLOCAL</span>, заједнички за сва издања.</dd></dl>
+ </dd><dt class="description">
+корисников лични директоријум </dt><dd
+class="description">(<span class="texttt">$HOME</span> или <span
+ class="texttt">%USERPROFILE%</span>)
+ <dl class="list2"><dt class="list">
+ .texlive2011 </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 469--><p class="noindent" >Лични направљени и конфигурациони подаци за претходно издање.
+ </dd><dt class="list">
+ .texlive2012 </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 471--><p class="noindent" >Лични направљени и конфигурациони подаци за тренутно издање.
+ <dl class="list3"><dt class="list">
+ texmf-var&nbsp;&nbsp;&nbsp; </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 474--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFVAR</span>, <span class="path">TEXMFCACHE</span>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf-config </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 475--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFCONFIG</span></dd></dl>
+ </dd><dt class="list">
+ texmf </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 477--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFHOME</span> Лични макрои итд.</dd></dl>
+ </dd></dl>
+<!--l. 482--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.4 </span> <a
+ id="x1-120002.4"></a>Проширења <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а</h4>
+<!--l. 485--><p class="noindent" >Кнутов [Knuth] оригинални <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> је замрзнут: осим ретких поправки грешака, у њега
+се не уносе никакве исправке. Изворни <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> је још увек присутан у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у као
+програм tex, и тако ће и остати у будућности. <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live садржи неколико проширених
+варијанти <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а:
+<!--l. 490--><p class="indent" >
+
+
+ <dl class="description"><dt class="description">
+e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> </dt><dd
+class="description">додаје неколико нових примитивā&nbsp;
+ (којe се односе на проширење макроа, читање симболā,
+ класе ознака, додатне могућности за отклањање грешака и
+ још пуно тога), као и проширење звано <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>--XE T које служи за
+ припрему докумената са садржајем на језицима који се пишу са
+ лева на десно, уз оне који се пишу са десна на лево. У подразумеваном режиму,
+ e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> је 100% компатибилан са стандардним <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом. Погледајте
+ <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf" >texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf</a>.
+ </dd><dt class="description">
+pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> </dt><dd
+class="description">је изграђен на проширењима које је донео
+ e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, додајући на
+ њих подршку за прављење докумената директно у PDF формату
+ (поред уобичајеног DVI) и много проширења невезаних за излаз. Ово
+ је програм који се користи за већину формата, као што су etex,
+ latex, pdflatex. Интернет страница пројекта је <a
+href="http://www.pdftex.org/" class="url" >http://www.pdftex.org/</a>.
+ Упутство за употребу је <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf" >texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf</a>, а примери
+ који демонстрирају неке од његових могућности налазе
+ се у <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/samplepdf/samplepdf.tex" >texmf-dist/doc/pdftex/manual/samplepdf/samplepdf.tex</a>.
+ </dd><dt class="description">
+Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> </dt><dd
+class="description">је предвиђен да буде наследник pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, и углавном је
+ (мада не у потпуности) компатибилан са својим претходницима. Намера
+ је такође да он буде функционални надскуп Aleph-а (погледајте
+ ниже), премда нема намере да се подржи техничка компатибилност. Уграђени
+ интерпретер језика Lua (<a
+href="http://www.lua.org/" class="url" >http://www.lua.org/</a>) омогућава елегантна
+ решења за многе тешко решиве проблеме у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у. Када се позива као <span class="path">texlua</span>,
+ функционише као самостални Lua интерпретер и као такав је већ
+ у употреби унутар <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а. Интернет-страница пројекта је
+ <a
+href="http://www.luatex.org/" class="url" >http://www.luatex.org/</a> а приручник је <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/luatex/luatexref-t.pdf" >texmf-dist/doc/luatex/luatexref-t.pdf</a>.
+ </dd><dt class="description">
+Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> </dt><dd
+class="description">додаје подршку за унос текста према Unicode стандарду уз употребу OpenType
+ фонтова; Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;може да користи фонтове који већ постоје
+ на систему; ова подршка је урађена уз употребу спољних
+ библиотека. Погледајте <a
+href="http://tug.org/xetex" class="url" >http://tug.org/xetex</a>.
+ </dd><dt class="description">
+Omega&nbsp;(Omega) </dt><dd
+class="description">је заснован на Unicode стандарду (сваки знак заузима 16 бита), па
+ стога подржава рад са скоро свим светским писмима у исто време. Он подржава и
+ тзв. „Omega процесе превођења“ („Omega&nbsp;Translation Processes“ &#8212; OTP)
+ за извођење сложених транформација над произвољним
+ улазом. Omega није више укључен у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live као одвојени
+ програм; одржавамо само Aleph (погледајте испод).
+ </dd><dt class="description">
+Aleph </dt><dd
+class="description">комбинује проширења која су донели Omega&nbsp;и e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>.
+ Погледајте <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/aleph/base" >texmf-dist/doc/aleph/base</a>.
+ </dd></dl>
+<!--l. 541--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.5 </span> <a
+ id="x1-130002.5"></a>Други истакнути програми у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live</h4>
+<!--l. 543--><p class="noindent" >Ево неколико других важних програма који су укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live и који
+се често користе:
+<!--l. 546--><p class="indent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ bibtex, bibtex8 </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 548--><p class="noindent" >подршка за прављење библиографијā.
+
+
+ </dd><dt class="list">
+ makeindex, xindy </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 549--><p class="noindent" >подршка за прављење индексā.
+ </dd><dt class="list">
+ dvips </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 550--><p class="noindent" >пребацује DVI формат у PostScript.
+ </dd><dt class="list">
+ xdvi </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 551--><p class="noindent" >програм за приказивање DVI формата у графичком систему X (X Window System).
+ </dd><dt class="list">
+ dvilj </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 553--><p class="noindent" >DVI драјвер за породицу штампачā HP LaserJet.
+ </dd><dt class="list">
+ dviconcat, dviselect </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 554--><p class="noindent" >рад са документима у DVI формату.
+ </dd><dt class="list">
+ dvipdfmx </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 555--><p class="noindent" >пребацује DVI у PDF; служи као алтернатива приступу који
+ омогућава pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(објашњено у претходном одељку).
+ </dd><dt class="list">
+ psselect, psnup... </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 557--><p class="noindent" >алатке за баратање PostScript документима.
+ </dd><dt class="list">
+ pdfjam, pdfjoin... </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 558--><p class="noindent" >алатке за баратање PDF документима.
+ </dd><dt class="list">
+ texexec, texmfstart </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 559--><p class="noindent" >програми за Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t и PDF.
+ </dd><dt class="list">
+ tex4ht </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 560--><p class="noindent" >конвертор из <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а у HTML, XML и много других формата.</dd></dl>
+<!--l. 565--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.6 </span> <a
+ id="x1-140002.6"></a>Фонтови у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live</h4>
+<!--l. 568--><p class="noindent" >У <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live је укључен велики број векторских фонтова високог квалитета.
+Погледајте <a
+href="http://tug.org/fonts" class="url" >http://tug.org/fonts</a> и <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/fonts/free-math-font-survey" >texmf-dist/doc/fonts/free-math-font-survey</a>.
+<!--l. 573--><p class="indent" > <a id="installation"></a>
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">3 </span> <a
+ id="x1-150003"></a>Инсталација</h3>
+<!--l. 577--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.1 </span> <a
+ id="x1-160003.1"></a>Покретање инсталационог програма</h4>
+<!--l. 580--><p class="noindent" >За почетак, потребан Вам је <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection DVD или програм за инсталирање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live-а преко Интернета (net installer). Пронађите инсталациону скрипту: она се зове <span class="path">install-tl</span> на
+Unix-има, а <span class="path">install-tl.bat</span> на Windows-у. На страници <a
+href="http://tug.org/texlive/acquire.html" class="url" >http://tug.org/texlive/acquire.html</a> налазе се додатне
+информације како можете да дођете до софтвера.
+<!--l. 587--><p class="indent" >
+
+
+ <dl class="description"><dt class="description">
+Net installer: </dt><dd
+class="description">Скините га са CTAN-а, налази се у директоријуму <span class="path">systems/texlive/
+ tlnet</span>; преко путање <a
+href="http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet" class="url" >http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet</a> бићете
+ аутоматски пребачени на географски најближи сајт-копију
+ (mirror) који садржи најновије верзије целокупног
+ садржаја. Можете да преузмете <span class="path">install-tl.zip</span>, који се може користити
+ и под Unix-ом и под Windows-ом, или значајно мањи <span class="path">install-unx.tar.gz</span>
+ (само за Unix). Када распакујете фајл који сте преузели, у
+ поддиректоријуму <span class="path">install-tl</span> наћи ћете фајлове <span class="path">install-tl</span>
+ и <span class="path">install-tl.bat</span>.
+ </dd><dt class="description">
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Collection DVD: </dt><dd
+class="description">Уђите у директоријум <span class="path">texlive</span> на DVD-ју. На
+ Windows-у се инсталациони програм обично сам покреће када убаците DVD. DVD
+ можете добити ако постанете члан неке групе корисника <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а (наша срдачна препорука да
+ урадите тако, погледајте <a
+href="http://tug.org/usergroups.html" class="url" >http://tug.org/usergroups.html</a>), тако што ћете га
+ купити (<a
+href="http://tug.org/store" class="url" >http://tug.org/store</a>), или тако што ћете сами нарезати ISO&nbsp;фајл.
+ На већини система можете и да директно приступите садржају ISO
+ одраза („mount“). Ако после инсталације преко DVD-ја или ISO одраза
+ желите да наставите са надоградњама преко Интернета, погледајте
+ одељак&nbsp;<a
+href="#x1-340003.4.3">3.4.3<!--tex4ht:ref: sec:dvd-install-net-updates --></a>.
+ </dd></dl>
+<!--l. 612--><p class="indent" > Без обзира на то који извор користите, покреће се један исти инсталер.
+Највидљивија разлика је то што преко мреже („Net installer“)
+добијате пакете који су доступни у том тренутку. За разлику од тога,
+DVD и ISO фајлови се не освежавају у периоду између главних
+издања.
+<!--l. 618--><p class="indent" > Наредни одељци детаљно објашњавају како се
+инсталациони програм користи.
+<!--l. 621--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.1 </span> <a
+ id="x1-170003.1.1"></a>Unix</h5>
+<!--l. 623--><p class="noindent" >Од сада па надаље, <span class="texttt"»</span> означава „промпт“ („shell prompt“); оно што
+уноси корисник приказано је <span class="command">подебљаним</span> <span
+class="command">словима</span>. Скрипта <span class="path">install-tl</span> је написана у језику Perl.
+Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа
+овако: <div class="alltt">
+<!--l. 628--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span
+class="command">cd&nbsp;/путања/до/програма/за/инсталацију</span>
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">perl&nbsp;install-tl</span>
+</div>
+</div> (Уместо тога, можете је позвати са <span class="command">perl
+/путања/до/инсталера/install-tl</span> или са <span class="command">./install-tl</span> ако
+је скрипта извршни фајл &#8212; има „права на извршавање“, речено Unix
+језиком &#8212; итд; нећемо понављати све ове варијације.)
+Може се десити да је потребно да повећате прозор свог терминала како би у
+њега стао цео садржај програма (слика&nbsp;<a
+href="#x1-19061r1">1<!--tex4ht:ref: fig:text-main --></a>).
+<!--l. 638--><p class="indent" > Ако желите да обавите инсталацију у експертском графичком режиму („expert GUI“,
+слика&nbsp;<a
+href="#x1-19062r2">2<!--tex4ht:ref: fig:gui-main --></a>), биће Вам потребан <span class="path">Perl/TK</span> модул компајлиран са XFT подршком; то
+је обично тако на GNU/Linux-у, али није нужно случај на другим
+системима.<span class="footnote-mark"><a
+href="#fn2x0" id="fn2x0-bk"><sup class="textsuperscript">2</sup></a></span><a
+ id="x1-17001f2"></a>
+Када све буде спремно, откуцајте: <div class="alltt">
+<!--l. 646--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">perl&nbsp;install-tl&nbsp;-gui</span>
+
+
+</div>
+</div>
+<!--l. 649--><p class="indent" > Ако желите да видите комплетан списак разних опција, откуцајте:
+<div class="alltt">
+<!--l. 650--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">perl&nbsp;install-tl&nbsp;-help</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 653--><p class="indent" > Упозорење везано за корисничка овлашћења на Unix системима:
+Инсталациони програм <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а ће поштовати Ваш <span class="path">umask</span> који важи у време
+инсталације. Дакле, ако желите да инсталирани систем користе и други корисници, побрините
+се да подесите одговарајуће дозволе, на пример, <span class="path">umask&nbsp;002</span>. Исцрпније
+информације о команди <span class="path">umask</span> можете пронаћи у документацији на Вашем
+систему.
+<!--l. 660--><p class="indent" > Посебни обзири везани за Cygwin: За разлику од других система компатибилних са Unix-ом, Cygwin
+у свом стандардном облику не садржи све неопходне програме који су потребни
+инсталационом програму <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а. Одељак&nbsp;<a
+href="#x1-200003.1.4">3.1.4<!--tex4ht:ref: sec:cygwin --></a> посвећен је овој
+теми.
+<!--l. 666--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.2 </span> <a
+ id="x1-180003.1.2"></a>MacOSX</h5>
+<!--l. 668--><p class="noindent" >Као што је поменуто у одељку&nbsp;<a
+href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a>, за Mac OS X је припремљена
+посебна дистрибуција по имену Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(<a
+href="http://tug.org/mactex" class="url" >http://tug.org/mactex</a>). Препоручујемо да
+на Mac OS X систему користите изворни инсталациони програм уместо оног који је
+укључен у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;зато што ће Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;верзија урадити и нека
+додатна подешавања специфична за Mac OS X, пре свега она која Вам
+омогућавају да се лако пребацујете са једне на другу
+дистрибуцију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а (Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, Fink, MacPorts...).
+<!--l. 677--><p class="indent" > Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;је строго заснован на <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у и главни <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;директоријуми
+су у потпуности исти. Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;на ту структуру додаје неколико допунских
+директоријума са документацијом и апликацијама специфичним за
+Mac.
+<!--l. 682--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.3 </span> <a
+ id="x1-190003.1.3"></a>Windows</h5>
+<!--l. 684--><p class="noindent" >Ако користите програм за инсталацију преко Интернета (net installer) или ако се инсталациони
+програм са DVD-ја не отвори аутоматски, двапут кликните <span class="path">install-tl.bat</span>. Ако желите да имате
+више могућности око подешавања разних параметара, нпр. да изаберете или не
+изаберете поједине колекције пакета, уместо поменутог програма покрените
+<span class="path">install-tl-advanced.bat</span>.
+<!--l. 691--><p class="indent" > Инсталациони програм се може покренути и са командне линије (command-prompt). У
+наставку текста, <span class="texttt"»</span> ће означавати промпт; оно што куца
+корисник биће штампано <span class="command">подебљаним</span> <span
+class="command">словима</span>. Када уђете у директоријум у коме се налази
+инсталациони програм, откуцајте: <div class="alltt">
+<!--l. 696--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">install-tl</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 699--><p class="indent" > Можете да употребите и апсолутну путању, на пример: <div class="alltt">
+<!--l. 700--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">D:\texlive\install-tl</span>
+
+
+</div>
+</div> Овај конкретан пример значи да користите <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection&nbsp;DVD и да је ознака
+оптичког драјва на Вашем компјутеру <span class="path">D:</span>. Слика&nbsp;<a
+href="#x1-19063r3">3<!--tex4ht:ref: fig:wizard-w32 --></a> приказује
+поједностављени графички („wizard“) режим рада инсталационог програма;
+овај режим се на Windows-у подразумева.
+<!--l. 708--><p class="indent" > Ако хоћете да инсталирате у текстуалном режиму, откуцајте: <div class="alltt">
+<!--l. 709--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">install-tl&nbsp;-no-gui</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 712--><p class="indent" > Комплетан списак опцијā добићете ако откуцате: <div class="alltt">
+<!--l. 713--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">install-tl&nbsp;-help</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 716--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-19061r1"></a>
+
+
+<div class="fancyvrb" id="fancyvrb1"><a
+ id="x1-19002r1"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Installing</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;TeX</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Live</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;2012</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;from:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19004r2"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Platform:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;"Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux"</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19006r3"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Distribution:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;live</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(compressed)</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19008r4"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19010r5"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Detected</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;platform:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19012r6"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19014r7"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;B&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;platforms:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;1</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;out</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;19</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19016r8"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19018r9"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;S&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;installation</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(scheme-full)</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19020r10"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;84</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collections</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;out</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;85,</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;disk</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;space</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;required:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;3091</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;MB</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19022r11"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19024r12"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Customizing</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;installation</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme:</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19026r13"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;C&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;standard</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collections</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19028r14"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;L&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;language</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collections</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19030r15"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19032r16"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;D&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;directories:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19034r17"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;TEXDIR</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(the</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;main</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;TeX</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;directory):</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19036r18"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;/usr/local/texlive/2012</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19038r19"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19040r20"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19042r21"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;O&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;options:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19044r22"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;use</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;letter</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;size</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;instead</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;A4</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;by</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;default</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19046r23"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19048r24"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19050r25"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;V&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;set</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;up</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;for</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;portable</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;installation</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19052r26"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19054r27"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Actions:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19056r28"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;I&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;start</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;installation</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;to</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;hard</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;disk</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19058r29"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;H&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;help</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-19060r30"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;Q&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;quit</span></div>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;1: </span><span
+class="content">Главни екран инсталационог програма (GNU/Linux)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-19061r1 -->
+
+
+<!--l. 751--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure">
+<!--l. 753--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-19062r2"></a>
+
+
+
+<!--l. 754--><p class="noindent" ><img
+src="images/tl2012-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;2: </span><span
+class="content">Инсталациони програм у експертском графичком („Expert GUI“) режиму (FreeBSD)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-19062r2 -->
+
+
+<!--l. 757--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure">
+<!--l. 759--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-19063r3"></a>
+
+
+
+<!--l. 760--><p class="noindent" ><img
+src="images/tl2012-install-tl-wizard-win32-sr.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;3: </span><span
+class="content">Инсталациони програм у поједностављеном графичком („Wizard“)
+режиму (Windows)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-19063r3 -->
+
+
+<!--l. 763--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure">
+<!--l. 766--><p class="indent" > <a id="cygwin"></a>
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.4 </span> <a
+ id="x1-200003.1.4"></a>Cygwin</h5>
+<!--l. 770--><p class="noindent" >Инсталациони програм <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а ради само на Cygwin 1.7. Пре него што почнете инсталацију,
+покрените Cygwin-ов програм <span class="path">setup.exe</span> како бисте инсталирали пакете <span class="path">perl</span> и <span class="path">wget</span> уколико не
+постоје на Вашем систему. Препоручују се и ови додатни пакети:
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize"><span class="path">fontconfig</span> [потребан за Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>]
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="path">ghostscript</span> [потребан за више разних програма]
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="path">libXaw7</span> [потребан за <span class="path">xdvi</span>]
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="path">ncurses</span> [обезбеђује команду <span class="path">clear</span> коју користи инсталациони
+ програм]</li></ul>
+<!--l. 784--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.5 </span> <a
+ id="x1-210003.1.5"></a>Инсталација у текстуалном режиму</h5>
+<!--l. 786--><p class="noindent" >Слика&nbsp;<a
+href="#x1-19061r1">1<!--tex4ht:ref: fig:text-main --></a> приказује главни екран инсталационог програма у текстуалном режиму рада на
+Unix-у. Текстуални режим је стандард на Unix-у.
+<!--l. 790--><p class="indent" > У овом режиму, инсталациони програм се искључиво ослања на командну
+линију; употреба курзора није могућа. На пример, не можете да употебите
+дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и унос текста. Просто откуцате
+нешто на промпту (разлика између великих и малих слова је битна) и
+притиснете Enter; тада се цео екран терминала поново испуњава измењеним
+садржајем.
+<!--l. 797--><p class="indent" > Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је
+дизајниран да ради на што је год могуће већем броју
+оперативних система, укључујући и оне са тако једноставним
+инсталацијама које садрже само чист Perl.
+<!--l. 803--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.6 </span> <a
+ id="x1-220003.1.6"></a>Инсталација у експертском графичком режиму</h5>
+<!--l. 805--><p class="noindent" >Слика&nbsp;<a
+href="#x1-19062r2">2<!--tex4ht:ref: fig:gui-main --></a> приказује експертски графички режим рада на FreeBSD систему. Основна разлика у
+односу на текстуални режим јесте то што овде можете да користите дугмиће и
+меније.
+<!--l. 809--><p class="indent" > Овај режим рада се може изричито позвати помоћу <div class="alltt">
+<!--l. 810--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">install-tl&nbsp;-gui=perltk</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 815--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.7 </span> <a
+ id="x1-230003.1.7"></a>Инсталација у поједностављеном графичком („wizard“)
+режиму</h5>
+<!--l. 817--><p class="noindent" >Ако није другачије захтевано, на Windows-у инсталациони програм користи
+најједноставнији режим рада који смо могли да осмислимо и
+који се зове „wizard“ („чаробњак“ &#8212; слика <a
+href="#x1-19063r3">3<!--tex4ht:ref: fig:wizard-w32 --></a>). Програм у том режиму инсталира све и
+не пита скоро ништа. Ако желите да подешавате инсталацију, треба да користите неки од горе
+описаних режима.
+<!--l. 824--><p class="indent" > Овај режим се може изричито позвати помоћу <div class="alltt">
+
+
+<!--l. 825--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">install-tl&nbsp;-gui=wizard</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 829--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.2 </span> <a
+ id="x1-240003.2"></a>Употреба инсталационог програма</h4>
+<!--l. 832--><p class="noindent" >Инсталер је направљен са намером да буде мање-више јасан по себи,
+али ево неколико напомена о разним опцијама.
+<!--l. 835--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.1 </span> <a
+ id="x1-250003.2.1"></a>Мени за избор платформе (само на Unix-у)</h5>
+<!--l. 838--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-25043r4"></a>
+
+
+<div class="fancyvrb" id="fancyvrb2"><a
+ id="x1-25002r1"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Available</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;platforms:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25004r2"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;===============================================================================</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25006r3"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;a</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;alpha-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;DEC</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Alpha</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25008r4"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;b</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;amd64-freebsd</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;FreeBSD</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25010r5"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;c</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;amd64-kfreebsd</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/kFreeBSD</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25012r6"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;d</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;armel-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;ARM</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25014r7"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;e</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-cygwin</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Cygwin</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25016r8"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;f</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-freebsd</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;FreeBSD</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25018r9"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;g</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-kfreebsd</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/kFreeBSD</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25020r10"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;h</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25022r11"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i386-solaris</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Intel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Solaris</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25024r12"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;j</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;mips-irix</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;SGI</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;IRIX</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25026r13"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;k</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;mipsel-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;mipsel</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Linux</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25028r14"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;l</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;powerpc-aix</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;PowerPC</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;AIX</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25030r15"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;m</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;powerpc-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;PowerPC</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25032r16"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;o</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;sparc-solaris</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Sparc</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Solaris</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25034r17"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;p</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;universal-darwin</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;universal</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;binaries</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;for</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;MacOSX/Darwin</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25036r18"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;s</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;win32</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Windows</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25038r19"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;t</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64-darwin</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;MacOSX/Darwin</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25040r20"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;u</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64-linux</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-25042r21"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;v</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64-solaris</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;x86_64</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;with</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Solaris</span></div>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;4: </span><span
+class="content">Мени за избор платформе (тј. архитектуре и оперативног система) за програме</span></div><!--tex4ht:label?: x1-25043r4 -->
+
+
+<!--l. 863--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure">
+<!--l. 865--><p class="indent" > Слика&nbsp;<a
+href="#x1-25043r4">4<!--tex4ht:ref: fig:bin-text --></a> приказује мени са подржаним платформама (в.&nbsp;фусноту 1 за
+објашњење израза „платформа“) за програме, у текстуалном режиму.
+Подразумева се да ће бити инсталиране само верзије програма за тип процесора и
+оперативни систем на коме сте покренули инсталацију. Можете, међутим, изабрати и
+да инсталирате верзије програма и за неке друге платформе. Ово може да буде
+корисно ако се <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;заједнички користи на мрежи са разнородним машинама или на
+компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних
+система.
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.2 </span> <a
+ id="x1-260003.2.2"></a>Избор компоненти</h5>
+<!--l. 878--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-26025r5"></a>
+
+
+<div class="fancyvrb" id="fancyvrb3"><a
+ id="x1-26002r1"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Select</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26004r2"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;===============================================================================</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26006r3"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;a</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;full</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(everything)</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26008r4"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;b</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;medium</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(small</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;+</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;more</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;packages</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;and</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;languages)</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26010r5"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;c</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;small</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(basic</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;+</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xetex,</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;metapost,</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;a</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;few</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;languages)</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26012r6"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;d</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;basic</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(plain</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;and</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;latex)</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26014r7"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;e</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;minimal</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(plain</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;only)</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26016r8"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;f</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;ConTeXt</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26018r9"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;g</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;GUST</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;TeX</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Live</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26020r10"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;h</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;teTeX</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;(more</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;than</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;medium,</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;but</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;nowhere</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;near</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;full)</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26022r11"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;i</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;XML</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;scheme</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-26024r12"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;j</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;custom</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;selection</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collections</span></div>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;5: </span><span
+class="content">Мени са шемама</span></div><!--tex4ht:label?: x1-26025r5 -->
+
+
+<!--l. 894--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure">
+<!--l. 896--><p class="indent" > Слика&nbsp;<a
+href="#x1-26025r5">5<!--tex4ht:ref: fig:scheme-text --></a> приказује <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-ов мени са шемама; преко њега можете изабрати
+„шему“, тј. један кохерентан скуп колекција пакета. Подразумевана
+„пуна“ (full) шема инсталира све. Препоручује се да тако и урадите; ипак, можете
+да изаберете и „основну“ (basic) шему прикладну за мале системе, „минималну“ (minimal)
+шему за потребе тестирања и „средњу“ (medium) шему &#8212; заправо teTeX &#8212;
+нешто у средини између претходна два. Постоје такође и разне
+специјализоване шеме и шеме прилагођене некој посебној
+земљи.
+<!--l. 906--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-26026r6"></a>
+
+
+<div
+>
+<!--l. 907--><p class="noindent" >
+
+<!--l. 908--><p class="noindent" ><img
+src="images/tl2012-install-tl-collections-freebsd-sr.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;6: </span><span
+class="content">Мени са колекцијама</span></div><!--tex4ht:label?: x1-26026r6 -->
+</div>
+
+
+<!--l. 911--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure">
+<!--l. 913--><p class="indent" > Одабир шеме може да се даље разради помоћу менија „Стандардне
+колекције“ и „Језичке колекције“ (слика&nbsp;<a
+href="#x1-26026r6">6<!--tex4ht:ref: fig:collections-gui --></a>, овог пута, за промену, приказани у
+графичком режиму).
+<!--l. 917--><p class="indent" > Колекције су за један ниво детаљније него шеме &#8212;
+поједностављено речено, једна шема се састоји од неколико
+колекција, колекција се састоји од једног или више пакетā, а
+пакет (најнижи ниво груписања у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у) садржи стварне фајлове
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;макроа, фонтова, итд.
+<!--l. 922--><p class="indent" > Ако желите још више контроле него што нуде менији са колекцијама,
+можете да користите <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live Manager (tlmgr) након инсталације (подгледајте
+одељак&nbsp;<a
+href="#x1-450005">5<!--tex4ht:ref: sec:tlmgr --></a>); помоћу њега можете да контролишете инсталацију на
+нивоу пакетā.
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.3 </span> <a
+ id="x1-270003.2.3"></a>Директоријуми</h5>
+<!--l. 930--><p class="noindent" >Подразумевани распоред директоријумā описан је у одељку&nbsp;<a
+href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>, стр.&nbsp;<a
+href="#x1-110002.3">9<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>.
+Стандардна локација директоријума <span class="path">TEXDIR</span> је <span class="path">/usr/local/texlive/2012</span> на
+Unix-у и <span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%\texlive\2012</span></span> на Windows-у.
+<!--l. 936--><p class="indent" > Главни разлог да промените ове вредности јесте ако немате право уписивања на
+подразумевано место. Не морате да будете root или администратор да бисте инсталирали <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, али
+морате имати право уписивања у циљни директоријум.
+<!--l. 941--><p class="indent" > Разумна алтернатива јесте неки директоријум унутар личног директоријума,
+посебно ако ћете једини корисник бити Ви. Ознака за лични доректоријум
+је „<span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span>“, на пример „<span class="obeylines-h"><span class="verb">~/texlive/2012</span></span>“.
+<!--l. 945--><p class="indent" > Препоручујемо да укључите ознаку за годину у име изабраног директоријума
+како бисте били у могућности да држите различита издања <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а једно
+поред другог. (Такође, можете и да помоћу симболичког линка направите име
+независно од верзије, нпр. <span class="path">/usr/local/texlive-cur</span> и да тај линк касније
+промените након тестирања новог издања.)
+<!--l. 952--><p class="indent" > Промена вредности променљиве <span class="path">TEXDIR</span> у инсталационом програму повлачи за собом и
+промену директоријумā <span class="path">TEXMFLOCAL</span>, <span class="path">TEXMFSYSVAR</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>.
+<!--l. 957--><p class="indent" > Препоручујемо да користите <span class="path">TEXMFHOME</span> као место за личне макрое и пакете.
+Подразумевана вредност је <span class="obeylines-h"><span class="verb">~/texmf</span></span>. Насупрот <span class="path">TEXDIR</span>-у, овде се ознака <span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span> чува у
+новозаписаним конфигурационим фајловима зато што означава лични директоријум
+било ког појединца који користи <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>. Он на Unix-у узима вредност <span class="path">$HOME</span> а на
+Windows-у постаје <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%</span></span>. Посебна, већ помало сувишна напомена:
+<span class="path">TEXMFHOME</span>, као и сва дрвета са подацима, мора бити организовано у складу са TDS; у противном се
+може десити да фајлови не могу да се пронађу.
+<!--l. 967--><p class="indent" > <span class="path">TEXMFVAR</span> је место где се смештају кеширани подаци који се
+стварају током рада програмā и који се разликују од корисника
+до корисника. Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t&nbsp;MkIV користи у те сврхе директоријум <span class="path">TEXMFCACHE</span>
+(погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-360003.4.5">3.4.5<!--tex4ht:ref: sec:context-mkiv --></a>, стр.&nbsp;<a
+href="#x1-360003.4.5">42<!--tex4ht:ref: sec:context-mkiv --></a>).
+<!--l. 974--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.4 </span> <a
+ id="x1-280003.2.4"></a>Опције</h5>
+<!--l. 977--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-28025r7"></a>
+
+
+<div class="fancyvrb" id="fancyvrb4"><a
+ id="x1-28002r1"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Options</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;setup:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28004r2"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;===============================================================================</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28006r3"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;P&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;use</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;letter</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;size</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;instead</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;A4</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;by</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;default:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28008r4"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;E&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;execution</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;restricted</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;list</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;programs:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28010r5"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;F&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;create</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;format</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;files:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28012r6"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;D&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;font/macro</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;doc</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;tree:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28014r7"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;S&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;font/macro</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;source</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;tree:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28016r8"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;L&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;create</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;symlinks</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;in</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;standard</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;directories:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;]</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28018r9"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;binaries</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;to:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28020r10"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;manpages</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;to:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28022r11"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;info</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;to:</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-28024r12"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;&lt;Y&gt;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;after</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;installation,</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;get</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;package</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;updates</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;from</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;CTAN:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;[X]</span></div>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;7: </span><span
+class="content">Мени са опцијама (Unix)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-28025r7 -->
+
+
+<!--l. 993--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure">
+<!--l. 995--><p class="indent" > Слика&nbsp;<a
+href="#x1-28025r7">7<!--tex4ht:ref: fig:options-text --></a> приказује мени са опцијама у текстуалном режиму рада. Следи више
+информација о свакој од њих:
+ <dl class="description"><dt class="description">
+узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4 </dt><dd
+class="description">(use letter size instead of A4 by
+ default): Избор подразумеване величине папира. Наравно, можете да употребите било
+ коју величину папира ако се за тим укаже потреба у неком посебном документу.
+ </dd><dt class="description">
+извршавање ограничене листе програма </dt><dd
+class="description">(execution of restricted list of programs): Почев
+ од <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;2010, покретање једног броја спољних
+ програма дозвољено је у стандардној инсталацији.
+ Листа дозвољених програма (која је веома кратка) дата
+ је у <span class="path">texmf.cnf</span>. Више детаља можете наћи у списку новитета за
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;2010 (одељак&nbsp;<a
+href="#x1-790009.1.7">9.1.7<!--tex4ht:ref: sec:2010news --></a>).
+ </dd><dt class="description">
+направи фајлове са форматима </dt><dd
+class="description">(create format files):
+ Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место
+ на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите
+ ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби
+ бити прављени у личним директоријумима корисника (дрво <span class="path">TEXMFVAR</span>).
+ На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави нова
+ верзија програма или правила за прелом текста, па корисник лако може да има
+ проблем са некомпатибилним форматима.
+ </dd><dt class="description">
+инсталирај изворни кôд и документацију фонтова и макроа </dt><dd
+class="description">
+ (install font/macro doc/source tree): Ове опције Вам омогућавају
+ да изоставите
+ преузимање са Интернета или инсталацију документације и
+ изворног кôда који постоје за већину пакета.
+ Искључивање ове опције се не препоручује.
+ </dd><dt class="description">
+направи симболичке линкове у системским директоријумима </dt><dd
+class="description">
+ (create symlinks in standard directories): Ова опција (само на Unix-у) служи
+ да избегнете подешавање променљивих из радног окружења
+ (environment variables). Без ове опције, директоријуми <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а
+ обично морају да се додају у <span class="path">PATH</span>, <span class="path">MANPATH</span> и <span class="path">INFOPATH</span>.
+ Биће Вам потребно и овлашћење за уписивање у
+ те системске директоријуме. Изричито саветујемо да употребом ове
+ опције <span class="emph">не дирате</span> инсталацију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а
+ која је део Вашег система. Она је намењена пре свега
+ да би се <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live систему приступало кроз директоријуме који су
+ већ познати кориснику, као што је <span class="path">/usr/local/bin</span> али само ако они пре
+ тога нису садржавали никакве фајлове везане за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>.
+ </dd><dt class="description">
+после инсталације обнављати пакете преко CTAN-а </dt><dd
+class="description">(after installation, get
+ package updates from CTAN): Када инсталирате са DVD-ја, ова опција се
+ подразумева зато што већина корисника жели да преузме све нове верзије
+ пакета са CTAN-а које се појаве током године. Једини разумни
+ разлог да искључите ову опцију појављује се
+ у случају када са DVD-ја инсталирате само део система и планирате
+ да га касније проширите. У сваком случају, репозиторијум
+ пакетā који се користи за инсталацију и за будуће
+ освежавање система може да се подеси и касније; погледајте
+ одељке&nbsp;<a
+href="#x1-300003.3.1">3.3.1<!--tex4ht:ref: sec:location --></a> и&nbsp;<a
+href="#x1-340003.4.3">3.4.3<!--tex4ht:ref: sec:dvd-install-net-updates --></a>.</dd></dl>
+<!--l. 1053--><p class="indent" > Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете „<span class="obeylines-h"><span class="verb">I</span></span>“
+како бисте започели поступак инсталације. Када се све заврши, пређите на
+
+
+одељак&nbsp;<a
+href="#x1-310003.4">3.4<!--tex4ht:ref: sec:postinstall --></a> и прочитајте шта после тога има да се уради, ако уопште нешто буде
+потребно.
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.3 </span> <a
+ id="x1-290003.3"></a>Параметри програма install-tl на командној линији</h4>
+<!--l. 1062--><p class="noindent" >Откуцајте <div class="alltt">
+<!--l. 1063--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">install-tl&nbsp;-help</span>
+</div>
+</div> како бисте добили списак свих параметара које можете да употребите на командној
+линији. Можете да користите и <span class="obeylines-h"><span class="verb">-</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">--</span></span> испред назива параметра. Ово је списак
+могућности које се најчешће употребљавају:
+<!--l. 1069--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ -gui </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1070--><p class="noindent" >Ако је могуће биће употребљена графичка (GUI)
+ верзија инсталационог програма. За ово је потребан Perl/Tk модул
+ (<a
+href="http://tug.org/texlive/distro.html#perltk" class="url" >http://tug.org/texlive/distro.html#perltk</a>) компајлиран са подршком за XFT; ако
+ Perl/Tk није доступан, инсталација се наставља у текстуалном
+ режиму.
+ </dd><dt class="list">
+ -no-gui </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1076--><p class="noindent" >Изричито захтевање употребе текстуалног режима рада, чак и на Windows-у.
+ </dd><dt class="list">
+ -lang <span class="emph">LL</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1079--><p class="noindent" >Задавање језика инсталационог програма према стандардном двословном
+ коду <span class="emph">LL</span>. Инсталациони програм ће покушати
+ да установи који се језик користи на систему; ако не успе
+ или ако језик није доступан, пребациће се на енглески.
+ Команда <span class="path">install-tl&nbsp;--help</span> ће приказати листу расположивих језика.
+ Инсталациони програм је преведен на српски; покрените га помоћу
+ <span class="path">install-tl&nbsp;-gui&nbsp;-lang&nbsp;sr</span>.
+ <!--l. 1087--><p class="noindent" ><a id="opt-in-place"></a>
+ </dd><dt class="list">
+ -in-place </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1088--><p class="noindent" >Ако већ имате копију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а направљену
+ помоћу rsync, svn или друге копије самог <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а (погледајте
+ <a
+href="http://tug.org/texlive/acquire-mirror.html" class="url" >http://tug.org/texlive/acquire-mirror.html</a>), онда се овим параметром задаје да
+ се употреби то што имате, такво какво је; биће обављене
+ само неопходне пост-инсталационе радње. Будите пажљиви зато што
+ фајл <span class="path">tlpkg/texlive.tlpdb</span> може бити пребрисан новом верзијом; на Вама
+ је да га сачувате. Такође, уклањање пакетā мора
+ да се уради ручно. Не треба да користите овај параметар ако не знате тачно
+ шта радите. Овај параметар не може да се укључи преко графичког
+ интерфејса инсталера.
+ </dd><dt class="list">
+ -portable </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1099--><p class="noindent" >Припрема преносиве инсталације на USB-диску. Овај параметар се може
+ изабрати и у текстуалном режиму инсталера (помоћу команде <span class="path">V</span>), као и у
+ графичком режиму. Погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-430004.2">4.2<!--tex4ht:ref: sec:portable-tl --></a>.
+ </dd><dt class="list">
+ -profile <span class="emph">file</span> </dt><dd
+class="list">
+
+
+ <!--l. 1104--><p class="noindent" >Учитава инсталациони профил <span class="emph">file</span> и обавља
+ инсталацију без интеракције са корисником. Инсталациони програм увек
+ записује фајл <span class="path">texlive.profile</span> у <span class="path">tlpkg</span>, поддиректоријум Ваше
+ инсталације. Помоћу ове опције поменути фајл се може
+ употребити да се, на пример, идентична инсталација понови да неком другом
+ систему. Осим тога, можете да лако припремите сопствени профил тако што промените
+ вредности у профилу који је аутоматски направљен (простом
+ изменом вредности у текст едитору) или да подесите да профил буде празан фајл
+ (у ком случају ће инсталациони програм без питања инсталирати
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live са подразумеваним параметрима).
+ <!--l. 1116--><p class="noindent" >Ова опција задаје програму да изнова употреби такав фајл тако
+ да, након прве инсталације, можете да инсталирате <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live на више система
+ или компјутера у режиму без постављања питања
+ (batch mode), понављајући све опције које сте
+ првобитно изабрали.
+ </dd><dt class="list">
+ -repository <span class="emph">url-or-directory</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1121--><p class="noindent" >Одређује репозиторијум из кога ће се инсталирати
+ пакети; погледајте следећи одељак.</dd></dl>
+<!--l. 1126--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.3.1 </span> <a
+ id="x1-300003.3.1"></a>Параметар -repository</h5>
+<!--l. 1129--><p class="noindent" >Подразумевани репозиторијум пакета је један од сајтова-копија
+(mirror) CTAN-a који се аутоматски одређује преко <a
+href="http://mirror.ctan.org" class="url" >http://mirror.ctan.org</a>.
+<!--l. 1133--><p class="indent" > Ако не желите да користите овај систем, вредност локације може да буде
+путања (URL) која почиње са <span class="texttt">ftp:</span>,
+<span class="texttt">http:</span> или <span class="texttt">file:/</span>, или пак да буде
+обична путања до локалног директоријума. (Када задајете <span
+class="texttt">http:</span> или <span class="texttt">ftp:</span>, завршни знак „<span
+class="texttt">/</span>“ и/или завршни текст „<span class="texttt">/tlpkg</span>“ се
+игноришу.)
+<!--l. 1140--><p class="indent" > На пример, можете да изаберете неки посебан CTAN&nbsp;mirror отприлике овако:
+<a
+href="http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/" class="url" >http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/</a>, стављајући право
+име сервера (hostname) и његову специфичну путању до CTAN-садржаја
+уместо <span class="obeylines-h"><span class="verb">ctan.example.org/tex-archive</span></span>. Увек свежа листа серверā који држе свеже
+копије садржаја CTAN-а налази се на <a
+href="http://ctan.org/mirrors" class="url" >http://ctan.org/mirrors</a>.
+<!--l. 1148--><p class="indent" > Ако је задата вредност локална (путања или URL који почиње са
+<span class="texttt">file:/</span>), употребиће се спаковани фајлови из
+поддиректоријума <span class="path">archive</span> у репозиторијуму (чак и у случају да су
+распаковани фајлови доступни упоредо са њима).
+<!--l. 1154--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.4 </span> <a
+ id="x1-310003.4"></a>Постинсталациони задаци</h4>
+<!--l. 1157--><p class="noindent" >Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације.
+<!--l. 1160--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.1 </span> <a
+ id="x1-320003.4.1"></a>Системске променљиве на Unix-у</h5>
+<!--l. 1163--><p class="noindent" >Ако сте изабрали да се направе симболички линкови у стандардним директоријумима (као што је
+објашњено у одељку&nbsp;<a
+href="#x1-280003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>), онда нема потребе да се преправљају системске
+променљиве.<span class="footnote-mark"><a
+href="#fn3x0" id="fn3x0-bk"><sup class="textsuperscript">3</sup></a></span><a
+ id="x1-32001f3"></a>
+У супротном се на Unix системима директоријум са програмима за Ваш оперативни
+систем мора додати у путању за претрагу. (На Windows-у о овоме инсталер сам води
+рачуна.)
+
+
+<!--l. 1176--><p class="indent" > Сваки подржани оперативни систем има свој поддиректоријум унутар <span class="path">TEXDIR/bin</span>.
+На слици&nbsp;<a
+href="#x1-25043r4">4<!--tex4ht:ref: fig:bin-text --></a> можете да видите списак поддиректоријума и одговарајућих
+платформи.
+<!--l. 1180--><p class="indent" > По избору можете да додате и директоријуме са man-страницама и Info-документацијом
+у одговарајуће путање за претрагу, уколико желите да системске алатке
+могу да их уоче. Може се десити да man-странице постану аутоматски доступне и после
+проширивања списка путања из системске променљиве <span class="path">PATH</span>.
+<!--l. 1186--><p class="indent" > Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је bash и Intel x86
+GNU/Linux и ако сте задржали подразумевани распоред директоријума као у нашем примеру,
+фајл који треба да уредите требало би да буде <span class="path">$HOME/.profile</span> (или неки други
+фајл који се позива из <span class="path">.profile</span>), а линије које треба додати
+изгледале би овако:
+<!--l. 1193--><p class="indent" >
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb5"><a
+ id="x1-32003r1"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;PATH=/usr/local/texlive/2012/bin/i386-linux:$PATH;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;export</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;PATH</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-32005r2"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;MANPATH=/usr/local/texlive/2012/texmf/doc/man:$MANPATH;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;export</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;MANPATH</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-32007r3"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;INFOPATH=/usr/local/texlive/2012/texmf/doc/info:$INFOPATH;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;export</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;INFOPATH</span></div>
+<!--l. 1199--><p class="indent" > Ако користите шкољку csh или tcsh, фајл који треба уредити
+обично је <span class="path">$HOME/.cshrc</span>, а линије које треба додати изгледале би
+овако:
+<!--l. 1203--><p class="indent" >
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb6"><a
+ id="x1-32009r1"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;setenv</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;PATH</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texlive/2012/bin/i386-linux:$PATH</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-32011r2"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;setenv</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;MANPATH</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texlive/2012/texmf/doc/man:$MANPATH</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-32013r3"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;setenv</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;INFOPATH</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texlive/2012/texmf/doc/info:$INFOPATH</span></div>
+<!--l. 1209--><p class="indent" > Ако у својим конфигурационим фајловима („који почињу са
+тачком“) већ имате нека подешавања ове врсте, онда би наравно требало
+да уклопите <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;директоријуме у већ постојеће
+вредности.
+<!--l. 1214--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.2 </span> <a
+ id="x1-330003.4.2"></a>Системске променљиве: глобална подешавања</h5>
+<!--l. 1217--><p class="noindent" >Ако желите да промене описане у претходном одељку важе глобално и за сваког новог
+корисника на систему, онда сте препуштени сами себи; напросто постоји превише
+варијација од система до система у погледу тога како и где се ове ствари
+подешавају.
+<!--l. 1222--><p class="indent" > Можемо Вам дати два савета: (1)&nbsp;пробајте да потражите фајл <span class="path">/etc/manpath.config</span>
+и да, ако постоји, додате линије као што су ове:
+<!--l. 1226--><p class="indent" >
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb7"><a
+ id="x1-33002r1"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;MANPATH_MAP</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texlive/2012/bin/i386-linux</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;\</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-33004r2"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texlive/2012/texmf/doc/man</span></div>
+<!--l. 1231--><p class="indent" > Или, (2)&nbsp;потрáжите фајл <span class="path">/etc/environment</span>; у њему би могле бити
+дефинисане путање за претрагу и друге подразумеване системске променљиве.
+<!--l. 1235--><p class="indent" > Осим тога, у свим директоријумима са програмима на Unix системима прави се симболички
+линк <span class="path">man</span> који показује према <span class="path">texmf/doc/man</span>. Неке варијанте програма
+<span class="path">man</span>, као што је стандардни <span class="path">man</span> на Mac OS X-у, аутоматски ће се снаћи са
+новом путањом; на тај начин ћете избећи потребу да било шта
+подешавате на путањама за претрагу.
+<!--l. 1243--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.3 </span> <a
+ id="x1-340003.4.3"></a>Надоградње преко Интернета после инсталације са DVD-ја</h5>
+<!--l. 1246--><p class="noindent" >Ако сте инсталирали <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;са DVD-ја и желите да после тога преузимате надоградње
+са Интернета, потребно је да покренете ову команду &#8212; али <span class="emph">тек пошто
+сте</span> проширили своју питању за претрагу (као што је описано у
+претходном одељку):
+ <div class="alltt">
+
+
+<!--l. 1251--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span
+class="command">tlmgr&nbsp;option&nbsp;repository&nbsp;http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 1254--><p class="indent" > Ова команда говори програму tlmgr да употреби оближњу сајт-копију
+(mirror) CTAN-а за будуће надоградње. Надоградње ће се овим путем
+аутоматски обављати ако сте инсталирали <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;са DVD-ја, према опцији
+описаној у одељку&nbsp;<a
+href="#x1-280003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>.
+<!--l. 1260--><p class="indent" > У случају проблема са аутоматским избором најближег сајта, можете да
+назначите неку посебну копију (mirror) CTAN-а са списка доступног на <a
+href="http://ctan.org/mirrors" class="url" >http://ctan.org/mirrors</a>.
+Користите тачну путању до поддиректоријума <span class="path">tlnet</span> на том сајту, као што
+је урађено у нашем примеру.
+<!--l. 1267--><p class="indent" > <a id="xetexfontconfig"></a> <a id="sysfontconfig"></a>
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.4 </span> <a
+ id="x1-350003.4.4"></a>Подешавање системских фонтова за Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;и Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></h5>
+<!--l. 1272--><p class="noindent" >Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;и Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;могу да користе не само фонтове који су укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live,
+него и било који фонт инсталиран на Вашем систему. Они то раде на сличан, али не идентичан
+начин.
+<!--l. 1276--><p class="indent" > На Windows-у су фонтови укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;аутоматски доступни Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у.
+Али, ако сте инсталирали пакет <span class="path">xetex</span> на оперативном систему компатибилним са Unix-ом,
+морате да подесите систем тако да може да пронађе фонтове из <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а према
+стварном називу фонта, а не просто према именима фајлова од којих се фонт
+састоји.
+<!--l. 1282--><p class="indent" > Како бисмо олакшали овај задатак, када се инсталира пакет <span class="path">xetex</span> (у
+иницијалној поставци или накнадно) прави се и одговарајући
+конфигурациони фајл <span class="path">TEXMFSYSVAR/fonts/conf/texlive-fontconfig.conf</span>.
+<!--l. 1287--><p class="indent" > Како бисте начинили фонтове из <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а видљивим за цео систем,
+подразумевајући да имате одговарајућа овлашћења
+на систему, урадите следеће:
+ <ol class="enumerate1" >
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-35002x1">прекопирајте фајл <span class="path">texlive-fontconfig.conf</span> у <span class="path">/etc/fonts/conf.d/09-texlive.
+ conf</span>;
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-35004x2">покрените <span class="command">fc-cache -fsv</span>.</li></ol>
+<!--l. 1296--><p class="indent" > Ако немате овлашћења да ово урадите или ако Вам је довољно да
+фонтови из <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а буду видљиви само једном кориснику, можете да урадите
+следеће:
+ <ol class="enumerate1" >
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-35006x1">прекопирајте <span class="path">texlive-fontconfig.conf</span> у <span class="path">~/.fonts.conf</span>, где <span class="path">~</span> представља Ваш
+ лични директоријум;
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-35008x2">покрените <span class="command">fc-cache -fv</span>.</li></ol>
+<!--l. 1306--><p class="indent" > Команда <span class="path">fc-list</span> ће излистати називе свих фонтова расположивих на Вашем систему. Ако
+је позовете помоћу <span class="path">fc-list&nbsp;:&nbsp;family&nbsp;style&nbsp;file&nbsp;spacing</span> (унесите аргументе баш у
+том облику), биће приказане информације које ће Вам
+највероватније бити веома корисне за рад.
+<!--l. 1313--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.5 </span> <a
+ id="x1-360003.4.5"></a>Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t Mark IV</h5>
+<!--l. 1316--><p class="noindent" >И „стари“ Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t (Mark II) и „нови“ Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t (Mark IV) требало би да раде без икаквих
+интервенција након инсталације <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а; тако би требало и да остане ако за
+надоградње будете користили само <span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr</span></span>.
+
+
+<!--l. 1321--><p class="indent" > Ипак, пошто Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t MkIV не користи библиотеку Kpathsea, неопходне су неке ручне
+интервенције кад год ручно инсталирате нове фајлове (без <span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr</span></span>). После сваке такве
+инсталације корисник мора да покрене команду
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb8"><a
+ id="x1-36002r1"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;luatools</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;--generate</span></div>
+<!--l. 1328--><p class="noindent" >како би освежио кеширане радне податке које Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t чува на диску. Направљени
+фајлови се смештају у <span class="path">TEXMFCACHE</span>; подразумевана вредност ове променљиве
+у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у је <span class="obeylines-h"><span class="verb">TEXMSYSVAR;TEXMFVAR</span></span>.
+<!--l. 1332--><p class="indent" > Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t&nbsp;MkIV ће читати из свих путања поменутих у <span class="obeylines-h"><span class="verb">TEXMFCACHE</span></span>, а податке
+ће смештати у прву путању у коју се може уписивати. Приликом
+читања, последње установљено поклапање ће имати предност
+у случају дуплираних кешираних података.
+<!--l. 1337--><p class="indent" > Више информација можете наћи на <a
+href="http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV" class="url" >http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV</a>.
+<!--l. 1341--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.6 </span> <a
+ id="x1-370003.4.6"></a>Укључивање локалних и личних макроа</h5>
+<!--l. 1344--><p class="noindent" >Ова тема је имплицтно већ начета у одељку&nbsp;<a
+href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>: <span class="path">TEXMFLOCAL</span>
+(чија је подразумевана вредност <span class="path">/usr/local/texlive/texmf-local</span> или
+<span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%\texlive\texmf-local</span></span> на Windows-у) јесте место предвиђено за локалне
+фонтове и макрое који се употребљавају на целом систему, док
+је <span class="path">TEXMFHOME</span> (чија је подразумевана вредност <span class="path">$HOME/texmf</span>
+или <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%\texmf</span></span>) намењен за корисникове личне фонтове и макрое.
+Предвиђено је да се ови директоријуми не мењају од
+издања до издања и да нове верзије <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а аутоматски узимају
+у обзир њихов садржај. Стога је најбоље да се
+суздржите од подешавања вредности променљиве <span class="path">TEXMFLOCAL</span> на нешто
+што је превише удаљено од главног директоријума <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а,
+иначе ћете морати ручно да мењате ту вредност за свако будуће
+издање.
+<!--l. 1358--><p class="indent" > У оба ова директоријума фајлови треба да буду распоређени у
+одговарајуће поддиректоријуме у складу са <span class="emph">структуром
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> директоријума</span> (TDS) &#8212; погледајте <a
+href="http://tug.org/tds" class="url" >http://tug.org/tds</a> или
+прегледајте фајл <span class="path">texmf/web2c/texmf.cnf</span>. На пример, једна <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span> класа или
+пакет треба да се ставе у <span class="path">TEXMFLOCAL/tex/latex</span> или у <span class="path">TEXMFHOME/tex/latex</span>, или у неки
+поддиректоријум поменутих директоријума.
+<!--l. 1366--><p class="indent" > Функционалност директоријума <span class="path">TEXMFLOCAL</span> зависи од тога да ли је база
+података са именима фајлова увек свежа; у супротном фајлови неће
+моћи да се пронађу. Базу можете освежити командом mktexlsr или употребом дугмета
+„Поново постави базу података са фајловима“ („Reinit file database“) &#8212; наћи
+ћете га у језичку за конфигурацију програма <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live Manager (tlmgr) када
+он ради у графичком (GUI) режиму.
+<!--l. 1374--><p class="indent" > Подразумевана вредност сваке ове променљиве једнака je једном посебном
+директоријуму, као што је малочас показано. Ово правило није стриктно. На
+пример, ако Вам је потребно да се лако пребацујете навише и наниже кроз разне
+верзије великих пакета, можете да одржавате више директоријума (дрвета) за Ваше
+сопствене потребе. То се ради тако што се <span class="path">TEXMFHOME</span> подеси као списак директоријума
+одвојених зарезима, унутар заграда:
+
+
+ <div class="verbatim" id="verbatim-1">
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb9"><a
+ id="x1-37002r1"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;TEXMFHOME&nbsp;=&nbsp;{/мој/дир1,/мојдир2,/неки/трећи/дир}</div>
+</div>
+<!--l. 1384--><p class="nopar" >
+<!--l. 1386--><p class="indent" > Одељак&nbsp;<a
+href="#x1-610007.1.5">7.1.5<!--tex4ht:ref: sec:brace-expansion --></a> се детаљно бави прерачунавањем заграда.
+<!--l. 1390--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.7 </span> <a
+ id="x1-380003.4.7"></a>Укључивање спољних фонтова</h5>
+<!--l. 1392--><p class="noindent" >Нажалост, ово је веома компликован задатак. Немојте ни да размишљате о
+овоме уколико нисте вољни да се удубите у најситније детаље
+инсталације <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а. Не заборавите да прво прегледате шта Вам стоји на
+располагању за слободну употребу: погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-140002.6">2.6<!--tex4ht:ref: sec:tl-fonts --></a>.
+<!--l. 1398--><p class="indent" > Једна од алтернативā које Вам стоје на располагању
+јесте да користите Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;или Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-120002.4">2.4<!--tex4ht:ref: sec:tex-extensions --></a>); ови
+програми Вам омогућавају да користите фонтове из оперативног система без икакве
+инсталације унутар <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а.
+<!--l. 1404--><p class="indent" > Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте
+<a
+href="http://tug.org/fonts/fontinstall.html" class="url" >http://tug.org/fonts/fontinstall.html</a>: на тој страни смо најбоље што смо
+могли покушали да опишемо неопходну процедуру. Ако строго одржавате своје
+локалне мапе фонтова, онда команда <span class="texttt">tlmgr generate updmap</span>
+<span class="emph">може</span> бити корисна, нарочито када се пребацујете са
+једног издања на друго; погледајте документацију програма
+tlmgr.
+<!--l. 1413--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.5 </span> <a
+ id="x1-390003.5"></a>Тестирање инсталације</h4>
+<!--l. 1416--><p class="noindent" >Након што сте инсталирали <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, природно је да ћете желети да га испробате
+како бисте могли да почнете са израдом дивних докумената и/или фонтова.
+<!--l. 1420--><p class="indent" > Овај одељак описује неке основне поступке за проверу функционалности
+новог система. Овде ћемо дати команде за Unix-е; ако користите Mac OS X или Windows,
+вероватно ћете све ове команде покретати покренути кроз графички интерфејс, мада
+принцип остаје исти.
+<!--l. 1425--><p class="indent" >
+ <ol class="enumerate1" >
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-39002x1">Најпре проверите да ли можете да покренете сам програм tex: <div class="alltt">
+ <!--l. 1429--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">tex&nbsp;--version</span>
+ <br />TeX&nbsp;3.1415926&nbsp;(TeX&nbsp;Live&nbsp;...)
+ <br />kpathsea&nbsp;version&nbsp;6.0.1
+ <br />Copyright&nbsp;...&nbsp;D.E.&nbsp;Knuth.
+ <br />...
+</div>
+ </div> Ако овде добијете поруку „command not found“ („команда се не може пронаћи“)
+ уместо података о верзији <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а и ауторским правима, или ако је
+ верзија коју видите старија, то највероватније значи
+ да немате исправан поддиректоријум <span class="path">bin</span> као елемент у системској
+ променљиви <span class="path">PATH</span>. Погледајте како се подешавају системске
+ променљиве на стр.&nbsp;<a
+href="#x1-320003.4.1">40<!--tex4ht:ref: sec:env --></a>.
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-39004x2">Покушајте да обрадите основни <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span> фајл: <div class="alltt">
+
+
+ <!--l. 1443--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">latex&nbsp;sample2e.tex</span>
+ <br />pdfTeX&nbsp;3.1415926-...&nbsp;(TeX&nbsp;Live&nbsp;...)
+ <br />...
+ <br />Output&nbsp;written&nbsp;on&nbsp;sample2e.dvi&nbsp;(3&nbsp;pages,&nbsp;7484&nbsp;bytes).
+ <br />Transcript&nbsp;written&nbsp;on&nbsp;sample2e.log.
+</div>
+ </div> Ако <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span> не успе да пронађе <span class="path">sample2e.tex</span> или неки други фајл,
+ највероватније је у питању нека збрка старих и нових
+ системских променљивих или конфигурационих фајлова; у таквим
+ случајевима се препоручује да, за почетак, обришете вредности свих системских
+ променљивих које имају везе са <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом. (Ако Вам треба
+ дубља анализа, може се од самог <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> програма тражити да извести које
+ путање употребљава за претрагу и шта притом успева да пронађе;
+ погледајте одељак „Поступци за отклањање грешака“
+ [debugging] на стр.&nbsp;<a
+href="#x1-680007.2.4">74<!--tex4ht:ref: sec:debugging --></a>.)
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-39006x3">Затим прегледајте како изгледа документ који сте добили овом обрадом:
+ <div class="alltt">
+ <!--l. 1461--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">xdvi&nbsp;sample2e.dvi</span>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;#&nbsp;Unix
+ <br />&gt;&nbsp;<span class="command">dviout&nbsp;sample2e.dvi</span>&nbsp;&nbsp;#&nbsp;Windows
+</div>
+ </div> Требало би да се појави нови прозор са лепим документом који
+ објашњава неке основне ствари о <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-у. (Узгред, тај текст
+ је врло корисно прочитати ако сте почетник.) Како би програм xdvi радио,
+ морате имати покренут графички X сервер; ако X не ради или ако је системска
+ променљива <span class="path">DISPLAY</span> неправилно подешена, добићете грешку „<span
+ class="samp">Can"t open display</span>“ („Није могуће отворити
+ дисплеј“).
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-39008x4">Направите PostScript фајл за штампање или гледање на екрану:
+ <div class="alltt">
+ <!--l. 1473--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">dvips&nbsp;sample2e.dvi&nbsp;-o&nbsp;sample2e.ps</span>
+</div>
+ </div>
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-39010x5">Направите PDF уместо DVI фајла; ова команда ће обрадити <span class="path">.tex</span> фајл и
+ директно направити PDF: <div class="alltt">
+ <!--l. 1478--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">pdflatex&nbsp;sample2e.tex</span>
+</div>
+ </div>
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-39012x6">Прегледајте добијени PDF фајл: <div class="alltt">
+ <!--l. 1482--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">gv&nbsp;sample2e.pdf</span>
+ <br />или:
+ <br />&gt;&nbsp;<span class="command">xpdf&nbsp;sample2e.pdf</span>
+
+
+</div>
+ </div> Ни gv ни xpdf нису укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, тако да морате да их сами
+ одвојено инсталирате. Погледајте <a
+href="http://www.gnu.org/software/gv" class="url" >http://www.gnu.org/software/gv</a> и
+ <a
+href="http://www.foolabs.com/xpdf" class="url" >http://www.foolabs.com/xpdf</a> ако Вам треба више информација о овим програмима.
+ Наравно, има још много других програма у којима можете отварати PDF
+ фајлове. Ако користите Windows, препоручујемо да пробате Sumatra PDF
+ (<a
+href="http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf" class="url" >http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf</a>).
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-39014x7">Може бити корисно да пробате и друге тест-фајлове осим <span class="path">sample2e.tex</span>:
+ <!--l. 1498--><p class="noindent" >
+ <dl class="list2"><dt class="list">
+ small2e.tex: </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1499--><p class="noindent" >једноставнији документ него <span class="path">sample2e</span>; сврха му је да
+ минимализује величину података који се обрађују
+ ако се појаве неки проблеми;
+ </dd><dt class="list">
+ testpage.tex: </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1502--><p class="noindent" >проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд);
+ </dd><dt class="list">
+ nfssfont.tex: </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1503--><p class="noindent" >служи да одштампате табеле фонтова и одговарајуће тестове везане
+ за њих;
+ </dd><dt class="list">
+ testfont.tex: </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1505--><p class="noindent" >такође за табеле са фонтовима, али користи основни <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>;
+ </dd><dt class="list">
+ story.tex: </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 1507--><p class="noindent" >најчистији канонски тест-фајл за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> који се
+ може направити; морате да откуцате „<span class="samp">\bye</span>“ када се
+ појави упит са звездицом (<span class="path">*</span>) након што покренете „<span class="samp">tex
+ story.tex</span>“.</dd></dl>
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-39016x8">Ако сте инсталирали пакет <span class="path">xetex</span>, можете да испробате да ли су системски фонтови
+ видљиви за Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;на овај начин: <div class="alltt">
+ <!--l. 1514--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">xetex&nbsp;opentype-info.tex</span>
+ <br />This&nbsp;is&nbsp;XeTeX,&nbsp;Version&nbsp;3.1415926...
+ <br />...
+ <br />Output&nbsp;written&nbsp;on&nbsp;opentype-info.pdf&nbsp;(1&nbsp;page).
+ <br />Transcript&nbsp;written&nbsp;on&nbsp;opentype-info.log.
+</div>
+ </div> (Идентичан поступак се може употребити и за <span class="path">luatex</span>.)
+ <!--l. 1522--><p class="noindent" >Ако добијете поруку „Invalid fontname "Latin Modern Roman/ICU"…“ („Неисправно име
+ фонта "Latin Modern Roman/ICU"…“), онда морате да подесите систем тако да Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> може да
+ пронађе фонтове који су укључени у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live. Погледајте
+ одељак&nbsp;<a
+href="#x1-350003.4.4">3.4.4<!--tex4ht:ref: sec:font-conf-sys --></a>.
+ </li></ol>
+<!--l. 1529--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.6 </span> <a
+ id="x1-400003.6"></a>Додатни софтвер који се може преузети са Интернета</h4>
+<!--l. 1531--><p class="noindent" >Ако сте нови у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око писања
+докумената у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у или <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-у, молимо Вас да посетите <a
+href="http://tug.org/begin.html" class="url" >http://tug.org/begin.html</a>: ту ћете
+наћи неке текстове који су веома добри као увод.
+
+
+<!--l. 1536--><p class="indent" > Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који би могли
+да Вам буду од користи:
+ <dl class="description"><dt class="description">
+Ghostscript </dt><dd
+class="description"><a
+href="http://www.cs.wisc.edu/~ghost/" class="url" >http://www.cs.wisc.edu/~ghost/</a>;
+ </dd><dt class="description">
+Perl </dt><dd
+class="description"><a
+href="http://www.perl.org/" class="url" >http://www.perl.org/</a> са додатним пакетима са CPAN-а, <a
+href="http://www.cpan.org/" class="url" >http://www.cpan.org/</a>.
+ </dd><dt class="description">
+ImageMagick </dt><dd
+class="description"><a
+href="http://www.imagemagick.com" class="url" >http://www.imagemagick.com</a>, за обраду слика и пребацивање из
+ једног формата у други.
+ </dd><dt class="description">
+NetPBM </dt><dd
+class="description"><a
+href="http://netpbm.sourceforge.net/" class="url" >http://netpbm.sourceforge.net/</a>, такође за обраду слика.
+ </dd><dt class="description">
+Едитори специјализовани за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> </dt><dd
+class="description">Овде имате велики избор и све зависи од Вашег укуса. Ево
+ само неколико, по абецедном реду (неки од побројаних програма раде само на
+ Windows-у):
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">GNU Emacs је доступан и у изворном облику за Windows: погледајте
+ <a
+href="http://www.gnu.org/software/emacs/windows/ntemacs.html" class="url" >http://www.gnu.org/software/emacs/windows/ntemacs.html</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Emacs са Auc<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом за Windows доступан је преко CTAN-a.
+ Интернет-страница Auc<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а је <a
+href="http://www.gnu.org/software/auctex" class="url" >http://www.gnu.org/software/auctex</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">LEd се може набавити на <a
+href="http://mirror.ctan.org/support/LEd" class="url" >http://mirror.ctan.org/support/LEd</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">SciTE је доступан на <a
+href="http://www.scintilla.org/SciTE.html" class="url" >http://www.scintilla.org/SciTE.html</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Texmaker је софтвер отвореног кода, доступан на
+ <a
+href="http://www.xm1math.net/texmaker" class="url" >http://www.xm1math.net/texmaker</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">TexMakerX је дериват (fork) Texmaker-а и укључује неке
+ додатне могућности; погледајте <a
+href="http://texmakerx.sourceforge.net" class="url" >http://texmakerx.sourceforge.net</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">TeXnicCenter
+ је софтвер отвореног кода, доступан на <a
+href="http://www.texniccenter.org" class="url" >http://www.texniccenter.org</a> и као део
+ дистрибуције pro<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t.
+ </li>
+ <li class="itemize">TeXworks
+ је такође отворени софтвер, доступан на <a
+href="http://tug.org/texworks" class="url" >http://tug.org/texworks</a>; на
+ Windows-у и Mac OS X-у инсталира се као део <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а.
+ </li>
+ <li class="itemize">Vim је отворени софтвер, доступан преко <a
+href="http://www.vim.org" class="url" >http://www.vim.org</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">WinEdt је „shareware“ доступан на <a
+href="http://tug.org/winedt" class="url" >http://tug.org/winedt</a> или
+ <a
+href="http://www.winedt.com" class="url" >http://www.winedt.com</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">WinShell се може набавити на <a
+href="http://www.winshell.de" class="url" >http://www.winshell.de</a>.</li></ul>
+ </dd></dl>
+<!--l. 1579--><p class="noindent" >Још исцрпнији списак пакета и програма налази се на <a
+href="http://tug.org/interest.html" class="url" >http://tug.org/interest.html</a>.
+<!--l. 1583--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">4 </span> <a
+ id="x1-410004"></a>Специјализоване инсталације</h3>
+<!--l. 1585--><p class="noindent" >Претходни одељци бавили су се основним процесом инсталације. Сада прелазимо на
+неке специјализоване случајеве.
+<!--l. 1588--><p class="indent" > <a id="tlsharedinstall"></a>
+
+
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">4.1 </span> <a
+ id="x1-420004.1"></a>Инсталације које дели више корисника или више компјутера</h4>
+<!--l. 1592--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live је дизајниран тако га истовремено могу употребљавати или више
+корисника на неком систему или корисници који имају разне оперативне системе на
+некој компјутерској мрежи. Ако се држите стандардног распореда
+директоријума, подешавања не садрже ниједну фиксирану путању:
+локације фајлова који су потребни <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live програмима проналазе се
+релативно у односу на саме програме. Овакав приступ постаје јасан ако погледате
+главни конфигурациони фајл <span class="path">$TEXMFMAIN/web2c/texmf.cnf</span>, који садржи овакве
+линије:
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb10"><a
+ id="x1-42002r1"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;TEXMFMAIN</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;$SELFAUTOPARENT/texmf</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-42004r2"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-42006r3"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;TEXMFLOCAL</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;$SELFAUTOPARENT/../texmf-local</span></div>
+<!--l. 1605--><p class="noindent" >Ово значи да корисници других оперативних система само треба да додају директоријум
+који садржи верзије програма за њихову платформу у своје
+путање за претрагу како би добили поставку спремну за употребу.
+<!--l. 1609--><p class="indent" > На исти начин можете да инсталирате <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live локално и да онда накнадно преместите целу
+хијерархију на неко друго место на мрежи.
+<!--l. 1612--><p class="indent" > За Windows смо припремили једноставну скрипту за мрежне инсталације по имену
+<span class="path">w32client</span>; можете је преузети на страници <a
+href="http://tug.org/texlive/w32client.html" class="url" >http://tug.org/texlive/w32client.html</a>. Она прави сва
+потребна подешавања и пречице у менијима тако да можете да користите
+постојећу инсталацију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а на LAN мрежи. Скрипта такође
+поставља и деинсталациони програм <span class="path">w32unclient</span> који можете наћи у истом zip
+фајлу. Погледајте поменуту Интернет страницу ако Вам је потребно више
+података о овом поступку.
+<!--l. 1622--><p class="indent" > <a id="tlportable"></a>
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">4.2 </span> <a
+ id="x1-430004.2"></a>Преносиве инсталације на USB-диску</h4>
+<!--l. 1626--><p class="noindent" >Ако инсталациони програм покренете са параметром <span class="path">-portable</span> (или употребите команду <span class="path">V</span> у
+текстуалном режиму, односно ако изаберете одговарајућу опцију у
+графичком режиму), направиће се потпуно затворена и самостална инсталација <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live-а и биће изостављена интеграција са остатком система. Такву
+инсталацију можете да направите директно на USB-диску или да је на USB-диск
+касније копирате.
+<!--l. 1633--><p class="indent" > Као и обично, како бисте покренули <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;из овакве преносиве инсталације, морате да
+додате одговарајући директоријум са програмима у путању за
+претрагу у свом терминалу. На Windows-у Вам двоструки клик миша на радну („tray“) иконицу
+даје избор између неколико уобичајених задатака, као што је
+приказано на следећој слици:
+<div
+>
+<!--l. 1640--><p class="noindent" >
+
+<!--l. 1641--><p class="noindent" ><img
+src="../texlive-common/tray-menu.png" alt="pict"
+></div>
+<!--l. 1645--><p class="noindent" >Ставка „More…“ објашњава како овај мени можете да прилагодите
+својим потребама.
+<!--l. 1649--><p class="indent" > <a id="tlisoinstall"></a>
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">4.3 </span> <a
+ id="x1-440004.3"></a>ISO&nbsp;(или DVD) инсталације</h4>
+<!--l. 1653--><p class="noindent" >Ако немате потребе да често надограђујете инсталацију или да је
+мењате на било који начин и/или имате неколико системā на којима
+је потребно користити <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, може бити веома корисно да направите ISO&nbsp;одраз
+своје личне инсталације <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а. Ова пракса може бити веома добра зато
+што&nbsp;је:
+
+
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">копирање ISO&nbsp;фајла са компјутера на компјутер много
+ брже него копирање обичне инсталације;
+ </li>
+ <li class="itemize">ако имате компјутер са више оперативних система (dual-boot) и желите да се
+ инсталација <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а користи на свим тим системима, ISO-инсталација
+ није условљена специфичностима и ограничењима страних
+ система (FAT32, NTFS, HFS+);
+ </li>
+ <li class="itemize">директан приступ таквом ISO&nbsp;одразу („mount“) је једноставан на
+ виртуелним машинама.</li></ul>
+<!--l. 1672--><p class="indent" > Наравно, Ваш ISO&nbsp;одраз може и да се нареже на DVD&nbsp;ако Вам је тако згодније.
+<!--l. 1675--><p class="indent" > Десктоп системи из GNU/Linux/Unix породице, укључујући Mac OS X,
+могу да приступе садржају ISO&nbsp;одраза као обичном фајл-систему („mount“). Осим тог
+детаља, ништа није другачије у поређењу са обичном
+инсталацијом на хард-диску: погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-320003.4.1">3.4.1<!--tex4ht:ref: sec:env --></a>.
+<!--l. 1681--><p class="indent" > Када припремате такву ISO&nbsp;инсталацију, најбоље је да
+изоставите поддиректоријум који се односи на годину издања
+и да поставите <span class="path">texmf-local</span> на исти ниво са другим дрветима (<span class="path">texmf</span>, <span class="path">texmf-dist</span> итд). Ово
+можете да урадите у инсталеру користећи уобичајене опције за
+директоријуме.
+<!--l. 1687--><p class="indent" > За реални (не виртуелни) Windows систем можете да нарежете ISO&nbsp;на DVD. Међутим,
+исплати се одвојити мало времена и испитати могућности директне употребе
+ISO&nbsp;одразā (ISO-mounting) које нуди отворени софтвер. Осим тога, за Windows XP
+Microsoft нуди <span class="path">winxpvirtualcdcontrolpanel</span>.
+<!--l. 1694--><p class="indent" > Ради боље интеграције са системом на Windows-у можете да убаците и скрипте из
+групе <span class="path">w32client</span> (описане у одељку&nbsp;<a
+href="#x1-420004.1">4.1<!--tex4ht:ref: sec:sharedinstall --></a> и на страници <a
+href="http://tug.org/texlive/w32client.html" class="url" >http://tug.org/texlive/w32client.html</a>),
+које добро баратају и ISO&nbsp;инсталацијама и инсталацијама преко
+мреже.
+<!--l. 1700--><p class="indent" > На Mac OS X-у, програми TeXShop and <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works могу да користе DVD-инсталацију ако
+симболички линк <span class="path">/usr/texbin</span> показује на одговарајући директоријум са
+програмима, на пример
+
+
+ <div class="verbatim" id="verbatim-2">
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb11"><a
+ id="x1-44002r1"></a>&nbsp;&nbsp;sudo&nbsp;ln&nbsp;-s&nbsp;/Volumes/MyTeXLive/bin/universal-darwin&nbsp;/usr/texbin</div>
+</div>
+<!--l. 1705--><p class="nopar" >
+<!--l. 1707--><p class="indent" > Историјска напомена: <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live 2010 био је први <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live који
+није био издат „жив“ (live). Ипак, увек је било потребно мало акробација да
+би се <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live користио са DVD-ја или из ISO&nbsp;одраза; ово се посебно односило на
+чињеницу да није постојао згодан начин да се подеси барем још
+једна додатна системска променљива. Ако, међутим, направите свој
+сопствени ISO&nbsp;од постојеће инсталације, за овим додатком неће
+бити потребе.
+<!--l. 1716--><p class="indent" > <a id="tlmgr"></a>
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">5 </span> <a
+ id="x1-450005"></a>Одржавање инсталације помоћу tlmgr</h3>
+<!--l. 1720--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-45001r8"></a>
+
+
+<div
+>
+<!--l. 1721--><p class="noindent" >
+
+<!--l. 1722--><p class="noindent" ><img
+src="images/tl2012-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;8: </span><span
+class="content">tlmgr у графичком (GUI) режиму рада: главни прозор, стање после
+учитавања репозиторијума помоћу дугмета „Учитај“ („Load“).</span></div><!--tex4ht:label?: x1-45001r8 -->
+</div>
+
+
+<!--l. 1728--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure">
+<!--l. 1730--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure"
+>
+
+
+<a
+ id="x1-45002r9"></a><a
+ id="x1-45003r10"></a>
+
+
+<div class="minipage">
+<!--l. 1733--><p class="noindent" ><img
+src="images/tl2012-tlmgr-options-freebsd-sr.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;9: </span><span
+class="content"><span class="texttt">tlmgr</span> у
+графичком режиму: Општа подешавања</span></div><!--tex4ht:label?: x1-45002r9 -->
+</div> <div class="minipage">
+<img
+src="images/tl2012-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;10:
+</span><span
+class="content"><span class="texttt">tlmgr</span> у
+графичком режиму:
+Подешавање величине
+папира</span></div><!--tex4ht:label?: x1-45003r10 -->
+</div>
+
+
+<!--l. 1745--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure">
+<!--l. 1747--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live садржи програм по имену tlmgr који служи за одржавање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а
+након почетне инсталације. Програми updmap, fmtutil и texconfig и даље су
+укључени и биће задржани као део система и у будућности, али tlmgr
+је сада алатка која се препоручује. Његове могућности
+између осталог укључују:
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">инсталацију, освежавање, бекаповање,
+ повраћање из бекапа, уклањање појединачних
+ пакета са могућношћу да се узму у обзир са њима повезани пакети;
+ </li>
+ <li class="itemize">претрагу и прављење разних спискова пакета;
+ </li>
+ <li class="itemize">излиставање, додавање и уклањање верзија
+ програма за неки оперативни систем (односно платформу);
+ </li>
+ <li class="itemize">промену параметара инсталације као што су величина папира или
+ локација изворног кода (погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-300003.3.1">3.3.1<!--tex4ht:ref: sec:location --></a>).</li></ul>
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">5.1 </span> <a
+ id="x1-460005.1"></a>tlmgr у графичком (GUI) режиму рада</h4>
+<!--l. 1765--><p class="noindent" >tlmgr се може покренути у графичком (GUI) режиму (слика&nbsp;<a
+href="#x1-45001r8">8<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-gui --></a>) помоћу <div class="alltt">
+<!--l. 1767--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;-gui</span>
+</div>
+</div> (српски језик добијате помоћу <span class="command">-gui-lang
+sr</span>) или преко Start-менија на Windows-у: <span class="texttt">Start</span>,
+<span class="texttt">Programs</span>, <span class="texttt">TeX Live 2012</span>, <span
+class="texttt">TeX Live Manager</span>. Када притиснете „Учитај“ („Load“), програм
+приказује списак доступних и инсталираних пакета. Овде се наравно подразумева да
+је извор инсталације (installation source) исправно задат, функционалан и
+доступан.
+<!--l. 1777--><p class="indent" > Слике&nbsp;<a
+href="#x1-45002r9">9<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-general-options --></a> и&nbsp;<a
+href="#x1-45003r10">10<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-paper-options --></a> приказују изглед програма приликом подешавања општих
+опција и величине папира.
+<!--l. 1781--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">5.2 </span> <a
+ id="x1-470005.2"></a>Примери позивања tlmgr-а са командне линије</h4>
+<!--l. 1783--><p class="noindent" >Након почетне инсталације, можете да освежите свој систем најновијим
+доступним верзијама целокупног садржаја помоћу: <div class="alltt">
+<!--l. 1785--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;update&nbsp;-all</span>
+</div>
+</div> Ако Вас ово чини нервозним, прво пробајте <div class="alltt">
+<!--l. 1788--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;update&nbsp;-all&nbsp;-dry-run</span>
+</div>
+</div> или (са мање објашњења): <div class="alltt">
+<!--l. 1791--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;update&nbsp;-list</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 1794--><p class="indent" > Следећи сложенији пример додаје једну колекцију (све
+што је везано за Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>), и то из једног локалног директоријума:
+ <div class="alltt">
+
+
+<!--l. 1797--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span
+class="command">tlmgr&nbsp;-repository&nbsp;/local/mirror/tlnet&nbsp;install&nbsp;collection-xetex</span>
+</div>
+</div> Ова команда даје следеће поруке (скраћено):
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb12"><a
+ id="x1-47002r1"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collection-xetex</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47004r2"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;arabxetex</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47006r3"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47008r4"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xetex</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47010r5"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xetexconfig</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47012r6"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xetex.i386-linux</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47014r7"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;running</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;post</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;action</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;for</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xetex</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47016r8"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xetex-def</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47018r9"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47020r10"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;running</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;mktexlsr</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47022r11"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;mktexlsr:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Updating</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;/usr/local/texlive/2012/texmf/ls-R...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47024r12"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47026r13"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;running</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;fmtutil-sys</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;--missing</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47028r14"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;...</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47030r15"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Transcript</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;written</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;on</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;xelatex.log.</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47032r16"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;fmtutil:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;/usr/local/texlive/2012/texmf-var/web2c/xetex/xelatex.fmt</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;installed.</span></div>
+<!--l. 1819--><p class="indent" > Као што видите, tlmgr инсталира све неопходне пакете и води рачуна о свим радњама
+које су неопходне после инсталације, што у овом случају обухвата
+освежавање базе података са именима фајлова и поновно прављење
+неких формата. У претходном примеру смо направили нове формате за Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>.
+<!--l. 1825--><p class="indent" > Ако Вам је потребан опис пакета (или колекције или шеме), откуцајте:
+<div class="alltt">
+<!--l. 1826--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;show&nbsp;collection-latexextra</span>
+</div>
+</div> Команда даје следећи излаз:
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb13"><a
+ id="x1-47034r1"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;package:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collection-latexextra</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47036r2"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;category:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Collection</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47038r3"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;shortdesc:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;LaTeX</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;supplementary</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;packages</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47040r4"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;longdesc:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;A</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;large</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;collection</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;of</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;add-on</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;packages</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;for</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;LaTeX.</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47042r5"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;installed:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;Yes</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-47044r6"></a><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;revision:</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;14675</span></div>
+<!--l. 1838--><p class="indent" > Последње и најважније, пуна документација о програму tlmgr
+налази се на страници <a
+href="http://tug.org/texlive/tlmgr.html" class="url" >http://tug.org/texlive/tlmgr.html</a>, а можете је видети и ако откуцате:
+<div class="alltt">
+<!--l. 1841--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">tlmgr&nbsp;-help</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 1845--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">6 </span> <a
+ id="x1-480006"></a>Напомене за Windows</h3>
+<!--l. 1848--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.1 </span> <a
+ id="x1-490006.1"></a>Могућности специфичне за Windows</h4>
+<!--l. 1851--><p class="noindent" >Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм на
+Windows-у обавља још неке додатне ствари:
+ <dl class="description"><dt class="description">
+Менији и пречице. </dt><dd
+class="description">У Start менију се додаје нови одељак
+ „<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live“, преко кога се могу позивати неки графички (GUI) програми (tlmgr,
+ texdoctk, PS_View (psv) PostScript previewer) и преко кога можете да дођете до
+ једног дела документације.
+ </dd><dt class="description">
+Повезивање класа докумената са одговарајућим програмима. </dt><dd
+class="description">Ако су
+ инсталирани, TeXworks, Dviout и PS_view постају или подразумевани програми
+ за одговарајуће класе докумената или добијају ставку
+ у менију „Open with“ („отвори помоћу“), који се добија
+ када документима поменутих класа приступите притиском на десно дугме миша.
+ </dd><dt class="description">
+Превођење бит-мапа у eps формат. </dt><dd
+class="description">Разни формати који
+ за основу имају бит-мапе добијају ставку bitmap2eps у свом
+ менију „Open with“ („отвори помоћу“), који се добија
+ притиском на десно дугме миша. Bitmap2eps је једноставна скрипта
+ која омогућава да sam2p и bmeps обаве главни део посла.
+
+
+ </dd><dt class="description">
+Аутоматско подешавање путања. </dt><dd
+class="description">Није потребна никаква ручна
+ интервенција по овом питању.
+ </dd><dt class="description">
+Уклањање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а. </dt><dd
+class="description">
+ Инсталациони програм додаје одговарајућу ставку за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live
+ у „Add/Remove Programs“. Дугме за деинсталацију у графичком (GUI) режиму
+ програма <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live Manager („Уклони“) води до тамо.</dd></dl>
+<!--l. 1878--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.2 </span> <a
+ id="x1-500006.2"></a>Додатни софтвер укључен на Windows-у</h4>
+<!--l. 1880--><p class="noindent" >За целовиту инсталацију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а потребни су помоћни пакети који
+обично не постоје на Windows компјутеру. <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live обезбеђује
+следеће карике које недостају:
+ <dl class="description"><dt class="description">
+Perl и Ghostscript. </dt><dd
+class="description">Због важности Perl-а и Ghostscript-а, <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live садржи „скривене“
+ копије ових програма. <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live програми који их користе знају
+ где треба да их потраже, али не одају њихово присуство кроз
+ системске променљиве или путем измена у „registry“-ју. То нису целовите
+ инсталације и не би требало да дођу у сукоб са неком правом
+ инсталацијом Perl-а или Ghostscript-а која је Windows-у
+ видљива.
+ </dd><dt class="description">
+PS_View. </dt><dd
+class="description">Такође се инсталира и PS_View, програм у коме се могу отворити PostScript
+ и PDF фајлови; погледајте слику&nbsp;<a
+href="#x1-50001r11">11<!--tex4ht:ref: fig:psview --></a>.
+ <!--l. 1895--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure"
+><a
+ id="x1-50001r11"></a>
+<div
+>
+<!--l. 1896--><p class="noindent" >
+
+<!--l. 1897--><p class="noindent" ><img
+src="../texlive-common/psview.png" alt="pict"
+>
+<br /> <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;11: </span><span
+class="content">PS_View може да приказује садржај под великим
+увећањем</span></div><!--tex4ht:label?: x1-50001r11 -->
+</div>
+ <!--l. 1901--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure">
+ </dd><dt class="description">
+dviout. </dt><dd
+class="description">На Windows-у се инсталира и dviout, програм у коме можете да прегледате DVI
+ фајлове. У почетку, када почнете да га употребљавате за ту сврху, dviout
+ ће правити потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инсталирани). После неког
+ времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је
+ потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом
+ поступку. О овом програму можете добити много више података на Интернет страници
+ (коју топло препоручујемо).
+ </dd><dt class="description">
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works. </dt><dd
+class="description"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works је едитор специјализован за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>; он има уграђен
+ приказивач PDF фајлова.
+ </dd><dt class="description">
+Алатке за командну линију. </dt><dd
+class="description">Осим уобичајених <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live програма, на
+ Windows-у се инсталира и известан број Windows верзијā
+ уобичајених Unix алатки за командну линију. Ту спадају
+ gzip, unzip и алати из пројекта xpdf (pdfinfo, pdffonts...). Сâм
+ xpdf viewer (прегледач) нема верзију која ради на Windows-у. Jедна
+ алтернатива јесте да уместо њега преузмете Sumatra PDF viewer,
+ који је заснован на xpdf-у; Интернет-страница пројекта је
+ <a
+href="http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf" class="url" >http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf</a>.
+
+
+ </dd><dt class="description">
+fc-list, fc-cache... </dt><dd
+class="description">Алатке из библиотеке fontconfig омогућавају Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у да барата
+ системским фонтовима на Windows-у. Можете да користите fc-list да одредите имена фонтова
+ која задајете у Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-овој проширеној команди <span
+ class="texttt">\font</span>. Ако је потребно, најпре покрените fc-cache како би
+ се подаци о фонтовима освежили.
+ </dd></dl>
+<!--l. 1936--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.3 </span> <a
+ id="x1-510006.3"></a>Лични кориснички директоријум на Windows-у</h4>
+<!--l. 1939--><p class="noindent" >Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на Windows-у јесте
+директоријум <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%</span></span>. На Windows-у XP то је обично
+<span class="obeylines-h"><span class="verb">C:\Documents&nbsp;and&nbsp;Settings\&lt;username&gt;</span></span>, док Windows Vista користи <span class="obeylines-h"><span class="verb">C:\Users\&lt;username&gt;</span></span>. У
+фајлу <span class="path">texmf.cnf</span> и у Kpathsea уопште, симбол <span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span> ће се претворити у исправну
+путању и на Windows-у и на Unix-у.
+<!--l. 1947--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.4 </span> <a
+ id="x1-520006.4"></a>Windows-ов „registry“</h4>
+<!--l. 1950--><p class="noindent" >Windows држи скоро сва подешавања у тзв. „registry“-ју. То складиште
+садржи скуп хијерархијски организованих кључева, са неколико
+кључева највишег нивоа. Најважнији за инсталационе програме су
+<span class="path">HKEY_CURRENT_USER</span> и <span class="path">HKEY_LOCAL_MACHINE</span>, или скраћено <span class="path">HKCU</span> и <span class="path">HKLM</span>. Део
+„registry“-ја <span class="path">HKCU</span> налази се у личном директоријуму корисника (погледајте
+одељак&nbsp;<a
+href="#x1-510006.3">6.3<!--tex4ht:ref: sec:winhome --></a>). <span class="path">HKLM</span> се обично налази у поддиректоријуму директоријума
+званог Windows.
+<!--l. 1959--><p class="indent" > У неким случајевима, информације о систему се могу добити из системских
+променљивих, али неке, на пример локација пречицā, и даље
+захтевају да се консултује „registry“. Трајно подешавање системских
+променљивих такође захтева приступ „registry“-ју.
+<!--l. 1966--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.5 </span> <a
+ id="x1-530006.5"></a>Овлашћења на Windows-у</h4>
+<!--l. 1969--><p class="noindent" >У новијим верзијама Windows-а постоји разлика између обичних
+корисника и администратора; само администратори имају слободан приступ целом
+оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било описати ове класе корисника
+као неовлашћене и обичне кориснике: бити администратор је правило, а не изузетак.
+Без обриза на то, уложили смо доста напора да омогућимо да се <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live може инсталирати
+без администраторских овлашћења.
+<!--l. 1977--><p class="indent" > Ако је корисник администратор, доступна му је опција да инсталира
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live за све кориснике. Ако изабере да ово уради, пречице се праве за све кориснике и
+мењају се поставке на нивоу система. У супротном, пречице и одељци у
+менију праве се само за текућег корисника и мења се само његово
+окружење.
+<!--l. 1983--><p class="indent" > Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не, подразумевани основни
+директоријум за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live који предлаже инсталациони програм увек је
+унутар <span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%</span></span>. Програм увек тестира да ли тренутни корисник може да уписује
+податке у тај основни директоријум.
+<!--l. 1988--><p class="indent" > Може се појавити проблем ако корисник није администратор а <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> већ
+постоји у путањи за претрагу програма. Пошто се радна путања за
+претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са својим
+путањама, нови <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live никад неће добити предност. Како би се решила ова
+ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног промпта у коме су нови <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live програми стављени испред локалне путање за претрагу. Нови <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live ће
+увек бити употребљив унутар таквог командног промпта. Пречица за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works, ако
+се тај програм инсталира, такође додаје <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live на почетак
+
+
+путање за претрагу, тако да би и тај едитор требало да буде имун на ове проблеме са
+путањама.
+<!--l. 1999--><p class="indent" > На Windows-у Vista и 7 постоји још једна особеност: чак иако сте
+улоговани као администратор, морате да изричито затражите администраторксе привилегије.
+У ствари, нема много сврхе да узимате улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним
+дугметом миша на програм који желите да покренете или на његову пречицу, и то
+ће Вам у нормалним околностима дати могућност да „покренете програм као
+администратор“ („Run as administrator“).
+<!--l. 2008--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.6 </span> <a
+ id="x1-540006.6"></a>Увећавање максимума доступне меморије на Windows-у и
+Cygwin-у</h4>
+<!--l. 2011--><p class="noindent" >Корисницима Windows-а и Cygwin-а (погледајте одаљак&nbsp;<a
+href="#x1-200003.1.4">3.1.4<!--tex4ht:ref: sec:cygwin --></a> о специфичностима
+инсталације на Cygwin-у) може да се деси да остану без меморије када
+покрећу неке програме укључене у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live. На пример, asy може да остане без
+меморије ако покушате да заузмете низ (array) од 25.000.000 реалних бројева, а
+Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;може да остане без меморије ако покушавате да обрадите документ са много великих
+фонтова.
+<!--l. 2019--><p class="indent" > Што се тиче Cygwin-а, можете да увећате расположиву меморију ако пратите
+одговарајућа упутства из њиховог водича за кориснике (Cygwin User"s Guide
+&#8212; <a
+href="http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html" class="url" >http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html</a>).
+<!--l. 2024--><p class="indent" > На Windows-у морате да направите један додатни фајл, рецимо <span class="path">moremem.reg</span>,
+који садржи следеће четири линије:
+<!--l. 2027--><p class="indent" >
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb14"><a
+ id="x1-54002r1"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;Windows</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;Registry</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;Editor</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;Version</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;5.00</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-54004r2"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-54006r3"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;[HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Cygwin]</span><br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-54008r4"></a><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;"heap_chunk_in_mb"=dword:ffffff00</span></div>
+<!--l. 2034--><p class="noindent" >и да онда извршите команду <span class="path">regedit&nbsp;/s&nbsp;moremem.reg</span> као администратор. (Ако желите да
+увећате меморију само за тренутног корисника уместо на целом систему, употребите
+кључ <span class="path">HKEY_CURRENT_USER</span>.)
+<!--l. 2040--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">7 </span> <a
+ id="x1-550007"></a>Кориснички водич кроз Web2C</h3>
+<!--l. 2042--><p class="noindent" >Web2C је интегрисана колекција програма везаних за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>: сâм <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>,
+Metafont, MetaPost, BibTeX, итд. Web2C је срце <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а. Интернет-страница
+пројекта, на којој се налази најновији приручник и много
+других ствари, налази се на <a
+href="http://tug.org/web2c" class="url" >http://tug.org/web2c</a>.
+<!--l. 2048--><p class="indent" > Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки
+[Tomas Rokicki], који је 1987. развио први „<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у-C“ разрадивши изворну Unix
+верзију, оригинални рад Хауарда Трикија [Howard Trickey] и Павела Кертиса [Pavel
+Curtis].
+<!--l. 2054--><p class="indent" > Одржавање система је наставио Тим Морган [Tim Morgan] и током
+тог периода име је промењено у Web-to-C. 1990. године рад је
+преузео Карл Бери [Karl Berry] који је уз помоћ више десетина
+сарадника одржавао пројекат до 1997, када је предао штафету Олафу Веберу
+[Olaf Weber], који је руковођење вратио Карлу 2006.
+године.
+<!--l. 2061--><p class="indent" > Web2C систем ради на Unix-у, 32-битним Windows системима, Mac OS X-у и многим другим
+оперативним системима. Он користи оригинални Кнутов [Knuth] кôд за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> и друге
+основне програме написане у „WEB систему за писмено програмирање“ (WEB literate
+programming system) и преводи их у језик C. Језгро састављено од <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+програмā који се третирају на овај начин чине:
+<!--l. 2069--><p class="indent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ bibtex </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2070--><p class="noindent" >Рад са библиографијама.
+
+
+ </dd><dt class="list">
+ dvicopy </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2071--><p class="noindent" >Рад са виртуелним фонтовима у DVI фајловима.
+ </dd><dt class="list">
+ dvitomp </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2072--><p class="noindent" >Претвара DVI у MPX (MetaPost слике).
+ </dd><dt class="list">
+ dvitype </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2073--><p class="noindent" >Претвара DVI у читљив текст.
+ </dd><dt class="list">
+ gftodvi </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2074--><p class="noindent" >Визуализација изворних (generic) фонтова.
+ </dd><dt class="list">
+ gftopk </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2076--><p class="noindent" >Претвара изворне (generic) у спаковане (packed) фонтове.
+ </dd><dt class="list">
+ gftype </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2078--><p class="noindent" >Претвара GF (изворне фонтове) у читљив текст.
+ </dd><dt class="list">
+ mf </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2079--><p class="noindent" >Програм за прављење породицā фонтова (typeface families).
+ </dd><dt class="list">
+ mft </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2081--><p class="noindent" >„Лепо штампање“ (prettyprinting) Metafont кôда
+ </dd><dt class="list">
+ mpost </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2083--><p class="noindent" >Програм за прављење техничких дијаграма.
+ </dd><dt class="list">
+ patgen </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2084--><p class="noindent" >Програм за прављење правилā за прелом речи (hyphenation
+ patterns).
+ </dd><dt class="list">
+ pktogf </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2086--><p class="noindent" >Претвара спаковане (packed) у изворне (generic) фонтове.
+ </dd><dt class="list">
+ pktype </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2088--><p class="noindent" >Претвара PK у читљив текст.
+ </dd><dt class="list">
+ pltotf </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2089--><p class="noindent" >Претвара текстуални списак особина фонта у acroTFM.
+ </dd><dt class="list">
+ pooltype </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2090--><p class="noindent" >Приказује WEB pool фајлове.
+ </dd><dt class="list">
+ tangle </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2091--><p class="noindent" >Преводи WEB кôд у језик Pascal.
+ </dd><dt class="list">
+ tex </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2092--><p class="noindent" >Припрема текста.
+
+
+ </dd><dt class="list">
+ tftopl </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2093--><p class="noindent" >Претвара TFM у текстуални списак особина фонта.
+ </dd><dt class="list">
+ vftovp </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2094--><p class="noindent" >Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак особинā.
+ </dd><dt class="list">
+ vptovf </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2096--><p class="noindent" >Претвара виртуелни списак особинā у виртуелни фонт.
+ </dd><dt class="list">
+ weave </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2098--><p class="noindent" >Преводи WEB кôд у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>.</dd></dl>
+<!--l. 2101--><p class="noindent" >Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у документацији
+која долази уз одговарајуће пакете, као и уз сâм Web2C.
+Међутим, корисно је знати неколико заједничких принципа који
+важе за све њих зато што на тај начин можете боље да искористите
+своју Web2C инсталацију.
+<!--l. 2107--><p class="indent" > Сви ови програми поштују ове стандардне GNU параметре:
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ --help </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2109--><p class="noindent" >штампање основног прегледа употребе.
+ </dd><dt class="list">
+ --verbose </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2110--><p class="noindent" >штампање детаљнијег извештаја о раду.
+ </dd><dt class="list">
+ --version </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2111--><p class="noindent" >штампање података о верзији, иза кога следи напуштање
+ програма.</dd></dl>
+<!--l. 2115--><p class="indent" > Да би одредили положај разних фајлова, Web2C програми користе библиотеку за
+претрагу Kpathsea (<a
+href="http://tug.org/kpathsea" class="url" >http://tug.org/kpathsea</a>). Ова библиотека користи комбинацију
+системских променљивих и конфигурационих фајлова како би оптимизовала
+претрагу кроз (огромни) садржај <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> система. Web2C може да упоредо користи више
+хијерархија за претрагу, што је корисно за одржавање
+стандардних дистрибуција <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а упоредо са локалним и личним проширењима у
+одвојеним директоријумима. Како би се претраживање убрзало,
+директоријум највишег нивоа у свакој хијерархији има
+фајл <span class="file">ls-R</span> који садржи записе састављене од
+имена и релативне путање за све фајлове који се налазе ниже по
+хијерархији у том директоријуму.
+<!--l. 2128--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.1 </span> <a
+ id="x1-560007.1"></a>Проналажење фајлова помоћу Kpathsea</h4>
+<!--l. 2131--><p class="noindent" >Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека
+Kpathsea.
+<!--l. 2133--><p class="indent" > <span class="emph">Путањом за претрагу</span> (search path) називамо списак <span
+class="emph">елемената путање</span> раздвојених двотачком или тачка-зарезом;
+ти елементи су обично имена директоријума, мада путања за претрагу може да се
+састави од елемената који потичу из разних извора. Када тражи фајл „<span
+class="samp">my-file</span>“ по путањи „<span class="samp">.:/dir</span>“,
+Kpathsea проверава један по један сваки елемент путање: прво <span
+class="file">./my-file</span>, затим <span class="file">/dir/my-file</span>, и враћа први
+погодак (уз могућност да врати и све поготке одједном).
+
+
+<!--l. 2142--><p class="indent" > Како би се оптимално прилагодила конвенцијама свих оперативних система, на системима
+који нису сродни са Unix-ом Kpathsea може да користи и друге сепараторе а не само двотачку
+(„<span class="samp">:</span>“) и косу црту („<span class="samp">/</span>“).
+<!--l. 2147--><p class="indent" > Када проверава поједини елемент путање <span class="emph">p</span>, Kpathsea
+прво проверава да ли се унапред припремљена база података (погледајте
+„База података са именима фајлова“ на страни&nbsp;<a
+href="#x1-640007.2">69<!--tex4ht:ref: sec:filename-database --></a>) може употребити за <span
+class="emph">p</span>, тј. да ли се база података налази у директоријуму
+који је префикс од <span class="emph">p</span>. Ако је то
+случај, задата путања се рàвнā према садржају базе
+података.
+<!--l. 2154--><p class="indent" > Ако база података не постоји или ако се не може применити на задати елемент
+путање или ако у њој нема слагања, претражује се реални
+фајл-систем (ако то није забрањено спецификацијом
+која почиње са „<span class="samp">!!</span>“&nbsp;или ако је задато да
+фајл који се тражи „мора да постоји“). Kpathsea конструише списак
+директоријума који одговарају овом елементу путање и затим
+тражи задати фајл у сваком од&nbsp;њих.
+<!--l. 2161--><p class="indent" > Услов „фајл мора да постоји“ односи се пре свега на „<span
+class="samp">.vf</span>“ фајлове и на улазне фајлове који се
+читају <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-овом командом <span class="texttt">\openin</span>. Може се десити да
+такви фајлови не постоје (нпр. <span class="file">cmr10.vf</span>) па би
+стога било погрешно претраживати диск. Дакле, ако се деси да пропустите да освежите
+<span class="file">ls-R</span> када инсталирате нови „<span class="samp">.vf</span>“
+фајл, он никад неће бити пронађен. У сваком проласку се проверава по
+један елемент путање: најпре база података, затим диск. Ако се
+нађе оно што је задато, претрага се зауставља и враћа се
+резултат.
+<!--l. 2171--><p class="indent" > Премда је најједноставнији и најуобичајенији
+елемент путање име директоријума, Kpathsea подржава и додатне могућности
+у путањама за претрагу: „рашчлањене“ подразумеване вредности (layered default values,
+односно вредности које имају предност једна у односу на другу зависно од
+извора у односу на који се користе), имена системских променљивих, вредности из
+конфигурационих фајлова, личне директоријуме корисникā, као и наредбе за
+рекурзивно претраживање поддиректоријумā. Стога кажемо да Kpathsea <span
+class="emph">прерачунава</span><span class="footnote-mark"><a
+href="#fn4x0" id="fn4x0-bk"><sup class="textsuperscript">4</sup></a></span><a
+ id="x1-56001f4"></a>
+елемент путање, што значи да он трансформише све спецификације у основно име
+(или имена) директоријума. Ово је описано у наредним одељцима у истом
+поретку у коме се претрага и врши.
+<!--l. 2188--><p class="indent" > Обратите пажњу на један детаљ: ако је име фајла
+који се тражи апсолутно или изричито задато у релативном облику, тј. ако
+почиње са „<span class="samp">/</span>“, „<span class="samp">./</span>“ или „<span
+class="samp">../</span>“, Kpathsea просто проверава да ли тај фајл
+постоји.
+<!--l. 2203--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.1 </span> <a
+ id="x1-570007.1.1"></a>Извори путања</h5>
+<!--l. 2206--><p class="noindent" >Путања за претрагу може имати разне изворе. Ово је редослед у коме их Kpathsea
+користи:
+<!--l. 2209--><p class="indent" >
+ <ol class="enumerate1" >
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-57002x1">Системске променљиве подешене од стране корисника, на пример <span class="path">TEXINPUTS</span>.
+ Системске променљиве које садрже име програма придодато на
+ крају иза тачке добијају предност; нпр. ако је име
+ покренутог програма „<span class="samp">latex</span>“, онда ће <span class="path">TEXINPUTS.
+ latex</span> имати предност у односу на <span class="path">TEXINPUTS</span>.
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-57004x2">Конфигурациони фајл специфичан за
+
+
+ поједини програм, нпр. линија „<span class="samp">S /a:/b</span>“ у
+ фајлу <span class="file">config.ps</span> који припада програму dvips.
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-57006x3">Конфигурациони фајл <span class="file">texmf.cnf</span> који
+ припада Kpathsea-у, и који садржи линију као што је „<span
+ class="samp">TEXINPUTS=/c:/d</span>“ (погледајте ниже).
+ </li>
+ <li
+ class="enumerate" id="x1-57008x4">Вредност задата у време компајлирања.</li></ol>
+<!--l. 2223--><p class="noindent" >Како се према свакој од набројаних ставки формирају вредности за неку задату
+путању можете да пратите ако употребите опцију за отклањање
+грешака (debugging) &#8212; погледајте одељак „Поступци за отклањање
+грешака“ на страни&nbsp;<a
+href="#x1-680007.2.4">74<!--tex4ht:ref: sec:debugging --></a>).
+<!--l. 2229--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.2 </span> <a
+ id="x1-580007.1.2"></a>Конфигурациони фајлови</h5>
+<!--l. 2231--><p class="noindent" >Kpathsea чита конфигурационе фајлове назване <span class="file">texmf.cnf</span> (ови
+фајлови су предвиђени да се читају само када програми раде) и из
+њих узима путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за
+претрагу која се користи да се сáми ови фајлови лоцирају зове се
+<span class="path">TEXMFCNF</span>, али ми не препоручујемо да постављате ову (нити било коју
+другу) системску променљиву.
+<!--l. 2238--><p class="indent" > Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања
+фајла <span class="file">.../2012/texmf.cnf</span>. Ако морате да начините неке промене
+вредности које су тамо уписане као подразумеване (што обично није потребно),
+онда је овај фајл место где те вредности треба уписати. Главни
+конфигурациони фајл је <span class="file">.../2012/texmf/web2c/texmf.cnf</span>;
+њега не би требало да преправљате зато што ће се промене изгубити када се
+верзија инсталирана путем дистрибуције освежи.
+<!--l. 2247--><p class="indent" > <span class="emph">Сви</span> фајлови названи <span class="file">texmf.cnf</span>
+који се нађу у путањи за претрагу биће прочитани и
+дефиниције из претходних фајлова биће замењене онима на
+које се касније наиђе. На пример, ако је путања за
+претрагу <span class="obeylines-h"><span class="verb">.:$TEXMF</span></span>, вредности из <span class="file">./texmf.cnf</span> имају предност у
+односу на оне из <span class="obeylines-h"><span class="verb">$TEXMF/texmf.cnf</span></span>.
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">Коментари почињу са <span class="path">%</span> и настављају се до краја
+ линије.
+ </li>
+ <li class="itemize">Празне линије се прескачу.
+ </li>
+ <li class="itemize">Симбол \ на крају линије има улогу ознаке за наставак, тј.
+ следећа линија се придодаје на текућу. Размаци
+ (whitespace<span class="footnote-mark"><a
+href="#fn5x0" id="fn5x0-bk"><sup class="textsuperscript">5</sup></a></span><a
+ id="x1-58001f5"></a>)
+ на почетку линије која се додаје се <span class="emph">не</span>
+ игноришу.
+ </li>
+ <li class="itemize">Све остале линије имају следећи облик: <div class="alltt">
+ <!--l. 2267--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &nbsp;&nbsp;<span class="emph">променљива</span>[.<span
+ class="emph">име-програма</span>]&nbsp;[=]&nbsp;<span class="emph">вредност</span>
+</div>
+ </div>где се знак „<span class="samp">=</span>“ и размаци око њега могу изоставити.
+
+
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="emph">променљива</span> може да садржи било који
+ знак осим размакā (whitespace), „<span class="samp">=</span>“ и „<span
+ class="samp">.</span>“, али је најсигурније држати се скупа „<span
+ class="samp">A-Za-z_</span>“ (тј. велика и мала слова енглеског алфабета и
+ доња црта).
+ </li>
+ <li class="itemize">Ако је присутна променљива „<span class="samp">.<span
+ class="emph">име-програма</span></span>“, дефиниција важи само ако се покренути
+ програм зове <span class="texttt"><span class="emph">име-програма</span></span> или <span
+ class="texttt"><span class="emph">име-програма</span>.exe</span>. Између осталог,
+ то значи да разни варијетети <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а могу да имају различите путање за
+ претрагу.
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="emph">вредност</span> може да садржи било који знак осим <span class="path">%</span> и „<span
+ class="samp">@</span>“. Могућност <span class="path">\$\var&nbsp;{пром}.\var&nbsp;{прог}</span> не може
+ се користити са ове стране једнакости; уместо тога, морате да употребите
+ додатну променљиву. Знак „<span class="samp">;</span>“&nbsp;унутар <span
+ class="emph">променљиве</span> преводи се у „<span class="samp">:</span>“ ако
+ је у питању Unix; ово је корисно јер омогућава
+ да се исти <span class="file">texmf.cnf</span> користи и за Unix и за MS-DOS и за
+ Windows.
+ </li>
+ <li class="itemize">Све дефиниције се прочитају пре него што се било шта прерачуна, што значи да
+ се променљиве могу употребити и пре него што се дефинишу.</li></ul>
+<!--l. 2292--><p class="noindent" >Део конфигурационог фајла који илуструје већину ових ствари
+приказан је у следећој табели:
+<!--l. 2296--><p class="indent" >
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb15">
+<a
+ id="x1-58003r1"></a><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;TEXMF</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;{$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFMAIN}</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-58005r2"></a><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;TEXINPUTS.latex</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;.;$TEXMF/tex/{latex,generic;}//</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-58007r3"></a><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;TEXINPUTS.fontinst</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;.;$TEXMF/tex//;$TEXMF/fonts/afm//</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-58009r4"></a><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;%</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;e-TeX</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;related</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;files</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-58011r5"></a><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;TEXINPUTS.elatex</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;.;$TEXMF/{etex,tex}/{latex,generic;}//</span>
+<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-58013r6"></a><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;TEXINPUTS.etex</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;=</span><span
+class="larm-0700">&nbsp;.;$TEXMF/{etex,tex}/{eplain,plain,generic;}//</span>
+ </div>
+<!--l. 2301--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.3 </span> <a
+ id="x1-590007.1.3"></a>Прерачунавање путање</h5>
+<!--l. 2304--><p class="noindent" >Kpathsea препознаје неке специјалне ознаке и конструкције у путањама
+за претрагу, сличне онима из Unix шкољки (shells). На пример, сложена путања
+<span class="obeylines-h"><span class="verb">~$USER/{foo,bar}//baz</span></span> претвара се после прерачунавања у све поддиректоријуме
+унутар директоријумā&nbsp;<span class="file">foo</span> и <span class="file">bar</span>
+у личном директоријуму корисника <span class="texttt">$USER</span>, и то само
+онакве који садрже у себи директоријум или фајл по имену <span
+class="file">baz</span>. Овакве трансформације објашњене су у
+следећем одељку.
+<!--l. 2313--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.4 </span> <a
+ id="x1-600007.1.4"></a>Стандардно прерачунавање</h5>
+<!--l. 2316--><p class="noindent" >Ако путања за претрагу са највећим приоритетом (погледајте
+„Извори путања“ на стр.&nbsp;<a
+href="#x1-570007.1.1">63<!--tex4ht:ref: sec:path-sources --></a>) садржи једну <span class="emph">додатну
+двотачку</span> (на почетку, на крају, или удвојену) Kpathsea убацује на
+том месту путању која је следећу по приоритету у оквиру задате
+претраге. Ако та уметнута путања има додатну двотачку, исто се дешава са следећим
+расположивим приоритетом по важности. На пример, ако су системске променљиве
+постављене овако:
+ <div class="alltt">
+
+
+<!--l. 2324--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">setenv&nbsp;TEXINPUTS&nbsp;/home/karl:</span>
+</div>
+</div> и ако је вредност променљиве <span class="path">TEXINPUTS</span> из <span class="file">texmf.cnf</span>
+једнака
+ <div class="alltt">
+<!--l. 2329--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &nbsp;&nbsp;.:$TEXMF//tex
+</div>
+</div> онда ће коначна вредност која ће бити употребљена за претрагу
+бити:
+ <div class="alltt">
+<!--l. 2333--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &nbsp;&nbsp;/home/karl:.:$TEXMF//tex
+</div>
+</div>
+<!--l. 2336--><p class="indent" > Пошто би било бескорисно уметати подразумевану вредност на више од једног места,
+Kpathsea трансформише само један додатни „<span class="samp">:</span>“ а
+остале оставља како јесу. Програм најпре тражи има ли „<span
+class="samp">:</span>“ на почетку реда, затим на крају, а затим тражи двоструке „<span
+class="samp">:</span>“.
+<!--l. 2341--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.5 </span> <a
+ id="x1-610007.1.5"></a>Прерачунавање заграда</h5>
+<!--l. 2344--><p class="noindent" >Једна корисна могућност је и прерачунавање заграда: на пример,
+<span class="obeylines-h"><span class="verb">v{a,b}w</span></span> се претвара у <span class="obeylines-h"><span class="verb">vaw:vbw</span></span>. Дозвољено је уметање заграда унутар
+постојећег пара заграда; захваљујући овоме могуће
+је имати више <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> хијерархија директоријумā тако што се
+<span class="path">\$TEXMF</span>-у додели листа заграда. На пример, у фајлу <span class="file">texmf.cnf</span>
+је направљена оваква дефиниција (у овом примеру стварни кôд
+је поједностављен):
+
+
+ <div class="verbatim" id="verbatim-3">
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb16"><a
+ id="x1-61002r1"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;TEXMF&nbsp;=&nbsp;{$TEXMFHOME,$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFVAR,!!$TEXMFMAIN}</div>
+</div>
+<!--l. 2353--><p class="nopar" >Захваљујући овоме, могуће је написати:
+
+
+ <div class="verbatim" id="verbatim-4">
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb17"><a
+ id="x1-61004r1"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;TEXINPUTS&nbsp;=&nbsp;.;$TEXMF/tex//</div>
+</div>
+<!--l. 2357--><p class="nopar" >што значи да ће се претрага, након задржавања у тренутном директоријуму,
+обавити <span class="emph">искључиво</span> у дрветима <span class="path">\$TEXMFHOME/tex</span>,
+<span class="path">\$TEXMFLOCAL/tex</span>, <span class="path">\$TEXMFVAR/tex</span> и <span class="path">\$TEXMFMAIN/tex</span> (последња два имају
+базу података са фајловима <span class="file">ls-R</span>). Ово представља
+један удобан начин да одржавате две паралелне структуре <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, једну
+„замрзнуту“ (на пример на CD-у) и једну која се непрестано освежава новим
+верзијама чим се појаве. Пошто користимо променљиву <span class="path">\$TEXMF</span> у свим
+дефиницијама, можемо бити сигурни да ће увек оно дрво које се освежава
+бити прво које се претражује.
+<!--l. 2370--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.6 </span> <a
+ id="x1-620007.1.6"></a>Прерачунавање поддиректоријума</h5>
+<!--l. 2373--><p class="noindent" >Две или више узастопних косих црта у елементу путање које следе иза
+директоријума <span class="emph">d</span> трансформишу се у списак свих
+поддиректоријума који се по хијерархији налазе испод
+<span class="emph">d</span>: прво иду они који су непосредно испод <span
+class="emph">d</span>, затим они испод њих, итд. На сваком од тих нивоа редослед
+којим се директоријуми претражују <span class="emph">није
+изричито одређен</span>.
+<!--l. 2380--><p class="indent" > Ако ставите неки део имена фајла после „<span class="samp">//</span>“, биће
+укључени само поддиректоријуми који садрже поклапање
+са тим делом имена. На пример, „<span class="samp">/a//b</span>“ се претвара у
+директоријуме <span class="file">/a/1/b</span>, <span class="file">/a/2/b</span>, <span
+class="file">/a/1/1/b</span> итд, али не у <span class="file">/a/b/c</span> или <span
+class="file">/a/1</span>.
+<!--l. 2386--><p class="indent" > Могуће је употребити и више конструкција са „<span
+class="samp">//</span>“ у једној путањи, али се „<span
+class="samp">//</span>“ на почетку путање игнорише.
+<!--l. 2389--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.7 </span> <a
+ id="x1-630007.1.7"></a>Списак специјалних симбола и њихово значење: преглед</h5>
+<!--l. 2391--><p class="noindent" >Следећа листа даје преглед специјалних симбола у конфигурационим
+фајловима које користи Kpathsea.
+<!--l. 2396--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ <span class="path">:</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2397--><p class="noindent" >Сепаратор у задавању путање; на почетку или на крају
+ путање служи уместо подразумеваног прерачунавања путање.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">;</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2399--><p class="noindent" >Сепаратор на системима који нису сродни са Unix-им (понаша се исто као <span class="path">:</span>).
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">\$</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2401--><p class="noindent" >Прерачунавање променљиве.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">&nbsp;~</span></dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2402--><p class="noindent" >Представља корисников лични директоријум.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">{...}</span></dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2403--><p class="noindent" >Прерачунавање заградā.
+
+
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">//</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2404--><p class="noindent" >Прерачунавање поддиректоријумā (може да стоји било
+ где у путањи изузев на почетку).
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">%</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2406--><p class="noindent" >Почетак коментара.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">\&nbsp;</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2407--><p class="noindent" >Ознака да следи наставак текста (омогућава ставке које се простиру кроз
+ више линија).
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="path">!!</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2409--><p class="noindent" >Претраживање <span class="emph">искључиво</span> базе података да
+ се нађе фајл, диск се <span class="emph">не</span>
+ претражује.</dd></dl>
+<!--l. 2414--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.2 </span> <a
+ id="x1-640007.2"></a>Базе података са именима фајлова</h4>
+<!--l. 2417--><p class="noindent" >Kpathsea покушава да колико је могуће смањи физички приступ диску
+када обавља своје претраге. Упркос томе, на инсталацијама са
+великим бројем директоријума, претраживање свих могућих
+директоријума да би се нашао задати фајл може предуго да траје (ово
+је нарочито случај ако се мора проћи више стотина директоријума
+који садрже фонтове). Из тог разлога је Kpathsea осмишљен да може да
+користи унапред састављену „базу података“ &#8212; заправо текстуални фајл &#8212; по имену
+<span class="file">ls-R</span>, који повезује стварне фајлове са
+одговарајућим директоријумима и на тај начин елиминише потребу
+да се диску често приступа.
+<!--l. 2427--><p class="indent" > Други фајл &#8212; база података, по имену <span class="file">aliases</span>,
+омогућава Вам да дате додатна имена фајловима који су излистани у <span
+class="file">ls-R</span>. Ово може да буде од користи ако је потребно да се у неком изворном
+коду поштује конвенција о именима фајлова која потиче из
+система DOS&nbsp;8.3.
+<!--l. 2433--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.2.1 </span> <a
+ id="x1-650007.2.1"></a>База података ls-R</h5>
+<!--l. 2436--><p class="noindent" >Као што је малочас објашњено, име главне базе података са
+фајловима мора бити <span class="file">ls-R</span>. Можете да ставите по један
+такав фајл у корен сваке <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-хијерархије коју имате и
+коју желите да претражујете помоћу Kpathsea (подразумева се
+<span class="path">\$TEXMF</span>). Kpathsea увек проверава да ли има неки <span class="file">ls-R</span> дуж
+<span class="path">TEXMFDBS</span>.
+<!--l. 2442--><p class="indent" > Препоручени начин да направите и одржавате „<span class="samp">ls-R</span>“ јесте да
+покренете скрипту <span class="path">mktexlsr</span> (која је укључена у дистрибуцију).
+Њу позивају разне „<span class="samp">mktex</span>“... скрипте. У принципу, ова
+скрипта напросто покреће команду <div class="alltt">
+<!--l. 2446--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> cd&nbsp;<span
+class="emph">/корен/texmf/хијерархије</span>&nbsp;&amp;&amp;&nbsp;<span class="path">\</span>ls&nbsp;-1LAR&nbsp;./&nbsp;&gt;ls-R
+
+
+</div>
+</div> уз претпоставку да команда <span class="path">ls</span> на Вашем систему даје исправан излаз (GNU <span class="path">ls</span> је
+таква команда). Како бисте били сигурни да је база података увек свежа, најлакши
+начин је да је редовно преправљате користећи <span class="path">cron</span>, тако
+да се она аутоматски освежава увек када се неки већ инсталирани фајл
+промени, као што је случај када се инсталира или освежава неки <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>
+пакет.
+<!--l. 2455--><p class="indent" > Ако фајл не може да се пронађе у бази података, подразумевана радња
+коју предузима Kpathsea јесте да крене у претрагу директно на диску. Ако,
+међутим, неки поједини елемент путање почиње са „<span
+class="samp">!!</span>“, претражиће се <span class="emph">само</span> база података,
+никада сâм диск.
+<!--l. 2461--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.2.2 </span> <a
+ id="x1-660007.2.2"></a>Самостални програм за претраживање: kpsewhich</h5>
+<!--l. 2464--><p class="noindent" >Програм <span class="texttt">kpsewhich</span> изводи претраживање независно од било
+које апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста програма
+<span class="path">find</span> ако треба лоцирати појединачне фајлове у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-хијерархијама
+(<span class="texttt">kpsewhich</span> се заиста и користи веома интензивно у скриптама „<span
+class="samp">mktex</span>“... које су део дистрибуције).
+ <div class="alltt">
+<!--l. 2470--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;<span class="emph">option</span>...&nbsp;<span
+class="emph">filename</span>...</span>
+</div>
+</div> Опције назначене у <span class="emph">option</span> могу да почну и са „<span
+class="samp">-</span>“ и са „<span class="samp">--</span>“; такође, дозвољено
+је и било које недвосмислено скраћивање.
+<!--l. 2475--><p class="indent" > Kpathsea третира сваки аргумент са командне линије (који није
+опција) као име фајла, и враћа први фајл који
+пронађе. Не постоји могућност да се врате сва имена фајлова са
+појединим именом (ако Вам је тако нешто потребно, употребите Unix команду „<span
+class="samp">find</span>“).
+<!--l. 2480--><p class="indent" > Следи опис најважнијих параметара.
+<!--l. 2482--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ <span class="texttt">--dpi=<span class="emph">num</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2483--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Задаје резолуцију <span class="emph">num</span>;
+ ово се тиче само претрага за фајловима типа „<span class="samp">gf</span>“ и
+ „<span class="samp">pk</span>“. „<span class="samp">-D</span>“ је синоним,
+ омогућен ради компатибилности са dvips. Подразумевана вредност је 600.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--format=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2489--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Задаје да се тражи формат <span class="emph">name</span>. Подразумевани
+ формат се претпоставља на основу имена фајла. За формате који
+ немају једнозначан наставак, као што су нпр. помоћни
+ фајлови програма MetaPost или конфигурациони фајлови програма
+ dvips, морате назначити име које је познато Kpathsea-у, на пример <span
+ class="texttt">tex</span> или <span class="texttt">enc files</span>. Покрените <span
+ class="texttt">kpsewhich --help</span> ако желите да видите целовит списак.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--mode=<span class="emph">string</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2498--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Задаје режим по имену <span class="emph">string</span>; ово се тиче
+
+
+ једино претрага за фајловима типа „<span class="samp">gf</span>“
+ и „<span class="samp">pk</span>“. Нема подразумеване вредности: тражиће се
+ фајлови за све режиме.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--must-exist</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2503--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Задаје да се учини
+ све што је могуће да се фајлови пронађу; пре свега се
+ мисли на прибегавање директном претраживању диска. Подразумева се да
+ се, ефикасности ради, проверава само база података <span class="file">ls-R</span>.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--path=<span class="emph">string</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2509--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Претрага ће се вршити низ путању <span class="emph">string</span>
+ (обично су то елементи раздвојени двотачкама), уместо да се путања
+ за претрагу претпоставља на основу имена фајла. Подржани су „<span
+ class="samp">//</span>“
+ и сва стандардна прерачунавања и трансформације. Параметри „<span
+ class="samp">--path</span>“ и „<span class="samp">--format</span>“ узајамно
+ се искључују.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--progname=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2516--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Задаје <span class="texttt"><span class="emph">name</span></span> као име
+ програма. Ово може да утиче на путање за претрагу путем могућности
+ дописивања имена програма (<span
+ class="texttt">.<span class="emph">progname</span></span>). Подразумевана вредност
+ је kpsewhich.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--show-path=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2522--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Приказује
+ путању која се користи да се пронађе фајл или тип
+ фајла <span class="texttt"><span class="emph">name</span></span>. Могу се
+ користити и наставци за имена фајлова (<span class="path">.pk</span>, <span class="path">.vf</span>, итд), као и сама имена, баш као
+ у случају опције „<span class="samp">--format</span>“.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">--debug=<span class="emph">num</span></span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2528--><p class="noindent" ><br
+class="newline" />Поставља ниво потраге за грешкама на <span class="texttt"><span
+ class="emph">num</span></span>.</dd></dl>
+<!--l. 2533--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.2.3 </span> <a
+ id="x1-670007.2.3"></a>Примери употребе</h5>
+<!--l. 2536--><p class="noindent" >Погледајмо сада Kpathsea на делу. Ево једне једноставне претраге:
+ <div class="alltt">
+<!--l. 2538--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;article.cls</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/article.cls
+</div>
+</div> Оно што тражимо је фајл <span class="file">article.cls</span>. Пошто је
+наставак „<span class="samp">.cls</span>“ недвосмислен, не морамо да посебно назначимо да желимо
+да тражимо фајл типа tex (директоријуми који садрже фајлове са
+
+
+изворним <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> кôдом). Тражимо га у поддиректоријуму <span
+class="file">tex/latex/base</span> који се налази у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;директоријуму „<span
+class="samp">texmf-dist</span>“. На сличан начин, сви фајлови у примерима који
+следе проналазе се без проблема захваљујући својим недвосмисленим
+наставцима: <div class="alltt">
+<!--l. 2549--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;array.sty</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/tex/latex/tools/array.sty
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;latin1.def</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/latin1.def
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;size10.clo</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/size10.clo
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;small2e.tex</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/small2e.tex
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;tugboat.bib</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/bibtex/bib/beebe/tugboat.bib
+</div>
+</div>
+<!--l. 2561--><p class="indent" > Узгред, последњи фајл из овог низа је библиографска база података
+програма BibTeX која се односи на чланке у часопису <span class="emph">TUGboat</span>.
+ <div class="alltt">
+<!--l. 2565--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;cmr10.pk</span>
+</div>
+</div> Фајловe типa <span class="file">.pk</span> (фонтови направљени као бит-мапе) користе
+приказивачи као што су dvips и xdvi. У овом случају се не враћа никаква вредност
+пошто нема унапред припремљених Computer Modern „<span class="samp">.pk</span>“
+фајлова у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у &#8212; подразумева се да се користе Type&nbsp;1 варијанте.
+<div class="alltt">
+<!--l. 2572--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;wsuipa10.pk</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/wsuipa/wsuipa10.600pk
+</div>
+</div> За ове фонтове (фонетски алфабет, производ Универзитета Вашингтона) морамо да генеришемо „<span
+class="samp">.pk</span>“ фајлове, и пошто је подразумевани режим програма
+Metafont на нашем систему <span class="texttt">ljfour</span> са основном резолуцијом од
+600 dpi (тачака по инчу), имамо баш овај резултат. <div class="alltt">
+<!--l. 2581--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;-dpi=300&nbsp;wsuipa10.pk</span>
+</div>
+</div> У овом случају, међутим, када је изричито назначено да смо заинтересовани
+за резолуцију од 300 dpi (<span class="texttt">-dpi=300</span>), видимо да такав фонт
+није расположив на систему. Остаје на програмима као што су dvips или xdvi да сами
+направе потребне <span class="texttt">.pk</span> фајлове помоћу скрипте
+mktexpk.
+<!--l. 2589--><p class="indent" > Сада ћемо размотрити заглавља (headers) и конфигурационе фајлове
+програма dvips. Погледајмо најпре један веома често коришћени
+фајл, пролог <span class="file">tex.pro</span> за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> подршку, а затим један
+општи конфигурациони фајл (<span class="file">config.ps</span>) и PostScript фонт-мапу
+<span class="file">psfonts.map</span> &#8212; од издања <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а из 2004. фајлови са
+мапама и кодним распоредима имају своје сопствене путање за
+претрагу и нов положај унутар <span class="path">texmf</span> дрветā. Пошто је наставак
+„<span class="samp">.ps</span>“ вишесмислен, морамо да изричито назначимо који
+тип имамо у виду (dvips config) за фајл <span class="texttt">config.ps</span>.
+<div class="alltt">
+
+
+<!--l. 2599--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;tex.pro</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf/dvips/base/tex.pro
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;--format="dvips&nbsp;config"&nbsp;config.ps</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf/dvips/config/config.ps
+<br />&gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;psfonts.map</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf/fonts/map/dvips/updmap/psfonts.map
+</div>
+</div>
+<!--l. 2607--><p class="indent" > Погледајмо сада поближе помоћне фајлове програма PostScript
+који се тичу фонта URW Times. Префикси за ове фајлове су, према
+стандардној шеми за именовање фонтова, „<span class="samp">utm</span>“.
+Први фајл који разматрамо је један конфигурациони
+фајл, који садржи име фајла са одговарајућом мапом:
+<div class="alltt">
+<!--l. 2612--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;--format="dvips&nbsp;config"&nbsp;config.utm</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/dvips/psnfss/config.utm
+</div>
+</div> Садржај тог фајла је <div class="alltt">
+<!--l. 2616--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &nbsp;&nbsp;p&nbsp;+utm.map
+</div>
+</div> што указује на фајл <span class="file">utm.map</span>, и он је
+следећи ког желимо да лоцирамо. <div class="alltt">
+<!--l. 2620--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;utm.map</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map
+</div>
+</div> Овај фајл са мапом одређује имена фајлова Type&nbsp;1
+PostScript фонтова у URW колекцији. Његов садржај изгледа овако
+(приказујемо само део): <div class="alltt">
+<!--l. 2625--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> utmb8r&nbsp;&nbsp;NimbusRomNo9L-Medi&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;...&nbsp;&lt;utmb8a.pfb
+<br />utmbi8r&nbsp;NimbusRomNo9L-MediItal...&nbsp;&lt;utmbi8a.pfb
+<br />utmr8r&nbsp;&nbsp;NimbusRomNo9L-Regu&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;...&nbsp;&lt;utmr8a.pfb
+<br />utmri8r&nbsp;NimbusRomNo9L-ReguItal...&nbsp;&lt;utmri8a.pfb
+<br />utmbo8r&nbsp;NimbusRomNo9L-Medi&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;...&nbsp;&lt;utmb8a.pfb
+<br />utmro8r&nbsp;NimbusRomNo9L-Regu&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;...&nbsp;&lt;utmr8a.pfb
+</div>
+</div> Узмимо, на пример, инстанцу фонта Times Roman по имену <span class="file">utmr8a.pfb</span>
+и потрáжимо њен положај у директоријуму <span
+class="file">texmf</span>, уз трагање за фонт-фајловима типа Type&nbsp;1:
+<div class="alltt">
+<!--l. 2635--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">kpsewhich&nbsp;utmr8a.pfb</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;/usr/local/texmf-dist/fonts/type1/urw/times/utmr8a.pfb
+</div>
+</div>
+<!--l. 2641--><p class="indent" > Из ових примера требало би да буде јасно како лако можете да одредите положај
+било ког задатог фајла. Ово је нарочито важно ако сумњате да
+је у обради неког документа употребљена погрешна верзија неког
+фајла, пошто ће Вам kpsewhich приказати само први фајл на који
+наиђе.
+
+
+<!--l. 2646--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.2.4 </span> <a
+ id="x1-680007.2.4"></a>Поступци отклањања грешака</h5>
+<!--l. 2649--><p class="noindent" >Понекад је неопходно да се испита како неки програм разрешава упућивања
+на одређене фајлове. Да би помогао у таквим ситуацијама, Kpathsea нуди
+разне нивое излаза у режиму трагања за грешкама (debugging):
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ <span class="texttt">&nbsp;1</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2654--><p class="noindent" >Статистика директног приступа диску. Када се претрага обавља са свежом <span
+ class="file">ls-R</span> базом, ово не би требало да дâ готово никакав
+ излаз.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">&nbsp;2</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2657--><p class="noindent" >Упућивања на „hash“ табеле (као што је база података <span
+ class="file">ls-R</span>, фајлови са мапама, конфигурациони фајлови).
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">&nbsp;4</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2659--><p class="noindent" >Операције отварања и затварања фајлова.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">&nbsp;8</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2660--><p class="noindent" >Опште информације о путањама које Kpathsea користи за разне
+ типове фајлова. Ово је корисно када треба установити на ком месту
+ је нека поједина путања за неки фајл дефинисана.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">16</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2663--><p class="noindent" >Листа директоријума за сваки елемент путање (ово је релевантно
+ само ако се претражује диск).
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">32</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2665--><p class="noindent" >Претраге за фајловима.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">64</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2666--><p class="noindent" >Вредности променљивих.</dd></dl>
+<!--l. 2668--><p class="noindent" >Вредност <span class="texttt">-1</span> ће активирати све описане опције; у пракси
+је ово обично и најкорисније.
+<!--l. 2671--><p class="indent" > На сличан начин, ако се програм dvips покрене са одговарајућом
+комбинацијом ових опција, може се до најситнијих детаља
+пратити одакле се узимају поједини фајлови. Или, ако се неки
+фајл не пронађе, детаљан излаз који смо добили показује у
+којим је директоријумима програм покушавао да нађе
+задати фајл, тако да се може добити неки наговештај о томе где лежи
+проблем.
+<!--l. 2678--><p class="indent" > Уопштено говорећи, будући да већина програма позива библиотеку
+Kpathsea интерно, опција за отклањање грешака се може укључити
+путем системске променљиве <span class="path">KPATHSEA_DEBUG</span> тако што се она подеси на неку вредност
+(или комбинацију вредности) описану у претходној табели.
+<!--l. 2683--><p class="indent" > (Напомена за кориснике Windows-а: на овом систему није лако преусмерити све поруке
+које даје неки програм у фајл. За сврхе дијагностиковања
+можете привремено да подесите одговарајућу променљиву помоћу
+<span class="texttt">SET KPATHSEA_DEBUG_OUTPUT=err.log</span>.)
+<!--l. 2688--><p class="indent" > Размотримо као пример један мали фајл са <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span> кôдом, <span
+class="file">hello-world.tex</span> („Здраво, свете!“), са следећим садржајем:
+
+
+ <div class="verbatim" id="verbatim-5">
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb18"><a
+ id="x1-68002r1"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;\documentclass{article}<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-68004r2"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;\begin{document}<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-68006r3"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Hello&nbsp;World!<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-68008r4"></a>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;\end{document}</div>
+</div>
+<!--l. 2695--><p class="nopar" >Овај мали фајл користи само фонт <span class="file">cmr10</span>, па
+погледајмо стога како dvips припрема PostScript фајл (желимо да користимо
+Type&nbsp;1 верзију фонтова из породице Computer Modern, отуда опција <span
+class="texttt">-Pcms</span>). <div class="alltt">
+<!--l. 2700--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">dvips&nbsp;-d4100&nbsp;hello-world&nbsp;-Pcms&nbsp;-o</span>
+</div>
+</div> У овом случају смо комбиновали ниво 4 за отклањање грешака програма
+dvips (тј. путање везане за фонтове) са прерачунавањем елемента
+путање преко Kpathsea (погледајте упутство за употребу програма dvips,
+<a
+href="../../../../texmf/doc/dvips/dvips.pdf" >texmf/doc/dvips/dvips.pdf</a>). Излаз (незнатно пресложен) може се видети на слици&nbsp;<a
+href="#x1-68031r12">12<!--tex4ht:ref: fig:dvipsdbga --></a>.
+<!--l. 2707--><p class="indent" > <a
+ id="x1-68031r12"></a><a
+ id="x1-68036r13"></a><a
+ id="x1-68049r14"></a><hr class="float"><div class="float"
+>
+
+
+<div class="BVerbatimInput"><span
+class="larm-0900">debug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=texmf.cnf,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=1,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=1,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:/usr/local/bin/texlive:/usr/local/bin:</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/bin/texmf/web2c:/usr/local:</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/web2c:/.:/./teTeX/TeX/texmf/web2c:).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=ls-R,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=1,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=1,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=~/tex:/usr/local/texmf).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(ls-R)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;/usr/local/texmf/ls-R</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=aliases,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=1,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=1,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=~/tex:/usr/local/texmf).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(aliases)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/aliases</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=config.ps,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(config.ps)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/dvips/config/config.ps</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=/root/.dvipsrc,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span
+class="larm-0900">search(file=/home/goossens/.dvipsrc,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=1,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search($HOME/.dvipsrc)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=config.cms,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(config.cms)</span><br /><span
+class="larm-0900">=&gt;/usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms</span></div>
+ <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;12: </span><span
+class="content">Тражење конфигурационих фајлова</span></div><!--tex4ht:label?: x1-68031r12 -->
+<div class="BVerbatimInput"><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=texc.pro,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(texc.pro)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro</span></div>
+ <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;13: </span><span
+class="content">Тражење пролог фајла</span></div><!--tex4ht:label?: x1-68036r13 -->
+<div class="BVerbatimInput"><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=cmr10.tfm,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=1,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//:</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/var/tex/fonts/tfm//).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.tfm)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=texps.pro,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;...</span><br /><span
+class="larm-0900">&lt;texps.pro&gt;</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=cmr10.pfb,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span><br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span><br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.pfb)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb</span><br /><span
+class="larm-0900">&lt;cmr10.pfb&gt;[1]</span></div>
+ <div class="caption"
+><span class="id">Слика&nbsp;14: </span><span
+class="content">Тражење фајла са фонтом</span></div><!--tex4ht:label?: x1-68049r14 -->
+
+
+ </div><hr class="endfloat" />
+<!--l. 2723--><p class="indent" > dvips почиње тако што лоцира своје сопствене конфигурационе фајлове.
+Најпре налази <span class="file">texmf.cnf</span>, и тај фајл му
+даје дефиниције путања на којима треба наћи
+друге фајлове, затим се проналази база података <span class="file">ls-R</span>
+(како би се трагање за фајловима оптимизовало), и коначно фајл
+<span class="file">aliases</span>, који омогућава да се зада више имена за
+исти фајл (нпр. кратка имена у стилу система DOS&nbsp;8.3 или читкије дуже
+варијанте). Затим dvips прелази на тражење општег конфигурационог фајла
+<span class="file">config.ps</span>, пре него што прегледа фајл са подешавањима по
+имену <span class="file">.dvipsrc</span> (који, у овом случају, <span
+class="emph">није пронађен</span>). Коначно, dvips налази конфигурациони
+фајл за породицу PostScript фонтова Computer Modern, који се зове <span
+class="file">config.cms</span> (ово је иницирано зато што је уз команду dvips
+употребљена опција <span class="texttt">-Pcms</span>). Овај
+фајл садржи листу фајлова са мапама који дефинишу однос
+између <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, PostScript-а и стварних имена фонтова на диску. <div class="alltt">
+<!--l. 2738--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> &gt;&nbsp;<span class="command">more&nbsp;/usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms</span>
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;p&nbsp;+ams.map
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;p&nbsp;+cms.map
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;p&nbsp;+cmbkm.map
+<br />&nbsp;&nbsp;&nbsp;p&nbsp;+amsbkm.map
+</div>
+</div> dvips налази све ове фајлове, као и општи фајл са мапом по имену <span
+class="file">psfonts.map</span>, који се увек учитава (он садржи декларације за
+најчешће коришћене PostScript фонтове; последњи део
+одељка <a
+href="#x1-670007.2.3">7.2.3<!--tex4ht:ref: sec:examples-of-use --></a> садржи више информација о коришћењу
+фајлова са мапама за PostScript фонтове).
+<!--l. 2750--><p class="indent" > На овом ступњу dvips се представља кориснику: <div class="alltt">
+<!--l. 2751--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> This&nbsp;is&nbsp;dvips(k)&nbsp;5.92b&nbsp;Copyright&nbsp;2002&nbsp;Radical&nbsp;Eye&nbsp;Software&nbsp;(www.radicaleye.com)
+</div>
+</div> Затим прелази на тражење пролог фајла <span class="file">texc.pro</span>:
+<div class="alltt">
+<!--l. 2755--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=texc.pro,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(texc.pro)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro</span>
+</div>
+</div>
+<!--l. 2766--><p class="indent" > Нашавши поменути фајл, dvips исписује датум и време и обавештава нас да
+ће направити фајл <span class="file">hello-world.ps</span>, затим да му треба
+фонт-фајл <span class="file">cmr10</span>, као и да ће овај
+последњи бити означен као „резидентан“ (тј. да му нису потребне бит-мапе):
+<div class="alltt">
+<!--l. 2770--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+<br /><span
+class="larm-0900">TeX</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;output</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;1998.02.26:1204"</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;-&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;hello-world.ps</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">Defining</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;font</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;()</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;cmr10</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;at</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;10.0pt</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">Font</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;cmr10</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;&lt;CMR10&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;is</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;resident.</span>
+
+
+</div>
+</div> Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом <span class="file">cmr10.tfm</span>;
+када га пронађе, упућује се на још неколико пролог
+фајлова (нису приказани), и на крају се лоцира Type&nbsp;1 облик фонта, који се
+зове <span class="file">cmr10.pfb</span>, и тај податак се укључује у
+фајл са излазом (погледајте последњу линију). <div class="alltt">
+<!--l. 2780--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v">
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=cmr10.tfm,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=1,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//:</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/var/tex/fonts/tfm//).</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.tfm)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=texps.pro,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;...</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&lt;texps.pro&gt;</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:start</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;search(file=cmr10.pfb,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;must_exist=0,</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;find_all=0,</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.pfb)</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;=&gt;</span><span
+class="larm-0900">&nbsp;/usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb</span>
+<br /><span
+class="larm-0900">&lt;cmr10.pfb&gt;[1]</span>
+</div>
+</div>
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.3 </span> <a
+ id="x1-690007.3"></a>Опције током рада (runtime options)</h4>
+<!--l. 2797--><p class="noindent" >Још једна корисна способност Web2C-а јесте могућност да се
+контролише велики број меморијских параметара (а посебно „array sizes“) путем
+фајла <span class="file">texmf.cnf</span> који чита Kpathsea. Подешавања
+која се тичу меморије могу се пронаћи у делу&nbsp;3 тог фајла у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live дистрибуцији. Важнији параметри које можете да подесите
+су:
+<!--l. 2803--><p class="noindent" >
+ <dl class="list1"><dt class="list">
+ <span class="texttt">main_memory</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2804--><p class="noindent" >Укупна расположива меморија (Total words of memory available) за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, Metafont
+ и MetaPost. За сваку вредност се мора направити посебан фајл са форматом.
+ На пример, можете да направите „огромну“ (huge) верзију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-a и да назовете
+ фајл са форматом <span class="texttt">hugetex.fmt</span>. Према стандардним
+ правилима означавања именā
+ програмā којих се држи Kpathsea, посебна вредност променљиве
+ <span class="texttt">main_memory</span> прочитаће се из фајла <span
+ class="file">texmf.cnf</span>.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">extra_mem_bot</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2813--><p class="noindent" >Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>: оквири
+ (boxes), лепак (glue), места прелома (breakpoints) итд. Посебно корисно ако користите
+ PI C<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">font_mem_size</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2818--><p class="noindent" >Количина меморије за податке о фонтовима која стоји <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у на
+ располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних
+ TFM фајлова.
+ </dd><dt class="list">
+ <span class="texttt">hash_extra</span> </dt><dd
+class="list">
+ <!--l. 2822--><p class="noindent" >Додатни простор за „hash“ табелу са именима контролних секвенци. Само ~10.000
+ контролних секвенци може да се смести у главну „hash“ табелу; ако имате велику
+ књигу са бројним унакрсним референцама, може се лако десити да
+ то није довољно. Подразумевана вредност променљиве <span
+ class="texttt">hash_extra</span> је <span class="texttt">50000</span>.</dd></dl>
+
+
+<!--l. 2830--><p class="noindent" >Наравно, ово није замена за праве динамичке низове и методе располагања
+меморијом, али пошто је изузетно тешко да се тако нешто изведе у садашњем
+изворном кôду <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, ови параметри за покретање програма
+представљају практични компромис који ипак даје и нешто
+флексибилности.
+<!--l. 2943--><p class="indent" > <a id="ack"></a>
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">8 </span> <a
+ id="x1-700008"></a>Захвалнице</h3>
+<!--l. 2946--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live је резултат заједничких напора практично свих група корисника <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а.
+Овим издањем <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а руководио је Карл Бери [Karl Berry]. Групе и
+појединци набројани на списку који следи, они који су у прошлости
+радили на <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у и они који су тренутно активни, заслужују нашу велику
+захвалност.
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">Централно удружење корисника
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, као и удружења из Немачке, Холандије и Пољске (TUG,
+ DANTE e.V., NTG и GUST), која обезбеђују неопходну техничку
+ и административну инфраструктуру. Молимо Вас да се учланите у најближу групу
+ корисника <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а! (Погледајте <a
+href="http://tug.org/usergroups.html" class="url" >http://tug.org/usergroups.html</a>);
+ </li>
+ <li class="itemize">CTAN тим, посебно Робин Фернбернс [Robin Fairbairns], Џим Хеферон [Jim Hefferon]
+ и Рајнер Шепф [Rainer Schöpf], који дистрибуира издања
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а и обезбеђује обједињену инфраструктуру
+ за освежавање свих пакета који имају везе са <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом, од
+ којих <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live зависи;
+ </li>
+ <li class="itemize">Нелзон Биб [Nelson Beebe], који је ставио програмерима <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а
+ на располагање многе платформе и који је сâм
+ обавио много темељних тестова;
+ </li>
+ <li class="itemize">Џон Боумен [John Bowman], који је обавио велики посао на
+ интеграцији свог напредног графичког програма Asymptote у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live;
+ </li>
+ <li class="itemize">Петер Брајтенлонер [Peter Breitenlohner] и e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;тим, зато што су поставили
+ чврсте темеље будућим варијантама <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, а Петеру посебно
+ за бриљантан посао на увођењу и одржавању система
+ GNU&nbsp;autotools унутар <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а;
+ </li>
+ <li class="itemize">Сташек Ваврикевич [Staszek Wawrykiewicz], главна особа за тестирање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live-а и координатор многих пољских пројеката, за рад на Windows
+ инсталацији, и још много тога;
+ </li>
+ <li class="itemize">Олаф Вебер [Olaf Weber], за своје стрпљиво одржавање система
+ Web2C;
+ </li>
+ <li class="itemize">Гербен Вирда [Gerben Wierda], зато што је установио и одржавао <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live на
+ Mac OS X-у и за учешће у тестирању;
+ </li>
+ <li class="itemize">Грејем Вилијамс [Graham Williams], на чији рад се
+ ослања каталог пакетā <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Catalogue;
+ </li>
+ <li class="itemize">Владимир Волович, за помоћ око портовања <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а на многе системе
+ и за рад на многим програмима, нарочито зато што је омогућио да се у
+ дистрибуцију укључи xindy;
+
+
+ </li>
+ <li class="itemize">Ђин-Хуан Чо [Jin-Hwan Cho] и DVIPDFM<span
+class="lmmi-10">x </span>тим, за њихов изврсни
+ драјвер и брзе реакције везане за конфигурационе проблеме;
+ </li>
+ <li class="itemize">Михел Госенс [Michel Goossens], који је био један од аутора прве
+ верзије ове документације;
+ </li>
+ <li class="itemize">Ејтан Гурари [Eitan Gurari], чији се систем <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>4ht употребљава
+ да се направе верзије ове документације у HTML формату, и
+ који је сваке године неуморно радио на усавршавању свог
+ програма. Ејтан је прерано преминуо у јуну 2009. и ми
+ посвећујемо ову документацију успомени на њега;
+ </li>
+ <li class="itemize">Томас Есер [Thomas Esser], без чијег сјајног te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> пакета <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live никада не би постојао;
+ </li>
+ <li class="itemize">Павел Јаковски [Pawe<span
+class="rm-lmr-10">&#322; </span>Jackowski], за развој инсталационог програма за
+ Windows по имену tlpm, и Томаш Лужак [Tomasz <span
+class="rm-lmr-10">&#321;</span>uczak] за програм tlpmgui, који
+ су се користили у ранијим издањима;
+ </li>
+ <li class="itemize">Акира Какуто [Akira Kakuto], зато што је ставио на располагање
+ верзије програма за Windows из своје дистрибуције W32TEX
+ за јапански <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(<a
+href="http://w32tex.org" class="url" >http://w32tex.org</a>), као и за велики допринос развоју
+ многих елемената <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-a;
+ </li>
+ <li class="itemize">Џонатан Кју [Jonathan Kew], зато што је развио изузетни дериват
+ Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> и зато што је одвојио време и снагу да га уклопи у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, као
+ и за почетну верзију инсталера за Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;и за рад на специјализованом
+ едитору <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works, који сада препоручујемо као окружење за
+ рад;
+ </li>
+ <li class="itemize">Рајнхард Котуха [Reinhard Kotucha],
+ за велики допринос на развоју инфраструктуре и инсталационог програма за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live 2008, као и за многа истраживања на пољу Windows-а, за скрипту
+ <span class="texttt">getnonfreefonts</span>, и још много тога;
+ </li>
+ <li class="itemize">Дик Коч [Dick Koch], за одржавање Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а (<a
+href="http://tug.org/mactex" class="url" >http://tug.org/mactex</a>) у
+ тесној сарадњи са <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live тимом, као и за свој непресушни
+ ентузијазам током рада;
+ </li>
+ <li class="itemize">Сип Кроненберг [Siep Kroonenberg], за велики допринос у раду на инфраструктури и
+ инсталационом програму за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live 2008, посебно на Windows-у, као и за велики рад на
+ проширивању овог приручника како би се те нове могућности описале;
+ </li>
+ <li class="itemize">Хеико Обердик [Heiko Oberdiek], за пакет <span class="path">epstopdf</span> и за многе друге пакете, за
+ компресију огромних <span class="path">pst-geo</span> фајлова са подацима тако да смо могли да
+ их укључимо у дистрибуцију, и изнад свега, за његов изузетни рад
+ на <span class="path">hyperref</span> пакету;
+ </li>
+ <li class="itemize">Петр Олшак [Petr Olšak], који је веома пажљиво прегледао
+ цео чешки и словачки материјал и координисао рад да се он направи;
+ </li>
+ <li class="itemize">Тошио Ошима [Toshio Oshima], за његов dviout приказивач за Windows;
+ </li>
+ <li class="itemize">Мануел Перугје-Гонар [Manuel Pégourié-Gonnard],
+ за помоћ на освежавању пакета, стално унапређивање
+ документације, као и за развој програма texdoc;
+
+
+ </li>
+ <li class="itemize">Фабрис Попино [Fabrice Popineau], за првобитну подршку за Windows у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у и за рад
+ на француској верзији документације;
+ </li>
+ <li class="itemize">Норберт Прајнинг [Norbert Preining], зато што је био главни
+ архитекта инфраструктуре и инсталационог програма за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live 2008, као и за
+ координацију верзије <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а за Debian, заједно са Франком
+ Кистером [Frank Küster], као и за многе добре савете током тог рада;
+ </li>
+ <li class="itemize">Себастијан Рац [Sebastian Rahtz], зато што је створио <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live и
+ одржавао га много година;
+ </li>
+ <li class="itemize">Фил Тејлор [Phil Taylor], зато што је омогућио да се <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live
+ преузима преко BitTorrent система;
+ </li>
+ <li class="itemize">Томаш Тжечак [Tomasz Trzeciak], за свеобухватну помоћ везану за Windows;
+ </li>
+ <li class="itemize">Хан Те Танг [Hàn Thế Thành], Мартин Шредер [Martin Schröder] и pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;тим
+ (<a
+href="http://pdftex.org" class="url" >http://pdftex.org</a>) за непрестани рад на проширивању могућности <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а;
+ </li>
+ <li class="itemize">Ханс Хахен [Hans Hagen], за велики посао тестирања свог Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t&nbsp;формата
+ (<a
+href="http://pragma-ade.com" class="url" >http://pragma-ade.com</a>) и зато што је омогућио да он ради у оквиру <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live-а;
+ </li>
+ <li class="itemize">Хартмут Хенкел [Hartmut Henkel], за значајни допринос на развоју
+ pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, и још много тога;
+ </li>
+ <li class="itemize">Тако Хукватер [Taco Hoekwater], зато што је обновио развој MetaPost-а
+ и за рад на [Lua]<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у (<a
+href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>), за напоре на укључивању
+ Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t-а у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, зато што је омогућио multi-threading у Kpathsea
+ библиотеци, и још много тога.
+ </li></ul>
+<!--l. 3101--><p class="indent" > Програме за подржане оперативне системе су припремили: Еторе Алдрованди (<span class="path">i386-solaris</span>,
+<span class="path">x86_64-solaris</span>), Карл Бери [Karl Berry] (<span class="path">i386-linux</span>), Петер Брајтенлонер [Peter Breitenlohner]
+(<span class="path">x86_64-linux</span>), Алан Брасло [Alan Braslau] (<span class="path">amd64-kfreebsd</span>, <span class="path">i386-kfreebsd</span>), Кен Браун [Ken Brown]
+(<span class="path">i386-cygwin</span>), Олаф Вебер [Olaf Weber] (<span class="path">mips-irix</span>), Борис Вејцман [Борис Вейцман]
+(<span class="path">armel-linux</span>), Владимир Волович (<span class="path">powerpc-aix</span>, <span class="path">sparc-solaris</span>), Акира Какуто [Akira Kakuto] (<span class="path">win32</span>), Дик
+Коч [Dick Koch] (<span class="path">universal-darwin</span>, <span class="path">x86_64-darwin</span>), Никола Лечић (<span class="path">amd64-freebsd</span>, <span class="path">i386-freebsd</span>),
+Мојца Миклавец (<span class="path">mipsel-linux</span>), Норберт Прајнинг [Norbert Preining] (<span class="path">alpha-linux</span>),
+Томас Шмиц [Thomas Schmitz] (<span class="path">powerpc-linux</span>). Процес компајлирања <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а
+описан је на <a
+href="http://tug.org/texlive/build.html" class="url" >http://tug.org/texlive/build.html</a>.
+<!--l. 3123--><p class="indent" > Ову документацију су превели: Сташек Ваврикевич [Staszek Wawrykiewicz]
+(пољски), Борис Вејцман [Борис Вейцман] (руски), Ђигод Ђијанг
+[Jjgod Jiang], Ђинсонг Џао [Jinsong Zhao], Јие Ванг [Yue Wang] и Хелин Гаи
+[Helin Gai] (кинески), Никола Лечић (српски), Марко Паланте [Marco Pallante]
+(италијански), Мануел Пегурје-Гонар [Manuel Pégourié-Gonnard] (француски), Петр
+Сојка [Petr Sojka] и Јан Буша [Ján Buša] (чешки/словачки), Уве Цигенхаген [Uwe
+Ziegenhagen] (немачки), Интернет-страница са документацијом за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live је
+<a
+href="http://tug.org/texlive/doc.html" class="url" >http://tug.org/texlive/doc.html</a>.
+<!--l. 3139--><p class="indent" > Наравно, најважнија захвалница мора ићи Доналду Кнуту [Donald
+Knuth], најпре зато што је изумео <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, а потом зато што га је поклонио
+свету.
+<!--l. 3143--><p class="noindent" >
+ <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">9 </span> <a
+ id="x1-710009"></a>Историја издањā</h3>
+
+
+<!--l. 3146--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">9.1 </span> <a
+ id="x1-720009.1"></a>Прошлост</h4>
+<!--l. 3148--><p class="noindent" >Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисникā&nbsp;<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а се, током рада
+на пројекту 4All<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> CD (намењеног корисницима MS-DOS-а), појавила
+идеја да се можда може направити јединствени CD за све системе. То је
+био преамбициозан циљ за оно време; ипак, идеја не само што је
+дала подстрек да се доврши рад на иначе веома успешном 4All<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> CD пројекту,
+него је из ње произашла и радна група названа Технички савет TUG-а
+(Удружења корисникā <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а) која је радила на <span
+class="emph">структури <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> директоријума</span> (<span class="emph"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Directory Structure</span> &#8212; <a
+href="http://tug.org/tds" class="url" >http://tug.org/tds</a>); група је осмислила како да се
+направи конзистентна и употребљива колекција помоћних <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+фајлова. Целовит нацрт TDS-а објављен је у децембарском
+издању часописа <span class="emph">TUGboat</span> из 1995. и већ на том раном
+стадијуму било је јасно да би такву структуру требало следити и на CD-у.
+Дистрибуција <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live која је пред Вама представља директан
+резултат преданости те радне групе. Такође је било јасно да је
+успех 4All<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> CD-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од тако функционалног
+система, и управо ова идеја представља други главни мотив за рад на <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live-у.
+<!--l. 3168--><p class="indent" > Предузели смо прве кораке да направимо такав TDS CD који би радио на Unix-у на
+јесен 1995. и брзо смо схватили да је te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Томаса Есера [Thomas Esser] савршена
+полазна тачка, пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто
+је био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу
+организације фајлова које ти системи користе. Томас се сложио
+да помогне и озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање
+објављено је у мају исте године. Почетком 1997, Карл Бери [Karl
+Berry] је објавио ново издање система Web2C, које је
+укључивало готово све могућности које је Томас Есер
+већ убацио у te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, и тако смо одлучили да се друго издање CD-а базира на
+стандардном Web2C-у, уз додатак скрипте <span class="texttt">texconfig</span> из te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а.
+Треће издање CD-а заснивало се на темељно прерађеној
+верзији Web2C-a (7.2), коју је урадио Олаф Вебер [Olaf Weber];
+истовремено је урађена и нова верзија te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а, а <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live је
+укључио скоро све његове могућности. Четврто издање следило
+је исти смер, укључивало је нову верзију te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а и ново
+издање Web2C-а (7.3). Систем је овог пута имао и потпуну подршку за
+Windows.
+<!--l. 3187--><p class="indent" > За пето издање (март 2000) многи делови CD-а су редизајнирани и
+темељније тестирани, а биле су укључене и нове верзије више стотина
+пакета. Подаци о пакетима спаковани су у XML фајлове. Ипак, највећа
+промена у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Live&nbsp;5 била је то што су уклоњени сви програми који нису
+рађени у складу са идејом слободног софтвера. Наиме, намера је била да од
+тада све у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у буде у сагласности са Debian-овим упутствима за слободни софтвер (Debian Free
+Software Guidelines &#8212; <a
+href="http://www.debian.org/intro/free" class="url" >http://www.debian.org/intro/free</a>); учинили смо све што је
+тада било у нашој моћи да проверимо лиценце свих пакета; били бисмо
+веома захвални ако нас известите о било којој грешци коју смо
+направили.
+<!--l. 3199--><p class="indent" > Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог
+материјала. Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може
+да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне.
+Језичке колекције биле су комплетно преуређене за ово издање: избор
+неке од њих од тада не значи да се само инсталирају одговарајући
+макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и одговарајући <span
+class="texttt">language.dat</span>.
+<!--l. 3207--><p class="indent" > Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке за
+Mac OS X, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста
+пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања
+била је и поновна интеграција кôда са te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом како би се
+елиминисао раскорак направљен у верзијама 5&nbsp;и&nbsp;6.
+
+
+<!--l. 3213--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.1 </span> <a
+ id="x1-730009.1.1"></a>2003</h5>
+<!--l. 3215--><p class="noindent" >2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо да је <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live толико
+нарастао да више није могао да стане на један CD, тако да смо га поделили на три
+одвојене дистрибуције (погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a>, стр.&nbsp;<a
+href="#x1-90002.1">7<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a>). Уз
+то,
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">Према захтеву развојног тима <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-а променили смо стандардне команде latex
+ и pdflatex тако да од сада користе e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> (в.&nbsp;стр.&nbsp;<a
+href="#x1-120002.4">12<!--tex4ht:ref: text:etex --></a>).
+ </li>
+ <li class="itemize">Укључени су нови Latin Modern фонтови и препоручени за употребу.
+ </li>
+ <li class="itemize">Укинута је подршка за Alpha OSF (подршка за HPUX је укинута
+ још раније), зато што нико није имао нити био спреман да
+ уступи хардвер на којем бисмо компајлирали нове верзије
+ програмā.
+ </li>
+ <li class="itemize">Инсталација за Windows је измењена из корена; по први пут смо
+ укључили интегрисано окружење засновано на XEmacs-у.
+ </li>
+ <li class="itemize">Верзије важних помоћних програма за Windows (Perl, Ghostscript,
+ ImageMagick, Ispell) сада су укључене у стандардну инсталацију <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live-а.
+ </li>
+ <li class="itemize">Фонт-мапе које користе dvips, dvipdfm и pdftex сада се праве помоћу новог
+ програма по имену updmap и инсталирају се у <span class="path">texmf/fonts/map</span>.
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, Metafont и MetaPost сада, осим ако није другачије подешено,
+ уписују већину унесених знакова (са ASCII кôдом 32 и
+ даље) као такве
+ у излазне фајлове (нпр. <span class="obeylines-h"><span class="verb">\write</span></span>), лог-фајлове и на терминал, тј.
+ <span class="emph">непреведене</span> уз помоћ нотације <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span>. У <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live&nbsp;7, овај превод је зависио од језичких подешавања
+ у систему (тзв. „locale“); сада језичка подешавања немају
+ утицај на понашање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> програмā. Ако Вам је из
+ неког разлога потребан излаз прерађен помоћу <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span>, просто промените
+ име фајла <span class="obeylines-h"><span class="verb">texmf/web2c/cp8bit.tcx</span></span>. (У будућим издањима ова
+ процедура ће бити упрошћена.)
+ </li>
+ <li class="itemize">Ова документација је темељно прерађена.
+ </li>
+ <li class="itemize">Коначно, пошто су бројеви у ознаци верзије постали непрактични за
+ употребу, верзија је сада просто изједачена са годином: <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+ Live&nbsp;2003.</li></ul>
+<!--l. 3257--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.2 </span> <a
+ id="x1-740009.1.2"></a>2004</h5>
+<!--l. 3259--><p class="noindent" >2004. године десиле су се многе промене:
+ <ul class="itemize1">
+
+
+ <li class="itemize">Ако имате приватно инсталиране фонтове који користе своје сопствене
+ <span class="path">.map</span> или (много мање вероватно) <span class="path">.enc</span> помоћне фајлове, може се
+ десити да ћете морати да те фајлове уклоните.
+ <!--l. 3268--><p class="noindent" ><span class="path">.map</span> фајлови се сада, осим дуж путање <span class="path">TEXFONTMAPS</span>, траже
+ искључиво у директоријумима испод <span class="path">fonts/map</span> (тј. у сваком
+ <span class="path">texmf</span> стаблу). Слично, <span class="path">.enc</span> фајлови се сада, осим дуж путање
+ <span class="path">ENCFONTS</span>, траже искључиво у директоријумима испод <span class="path">fonts/enc</span>.
+ updmap ће покушати да изда неко упозорење ако наиђе на
+ проблематичне фајлове.
+ <!--l. 3276--><p class="noindent" >Упутства о томе како да се поступа са овим и другим подацима налазе се на
+ <a
+href="http://tug.org/texlive/mapenc.html" class="url" >http://tug.org/texlive/mapenc.html</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection&nbsp;је проширен инсталациониом CD-ом базираним на MiK<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у, за
+ оне који више воле ту имплементацију него Web2C. Погледајте
+ одељак&nbsp;<a
+href="#x1-80002">2<!--tex4ht:ref: sec:overview-tl --></a> (стр.&nbsp;<a
+href="#x1-80002">7<!--tex4ht:ref: sec:overview-tl --></a>).
+ </li>
+ <li class="itemize">Унутар <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а, једно велико <span class="path">texmf</span> стабло из претходних издања
+ замењено је са три: <span class="path">texmf</span>, <span class="path">texmf-dist</span> и <span class="path">texmf-doc</span>. Погледајте
+ одељак&nbsp;<a
+href="#x1-100002.2">2.2<!--tex4ht:ref: sec:tld --></a> (стр.&nbsp;<a
+href="#x1-100002.2">8<!--tex4ht:ref: sec:tld --></a>) и фајлове по имену <span class="path">README</span> у сваком од
+ њих.
+ </li>
+ <li class="itemize">Сви улазни фајлови који се односе на <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;сада су прикупљени
+ у поддиректоријум <span class="path">tex</span> у сваком <span class="path">texmf*</span> дрвету; они су се раније налазили
+ у одвојеним сродним директоријумима <span class="path">tex</span>, <span class="path">etex</span>, <span class="path">pdftex</span>, <span class="path">pdfetex</span>, итд.
+ Погледајте <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Extensions" ><span
+ class="texttt">texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Extensions</span></a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Помоћне скрипте (helper
+ scripts) &#8212; за које није предвиђено да их покрећу сами
+ корисници &#8212; сада су смештене у нове поддиректоријуме по имену <span class="path">scripts</span> у сваком
+ <span class="path">texmf*</span> дрвету, и могу се пронаћи помоћу <span class="obeylines-h"><span class="verb">kpsewhich&nbsp;-format=texmfscripts</span></span>.
+ То значи да треба да поправите подешавања у програмима
+ који позивају такве скрипте, ако их имате. Погледајте <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Scripts" ><span
+ class="texttt">texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Scripts</span></a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Скоро сви формати остављају већину слова одштампаним каква
+ јесу преко „фајла са преводом“ <span class="path">cp227.tcx</span>; некада су их преводили
+ помоћу <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span> нотације. Посебно, слова на позицијама 32&#8211;256,
+ „tab“, „vertical tab“ и „form feed“ сада се сматрају приказивим (printable) не
+ преводе се. Изузетак представљају формати везани за чисти (plain)
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(само се 32&#8211;126 могу штампати), за Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t&nbsp;(0&#8211;255 су принтабилни) и за
+ програм Omega. Ово подразумевано понашање је скоро исто као у
+ <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;2003, али је реализовано на много чистији начин, са
+ више могућности за накнадна подешавања. Погледајте <a
+href="../../../../texmf/doc/web2c/web2c.html#TCX-files" ><span
+ class="texttt">texmf/doc/web2c/web2c.html#TCX-files</span></a>. (Узгред, ако је
+ улаз по Unicode стандарду, може се десити да <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;избаци непотпуне низове знакова
+ када показује контекст грешке, пошто ради само са појединачним
+ бајтовима.)
+ </li>
+ <li class="itemize">pdfetex је сада подразумевани програм за све формате изузев за чисти (plain) tex.
+ (Наравно, он прави DVI када ради као latex, итд.) Ово између осталог значи да
+ су микротипографске могућности pdftex-а доступне и у <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-у, Con<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>t-у, итд;
+ исто важи и за могућности e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а (<a
+href="../../../../texmf-dist/doc/etex/base/" >texmf-dist/doc/etex/base/</a>).
+ <!--l. 3330--><p class="noindent" >То такође значи да је важније него икада раније
+ да се користи пакет <span class="path">ifpdf</span> (који ради и са чистим <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом и са <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-ом)
+
+
+ или неки сличан кôд, зато што просто тестирање да ли <span
+ class="texttt">\pdfoutput</span> или нека примитива (primitive) нису дефинисани
+ није поуздан начин да се одреди да ли је излаз који се ствара
+ уједно и у PDF формату. Ове године смо подесили да ово понашање
+ буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али
+ следеће године се може десити да <span class="texttt">\pdfoutput</span> буде
+ дефинисан чак и ако се прави DVI.
+ </li>
+ <li class="itemize">pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(<a
+href="http://pdftex.org" class="url" >http://pdftex.org</a>) има много нових могућности:
+ <ul class="itemize2">
+ <li class="itemize"><span class="texttt">\pdfmapfile</span> и <span class="texttt">\pdfmapline</span>
+ омогућавају да се барата фонт-мапама из самог документа.
+ </li>
+ <li class="itemize">Олакшана је употреба микротипографског проширења фонтова (font
+ expansion).<br
+class="newline" /><a
+href="http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html" class="url" >http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html</a>
+ </li>
+ <li class="itemize">Сви параметри који су се раније подешавали у посебном
+ конфигурационом фајлу <span class="path">pdftex.cfg</span> сада се морају подешавати
+ путем примитивā, обично у фајлу <span class="path">pdftexconfig.tex</span>; укинута је
+ подршка за <span class="path">pdftex.cfg</span>. Сви постојећи <span class="path">.fmt</span> фајлови
+ морају да се прераде кад год се <span class="path">pdftexconfig.tex</span> промени.
+ </li>
+ <li class="itemize">Више информација о свему овоме можете пронаћи у приручнику за
+ pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>: <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf" >texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf</a>.
+ </li></ul>
+ </li>
+ <li class="itemize">Примитива <span class="texttt">\input</span> у програму tex (као и у mf и у mpost) сада
+ прихвата аргументе са дуплим наводницима који садрже размаке и друге
+ специјалне знаке. Типични примери:
+
+
+ <div class="verbatim" id="verbatim-6">
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb19"><a
+ id="x1-74002r1"></a>&nbsp;&nbsp;\input&nbsp;"име&nbsp;фајла&nbsp;са&nbsp;размацима"&nbsp;&nbsp;&nbsp;%&nbsp;plain<br class="fancyvrb" /><a
+ id="x1-74004r2"></a>&nbsp;&nbsp;\input{"име&nbsp;фајла&nbsp;са&nbsp;размацима"}&nbsp;&nbsp;%&nbsp;latex</div>
+</div>
+ <!--l. 3370--><p class="nopar" >Web2C приручник садржи много више информација о овоме: <a
+href="../../../../texmf/doc/web2c" >texmf/doc/web2c</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Web2C сада укључује и подршку за enc<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(а тиме и за све <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;програме)
+ путем опције -enc, али <span class="emph">само када се праве фајлови са
+ форматима</span>. enc<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;подржава свеобухватно мењање кодног распореда
+ улаза и излаза, омогућујући на тај начин пуну подршку за
+ Unicode (у UTF-8 кодном распореду). Погледајте <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/generic/enctex/" >texmf-dist/doc/generic/enctex/</a> и
+ <a
+href="http://www.olsak.net/enctex.html" class="url" >http://www.olsak.net/enctex.html</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује
+ e-<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;и Omega. Кратка документација се може наћи у <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/aleph/base" >texmf-dist/doc/aleph/base</a>
+ и на страници <a
+href="http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph" class="url" >http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph</a>. Aleph формат заснован на
+ <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-у назива се lamed.
+ </li>
+ <li class="itemize">Најновије издање <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-а садржи нову верзију LPPL
+ лиценце &#8212; која је сада званично одобрена од стране Debian-а. Што се
+ тиче других новости везаних за ову област, погледајте фајл <span class="path">ltnews</span> у
+ <a
+href="../../../../texmf-dist/doc/latex/base" >texmf-dist/doc/latex/base</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">У дистрибуцију је укључен dvipng, нови програм за претварање
+ DVI фајлова у PNG слике. Погледајте <a
+href="../../../../texmf/doc/man/man1/dvipng.1" >texmf/doc/man/man1/dvipng.1</a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Скуп фонтова који припадају пакету <span class="path">cbgreek</span> свели смо на „средњу“
+ величину, уз пристанак и савет аутора, Клаудија Бекарија [Claudio
+ Beccari]. Искључили смо невидљиве, провидне и „оцртане“ (outlined)
+ фонтове; они се веома ретко користе а нама је простор био преко потребан.
+ Цела колекција је наравно и даље доступна преко CTAN-a
+ (<a
+href="http://mirror.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cb" class="url" >http://mirror.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cb</a>).
+ </li>
+ <li class="itemize">oxdvi је уклоњен; уместо њега просто користите xdvi.
+ </li>
+ <li class="itemize">Линкови ini и vir за команде tex, mf и mpost више се не праве (као нпр. initex). Функционалност
+ команде ini била је доступна путем опције -ini годинама уназад.
+ </li>
+ <li class="itemize">Укинута је подршка за платформу i386-openbsd. Пошто је пакет <span class="path">tetex</span> доступан
+ преко портова на BSD системима и пошто смо имали спремљене верзије
+ програмā за GNU/Linux и FreeBSD, били смо мишљења да се време
+ волонтерā могло боље употребити за неке друге ствари.
+ </li>
+ <li class="itemize">На платформи sparc-solaris (можда и другде) може бити неопходно да подесите системску
+ променљиву <span class="path">LD_LIBRARY_PATH</span> како би програми из пакета <span class="path">t1utils</span> могли да раде.
+ Ово се десило зато што се они компајлирају помоћу C++, а на том
+ систему нема стандардне локације за библиотеке које програми користе док
+ раде. (Ово није ново у верзији 2004, али није било документовано у
+ претходним издањима.) Слично, на платформи mips-irix, неоходни су MIPSpro 7.4 радне
+ библиотеке.
+ </li></ul>
+
+
+<!--l. 3431--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.3 </span> <a
+ id="x1-750009.1.3"></a>2005</h5>
+<!--l. 3433--><p class="noindent" >Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем
+измена на пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена
+у односу на 2004. годину. Неизбежно, понешто је морало другачије да се
+уради:
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize">Уведене су нове скрипте texconfig-sys, updmap-sys и fmtutil-sys; оне мењају
+ конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте texconfig,
+ updmap и fmtutil сада прерађују фајлове специфичне за
+ корисника; ти фајлови су смештени у <span class="path">$HOME/.texlive2005</span>.
+ </li>
+ <li class="itemize">У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве
+ <span class="path">TEXMFCONFIG</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>; оне одређују
+ директоријуме у којима се налазе конфигурациони фајлови
+ (кориснички
+ или системски). Стога се може десити да треба да преместите личне верзије
+ фајлова <span class="path">fmtutil.cnf</span> и <span class="path">updmap.cfg</span> на та нова места; друга могућност
+ је да у <span class="path">texmf.cnf</span> промените вредности <span class="path">TEXMFCONFIG</span> или <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>.
+ У сваком случају, стварни положај ових фајлова и вредности
+ променљивих <span class="path">TEXMFCONFIG</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span> морају да се слажу.
+ Погледајте одељак&nbsp;<a
+href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>, стр.&nbsp;<a
+href="#x1-110002.3">9<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>.
+ </li>
+ <li class="itemize">Прошле године смо задржали <span class="obeylines-h"><span class="verb">\pdfoutput</span></span> и друге примитиве које нису
+ дефинисане за DVI&nbsp;излаз, чак и ако се користи pdfetex. Ове године, као што смо
+ обећали, повукли смо ту меру компатибилности. Дакле, ако Ваш документ користи
+ <span class="obeylines-h"><span class="verb">\ifx\pdfoutput\undefined</span></span> да установи да ли се прави PDF као излаз, морате да промените
+ тај тест. Можете да за ту сврху употребите пакет <span class="path">ifpdf.sty</span> (који ради и
+ под чистим <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ом и под <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-ом) или да позајмите логику из његовог
+ кôда.
+ </li>
+ <li class="itemize">Прошле године смо променили већину формата тако да исписују (8-битне)
+ знакове као такве (погледајте претходни одељак). Нови TCX фајл
+ <span class="path">empty.tcx</span> сада омогућава лакши начин да се добије оригинална <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span>
+ нотација ако је желите, на пример:
+
+
+ <div class="verbatim" id="verbatim-7">
+ <div class="fancyvrb" id="fancyvrb20"><a
+ id="x1-75002r1"></a>&nbsp;&nbsp;latex&nbsp;--translate-file=empty.tcx&nbsp;yourfile.tex</div>
+</div>
+ <!--l. 3475--><p class="nopar" >
+ </li>
+ <li class="itemize">У дистрибуцију је сада укључен нови програм dvipdfmx који
+ преводи DVI у PDF; ово је надоградња програма dvipdfm која иза себе
+ има активну групу програмера (стари програм је за сада још увек доступан,
+ премда га не препоручујемо).
+ </li>
+ <li class="itemize">Укључени су нови програми pdfopen и pdfclose: они омогућавају да се
+ <span class="path">.pdf</span> фајлови изнова учитају у приказивачу Adobe Acrobat Reader без поновног
+ покретања програма. (Други pdf читачи, пре свега xpdf, gv и gsview, никада нису имали
+ овај проблем.)
+ </li>
+ <li class="itemize">Ради доследности, имена променљивих <span class="path">HOMETEXMF</span> и <span class="path">VARTEXMF</span> промењена
+ су у <span class="path">TEXMFHOME</span> и <span class="path">TEXMFSYSVAR</span>. Ту је такође и <span class="path">TEXMFVAR</span>, за
+ коју је предвиђено да буде специфична за појединог
+ корисника. Погледајте прву ставку у овом списку.
+ </li></ul>
+<!--l. 3498--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.4 </span> <a
+ id="x1-760009.1.4"></a>2006&#8211;2007</h5>
+<!--l. 3500--><p class="noindent" >Током 2006. и 2007. главни додатак <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у био је програм Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>, доступан
+путем команди <span class="texttt">xetex</span> и <span class="texttt">xelatex</span>;
+погледајте <a
+href="http://scripts.sil.org/xetex" class="url" >http://scripts.sil.org/xetex</a>.
+<!--l. 3504--><p class="indent" > Такође, значајно је обновљен и унапређен програм
+MetaPost, уз велике планове за будућност (<a
+href="http://tug.org/metapost/articles" class="url" >http://tug.org/metapost/articles</a>); настављен
+је и развој pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а (<a
+href="http://tug.org/applications/pdftex" class="url" >http://tug.org/applications/pdftex</a>).
+<!--l. 3509--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ов <span class="path">.fmt</span> (high-speed format) и слични фајлови за MetaPost&nbsp;и Metafont&nbsp;сада су
+смештени у директоријуме унутар <span class="path">texmf/web2c</span> уместо у сâм тај
+директоријум (премда се тај директоријум и даље претражује,
+зарад постојећих <span class="path">.fmt</span> фајлова). Поддиректоријуми су
+названи према програмима (врстама <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а) који су у употреби, као што су <span class="path">tex</span>, <span class="path">pdftex</span>
+или <span class="path">xetex</span>. Ова промена не би требало да буде видљива у свакодневној
+употреби.
+<!--l. 3518--><p class="indent" > (Чисти) <span class="texttt">tex</span> програм више не чита прву линију која
+почиње са <span class="texttt">%&amp;</span> како би одредио који формат да покрене;
+<span class="texttt">tex</span> је сада чисти кнутовски <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>. (<span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>&nbsp;и сви други и
+даље читају линије са <span class="texttt">%&amp;</span>.)
+<!--l. 3523--><p class="indent" > Наравно, и ове године смо, као и обично, унели стотине надоградњи свих пакета и програма.
+Као и увек, молимо Вас да проверите да ли постоје нове верзије на CTAN-у
+(<a
+href="http://mirror.ctan.org" class="url" >http://mirror.ctan.org</a>).
+<!--l. 3527--><p class="indent" > Што се тиче интерног рада програмерског тима, развојно дрво <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а се сада држи под
+контролом система Subversion, са уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање
+кôда; можете доћи до одговарајућих страница преко наше
+уводне Интернет-стране. Премда није оставила много видљивих трагова у коначном
+издању из ове године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан
+развојни темељ за године које долазе.
+<!--l. 3535--><p class="indent" > Коначно, у мају 2006. Томас Есер [Thomas Esser] је објавио да више
+неће радити на te<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у (<a
+href="http://tug.org/tetex" class="url" >http://tug.org/tetex</a>). Директна последица овог потеза било
+је огромно интересовање за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live, посебно међу GNU/Linux
+дистрибуцијама. (У <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-у сада постоји нова инсталациона шема <span
+class="texttt">tetex</span>, која даје приближни еквивалент.) Надамо се да
+ће се ово у једном тренутку преточити у побољшање квалитета
+
+
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;окружења за све кориснике.
+<!--l. 3545--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.5 </span> <a
+ id="x1-770009.1.5"></a>2008</h5>
+<!--l. 3547--><p class="noindent" >2008. године цела инфраструктура <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а је редизајнирана и исписана
+испочетка. Сви подаци о инсталацији сада су смештени у текстуалном фајлу
+<span class="path">tlpkg/texlive.tlpdb</span>.
+<!--l. 3551--><p class="indent" > Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live-а освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је
+функционалност коју је MiK<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;имао пре много година. Очекујемо да
+корисницима редовно стављамо на располагање нове пакете чим се објаве на
+CTAN-у.
+<!--l. 3557--><p class="indent" > У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;(<a
+href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>);
+поред новог нивоа флексибилности у припреми текста, он уводи и сјајан
+језик за писање команди у облику скрипте (scripting language), који може да
+се користи и унутар и ван <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;докумената.
+<!--l. 3563--><p class="indent" > Подршка за Windows и платформе засноване на Unix-у сада је много униформнија.
+Нарочито је битно то што је сада већина скрипти које су написане у
+језицима Perl и Lua сада доступна и на Windows-у зато што се Perl дистрибуира у оквиру <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>
+Live-а.
+<!--l. 3568--><p class="indent" > Нова скрипта tlmgr (одељак&nbsp;<a
+href="#x1-450005">5<!--tex4ht:ref: sec:tlmgr --></a>) сада представља општи интерфејс
+за одржавање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а после почетне инсталације. Она барата новим
+верзијама пакетā и води рачуна о одговарајућим прерадама
+фајлова са форматима, мапама (map files), фајловима везаним за поједине
+језике, уз могућност да се укључе и локални додаци.
+<!--l. 3575--><p class="indent" > Пошто сада имамо на располагању скрипту tlmgr, све радње (везане за прераду
+конфигурационих фајлова са форматима и правилима за прелом речи) које
+је некада обављао програм texconfig сада су искључене.
+<!--l. 3580--><p class="indent" > Програм за прављење индексā xindy (<a
+href="http://xindy.sourceforge.net/" class="url" >http://xindy.sourceforge.net/</a>)
+укључен је за већину подржаних оперативних система.
+<!--l. 3584--><p class="indent" > Алатка kpsewhich сада може да врати све поготке за задати фајл (опција &#8211;all) или
+да ограничи поготке на задати поддиректоријум (опција &#8211;subdir).
+<!--l. 3588--><p class="indent" > Програм dvipdfmx сада има могућност да извуче податке о висини и ширини текста
+(bounding box) ако се позове као extractbb; ово је била једна од последњих
+могућности које је имао dvipdfm а које нису постојале у
+dvipdfmx-у.
+<!--l. 3594--><p class="indent" > Уклоњена су алтернативна имена (алиаси) за фонтове <span class="path">Times-Roman</span>, <span class="path">Helvetica</span> итд.
+Различити пакети очекују различито понашање од тих имена (пре свега
+очекују да имају различите кодне распореде), и није постојао добар
+начин да се ово реши.
+<!--l. 3600--><p class="indent" > Уклоњен је формат <span class="path">platex</span> како би се разрешио конфликт око имена са потпуно
+независним јапанским <span class="path">platex</span>-ом; пакет <span class="path">polski</span> сада представља главни ослонац за све
+што се тиче пољског језика.
+<!--l. 3605--><p class="indent" > Интерно, WEB&nbsp;string pool фајлови сада су компајлирани као бинарни
+фајлови, како би се олакшале надоградње.
+<!--l. 3608--><p class="indent" > Коначно, промене које је увео Доналд Кнут [Donald Knuth] у свом раду „Дорада
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а из 2008“ („<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;tuneup of 2008“) укључене су у ово издање. Погледајте
+<a
+href="http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf" class="url" >http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf</a>.
+<!--l. 3614--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.6 </span> <a
+ id="x1-780009.1.6"></a>2009</h5>
+<!--l. 3616--><p class="noindent" >У издању из 2009, PDF је постављен као подразумевани излазни формат за
+Lua(L<span
+class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;како би се искористиле могућности напредне Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-ове подршке за OpenType
+итд. Нови програми названи <span class="path">dviluatex</span> и <span class="path">dvilualatex</span> покрећу Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;са излазом у DVI
+формату. Интернет-страница Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-а је <a
+href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>.
+<!--l. 3622--><p class="indent" > Програм Omega и формат Lambda су уклоњени, након дискусије са ауторима
+пројекта Omega. У дистрибуцији су остале надограђене верзије
+
+
+Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega.
+<!--l. 3626--><p class="indent" > Укључено је и ново издање AMS Type&nbsp;1&nbsp;фонтова, међу
+њима и Computer Modern: на тај начин је постало доступно неколико
+промена обликā које је Кнут [Knuth] током претходних година унео у изворни
+Metafont&nbsp;кôд, а побољшан је и „hinting“. Херман Цапф [Hermann
+Zapf] је темељно редизајнирао Ојлер [Euler] фонтове (в.
+<a
+href="http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf" class="url" >http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf</a>). У свим овим случајевима,
+метрика је остала непромењена. Интернет-страница фонтова Америчког математичког
+друштва (AMS) је <a
+href="http://www.ams.org/tex/amsfonts.html" class="url" >http://www.ams.org/tex/amsfonts.html</a>.
+<!--l. 3637--><p class="indent" > У дистрибуцију су укључене верзије новог графичког окружења
+<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works за Windows и Mac<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>. Ако желите да користите <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works на другим оперативним
+системима, погледајте Интернет-страницу пројекта <a
+href="http://tug.org/texworks" class="url" >http://tug.org/texworks</a>. <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>works
+је програм писан за више платформи и инспирисан је Mac OS X&nbsp;едитором TeXShop, са
+циљем да олакша свакодневни рад у <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у.
+<!--l. 3644--><p class="indent" > Такође, укључене су верзије графичког програма Asymptote за неколико
+оперативних система. Он интерпретира језик за описивање цртежā
+који личи на MetaPost, али са развијеном подршком за тродимензионалне
+пројекције и многим другим могућностима. Интернет-страница овог
+програма је <a
+href="http://asymptote.sourceforge.net" class="url" >http://asymptote.sourceforge.net</a>.
+<!--l. 3651--><p class="indent" > Засебни програм <span class="path">dvipdfm</span> замењен је <span class="path">dvipdfmx</span>-ом; <span class="path">dvipdfmx</span> може да ради у посебном
+режиму компатибилности ако се позове са старим именом. <span class="path">dvipdfmx</span> укључује подршку
+за кинески, јапански и корејски (CJK) и током година које су прошле од
+последњег издања <span class="path">dvipdfm</span>-а накупило се много исправки. Интернет-страница
+DVIPDFM<span
+class="lmmi-10">x</span>-а је <a
+href="http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx" class="url" >http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx</a>.
+<!--l. 3659--><p class="indent" > Додати су програми за платформе <span class="path">i386-cygwin</span> и <span class="path">i386-netbsd</span>; посаветовани смо да корисници
+OpenBSD-ја добијају <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live преко свог система за пакете;
+такође, било је и тешкоћа да се направе програми који би имали
+шансу да раде на више од једног издања тог оперативног система.
+<!--l. 3665--><p class="indent" > Још неколико малих промена: сада користимо компресију типа <span class="path">xz</span>, која
+представља стабилну замену за <span class="path">lzma</span> (<a
+href="http://tukaani.org/xz/" class="url" >http://tukaani.org/xz/</a>); знак <span class="obeylines-h"><span class="verb">$</span></span> је сада
+дозвољен у именима фајлова уколико то не доводи то поклапања са
+именом неке постојеће променљиве; библиотека Kpathsea сада има
+подршку за multi-threading (неопходно за нову верзију програма MetaPost); читаво
+компајлирање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а сада се заснива на систему Automake.
+<!--l. 3674--><p class="indent" > На крају, једна напомена везана за прошлост: сва издања <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а, са
+допунским материјалом као што су налепнице и омоти за CD-ове, доступна су на страници
+<a
+href="ftp://tug.org/historic/systems/texlive" class="url" >ftp://tug.org/historic/systems/texlive</a>.
+<!--l. 3679--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.7 </span> <a
+ id="x1-790009.1.7"></a>2010</h5>
+<!--l. 3682--><p class="noindent" >У издању <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а из 2010. године подразумевана верзија PDF формата
+који праве разни програми постављена је на 1.5; ово омогућава
+бољу компресију докумената. Ова промена важи за све <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;програме када им
+је задато да праве PDF, као и за <span class="path">dvipdfmx</span>. Ако желите да вратите верзију на
+PDF&nbsp;1.4, учитајте <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>&nbsp;пакет по имену <span class="path">pdf14</span> или подесите <span class="obeylines-h"><span class="verb">\pdfminorversion=4</span></span>.
+<!--l. 3689--><p class="indent" > pdf(L<span
+class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;сада <span class="emph">аутоматски</span> пребацује задати
+Encapsulated PostScript (EPS) фајл у PDF формат помоћу пакета <span class="path">epstopdf</span>; исто
+важи и ако је учитан <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-ов конфигурациони фајл <span class="path">graphics.cfg</span> и ако
+је излаз подешен на PDF. Стандардне опције су подешене са намером
+да елиминишу могућност да се неки ручно урађени PDF фајл
+случајно пребрише у том процесу, али Ви свеједно можете да спречите да се <span class="path">epstopdf</span>
+учитава стављајући <span class="obeylines-h"><span class="verb">\newcommand{\DoNotLoadEpstopdf}{}</span></span> (или
+<span class="obeylines-h"><span class="verb">\def...</span></span>) пре команде <span class="texttt">\documentclass</span>. Исто тако, <span class="path">epstopdf</span> се
+не учитава ако се користи пакет <span class="path">pst-pdf</span>. Више детаља о овим стварима можете
+пронаћи у документацији укљученој у пакет <span class="path">epstopdf</span>
+(<a
+href="http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg" class="url" >http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg</a>).
+<!--l. 3702--><p class="indent" > Још једна промена која има везе са овим: сада је
+покретање малог броја спољних команди од стране <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-a (путем <span
+
+
+class="texttt">\write18</span>) активирано у стандардној инсталацији. Ове команде
+су: <span class="path">repstopdf</span>, <span class="path">makeindex</span>, <span class="path">kpsewhich</span>, <span class="path">bibtex</span> и <span class="path">bibtex8</span>; списак је одређен у
+фајлу <span class="path">texmf.cnf</span>. Ако радите у окружењу у коме морате да укинете
+покретање свих таквих спољних команди, можете да искључите
+одговарајућу опцију у инсталационом програму (погледајте
+одељак&nbsp;<a
+href="#x1-280003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>) или да промените вредност након инсталације помоћу команде
+<span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr&nbsp;conf&nbsp;texmf&nbsp;shell_escape&nbsp;0</span></span>.
+<!--l. 3713--><p class="indent" > Промена која следи из претходне две јесте то што ће BibTeX&nbsp;и Makeindex
+сада, у стандардној конфигурацији, одбити да уписују своје
+излазне фајлове у произвољни директоријум (као и сâм <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>).
+Ова промена је уведена да би се искористила могућност да се bibtex и makeindex
+додају на листу дозвољених команди путем <span class="texttt">\write18</span>; из
+поменутих разлога оне су у тај списак и укључене. Ако желите да промените ово
+подразумевано понашање, можете да дефинишете системску променљиву
+<span class="path">TEXMFOUTPUT</span> или да промените параметар <span class="obeylines-h"><span class="verb">openout_any</span></span>.
+<!--l. 3723--><p class="indent" > Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;сада подржава микротипографске ефекте (margin kerning) на исти начин као pdf<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>.
+(Проширивање фонтова [font expansion] тренутно није подржано.)
+<!--l. 3727--><p class="indent" > У стандардној конфигурацији, tlmgr сада прави по једну резервну
+копију (бекап) за сваки надограђени пакет (<span class="path">tlmgr&nbsp;option&nbsp;autobackup&nbsp;1</span>),
+тако да се пакети чије освежавање не успе могу лако повратити у радно
+стање помоћу <span class="path">tlmgr&nbsp;restore</span>. Ако надограђујете пакете после
+инсталације а немате простора на диску за резервне копије, покрените команду
+<span class="path">tlmgr&nbsp;option&nbsp;autobackup&nbsp;0</span>.
+<!--l. 3734--><p class="indent" > У <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live су укључени неки нови програми: p<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;и алатке повезане са њим,
+специјализовани за припрему текста на јапанском језику; програм BibTeXU
+који уводи подршку за Unicode у BibTeX; алатка chktex (<a
+href="http://baruch.ev-en.org/proj/chktex" class="url" >http://baruch.ev-en.org/proj/chktex</a>)
+која проверава исправност (L<span
+class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;докумената; програм за пребацивање из DVI у
+SVG векторски формат (<a
+href="http://dvisvgm.sourceforge.net" class="url" >http://dvisvgm.sourceforge.net</a>).
+<!--l. 3741--><p class="indent" > Додате су верзије програмā за пет нових платформи: <span class="path">amd64-freebsd</span>, <span class="path">amd64-kfreebsd</span>,
+<span class="path">i386-freebsd</span>, <span class="path">i386-kfreebsd</span>, <span class="path">x86_64-darwin</span> и <span class="path">x86_64-solaris</span>.
+<!--l. 3745--><p class="indent" > Једна промена из <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live 2009 коју смо пропустили да евидентирамо:
+бројни програми везани за <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>4ht&nbsp;(<a
+href="http://tug.org/tex4ht" class="url" >http://tug.org/tex4ht</a>) склоњени су из
+директоријума са извршним фајловима. Програм <span class="path">mk4ht</span> сада покрива све
+могуће <span class="path">tex4ht</span> комбинације.
+<!--l. 3750--><p class="indent" > На нашу велику жалост, издање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а на <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;Collection&nbsp;DVD-ју више не
+може да се покреће „живо“ (live): DVD&nbsp;као медиј просто више није
+довољно велики. У томе има, међутим, и једна успутна предност:
+инсталација са DVD-ја је сада много бржа.
+<!--l. 3756--><p class="noindent" >
+ <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.8 </span> <a
+ id="x1-800009.1.8"></a>2011</h5>
+<!--l. 3758--><p class="noindent" >Издање <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-a из 2011. године донело је релативно мало промена.
+<!--l. 3760--><p class="indent" > Програми за Mac OS X&nbsp;(<span class="path">universal-darwin</span> и <span class="path">x86_64-darwin</span>) сада раде само на систему Leopard и на
+новијим издањима; Panther и Tiger нису више подржани.
+<!--l. 3764--><p class="indent" > Укључен је програм за обраду библиографија <span class="path">biber</span>; постоје
+верзије за све уобичајене оперативне системе. Развој овог софтвера
+је тесно повезан са пакетом <span class="path">biblatex</span>. <span class="path">biber</span> поставља на нове основе библиографске
+могућности које постоје у <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-у.
+<!--l. 3769--><p class="indent" > Програм MetaPost&nbsp;(<span class="path">mpost</span>) више не прави и не користи <span class="path">.mem</span> фајлове. Неопховни
+фајлови, као што је <span class="path">plain.mp</span>, напросто се изнова читају сваки пут када се
+програм покрене. Ова промена везана је за подршку MetaPost-а као библиотеке, што
+је још једна значајна, премда за кориснике невидљива
+промена.
+<!--l. 3775--><p class="indent" > Имплементација програма <span class="path">updmap</span> у програмском језику Perl, која
+је раније била у употреби само на Windows-у, сада је прерађена и
+стављена у употребу на свим платформама. Ова промена не би требало да буде видљива
+за кориснике, осим што ће од сада програм радити много брже.
+<!--l. 3783--><p class="indent" > <a id="news"></a>
+
+
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">9.2 </span> <a
+ id="x1-810009.2"></a>Тренутно стање</h4>
+<!--l. 3787--><p class="noindent" ><span class="path">tlmgr</span> сада може да обавља надоградње користећи неколико
+репозиторијума на Интернету упоредо. О овоме можете да прочитате више у
+документацији <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live&nbsp;менаџера (<span class="path">tlmgr&nbsp;help</span>).
+<!--l. 3791--><p class="indent" > Подразумевана вредност параметра <span class="texttt">\XeTeXdashbreakstate</span> сада
+је&nbsp;1 (и за <span class="path">xetex</span> и за <span class="path">xelatex</span>). То значи да ће се линије ломити после
+средњих и великих цртā (em-dash и en-dash), као што је увек био
+случај у чистом <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у, <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span></span>-у, Lua<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-у, итд. У постојећим
+Xe<span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;документима у којима је неопходно задржати потпуну компатибилност по
+питању ломљења линије иза црте морате изричито да подесите
+вредност <span class="texttt">\XeTeXdashbreakstate</span> на&nbsp;0.
+<!--l. 3800--><p class="indent" > Фајлови које праве <span class="path">pdftex</span> и <span class="path">dvips</span> (између осталих) сада могу да буду
+већи од 2 гигабајта.
+<!--l. 3803--><p class="indent" > 35 стандардних PostScript фонтова сада се уграђују у све фајлове
+које прави <span class="path">dvips</span>, зато што се појавило много разних верзија ових
+„стандардних“ фонтова.
+<!--l. 3807--><p class="indent" > У режиму рада <span class="texttt">\write18</span> (у коме је дозвољено
+покретање само малог броја спољних команди), још једна
+команда додата је у повлашћени списак у стандардној инсталацији:
+<span class="path">mpost</span>.
+<!--l. 3811--><p class="indent" > Фајл <span class="path">texmf.cnf</span> се сада може пронаћи и у <span class="path">../texmf-local</span>, тј. преко
+<span class="path">/usr/local/texlive/texmf-local/web2c/texmf.cnf</span> (ако постоји).
+<!--l. 3815--><p class="indent" > Скрипта <span class="path">updmap</span> сада чита <span class="path">updmap.cfg</span> у сваком дрвету уместо само једну глобалну
+конфигурацију. Ова промена нема никаквих практичних последица за кориснике који
+нису директно мењали <span class="path">updmap.cfg</span> фајлове. Више информација можете
+пронаћи у документацији скрипте <span class="path">updmap</span> (покрените <span class="path">updmap&nbsp;--help</span>).
+<!--l. 3821--><p class="indent" > Додате су нове платформе <span class="path">armel-linux</span> и <span class="path">mipsel-linux</span>; платформе <span class="path">sparc-linux</span> и <span class="path">i386-netbsd</span>
+удаљене су из главне дистрибуције <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live-а, али програме за ове платформе (као и
+за велики број других) и даље је могуће инсталирати
+помоћу поступка описаног на страници <a
+href="http://tug.org/texlive/custom-bin.html" class="url" >http://tug.org/texlive/custom-bin.html</a>.
+<!--l. 3829--><p class="noindent" >
+ <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">9.3 </span> <a
+ id="x1-820009.3"></a>Будућност</h4>
+<!--l. 3831--><p class="noindent" ><span class="emph"><span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live није савршен!</span> (И никада неће ни бити.)
+Намера нам је да наставимо да издајемо нове верзије, да пружимо
+више помоћног материјала, више алатки, више инсталационих програма и
+(наравно) још боље подешену и тестирану структуру макроа и фонтова,
+који се са своје стране непрестано усавршавају. Сав овај рад
+обављају волонтери у свом слободном времену, тако да посла увек има на претек.
+Стога Вас позивамо да посетите страницу <a
+href="http://tug.org/texlive/contribute.html" class="url" >http://tug.org/texlive/contribute.html</a>.
+<!--l. 3840--><p class="indent" > Молимо Вас да шаљете исправке, предлоге и понуде за помоћ на:
+ <div class="quote">
+ <!--l. 3842--><p class="noindent" ><a
+href="mailto:tex-live@tug.org" ><span class="path">tex-live@tug.org</span></a> <br
+class="newline" /><a
+href="http://tug.org/texlive" class="url" >http://tug.org/texlive</a></div>
+<!--l. 3847--><p class="noindent" ><span class="emph">Срећно <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>-овање!</span>
+<!--l. 3851--><p class="noindent" >_____________________________________________________________________________________
+
+
+<!--l. 3854--><p class="noindent" ><div class="minipage"><span
+class="larm-0700">Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation under the terms of the adapted version</span>
+<span
+class="larm-0700">of</span> <span
+class="larm-0700">FreeBSD</span> <span
+class="larm-0700">documentation licence.</span>
+<!--l. 3863--><p class="noindent" ><a
+href="http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses" class="url" ><span
+class="larm-0700">http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses</span></a><br
+class="newline" /><a
+href="http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html" class="url" ><span
+class="larm-0700">http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html</span></a><br><br>
+<span
+class="larm-0700">Дистрибуција овог превода дозвољена је под условима прилагођене</span>
+<span
+class="larm-0700">варијанте FreeBSD Documentation License. Tекст лиценце je прилагођен техничким</span>
+<span
+class="larm-0700">карактеристикама ове документације.</span>
+<!--l. 3874--><p class="noindent" ><span
+class="larm-0700">Serbian translation of <span class="emph"></span><span class="TEX"><span
+class="larm-0700">T</span><span
+class="E"><span
+class="larm-0700">E</span></span><span
+class="larm-0700">X</span></span><span
+class="larm-0700">&nbsp;Live Guide: </span><span class="TEX"><span
+class="larm-0700">T</span><span
+class="E"><span
+class="larm-0700">E</span></span><span
+class="larm-0700">X</span></span> <span
+class="larm-0700">Live 2012</span>.</span><br
+class="newline" /><span
+class="larm-0700">Copyright (C) 2010, 2011, 2012 Nikola Lečić (the translator).</span>
+<!--l. 3878--><p class="noindent" ><span
+class="larm-0700">Redistribution and use in source (Xe</span><span class="LATEX"><span
+class="larm-0700">L</span><span class="A"><span
+class="larm-0700">A</span></span><span class="TEX"><span
+class="larm-0700">T</span><span
+class="E"><span
+class="larm-0700">E</span></span><span
+class="larm-0700">X</span></span></span><span
+class="larm-0700">&nbsp;code) and "compiled" forms (XDV, SGML, HTML, PDF,</span>
+<span
+class="larm-0700">PostScript, RTF and so forth) with or without modification, are permitted provided that the following</span>
+<span
+class="larm-0700">conditions are met:</span>
+ <ul class="itemize1">
+ <li class="itemize"><span
+class="larm-0700">Redistributions of source code (Xe</span><span class="LATEX"><span
+class="larm-0700">L</span><span class="A"><span
+class="larm-0700">A</span></span><span class="TEX"><span
+class="larm-0700">T</span><span
+class="E"><span
+class="larm-0700">E</span></span><span
+class="larm-0700">X</span></span></span><span
+class="larm-0700">&nbsp;code) must retain the above copyright notice, this</span>
+ <span
+class="larm-0700">list of conditions and the following disclaimer as the first lines of the source file unmodified.</span>
+ </li>
+ <li class="itemize"><span
+class="larm-0700">Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs, converted to PDF, HTML,</span>
+ <span
+class="larm-0700">PostScript, RTF and other formats) must reproduce the above copyright notice, this list of</span>
+ <span
+class="larm-0700">conditions and the following disclaimer in the documentation and/or other materials provided</span>
+ <span
+class="larm-0700">with the distribution.</span></li></ul>
+<!--l. 3898--><p class="noindent" ><span
+class="larm-0700">THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR "AS IS" AND ANY EXPRESS OR</span>
+<span
+class="larm-0700">IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE IMPLIED WARRANTIES OF</span>
+<span
+class="larm-0700">MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR PURPOSE ARE DISCLAIMED.</span>
+<span
+class="larm-0700">IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE FOR ANY DIRECT, INDIRECT,</span>
+<span
+class="larm-0700">INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT</span>
+<span
+class="larm-0700">NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF</span>
+<span
+class="larm-0700">USE, DATA, OR PROFITS; OR BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON</span>
+<span
+class="larm-0700">ANY THEORY OF LIABILITY, WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT</span>
+<span
+class="larm-0700">(INCLUDING NEGLIGENCE OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF</span>
+<span
+class="larm-0700">THIS DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE.</span>
+</div>
+<div class="footnotes"><p>
+ <a
+href="#kt-1" id="tk-1"><span class="thank-mark"><span
+class="lmsy-10">*</span></span></a>Превод текста: Karl Berry (ed.), <span class="emph">The <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live Guide: <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span> Live 2012</span>.
+Ова верзија превода је еквивалент <span class="TEX">T<span
+class="E">E</span>X</span>&nbsp;кôда из фајла
+<span class="file">texlive-en.tex</span>, SVN r26703. Услови под којима можете да
+користите овај превод дати су на крају документа, као и у фајлу
+<span class="file">texlive-sr.tex</span>.</p>
+<!--l. 146--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a
+href="#fn1x0-bk" id="fn1x0"><sup class="textsuperscript">1</sup></a></span><span
+class="larm-0800"><span class="emph">Платформа</span> представља комбинацију архитектуре и оперативног</span>
+<span
+class="larm-0800">система: нпр. оперативни систем FreeBSD који ради на 64-битном Intel или AMD процесору јесте</span>
+<span
+class="larm-0800">платформа по имену </span><span class="path"><span
+class="larm-0800">amd64-freebsd</span></span><span
+class="larm-0800">. Развојни тим </span><span class="TEX"><span
+class="larm-0800">T</span><span
+class="E"><span
+class="larm-0800">E</span></span><span
+class="larm-0800">X</span></span> <span
+class="larm-0800">Live-a се одлучио да овом изразу дâ</span>
+<span
+class="larm-0800">предност у односу на израз „оперативни систем“ и ми ћемо следити ту одлуку колико је то</span>
+<span
+class="larm-0800">могуће, мада не у свим случајевима (пре свега у српском преводу програмā</span><span
+class="larm-0800">&nbsp;install-tl и tlmgr, у</span>
+<span
+class="larm-0800">којима би употреба израза <span class="emph">архитектура</span> могла лако да збуни корисника пошто тамо</span>
+<span
+class="larm-0800">није могуће дати овакво објашњење) &#8212; <span class="emph">прим.</span>
+<span
+class="larm-0800">прев.</span></span>
+<!--l. 644--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a
+href="#fn2x0-bk" id="fn2x0"><sup class="textsuperscript">2</sup></a></span><span
+class="larm-0800">Ово нарочито важи ако користите ћириличне верзије програма, укључујући и</span>
+<span
+class="larm-0800">српску; фонтови могу бити читљиви, али ће изгледати веома лоше &#8212; <span class="emph">прим.</span>
+<span
+class="larm-0800">прев.</span></span>
+<!--l. 1171--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a
+href="#fn3x0-bk" id="fn3x0"><sup class="textsuperscript">3</sup></a></span><span
+class="larm-0800"><span class="emph">Системска променљива</span> је превод израза <span</span>
+<span
+class="larm-0800"><class="emph">environment variable</span>. Други могући превод био би <span class="emph">променљива из</span>
+<span
+class="larm-0800">окружења</span>, али смо се одлучили да избегнемо ту конструкцију зато што је она</span>
+<span
+class="larm-0800">по нашем мишљењу (1) мање јасна корисницима Windows-а и зато што</span>
+<span
+class="larm-0800">(2) обе имају мање-више исто значење у пракси &#8212; <span class="emph">прим.</span>
+<span
+class="larm-0800">прев.</span></span>
+<!--l. 2184--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a
+href="#fn4x0-bk" id="fn4x0"><sup class="textsuperscript">4</sup></a></span><span
+class="larm-0800"><span class="emph">Прерачунавање</span> је превод израза <span class="emph">expanding</span>;</span>
+<span
+class="larm-0800">генерално се ради о замени неког једноставног израза неким компликованијим садржајем до</span>
+<span
+class="larm-0800">кога се долази одговарајућим алгоритмом; стога, у зависности од контекста, може да значи и <span</span>
+<span
+class="larm-0800"><class="emph">рашчлањавање</span> и <span class="emph">проширивање</span> &#8212; <span</span>
+<span
+class="larm-0800"><class="emph">прим. прев.</span></span>
+<!--l. 2263--><p class="noindent" ><span class="footnote-mark"><a
+href="#fn5x0-bk" id="fn5x0"><sup class="textsuperscript">5</sup></a></span><span
+class="larm-0800">Израз <span class="emph">whitespace</span> означава све врсте „провидних знакова“, пре свега размак</span>
+<span
+class="larm-0800">(„space“) и „Tab“ &#8212; <span class="emph">прим. прев.</span></span> </div>
+
+</body></html>
+
+
+
+
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf
new file mode 100644
index 00000000000..02e9040a216
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf
Binary files differ
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty
new file mode 100644
index 00000000000..d36ddff8c92
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty
@@ -0,0 +1,70 @@
+\def\Status{1}
+
+% Settings specific for Serbian translation and its XeLaTeX code
+% ---------------------------------------------------------------------
+
+% Extra packages needed for XeLaTeX
+\RequirePackage{polyglossia}
+% Import the original tex-live.sty from texlive-en; this must be done
+% after fontspec (fontspec is loaded by polyglossia). xltxtra loads
+% xunicode:
+\RequirePackage{tex-live}
+\RequirePackage{xltxtra}
+% ... and:
+\RequirePackage[center,it,small]{caption}
+\RequirePackage{relsize}
+\RequirePackage{fancyhdr}
+
+% Load the default and all other languages.
+% For the sake of simplicity, we enclose non-Serbian text in
+% appropriate \textLL{} only if we need different hyphenation.
+\setdefaultlanguage[script=Cyrillic]{serbian}
+\setotherlanguage{english}
+\setotherlanguage{russian}
+\setotherlanguage{german}
+\setotherlanguage{french}
+\setotherlanguage{italian}
+\setotherlanguage{polish}
+\setotherlanguage{czech}
+\setotherlanguage{slovak}
+\setotherlanguage{dutch}
+\setotherlanguage{finnish}
+
+% OTF fonts that we use; cf. README-SR.txt.
+% (We use only tex-text for the sake of simplicity.)
+\setmainfont[RawFeature={+ss11,+ss12},Mapping=tex-text]{Old Standard}
+\newfontfamily\serbianfont[RawFeature={+ss11,+ss12},%
+ Mapping=tex-text]{Old Standard}
+\setsansfont{CMU Sans Serif}
+\setmonofont{CMU Typewriter Text Light}
+
+% A bit more tuning:
+% "Windows" is a very frequent word so let's get it properly
+% hyphenated. The same for Kpathsea:
+\newcommand{\Windows}{\textenglish{Windows}}
+\def\KPS{\textenglish{Kpathsea}}
+% We need different quotes for Serbian.
+\renewcommand{\samp}[1]{\char"201E\texttt{#1}\char"201C{}}
+% There is no slanted Old Standard, so use XeTeX's fake slant feature.
+\newfontfamily\slantfont[FakeSlant=.2]{Old Standard}
+\newfontfamily\cmutt{CMU Typewriter Text}
+\renewcommand{\var}[1]{{\slantfont#1}}
+\renewcommand{\textsl}[1]{{\slantfont#1}}
+\def\Ucom#1{{\cmutt\bfseries#1}}
+\renewcommand{\BibTeX}{B{\smaller IB}\TeX{}}
+% Redefine running headers.
+\pagestyle{fancyplain}
+\fancyhf{}
+\renewcommand{\sectionmark}[1]{\markboth{#1}{}}
+\lhead{\fancyplain{}{{\serbianfont\emph{\MakeUppercase\leftmark}}}}
+\rhead{\fancyplain{}{{\serbianfont\thepage}}}
+\setlength{\headheight}{12.22003pt}
+\renewcommand{\headrulewidth}{0pt}
+
+% Finally:
+\widowpenalty=4000
+\clubpenalty=4000
+\frenchspacing
+\flushbottom
+
+\endinput
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex
new file mode 100644
index 00000000000..56897545f34
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex
@@ -0,0 +1,3907 @@
+% TeX Live documentation. Originally written by Sebastian Rahtz and
+% Michel Goossens, now maintained by Karl Berry and others.
+% Public domain.
+
+% ----------------------------------------------------------------------
+% Serbian translation of TeX Live Guide: TeX Live 2012
+% Copyright (C) 2010, 2011, 2012 Nikola Lečić
+% <nikola.lecic@anthesphoria.net> (the translator).
+%
+% Redistribution and use in source (XeLaTeX code) and `compiled'
+% forms (XDV, SGML, HTML, PDF, PostScript, RTF and so forth) with or
+% without modification, are permitted provided that the following
+% conditions are met:
+%
+% * Redistributions of source code (XeLaTeX code) must retain the above
+% copyright notice, this list of conditions and the following
+% disclaimer as the first lines of the source file unmodified.
+%
+% * Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs,
+% converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must
+% reproduce the above copyright notice, this list of conditions and
+% the following disclaimer in the documentation and/or other
+% materials provided with the distribution.
+%
+% THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY
+% EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE
+% IMPLIED WARRANTIES OF MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR
+% PURPOSE ARE DISCLAIMED. IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE
+% FOR ANY DIRECT, INDIRECT, INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR
+% CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF
+% SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF USE, DATA, OR PROFITS; OR
+% BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON ANY THEORY OF LIABILITY,
+% WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT (INCLUDING NEGLIGENCE
+% OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF THIS
+% DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE.
+
+% See README-SR.txt for the technical details specific to this
+% translation.
+
+% Revision history:
+% 2012/06/02: for TeX Live 2012: new screenshots,
+% = texlive-en.tex r26703.
+% 2011/06/14: = texlive-en.tex r22906; screenshots updated.
+% 2011/06/07: small corrections.
+% 2011/06/05: first version for TeX Live 2011; new screenshots;
+% = texlive-en.tex r22709.
+% 2010/07/17: New localised screenshots.
+% 2010/07/14: = texlive-en.tex r19386.
+% 2010/07/07: = texlive-en.tex r19168.
+% 2010/06/22: first revision to be included into the TL SVN trunk. The
+% translated text is equivalent to texlive-en.tex r19070.
+% 2010/07/06: fixed typos, some better wording; = texlive-en.tex r19168.
+% 2010/07/13: = texlive-en.tex r19386.
+% 2010/07/17: a small adjustment for new screenshot.
+% ----------------------------------------------------------------------
+
+\documentclass{article}
+\let\tldocenglish=0 % for live4ht.cfg
+\usepackage{texlive-sr}
+
+\begin{document}
+
+% Different font; we want to change geometry a bit, plus
+% we want footnotes etc.:
+\newgeometry{hscale=0.75,lines=57,vmarginratio=10:8}
+
+\title{%
+ {\huge \textit{\TeX\ Live: Приручник}\\\smallskip}%
+ {\LARGE \textsf{\TL{} 2012}}%
+ \footnote{\textserbian{Превод текста: \textenglish{Karl Berry
+ (ed.), \emph{The \TL{} Guide: \TL{} 2012}}. Ова верзија превода је
+ еквивалент \TeX\ ко\char"0302 да из фајла
+ \hbox{\file{texlive-en.tex}}, \acro{SVN} r26703. Услови под којима
+ можете да користите овај превод дати су на крају документа, као
+ и у фајлу \hbox{\file{texlive-sr.tex}}.}}%
+}
+
+\author{%
+ Карл Бери, уредник\\[1mm]
+ \url{http://tug.org/texlive/}\\[5mm]
+ \small{\textit{превод на српски језик}}\\[.5mm]
+ \small{Никола Лечић}\\
+ \scriptsize{\email{nikola.lecic@anthesphoria.net}}
+}
+
+\date{јун 2012}
+
+\maketitle
+
+\begin{multicols}{2}
+\tableofcontents
+%\listoftables
+\end{multicols}
+\vfill
+\pagebreak
+
+\section{Увод}
+\label{sec:intro}
+
+\subsection{\TeX\ Live и \TeX\ Collection}
+
+У овом документу су описане главне могућности софтверске дистрибуције
+\TL{}, која се састоји од \TeX{}-а и програма који су повезани са њим,
+и која се прави за \GNU/Linux и друге варијанте Unix-а, \MacOSX и
+\Windows{}.
+
+\TL{} се може преузети са Интернета или добити преко \TK{} \DVD-ја
+који групе корисника \TeX{}-а дистрибуирају својим члановима, и на
+разне друге начине. Одељак \ref{sec:tl-coll-dists} укратко описује
+садржај \DVD-ја. \TL{} и \TK{} су резултат удружених напора многих
+група корисника \TeX{}-а. Овај документ описује пре свега
+са\char"0302 м \TL{}.
+
+У \TL{} су укључени програми \TeX{}, \LaTeXe{}, \ConTeXt, \MF, \MP,
+\BibTeX{} и многи други, обимна колекција макроа, фонтова и
+документације, као и подршка за припрему текста на много разних
+писама и језика из свих делова света.
+
+Кратак преглед најважнијих промена у овом издању \TL{}-а налази се на
+крају документа, у одељку~\ref{sec:history}
+(стр.~\pageref{sec:history}).
+
+\htmlanchor{platforms}
+\subsection{Подржани оперативни системи}
+\label{sec:os-support}
+
+\TL{} садржи унапред компајлиране програме за многе варијанте Unix-а,
+укључујући \GNU/Linux и \MacOSX. Такође, ту су и верзије програма за
+Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибуцију, програми се могу
+компајлирати и на платформама\footnote{\textserbian{\emph{Платформа}
+представља комбинацију архитектуре и оперативног система: нпр.
+оперативни систем Free\acro{BSD} који ради на 64-битном \acro{Intel}
+или \acro{AMD} процесору јесте платформа по имену
+\pkgname{amd64-freebsd}. Развојни тим \TL{}-a се одлучио да овом
+изразу да\char"0302\ предност у односу на израз „оперативни систем“ и
+ми ћемо следити ту одлуку колико је то могуће, мада не у свим
+случајевима (пре свега у српском преводу програма\char"0304\
+\prog{install-tl} и \prog{tlmgr}, у којима би употреба израза
+\emph{архитектура} могла лако да збуни корисника пошто тамо није
+могуће дати овакво објашњење) --- \emph{прим. прев.}}} за које немамо
+унапред припремљене бинарне фајлове.
+
+Што се тиче \Windows{}-а, подржани су само \Windows{} \acro{XP} и
+касније верзије. \Windows{}~2000 ће са великом вероватноћом и даље
+радити за највећи број ствари. Не постоје посебни 64-битни програми
+за \Windows{}; уместо тога, 32-битни програми би требало да раде на
+64-битним системима.
+
+Погледајте одељек~\ref{sec:tl-coll-dists} ако Вам је потребно више
+информација о алтернативним решењима за \Windows{} и \MacOSX.
+
+\subsection{Основна инсталација \protect\TL{}-а}
+\label{sec:basic}
+
+\TL{} се може инсталирати са \DVD{}-ја или преко Интернета
+(\url{http://tug.org/texlive/acquire.html}). Сам програм за
+инсталацију који ради преко мреже је мали и скида све што је задато
+са Интернета.
+
+Програм за инсталацију са \DVD{}-ја Вам омогућава да инсталирате
+\TL{} на локални диск. \TL{} се не може директно покретати са
+\DVD{}-ја (као ни из \DVD{} \code{.iso} одраза), али зато можете да
+припремите преносиву радну верзију на нпр. \acro{USB}-диску
+(погледајте одељак~\ref{sec:portable-tl}). Инсталација је детаљно
+описана у одељцима који следе (стр.~\pageref{sec:install}); укратко,
+поступак изгледа овако:
+
+\begin{itemize*}
+
+\item Инсталациона скрипта се зове \filename{install-tl}. Она може да
+ ради у поједностављеном графичком, тзв. „wizard“ режиму, ако се
+ позове са опцијом \code{-gui=wizard} (подразумевани режим на
+ Win\-\hbox{dows-у}, у текстуалном режиму ако се позове са
+ \code{-gui=text} (подразумевани режим на свим другим
+ системима), и графичком режиму на експертском нивоу (тзв. „expert
+ \GUI{}“ режим), који се позива са \code{-gui=perltk}.
+
+\item Један од инсталираних програма је и \TL\ Manager, који се позива
+ помоћу \prog{tlmgr}. Као и програм за инсталацију, он може да се
+ користи и у графичком (\GUI{}) и у текстуалном режиму. Можете га
+ користити да инсталирате и деинсталирате пакете и да обавите разне
+ конфигурационе задатке.
+
+\end{itemize*}
+
+
+\htmlanchor{security}
+\subsection{На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности}
+\label{sec:security}
+
+Према нашем најдубљем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који
+чине језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви).
+Међутим, допунски програми који су укључени у \TeX\ Live нису нужно
+на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да
+будете опрезни када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне
+податке; најсигурније што можете да урадите јесте да то увек радите у
+новом поддиректоријуму.
+
+Потреба за опрезом је нарочито важна на \Windows{}-у, пошто
+\Windows{} обично тражи програме у текућем директоријуму пре него на
+било ко другом месту, без обзира на путању за претрагу коју задаје
+корисник. Ово отвара широку лепезу могућности\char"0304\ за напад. Ми
+смо санирали многе сигурносне пропусте, али неки превиди су без сумње
+и даље ту, нарочито у програмима који нам долазе са стране. Стога
+препоручујемо да проверите да ли радни директоријум садржи сумњиве,
+пре свега извршне фајлове (бинарне или скрипте). Њих обично нема, и
+свакако не би требало да се створе обичном обрадом неког документа.
+
+Коначно, \TeX\ (и пратећи програми) често стварају нове фајлове када
+обрађују документ, што је особина која се може злоупотребити на много
+разних начина. Да поновимо, обрада непознатих докумената у новом
+поддиректоријуму је најсигурније што можете да урадите.
+
+
+\subsection{Помоћ у раду}
+\label{sec:help}
+
+Заједница корисника \TeX{}-а је активна и пријатељски расположена,
+тако да се и на најозбиљнија питања на крају нађе одговор. Међутим,
+ова подршка је неформалне природе будући да долази од
+волонтера\char"0304\ и случајних читалаца мејлинг-листа, тако да је
+нарочито важно да „урадите домаћи задатак“ пре него што нешто питате.
+(Ако више волите загарантовану комерцијалну подршку, можете се у у
+потпуности одрећи \TL{}-а и купити одговарајући систем; на страници
+\url{http://tug.org/interest.html#vendors} постоји списак таквих
+продаваца.)
+
+Ово је листа расположивих ресурса датих отприлике редоследом по коме
+препоручујемо да их користите:
+
+\begin{description}
+\item [Страница за почетнике] Ако сте нови у \TeX-у, страница
+\url{http://tug.org/begin.html} нуди кратак увод у систем.
+
+\item [\TeX{} \acro{FAQ}] (питања везана за \TeX{} која се често
+постављају) представља огромну збирку одговора на све врсте питања,
+од најосновнијих до најсложенијих. Та збирка је укључена у \TL{} и
+налази се у директоријуму
+\OnCD{texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/html/index.html}, а доступна је и
+на Интернету преко \url{http://www.tex.ac.uk/faq}. Молимо Вас да
+одговоре прво овде потражите.
+
+\item [\TeX{} Catalogue] (\TeX{}-каталог) Ако тражите неки специфичан
+пакет, фонт или програм, \TeX{}-каталог је место на коме треба
+отпочети претрагу. То је огромна колекција свих ствари које имају
+везе са \TeX{}-ом. Погледајте
+\url{http://mirror.ctan.org/help/Catalogue/}.
+
+\item [\TeX{} ресурси на Интернету] Интернет-страница
+\url{http://tug.org/interest.html} садржи многе линкове који имају
+везе са \TeX{}-ом, нарочито на бројне књиге, приручнике и чланке о
+свим аспектима система.
+
+\item [архивирана подршка] Два главна форума су Usenet група
+ \url{news:comp.text.tex} и мејлинг-листа \email{texhax@tug.org}.
+ Архиве ова два форума садрже велики број питања и одговора
+ прикупљених током много година; ове претраживе архиве су доступне
+ преко \url{http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics} и
+ \url{http://tug.org/mail-archives/texhax}. Такође, обична претрага
+ Интернета, на пример преко \url{http://google.com}, никад није на
+ одмет.
+
+\item [постављање питања] Ако и даље не можете да пронађете одговор,
+ можете да поставите питање на \dirname{comp.text.tex} користећи
+ Google или свој newsreader, или на \email{texhax@tug.org} путем
+ електронске поште. Али, пре него што поставите питање, \emph{молимо
+ Вас} да прочитате овај текст из \acro{FAQ} колекције како бисте
+ увећали шансе да добијете користан одговор:
+ \url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion}.
+ Треба поменути и Ин\-тер\-нет-страницу \LaTeX{} заједнице
+ (\textenglish{\LaTeX{} Community},
+ \url{http://www.latex-community.org/}) и њихов форум
+ \url{http://www.latex-community.org/forum/}, као и Интернет-портал
+ \TeX\ \textenglish{StackExchange},
+ \url{http://tex.stackexchange.com/}.
+
+\item [подршка везана за \TL{}] Ако желите да пријавите грешку или
+ ако имате предлоге и коментаре везане за дистрибуцију, инсталацију
+ или документацију \TL{}-а, мејлинг-листа је \email{tex-live@tug.org}.
+ Међутим, ако се Ваше питање тиче употребе неког посебног програма
+ укљученог у \TL{}, молимо Вас да пишете особи која тренутно одржава
+ тај програм или на одговарајућу мејлинг-листу. Врло често, покретање
+ програма са параметром \code{-{}-help} даје адресу на коју треба
+ пријавити грешке.
+
+\end{description}
+
+С друге стране, ту је пружање помоћи онима који постављају питања. И
+\dirname{comp.text.tex} и \code{texhax} су отворени за сваког, па
+стога будите слободни да се прикључите; почните да читате и помозите
+где можете.
+
+
+% don't use \TL so the \uppercase in the headline works. Also so
+% tex4ht ends up with the right TeX. Likewise the \protect's.
+\section{Преглед \protect\TeX\protect\ Live{}-а}
+\label{sec:overview-tl}
+
+Овај одељак описује садржај дистрибуције \TK{} и њеног саставног дела, \TL{}-а.
+
+\subsection{\protect\TeX\protect\ Collection: \TL, pro\TeX{}t, Mac\TeX}
+\label{sec:tl-coll-dists}
+
+\TK{} \DVD{} обухвата:
+
+\begin{description}
+
+\item [\TL] Комплетан \TeX{} систем који се може инсталирати на диск.
+ Интернет-страница \TL{}-a је \url{http://tug.org/texlive/}.
+
+\item [Mac\TeX] Варијанта \TL{}-а за \MacOSX; укључује инсталациони
+ програм писан специјално за \MacOSX\ и још неке Mac апликације.
+ Интернет-страница пројекта је \url{http://tug.org/mactex/}.
+
+\item [pro\TeX{}t] Рађен као проширење \Windows{} дистрибуције
+ \MIKTEX, \ProTeXt\ укључује неколико допунских алатки и
+ поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независан од \TL{}-а
+ и има сопствена упутства за инсталацију. Интернет-страница
+ \ProTeXt\ пројекта је \url{http://tug.org/protext}.
+
+\item [CTAN] Сајт-копија (mirror) репозиторијума \CTAN{}
+ (\url{http://www.ctan.org}).
+
+\item [\texttt{\textbf texmf-extra}] Директоријум са разним допунским
+ пакетима.
+
+\end{description}
+
+Лиценце које одређују услове умножавања \CTAN{}-а, пакета
+ \pkgname{protext} и садржаја директоријума \dirname{texmf-extra} нису
+ нужно исте као у \TL{}-у, па стога будите опрезни када их
+ редистрибуирате или преправљате.
+
+
+\subsection{\TL{} директоријуми највишег нивоа}
+\label{sec:tld}
+
+Ево списка и кратких описа директоријума\char"0304\ највишег нивоа у
+\TL{} инсталацији:
+
+\begin{ttdescription}
+\item[bin] Програми \TeX{} система, груписани по платформама.
+%
+\item[readme-*.dir] Кратак преглед \TL{}-a и корисни линкови на
+ разним језицима, у \HTML{} и текстуалном формату.
+%
+\item[source] Изворни ко\char"0302 д свих програма који су укључени у
+ \TL{}, укључујући средишње \TeX{} дистрибуције засноване на
+ \Webc{}-у.
+%
+\item[texmf] Погледајте опис променљиве \dirname{TEXMFMAIN} у следећем
+ одељку.
+%
+\item[texmf-dist] Погледајте опис променљиве \dirname{TEXMFDIST} у
+ следећем одељку.
+%
+\item[tlpkg] Скрипте, програми и подаци потребни за одржавање
+ инсталације, као и фајлови специфични за \Windows{}.
+\end{ttdescription}
+
+Осим управо набројаних директоријума, на највишем нивоу дистрибуције
+налазе се и инсталационе скрипте и \filename{README}
+(\filename{ПРОЧИТАЈ-МЕ}) фајлови на разним језицима.
+
+Што се тиче документације, од помоћи могу да буду исцрпни линкови у
+фајлу \OnCD{doc.html}, који се налази у директоријуму највишег нивоа.
+Документација за поједине програме (приручници, man-странице,
+Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документација за \TeX\
+пакете и формате налази се у \dirname{texmf-dist/doc}. Можете да
+употребите програм \cmdname{texdoc} ако желите да пронађете било који
+део документације.
+
+Документација о самој дистрибуцији \TL\ налази се у
+\dirname{texmf/doc/texlive} и доступна је на неколико језика:
+
+\begin{itemize*}
+\item{енглески:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-en}
+\item{италијански:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-it}
+\item{кинески:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-zh-cn}
+\item{немачки:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-de}
+\item{пољски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-pl}
+\item{руски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-ru}
+\item{српски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-sr} (овај документ)
+\item{француски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-fr}
+\item{чешки и словачки:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-cz}
+\end{itemize*}
+
+\subsection{Садржај директоријума texmf}
+\label{sec:texmftrees}
+
+Овај одељак даје списак унапред дефинисаних променљивих које одређују
+распоред података унутар директоријума texmf, сврху којој служе, као
+и њихов подразумевани положај и својства унутар \TL{}-а. Команда
+\texttt{tlmgr~conf} приказује вредности ових променљивих тако да лако
+можете да видите на који директоријум (дрво) на Вашој инсталацији оне
+упућују.
+
+Сви ови директоријуми (дрвета), укључујући и лични, треба да поштују
+\TDS\ (\emph{структуру \TeX{} директоријума}, односно \TeX{}
+\textenglish{Directory Structure} --- \url{http://tug.org/tds}), са
+свим безбројним поддиректоријумима карактеристичним за њу, иначе може
+да се деси да се неки фајлови не могу пронаћи.
+Одељак~\ref{sec:local-personal-macros}
+(стр.~\pageref{sec:local-personal-macros}) детаљно се бави овом темом.
+
+\begin{ttdescription}
+\item [TEXMFMAIN] Дрво у коме се налазе витални делови система као
+ што су конфигурациони фајлови, помоћне скрипте и документација за
+ програме.
+\item [TEXMFDIST] Дрво које садржи главни скуп макро-пакета, фонтова,
+ итд.
+\item [TEXMFLOCAL] Дрво које администратори могу да користе за
+ инсталацију додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; садржај
+ овог дрвета важи за цео систем.
+\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници могу да користе за своје личне
+ инсталације додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; вредност
+ ове променљиве динамички се прилагођава положају личног директоријума
+ сваког појединог корисника.
+\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које апликације
+ \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ користе за чување
+ измењених конфигурационих података.
+\item [TEXMFSYSCONFIG] (Глобално важеће) дрво које користе апликације
+ \verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+ за
+ чување измењених конфигурационих података.
+\item [TEXMFVAR] (Лично корисниково) дрво које користе
+ \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ за чување аутоматски
+ направљених података које разни програми користе током рада, као што
+ су формати и мапе.
+\item [TEXMFSYSVAR] (Глобално важеће) дрво које користе
+ \verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+, као и
+ \verb+tlmgr+, за чување аутоматски направљених података које разни
+ програми користе током рада, као што су формати и мапе.
+\item [TEXMFCACHE] Дрво (или више дрвета) које \ConTeXt\ Mk\acro{IV}
+ користи за чување (кешираних) радних података.
+\end{ttdescription}
+
+\noindent
+Подразумевана структура директоријума изгледа овако:
+\begin{description}
+ \item[корен система] може да садржи више различитих издања \TL{}-а:
+ \begin{ttdescription}
+ \item[2011] Претходно издање.
+ \item[2012] Тренутно издање.
+ \begin{ttdescription}
+ \item [bin] ~
+ \begin{ttdescription}
+ \item [i386-freebsd\ \ \ \ ] програми за FreeBSD
+ \item [i386-linux\ \ \ \ \ \ ] програми за \GNU/Linux
+ \item [...]
+ \item [universal-darwin] програми за \MacOSX
+ \item [win32\ \ \ \ \ \ \ \ \ \ \ ] програми за \Windows{}
+ \end{ttdescription}
+ \item [texmf\ \ \ \ \ \ \ ] \envname{TEXMFMAIN}
+ \item [texmf-dist\ \ ] \envname{TEXMFDIST}
+ \item [texmf-var \ \ ] \envname{TEXMFSYSVAR}
+ \item [texmf-config] \envname{TEXMFSYSCONFIG}
+ \end{ttdescription}
+ \item [texmf-local] \envname{TEXMFLOCAL}, заједнички за сва издања.
+ \end{ttdescription}
+ \item[корисников лични директоријум] (\texttt{\$HOME} или
+ \texttt{\%USERPROFILE\%})
+ \begin{ttdescription}
+ \item[.texlive2011] Лични направљени и конфигурациони подаци за
+ претходно издање.
+ \item[.texlive2012] Лични направљени и конфигурациони подаци за
+ тренутно издање.
+ \begin{ttdescription}
+ \item [texmf-var\ \ \ ] \envname{TEXMFVAR}, \envname{TEXMFCACHE}
+ \item [texmf-config] \envname{TEXMFCONFIG}
+ \end{ttdescription}
+ \item[texmf] \envname{TEXMFHOME} Лични макрои итд.
+ \end{ttdescription}
+\end{description}
+
+
+\subsection{Проширења \protect\TeX-а}
+\label{sec:tex-extensions}
+
+Кнутов [Knuth] оригинални \TeX{} је замрзнут: осим ретких поправки
+грешака, у њега се не уносе никакве исправке. Изворни \TeX{} је још
+увек присутан у \TL-у као програм \prog{tex}, и тако ће и остати у
+будућности. \TL{} садржи неколико проширених варијанти \TeX-а:
+
+\begin{description}
+
+\item [\eTeX] додаје неколико нових примитива\char"0304\
+ \label{text:etex} (којe се односе на проширење макроа, читање
+ симбола\char"0304, класе ознака, додатне могућности за отклањање
+ грешака и још пуно тога), као и проширење звано \TeXXeT{} које
+ служи за припрему докумената са садржајем на језицима који се пишу
+ са лева на десно, уз оне који се пишу са десна на лево.
+ У подразумеваном режиму, \eTeX{} је 100\% компатибилан са стандардним
+ \TeX-ом. Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf}.
+
+\item [pdf\TeX] је изграђен на проширењима које је донео \eTeX,
+ додајући на њих подршку за прављење докумената директно у \acro{PDF}
+ формату (поред уобичајеног \dvi{}) и много проширења невезаних за
+ излаз. Ово је програм који се користи за већину формата, као што су
+ \prog{etex}, \prog{latex}, \prog{pdflatex}. Интернет страница
+ пројекта је \url{http://www.pdftex.org/}. Упутство за употребу је
+ \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf}, а примери који
+ демонстрирају неке од његових могућности налазе се у
+ \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/samplepdf/samplepdf.tex}.
+
+\item [Lua\TeX] је предвиђен да буде наследник pdf\TeX-а, и углавном
+ је (мада не у потпуности) компатибилан са својим претходницима.
+ Намера је такође да он буде функционални надскуп Aleph-а (погледајте
+ ниже), премда нема намере да се подржи техничка компатибилност.
+ Уграђени интерпретер језика Lua (\url{http://www.lua.org/}) омогућава
+ елегантна решења за многе тешко решиве проблеме у \TeX{}-у. Када се
+ позива као \filename{texlua}, функционише као самостални Lua
+ интерпретер и као такав је већ у употреби унутар \TL-а.
+ Интернет-страница пројекта је \url{http://www.luatex.org/} а
+ приручник је \OnCD{texmf-dist/doc/luatex/luatexref-t.pdf}.
+
+\item [\XeTeX] додаје подршку за унос текста према Unicode
+ стандарду уз употребу OpenType фонтова; \XeTeX\ може да користи
+ фонтове који већ постоје на систему; ова подршка је урађена уз
+ употребу спољних библиотека. Погледајте \url{http://tug.org/xetex}.
+
+\item [\OMEGA\ (Omega)] је заснован на Unicode стандарду (сваки знак
+ заузима 16 бита), па стога подржава рад са скоро свим светским
+ писмима у исто време. Он подржава и тзв. „\OMEGA{} процесе превођења“
+ („\textenglish{\OMEGA{}~Translation Processes}“ --- \acro{OTP}) за
+ извођење сложених транформација над произвољним улазом. Omega није
+ више укључен у \TL{} као одвојени програм; одржавамо само Aleph
+ (погледајте испод).
+
+\item [Aleph] комбинује проширења која су донели \OMEGA\ и \eTeX.
+ Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base}.
+
+\end{description}
+
+
+\subsection{Други истакнути програми у \protect\TL}
+
+Ево неколико других важних програма који су укључени у \TL{} и који
+се често користе:
+
+\begin{cmddescription}
+\itemsep=-.2em
+\item [bibtex, bibtex8] подршка за прављење библиографија\char"0304.
+\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса\char"0304.
+\item [dvips] пребацује \dvi{} формат у \PS{}.
+\item [xdvi] програм за приказивање \dvi{} формата у графичком
+ систему X (X Window System).
+\item [dvilj] \dvi{} драјвер за породицу штампача\char"0304\ HP LaserJet.
+\item [dviconcat, dviselect] рад са документима у \dvi{} формату.
+\item [dvipdfmx] пребацује \dvi{} у \acro{PDF}; служи као
+ алтернатива приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено у претходном одељку).
+\item [psselect, psnup...] алатке за баратање \PS{} документима.
+\item [pdfjam, pdfjoin...] алатке за баратање \acro{PDF} документима.
+\item [texexec, texmfstart] програми за Con\TeX{}t и \acro{PDF}.
+\item [tex4ht] конвертор из \TeX{}-а у \acro{HTML}, \acro{XML} и
+ много других формата.
+\end{cmddescription}
+
+
+\subsection{Фонтови у \protect\TL}
+\label{sec:tl-fonts}
+
+У \TL{} је укључен велики број векторских фонтова високог квалитета.
+Погледајте \url{http://tug.org/fonts} и
+\OnCD{texmf-dist/doc/fonts/free-math-font-survey}.
+
+
+\htmlanchor{installation}
+\section{Инсталација}
+\label{sec:install}
+
+\subsection{Покретање инсталационог програма}
+\label{sec:inst-start}
+
+За почетак, потребан Вам је \TK{} \DVD{} или програм за инсталирање
+\TL{}-а преко Интернета (\textenglish{net installer}). Пронађите
+инсталациону скрипту: она се зове \filename{install-tl} на Unix-има,
+а \filename{install-tl.bat} на \Windows{}-у. На страници
+\url{http://tug.org/texlive/acquire.html} налазе се додатне информације
+како можете да дођете до софтвера.
+
+\begin{description}
+\item [Net installer:] Скините га са \CTAN-а, налази се у
+ директоријуму \dirname{systems/texlive/tlnet}; преко путање
+ \url{http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet} бићете аутоматски
+ пребачени на географски најближи сајт-копију (mirror) који садржи
+ најновије верзије целокупног садржаја. Можете да преузмете
+ \filename{install-tl.zip}, који се може користити и под Unix-ом и под
+ \Windows{}-ом, или значајно мањи \filename{install-unx.tar.gz} (само
+ за Unix). Када распакујете фајл који сте преузели, у поддиректоријуму
+ \dirname{install-tl} наћи ћете фајлове \filename{install-tl} и
+ \filename{install-tl.bat}.
+
+\item [\TeX{} Collection \DVD:] Уђите у директоријум \dirname{texlive}
+ на \DVD-ју. На \Windows{}-у се инсталациони програм обично сам
+ покреће када убаците \DVD. \DVD можете добити ако постанете члан неке
+ групе корисника \TeX-а (наша срдачна препорука да урадите тако,
+ погледајте \url{http://tug.org/usergroups.html}), тако што ћете га
+ купити (\url{http://tug.org/store}), или тако што ћете сами нарезати
+ \ISO\ фајл. На већини система можете и да директно приступите
+ садржају \ISO{} одраза („\textenglish{mount}“). Ако после инсталације
+ преко \DVD{}-ја или \ISO{} одраза желите да наставите са надоградњама
+ преко Интернета, погледајте одељак~\ref{sec:dvd-install-net-updates}.
+
+\end{description}
+
+Без обзира на то који извор користите, покреће се један исти инсталер.
+Највидљивија разлика је то што преко мреже („\textenglish{Net
+installer}“) добијате пакете који су доступни у том тренутку. За
+разлику од тога, \DVD{} и \ISO{} фајлови се не освежавају у периоду
+између главних издања.
+
+Наредни одељци детаљно објашњавају како се инсталациони програм
+користи.
+
+\subsubsection{Unix}
+
+Од сада па надаље, \texttt{>} означава „промпт“ („shell prompt“); оно
+што уноси корисник приказано је \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}.
+Скрипта \filename{install-tl} је написана у језику Perl.
+Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа
+овако:
+\begin{alltt}> \Ucom{cd /путања/до/програма/за/инсталацију}
+> \Ucom{perl install-tl}
+\end{alltt}
+(Уместо тога, можете је позвати са \Ucom{perl
+/путања/до/инсталера/install-tl} или са \Ucom{./install-tl} ако је
+скрипта извршни фајл --- има „права на извршавање“, речено Unix
+језиком --- итд; нећемо понављати све ове варијације.) Може се десити
+да је потребно да повећате прозор свог терминала како би у њега стао
+цео садржај програма (слика~\ref{fig:text-main}).
+
+Ако желите да обавите инсталацију у експертском графичком режиму
+(„expert \acro{GUI}“, слика~\ref{fig:gui-main}), биће Вам потребан
+\dirname{Perl/TK} модул компајлиран са \acro{XFT} подршком; то је
+обично тако на \GNU/Linux-у, али није нужно случај на другим
+системима.\footnote{\textserbian{Ово нарочито важи ако користите
+ћириличне верзије програма, укључујући и српску; фонтови могу бити
+читљиви, али ће изгледати веома лоше --- \emph{прим. прев.}}} Када
+све буде спремно, откуцајте:
+\begin{alltt}> \Ucom{perl install-tl -gui}
+\end{alltt}
+
+Ако желите да видите комплетан списак разних опција, откуцајте:
+\begin{alltt}> \Ucom{perl install-tl -help}
+\end{alltt}
+
+\textbf{Упозорење везано за корисничка овлашћења на Unix системима:}
+Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш \code{umask} који важи
+у време инсталације. Дакле, ако желите да инсталирани систем користе
+и други корисници, побрините се да подесите одговарајуће дозволе, на
+пример, \code{umask 002}. Исцрпније информације о команди
+\code{umask} можете пронаћи у документацији на Вашем систему.
+
+\textbf{Посебни обзири везани за Cygwin:} За разлику од других
+система компатибилних са Unix-ом, Cygwin у свом стандардном облику не
+садржи све неопходне програме који су потребни инсталационом програму
+\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} посвећен је овој теми.
+
+
+\subsubsection{MacOSX}
+
+Као што је поменуто у одељку~\ref{sec:tl-coll-dists}, за \MacOSX је
+припремљена посебна дистрибуција по имену Mac\TeX\
+(\url{http://tug.org/mactex}). Препоручујемо да на \MacOSX систему
+користите изворни инсталациони програм уместо оног који је укључен у
+\TL\ зато што ће Mac\TeX\ верзија урадити и нека додатна подешавања
+специфична за \MacOSX, пре свега она која Вам омогућавају да се лако
+пребацујете са једне на другу дистрибуцију \TeX-а (Mac\TeX, Fink,
+MacPorts...).
+
+Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ директоријуми су
+у потпуности исти. Mac\TeX\ на ту структуру додаје неколико допунских
+директоријума са документацијом и апликацијама специфичним за Mac.
+
+
+\subsubsection{Windows}
+
+Ако користите програм за инсталацију преко Интернета (net installer)
+или ако се инсталациони програм са \DVD-ја не отвори аутоматски,
+двапут кликните \filename{install-tl.bat}. Ако желите да имате више
+могућности око подешавања разних параметара, нпр. да изаберете или не
+изаберете поједине колекције пакета, уместо поменутог програма
+покрените \filename{install-tl-advanced.bat}.
+
+Инсталациони програм се може покренути и са командне линије
+(command-prompt). У наставку текста, \texttt{>} ће означавати промпт;
+оно што куца корисник биће штампано \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}.
+Када уђете у директоријум у коме се налази инсталациони програм,
+откуцајте:
+\begin{alltt}> \Ucom{install-tl}
+\end{alltt}
+
+Можете да употребите и апсолутну путању, на пример:
+\begin{alltt}> \Ucom{D:\bs{}texlive\bs{}install-tl}
+\end{alltt}
+Овај конкретан пример значи да користите \TK\ \DVD и да је ознака
+оптичког драјва на Вашем компјутеру \dirname{D:}.
+Слика~\ref{fig:wizard-w32} приказује поједностављени графички
+(„wizard“) режим рада инсталационог програма; овај режим се на
+\Windows{}-у подразумева.
+
+Ако хоћете да инсталирате у текстуалном режиму, откуцајте:
+\begin{alltt}> \Ucom{install-tl -no-gui}
+\end{alltt}
+
+Комплетан списак опција\char"0304\ добићете ако откуцате:
+\begin{alltt}> \Ucom{install-tl -help}
+\end{alltt}
+
+\begin{figure}[tb]
+\begin{boxedverbatim}
+Installing TeX Live 2012 from: ...
+Platform: i386-linux => 'Intel x86 with GNU/Linux'
+Distribution: live (compressed)
+...
+ Detected platform: Intel x86 with GNU/Linux
+
+ <B> platforms: 1 out of 19
+
+ <S> installation scheme (scheme-full)
+ 84 collections out of 85, disk space required: 3091 MB
+
+ Customizing installation scheme:
+ <C> standard collections
+ <L> language collections
+
+ <D> directories:
+ TEXDIR (the main TeX directory):
+ /usr/local/texlive/2012
+ ...
+
+ <O> options:
+ [ ] use letter size instead of A4 by default
+ ...
+
+ <V> set up for portable installation
+
+Actions:
+ <I> start installation to hard disk
+ <H> help
+ <Q> quit
+\end{boxedverbatim}
+\caption{Главни екран инсталационог програма
+ (\GNU/Linux)}\label{fig:text-main}
+\end{figure}
+
+\begin{figure}[tb]
+\tlpng{tl2012-install-tl-expert-gui-freebsd-sr}{\linewidth}
+ \caption{Инсталациони програм у експертском графичком („Expert
+ \GUI{}“) режиму (FreeBSD)}\label{fig:gui-main}
+\end{figure}
+
+\begin{figure}[tb]
+\tlpng{tl2012-install-tl-wizard-win32-sr}{\linewidth}
+\caption{Инсталациони програм у поједностављеном графичком („Wizard“)
+ режиму (\Windows{})}\label{fig:wizard-w32}
+\end{figure}
+
+
+\htmlanchor{cygwin}
+\subsubsection{Cygwin}
+\label{sec:cygwin}
+
+Инсталациони програм \TL{}-а ради само на Cygwin 1.7. Пре него што
+почнете инсталацију, покрените Cygwin-ов програм \filename{setup.exe}
+како бисте инсталирали пакете \filename{perl} и \filename{wget}
+уколико не постоје на Вашем систему. Препоручују се и ови додатни
+пакети:
+\begin{itemize*}
+\item \filename{fontconfig} [потребан за \XeTeX]
+\item \filename{ghostscript} [потребан за више разних програма]
+\item \filename{libXaw7} [потребан за \code{xdvi}]
+\item \filename{ncurses} [обезбеђује команду \code{clear} коју
+ користи инсталациони програм]
+\end{itemize*}
+
+
+\subsubsection{Инсталација у текстуалном режиму}
+
+Слика~\ref{fig:text-main} приказује главни екран инсталационог
+програма у текстуалном режиму рада на Unix-у. Текстуални режим је
+стандард на Unix-у.
+
+У овом режиму, инсталациони програм се искључиво ослања на командну
+линију; употреба курзора није могућа. На пример, не можете да
+употебите дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и
+унос текста. Просто откуцате нешто на промпту (разлика између великих
+и малих слова је битна) и притиснете Enter; тада се цео екран
+терминала поново испуњава измењеним садржајем.
+
+Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је дизајниран
+да ради на што је год могуће већем броју оперативних система,
+укључујући и оне са тако једноставним инсталацијама које садрже само
+чист Perl.
+
+
+\subsubsection{Инсталација у експертском графичком режиму}
+
+Слика~\ref{fig:gui-main} приказује експертски графички режим рада на
+Free\acro{BSD} систему. Основна разлика у односу на текстуални режим
+јесте то што овде можете да користите дугмиће и меније.
+
+Овај режим рада се може изричито позвати помоћу
+\begin{alltt}> \Ucom{install-tl -gui=perltk}
+\end{alltt}
+
+
+\subsubsection{Инсталација у поједностављеном графичком („wizard“)
+ режиму}
+
+Ако није другачије захтевано, на \Windows{}-у инсталациони програм
+користи најједноставнији режим рада који смо могли да осмислимо и који
+се зове „wizard“ („чаробњак“ --- слика \ref{fig:wizard-w32}). Програм
+у том режиму инсталира све и не пита скоро ништа. Ако желите да
+подешавате инсталацију, треба да користите неки од горе описаних
+режима.
+
+Овај режим се може изричито позвати помоћу
+\begin{alltt}> \Ucom{install-tl -gui=wizard}
+\end{alltt}
+
+
+\subsection{Употреба инсталационог програма}
+\label{sec:runinstall}
+
+Инсталер је направљен са намером да буде мање-више јасан по себи, али
+ево неколико напомена о разним опцијама.
+
+\subsubsection{Мени за избор платформе (само на Unix-у)}
+\label{sec:binary}
+
+\begin{figure}[tb]
+\begin{boxedverbatim}
+Available platforms:
+===============================================================================
+ a [ ] alpha-linux DEC Alpha with GNU/Linux
+ b [X] amd64-freebsd x86_64 with FreeBSD
+ c [ ] amd64-kfreebsd x86_64 with GNU/kFreeBSD
+ d [ ] armel-linux ARM with GNU/Linux
+ e [ ] i386-cygwin Intel x86 with Cygwin
+ f [ ] i386-freebsd Intel x86 with FreeBSD
+ g [ ] i386-kfreebsd Intel x86 with GNU/kFreeBSD
+ h [ ] i386-linux Intel x86 with GNU/Linux
+ i [ ] i386-solaris Intel x86 with Solaris
+ j [ ] mips-irix SGI IRIX
+ k [ ] mipsel-linux mipsel with Linux
+ l [ ] powerpc-aix PowerPC with AIX
+ m [ ] powerpc-linux PowerPC with GNU/Linux
+ o [ ] sparc-solaris Sparc with Solaris
+ p [ ] universal-darwin universal binaries for MacOSX/Darwin
+ s [ ] win32 Windows
+ t [ ] x86_64-darwin x86_64 with MacOSX/Darwin
+ u [ ] x86_64-linux x86_64 with GNU/Linux
+ v [ ] x86_64-solaris x86_64 with Solaris
+\end{boxedverbatim}
+\caption{Мени за избор платформе (тј. архитектуре и оперативног система) за програме}\label{fig:bin-text}
+\end{figure}
+
+Слика~\ref{fig:bin-text} приказује мени са подржаним платформама
+(в.~фусноту 1 за објашњење израза „платформа“) за програме, у
+текстуалном режиму. Подразумева се да ће бити инсталиране само
+верзије програма за тип процесора и оперативни систем на коме сте
+покренули инсталацију. Можете, међутим, изабрати и да инсталирате
+верзије програма и за неке друге платформе. Ово може да буде корисно
+ако се \TeX\ заједнички користи на мрежи са разнородним машинама или
+на компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних
+система.
+
+\subsubsection{Избор компоненти}
+\label{sec:components}
+
+\begin{figure}[tbh]
+\begin{boxedverbatim}
+Select scheme:
+===============================================================================
+ a [X] full scheme (everything)
+ b [ ] medium scheme (small + more packages and languages)
+ c [ ] small scheme (basic + xetex, metapost, a few languages)
+ d [ ] basic scheme (plain and latex)
+ e [ ] minimal scheme (plain only)
+ f [ ] ConTeXt scheme
+ g [ ] GUST TeX Live scheme
+ h [ ] teTeX scheme (more than medium, but nowhere near full)
+ i [ ] XML scheme
+ j [ ] custom selection of collections
+\end{boxedverbatim}
+\caption{Мени са шемама}\label{fig:scheme-text}
+\end{figure}
+
+Слика~\ref{fig:scheme-text} приказује \TL-ов мени са шемама; преко њега
+можете изабрати „шему“, тј. један кохерентан скуп колекција пакета.
+Подразумевана „пуна“ (\optname{full}) шема инсталира све. Препоручује
+се да тако и урадите; ипак, можете да изаберете и „основну“
+(\optname{basic}) шему прикладну за мале системе, „минималну“
+(\optname{minimal}) шему за потребе тестирања и „средњу“
+(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- нешто у
+средини између претходна два. Постоје такође и разне специјализоване
+шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи.
+
+\begin{figure}[tb]
+\begin{center}
+ \tlpng{tl2012-install-tl-collections-freebsd-sr}{.85\linewidth}
+ \caption{Мени са колекцијама}\label{fig:collections-gui}
+\end{center}
+\end{figure}
+
+Одабир шеме може да се даље разради помоћу менија „Стандардне
+колекције“ и „Језичке колекције“ (слика~\ref{fig:collections-gui},
+овог пута, за промену, приказани у графичком режиму).
+
+Колекције су за један ниво детаљније него шеме --- поједностављено
+речено, једна шема се састоји од неколико колекција, колекција се
+састоји од једног или више пакета\char"0304, а пакет (најнижи ниво
+груписања у \TL-у) садржи стварне фајлове \TeX\ макроа, фонтова, итд.
+
+Ако желите још више контроле него што нуде менији са колекцијама,
+можете да користите \textenglish{\TeX\ Live Manager} (\prog{tlmgr})
+након инсталације (подгледајте одељак~\ref{sec:tlmgr}); помоћу њега
+можете да контролишете инсталацију на нивоу пакета\char"0304.
+
+\subsubsection{Директоријуми}
+\label{sec:directories}
+
+Подразумевани распоред директоријума\char"0304\ описан је у
+одељку~\ref{sec:texmftrees}, стр.~\pageref{sec:texmftrees}.
+Стандардна локација директоријума \dirname{TEXDIR} је
+\dirname{/usr/local/texlive/2012} на Unix-у и
+|%SystemDrive%\texlive\2012| на Win\-dows-у.
+
+Главни разлог да промените ове вредности јесте ако немате право
+уписивања на подразумевано место. Не морате да будете root или
+администратор да бисте инсталирали \TL, али морате имати право
+уписивања у циљни директоријум.
+
+Разумна алтернатива јесте неки директоријум унутар личног
+директоријума, посебно ако ћете једини корисник бити Ви. Ознака за
+лични доректоријум је „|~|“, на пример „|~/texlive/2012|“.
+
+Препоручујемо да укључите ознаку за годину у име изабраног
+директоријума како бисте били у могућности да држите различита издања
+\TL{}-а једно поред другог. (Такође, можете и да помоћу симболичког
+линка направите име независно од верзије, нпр.
+\dirname{/usr/local/texlive-cur} и да тај линк касније промените
+након тестирања новог издања.)
+
+Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационом
+програму повлачи за собом и промену директоријума\char"0304\
+\dirname{TEXMFLOCAL}, \dirname{TEXMFSYSVAR} и
+\dirname{TEXMFSYSCONFIG}.
+
+Препоручујемо да користите \dirname{TEXMFHOME} као место за личне
+макрое и пакете. Подразумевана вредност је |~/texmf|. Насупрот
+\dirname{TEXDIR}-у, овде се ознака |~| чува у новозаписаним
+конфигурационим фајловима зато што означава лични директоријум
+било ког појединца који користи \TeX. Он на Unix-у узима вредност
+\dirname{$HOME} а на \Windows{}-у постаје \verb|%USERPROFILE%|.
+Посебна, већ помало сувишна напомена: \envname{TEXMFHOME}, као и
+сва дрвета са подацима, мора бити организовано у складу са \TDS{};
+у противном се може десити да фајлови не могу да се пронађу.
+
+\dirname{TEXMFVAR} је место где се смештају кеширани подаци који се
+стварају током рада програма\char"0304\ и који се разликују од
+корисника до корисника. \ConTeXt\ Mk\acro{IV} користи у те сврхе
+директоријум \dirname{TEXMFCACHE} (погледајте
+одељак~\ref{sec:context-mkiv}, стр.~\pageref{sec:context-mkiv}).
+
+
+\subsubsection{Опције}
+\label{sec:options}
+
+\begin{figure}[tbh]
+\begin{boxedverbatim}
+Options setup:
+===============================================================================
+ <P> use letter size instead of A4 by default: [ ]
+ <E> execution of restricted list of programs: [X]
+ <F> create format files: [X]
+ <D> install font/macro doc tree: [X]
+ <S> install font/macro source tree: [X]
+ <L> create symlinks in standard directories: [ ]
+ binaries to:
+ manpages to:
+ info to:
+ <Y> after installation, get package updates from CTAN: [X]
+\end{boxedverbatim}
+\caption{Мени са опцијама (Unix)}\label{fig:options-text}
+\end{figure}
+
+Слика~\ref{fig:options-text} приказује мени са опцијама у текстуалном режиму
+рада. Следи више информација о свакој од њих:
+
+\begin{description}
+\itemsep=.2em
+\item[узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4]
+ (\textenglish{use letter size instead of A4 by de\-fault}): Избор
+ подразумеване величине папира. Наравно, можете да употребите било
+ коју величину папира ако се за тим укаже потреба у неком посебном
+ документу.
+
+\item[извршавање ограничене листе програма] (\textenglish{execution
+ of restricted list of programs}): Почев од \TL\ 2010, покретање
+ једног броја спољних програма дозвољено је у стандардној инсталацији.
+ Листа дозвољених програма (која је веома кратка) дата је у
+ \filename{texmf.cnf}. Више детаља можете наћи у списку новитета за
+ \TL\ 2010 (одељак~\ref{sec:2010news}).
+
+\item[направи фајлове са форматима] (\textenglish{create format
+ files}): Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место
+ на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите
+ ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби бити
+ прављени у личним директоријумима корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}).
+ На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави
+ нова верзија програма или правила за прелом текста, па корисник лако
+ може да има проблем са некомпатибилним форматима.
+
+\item[инсталирај изворни ко\char"0302 д и документацију фонтова и макроа]
+ (\textenglish{install font/macro doc/source tree}): Ове опције Вам
+ омогућавају да изоставите преузимање са Интернета или инсталацију
+ документације и изворног ко\char"0302 да који постоје за већину пакета.
+ Искључивање ове опције се не препоручује.
+
+\item[направи симболичке линкове у системским директоријумима]
+ (\textenglish{create symlinks in standard directories}): Ова опција
+ (само на Unix-у) служи да избегнете подешавање променљивих из
+ радног окружења (\textenglish{environment variables}). Без ове опције,
+ директоријуми \TL{}-а обично морају да се додају у \envname{PATH},
+ \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Биће Вам потребно и овлашћење
+ за уписивање у те системске директоријуме. Изричито саветујемо да
+ употребом ове опције \emph{не дирате} инсталацију \TeX-а која је део
+ Вашег система. Она је намењена пре свега да би се \TL{} систему
+ приступало кроз директоријуме који су већ познати кориснику, као што
+ је \dirname{/usr/local/bin} али само ако они пре тога нису садржавали
+ никакве фајлове везане за \TeX.
+
+\item[после инсталације обнављати пакете преко CTAN-а]
+ (\textenglish{after installation, get package updates from CTAN}):
+ Када инсталирате са \DVD-ја, ова опција се подразумева зато што већина
+ корисника жели да преузме све нове верзије пакета са \CTAN-а које се
+ појаве током године. Једини разумни разлог да искључите ову опцију
+ појављује се у случају када са \DVD-ја инсталирате само део система и
+ планирате да га касније проширите. У сваком случају, репозиторијум
+ пакета\char"0304\ који се користи за инсталацију и за будуће
+ освежавање система може да се подеси и касније; погледајте
+ одељке~\ref{sec:location} и~\ref{sec:dvd-install-net-updates}.
+\end{description}
+
+Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете
+„|I|“ како бисте започели поступак инсталације. Када се све заврши,
+пређите на одељак~\ref{sec:postinstall} и прочитајте шта после тога
+има да се уради, ако уопште нешто буде потребно.
+
+
+\subsection{Параметри програма install-tl на командној линији}
+\label{sec:cmdline}
+
+Откуцајте
+\begin{alltt}> \Ucom{install-tl -help}
+\end{alltt}
+како бисте добили списак свих параметара које можете да употребите на
+командној линији. Можете да користите и |-| и |--| испред назива
+параметра. Ово је списак могућности које се најчешће употребљавају:
+
+\begin{ttdescription}
+\item[-gui] Ако је могуће биће употребљена графичка (\GUI{}) верзија
+ инсталационог програма. За ово је потребан Perl/Tk модул
+ (\url{http://tug.org/texlive/distro.html#perltk}) компајлиран са
+ подршком за \acro{XFT}; ако Perl/Tk није доступан, инсталација се
+ наставља у текстуалном режиму.
+
+\item[-no-gui] Изричито захтевање употребе текстуалног режима рада,
+ чак и на \Windows{}-у.
+
+\item[-lang {\sl LL}] Задавање језика инсталационог програма према
+ стандардном двословном коду \textsl{LL}. Инсталациони програм ће
+ покушати да установи који се језик користи на систему; ако не успе
+ или ако језик није доступан, пребациће се на енглески. Команда
+ \code{install-tl --help} ће приказати листу расположивих језика.
+ Инсталациони програм је преведен на српски; покрените га помоћу
+ \code{install-tl -gui -lang sr}.
+
+\htmlanchor{opt-in-place}
+\item[-in-place] Ако већ имате копију \TL{}-а направљену помоћу
+ \prog{rsync}, \prog{svn} или друге копије самог \TL{}-а (погледајте
+ \url{http://tug.org/texlive/acquire-mirror.html}), онда се овим
+ параметром задаје да се употреби то што имате, такво какво је; биће
+ обављене само неопходне пост-инсталационе радње. Будите пажљиви зато
+ што фајл \filename{tlpkg/texlive.tlpdb} може бити пребрисан новом
+ верзијом; на Вама је да га сачувате. Такође, уклањање
+ пакета\char"0304\ мора да се уради ручно. Не треба да користите овај
+ параметар ако не знате тачно шта радите. Овај параметар не може да се
+ укључи преко графичког интерфејса инсталера.
+
+\item[-portable] При\char"030F према преносиве инсталације на
+ \acro{USB}-диску. Овај параметар се може изабрати и у текстуалном
+ режиму инсталера (помоћу команде \code{V}), као и у графичком режиму.
+ Погледајте одељак~\ref{sec:portable-tl}.
+
+\item[-profile {\sl file}] Учитава инсталациони профил \var{file} и
+ обавља инсталацију без интеракције са корисником. Инсталациони
+ програм увек записује фајл \filename{texlive.profile} у
+ \dirname{tlpkg}, поддиректоријум Ваше инсталације. Помоћу ове опције
+ поменути фајл се може употребити да се, на пример, идентична
+ инсталација понови да неком другом систему. Осим тога, можете да лако
+ припремите сопствени профил тако што промените вредности у профилу
+ који је аутоматски направљен (простом изменом вредности у текст
+ едитору) или да подесите да профил буде празан фајл (у ком случају ће
+ инсталациони програм без питања инсталирати \TL{} са подразумеваним
+ параметрима).
+
+Ова опција задаје програму да изнова употреби такав фајл
+ тако да, након прве инсталације, можете да инсталирате \TL{} на више
+ система или компјутера у режиму без постављања питања (batch mode),
+ понављајући све опције које сте првобитно изабрали.
+
+\item [-repository {\sl url-or-directory}] Одређује репозиторијум из
+ кога ће се инсталирати пакети; погледајте следећи одељак.
+\end{ttdescription}
+
+
+\subsubsection{Параметар \optname{-repository}}
+\label{sec:location}
+
+Подразумевани репозиторијум пакета је један од сајтова-копија
+(mirror) \CTAN{}-a који се аутоматски одређује преко
+\url{http://mirror.ctan.org}.
+
+Ако не желите да користите овај систем, вредност локације може да
+буде путања (URL) која почиње са \texttt{ftp:}, \texttt{http:} или
+\texttt{file:/}, или пак да буде обична путања до локалног
+директоријума. (Када задајете \texttt{http:} или \texttt{ftp:},
+завршни знак „\texttt{/}“ и/или завршни текст
+„\texttt{/tlpkg}“ се игноришу.)
+
+На пример, можете да изаберете неки посебан \CTAN\ mirror отприлике
+овако:
+\url{http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/},
+стављајући право име сервера (hostname) и његову специфичну путању до
+\CTAN-садржаја уместо |ctan.example.org/tex-archive|. Увек свежа
+листа сервера\char"0304\ који држе свеже копије садржаја \CTAN-а
+налази се на \url{http://ctan.org/mirrors}.
+
+Ако је задата вредност локална (путања или URL који почиње са
+\texttt{file:/}), употребиће се спаковани фајлови из поддиректоријума
+\dirname{archive} у репозиторијуму (чак и у случају да су распаковани
+фајлови доступни упоредо са њима).
+
+
+\subsection{Постинсталациони задаци}
+\label{sec:postinstall}
+
+Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације.
+
+
+\subsubsection{Системске променљиве на Unix-у}
+\label{sec:env}
+
+Ако сте изабрали да се направе симболички линкови у стандардним
+директоријумима (као што је објашњено у одељку~\ref{sec:options}),
+онда нема потребе да се преправљају системске променљиве.%
+\footnote{\textserbian{\emph{Системска променљива} је
+превод израза \textenglish{\emph{environment variable}}. Други могући
+превод био би \emph{променљива из окружења}, али смо се одлучили да
+избегнемо ту конструкцију зато што је она по нашем мишљењу (1) мање
+јасна корисницима \Windows{}-а и зато што (2) обе имају мање-више
+исто значење у пракси --- \emph{прим. прев.}}} У супротном се на Unix
+системима директоријум са програмима за Ваш оперативни систем мора
+додати у путању за претрагу. (На \Windows-у о овоме инсталер сам води
+рачуна.)
+
+Сваки подржани оперативни систем има свој поддиректоријум унутар
+\dirname{TEXDIR/bin}. На слици~\ref{fig:bin-text} можете да видите
+списак поддиректоријума и одговарајућих платформи.
+
+По избору можете да додате и директоријуме са man-страницама и
+Info-документацијом у одговарајуће путање за претрагу, уколико желите
+да системске алатке могу да их уоче. Може се десити да man-странице
+постану аутоматски доступне и после проширивања списка путања из
+системске променљиве \envname{PATH}.
+
+Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је
+\prog{bash} и Intel x86 GNU/Linux и ако сте задржали подразумевани
+распоред директоријума као у нашем примеру, фајл који треба да
+уредите требало би да буде \filename{$HOME/.profile} (или неки други
+фајл који се позива из \filename{.profile}), а линије које треба
+додати изгледале би овако:
+
+\begin{sverbatim}
+PATH=/usr/local/texlive/2012/bin/i386-linux:$PATH; export PATH
+MANPATH=/usr/local/texlive/2012/texmf/doc/man:$MANPATH; export MANPATH
+INFOPATH=/usr/local/texlive/2012/texmf/doc/info:$INFOPATH; export INFOPATH
+\end{sverbatim}
+
+Ако користите шкољку csh или tcsh, фајл који треба уредити обично је
+\filename{$HOME/.cshrc}, а линије које треба додати изгледале би
+овако:
+
+\begin{sverbatim}
+setenv PATH /usr/local/texlive/2012/bin/i386-linux:$PATH
+setenv MANPATH /usr/local/texlive/2012/texmf/doc/man:$MANPATH
+setenv INFOPATH /usr/local/texlive/2012/texmf/doc/info:$INFOPATH
+\end{sverbatim}
+
+Ако у својим конфигурационим фајловима („који почињу са тачком“) већ
+имате нека подешавања ове врсте, онда би наравно требало да уклопите
+\TL\ директоријуме у већ постојеће вредности.
+
+
+\subsubsection{Системске променљиве: глобална подешавања}
+\label{sec:envglobal}
+
+Ако желите да промене описане у претходном одељку важе глобално и за
+сваког новог корисника на систему, онда сте препуштени сами себи;
+напросто постоји превише варијација од система до система у погледу
+тога како и где се ове ствари подешавају.
+
+Можемо Вам дати два савета: (1)~пробајте да потражите фајл
+\filename{/etc/manpath.config} и да, ако постоји, додате линије као
+што су ове:
+
+\begin{sverbatim}
+MANPATH_MAP /usr/local/texlive/2012/bin/i386-linux \
+ /usr/local/texlive/2012/texmf/doc/man
+\end{sverbatim}
+
+Или, (2)~потра\char"0301 жите фајл \filename{/etc/environment}; у њему
+би могле бити дефинисане путање за претрагу и друге подразумеване
+системске променљиве.
+
+Осим тога, у свим директоријумима са програмима на Unix системима
+прави се симболички линк \code{man} који показује према
+\dirname{texmf/doc/man}. Неке варијанте програма \code{man}, као што
+је стандардни \code{man} на \MacOSX-у, аутоматски ће се снаћи са
+новом путањом; на тај начин ћете избећи потребу да било шта подешавате
+на путањама за претрагу.
+
+
+\subsubsection{Надоградње преко Интернета после инсталације са \DVD-ја}
+\label{sec:dvd-install-net-updates}
+
+Ако сте инсталирали \TL\ са \DVD-ја и желите да после тога преузимате
+надоградње са Интернета, потребно је да покренете ову команду --- али
+\emph{тек пошто сте} проширили своју питању за претрагу (као што је
+описано у претходном одељку):
+
+\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr option repository http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet}
+\end{alltt}
+
+Ова команда говори програму \cmdname{tlmgr} да употреби оближњу
+сајт-копију (\textenglish{mirror}) \CTAN-а за будуће надоградње.
+Надоградње ће се овим путем аутоматски обављати ако сте инсталирали
+\TL\ са \DVD-ја, према опцији описаној у одељку~\ref{sec:options}.
+
+
+У случају проблема са аутоматским избором најближег сајта, можете да
+назначите неку посебну копију (\textenglish{mirror}) \CTAN-а са списка
+доступног на \url{http://ctan.org/mirrors}. Користите тачну путању до
+поддиректоријума \dirname{tlnet} на том сајту, као што је урађено у
+нашем примеру.
+
+
+\htmlanchor{xetexfontconfig} % keep historical anchor working
+\htmlanchor{sysfontconfig}
+\subsubsection{Подешавање системских фонтова за \XeTeX\ и Lua\TeX}
+\label{sec:font-conf-sys}
+
+\XeTeX\ и Lua\TeX\ могу да користе не само фонтове који су укључени
+у \TL, него и било који фонт инсталиран на Вашем систему. Они то раде
+на сличан, али не идентичан начин.
+
+На \Windows-у су фонтови укључени у \TL\ аутоматски доступни \XeTeX-у.
+Али, ако сте инсталирали пакет \filename{xetex} на оперативном систему
+компатибилним са Unix-ом, морате да подесите систем тако да може да
+пронађе фонтове из \TL-а према стварном називу фонта, а не просто
+према именима фајлова од којих се фонт састоји.
+
+Како бисмо олакшали овај задатак, када се инсталира пакет
+\pkgname{xetex} (у иницијалној поставци или накнадно) прави се и
+одговарајући конфигурациони фајл
+\filename{TEXMFSYSVAR/fonts/conf/texlive-fontconfig.conf}.
+
+Како бисте начинили фонтове из \TL{}-а видљивим за цео систем,
+подразумевајући да имате одговарајућа овлашћења на систему, урадите
+следеће:
+\begin{enumerate*}
+\item прекопирајте фајл \filename{texlive-fontconfig.conf} у
+ \dirname{/etc/fonts/conf.d/09-texlive.conf};
+\item покрените \Ucom{fc-cache -fsv}.
+\end{enumerate*}
+
+Ако немате овлашћења да ово урадите или ако Вам је довољно да фонтови
+из \TL{}-а буду видљиви само једном кориснику, можете да урадите
+следеће:
+\begin{enumerate*}
+\item прекопирајте \filename{texlive-fontconfig.conf} у
+ \filename{~/.fonts.conf}, где \filename{~} представља Ваш лични
+ директоријум;
+\item покрените \Ucom{fc-cache -fv}.
+\end{enumerate*}
+
+Команда \code{fc-list} ће излистати називе свих фонтова расположивих
+на Вашем систему. Ако је позовете помоћу
+\code{fc-list : family style file spacing} (унесите аргументе баш у
+том облику), биће приказане информације које ће Вам највероватније
+бити веома корисне за рад.
+
+
+\subsubsection{\ConTeXt{} Mark IV}
+\label{sec:context-mkiv}
+
+И „стари“ \ConTeXt{} (Mark \acro{II}) и „нови“ \ConTeXt{} (Mark
+\acro{IV}) требало би да раде без икаквих интервенција након
+инсталације \TL{}-а; тако би требало и да остане ако за надоградње
+будете користили само \verb+tlmgr+.
+
+Ипак, пошто \ConTeXt{} Mk\acro{IV} не користи библиотеку \KPS{},
+неопходне су неке ручне интервенције кад год ручно инсталирате нове
+фајлове (без \verb+tlmgr+). После сваке такве инсталације корисник
+мора да покрене команду
+\begin{sverbatim}
+luatools --generate
+\end{sverbatim}
+како би освежио кеширане радне податке које \ConTeXt{} чува на диску.
+Направљени фајлови се смештају у \code{TEXMFCACHE}; подразумевана
+вредност ове променљиве у \TL-у је \verb+TEXMSYSVAR;TEXMFVAR+.
+
+\ConTeXt\ Mk\acro{IV} ће читати из свих путања поменутих у
+\verb+TEXMFCACHE+, а податке ће смештати у прву путању у коју се може
+уписивати. Приликом читања, последње установљено поклапање ће имати
+предност у случају дуплираних кешираних података.
+
+Више информација можете наћи на
+\url{http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV}.
+
+
+\subsubsection{Укључивање локалних и личних макроа}
+\label{sec:local-personal-macros}
+
+Ова тема је имплицтно већ начета у одељку~\ref{sec:texmftrees}:
+\dirname{TEXMFLOCAL} (чија је подразумевана вредност
+\dirname{/usr/local/texlive/texmf-local} или
+\verb|%SystemDrive%\texlive\texmf-local| на \Windows-у) јесте место
+предвиђено за локалне фонтове и макрое који се употребљавају на целом
+систему, док је \dirname{TEXMFHOME} (чија је подразумевана вредност
+\dirname{$HOME/texmf} или \verb|%USERPROFILE%\texmf|) намењен за
+корисникове личне фонтове и макрое. Предвиђено је да се ови
+директоријуми не мењају од издања до издања и да нове верзије \TL{}-а
+аутоматски узимају у обзир њихов садржај. Стога је најбоље да се
+суздржите од подешавања вредности променљиве \dirname{TEXMFLOCAL} на
+нешто што је превише удаљено од главног директоријума \TL{}-а, иначе
+ћете морати ручно да мењате ту вредност за свако будуће издање.
+
+У оба ова директоријума фајлови треба да буду распоређени у
+одговарајуће поддиректоријуме у складу са \emph{структуром \TeX{}
+директоријума} (\TDS) --- погледајте \url{http://tug.org/tds} или
+прегледајте фајл \filename{texmf/web2c/texmf.cnf}. На пример, једна
+\LaTeX{} класа или пакет треба да се ставе у
+\dirname{TEXMFLOCAL/tex/latex} или у \dirname{TEXMFHOME/tex/latex},
+или у неки поддиректоријум поменутих директоријума.
+
+Функционалност директоријума \dirname{TEXMFLOCAL} зависи од тога да
+ли је база података са именима фајлова увек свежа; у супротном фајлови
+неће моћи да се пронађу. Базу можете освежити командом
+\cmdname{mktexlsr} или употребом дугмета „Поново постави базу
+података са фајловима“ („\textenglish{Reinit file database}“) --- наћи
+ћете га у језичку за конфигурацију програма \TeX\ Live Manager
+(\prog{tlmgr}) када он ради у графичком (\GUI) режиму.
+
+Подразумевана вредност сваке ове променљиве једнака je једном посебном
+директоријуму, као што је малочас показано. Ово правило није стриктно.
+На пример, ако Вам је потребно да се лако пребацујете навише и наниже
+кроз разне верзије великих пакета, можете да одржавате више
+директоријума (дрвета) за Ваше сопствене потребе. То се ради тако што
+се \dirname{TEXMFHOME} подеси као списак директоријума одвојених
+зарезима, унутар заграда:
+
+\begin{verbatim}
+ TEXMFHOME = {/мој/дир1,/мојдир2,/неки/трећи/дир}
+\end{verbatim}
+
+Одељак~\ref{sec:brace-expansion} се детаљно бави прерачунавањем
+заграда.
+
+
+\subsubsection{Укључивање спољних фонтова}
+
+Нажалост, ово је веома компликован задатак. Немојте ни да размишљате
+о овоме уколико нисте вољни да се удубите у најситније детаље
+инсталације \TeX{}-а. Не заборавите да прво прегледате шта Вам стоји
+на располагању за слободну употребу: погледајте
+одељак~\ref{sec:tl-fonts}.
+
+Једна од алтернатива\char"0304\ које Вам стоје на располагању јесте
+да користите \XeTeX\ или Lua\TeX\ (погледајте
+одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам омогућавају да
+користите фонтове из оперативног система без икакве инсталације
+унутар \TeX-а.
+
+Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте
+\url{http://tug.org/fonts/fontinstall.html}: на тој страни смо
+најбоље што смо могли покушали да опишемо неопходну процедуру. Ако
+строго одржавате своје локалне мапе фонтова, онда команда
+\texttt{tlmgr generate updmap} \emph{може} бити корисна, нарочито
+када се пребацујете са једног издања на друго; погледајте
+документацију програма \cmdname{tlmgr}.
+
+
+\subsection{Тестирање инсталације}
+\label{sec:test-install}
+
+Након што сте инсталирали \TL{}, природно је да ћете желети да га
+испробате како бисте могли да почнете са израдом дивних докумената
+и\slash или фонтова.
+
+Овај одељак описује неке основне поступке за проверу функционалности
+новог система. Овде ћемо дати команде за Unix-е; ако користите
+\MacOSX{} или \Windows{}, вероватно ћете све ове команде покретати
+покренути кроз графички интерфејс, мада принцип остаје исти.
+
+\begin{enumerate}
+
+\item Најпре проверите да ли можете да покренете сам програм
+ \cmdname{tex}:
+\begin{alltt}> \Ucom{tex -{}-version}
+TeX 3.1415926 (TeX Live ...)
+kpathsea version 6.0.1
+Copyright ... D.E. Knuth.
+...
+\end{alltt}
+Ако овде добијете поруку „command not found“ („команда се не може
+пронаћи“) уместо података о верзији \TeX-а и ауторским правима, или
+ако је верзија коју видите старија, то највероватније значи да немате
+исправан поддиректоријум \dirname{bin} као елемент у системској
+променљиви \envname{PATH}. Погледајте како се подешавају системске
+променљиве на стр.~\pageref{sec:env}.
+
+\item Покушајте да обрадите основни \LaTeX{} фајл:
+\begin{alltt}> \Ucom{latex sample2e.tex}
+pdfTeX 3.1415926-... (TeX Live ...)
+...
+Output written on sample2e.dvi (3 pages, 7484 bytes).
+Transcript written on sample2e.log.
+\end{alltt}
+Ако \LaTeX{} не успе да пронађе \filename{sample2e.tex} или неки
+други фајл, највероватније је у питању нека збрка старих и нових
+системских променљивих или конфигурационих фајлова; у таквим
+случајевима се препоручује да, за почетак, обришете вредности свих
+системских променљивих које имају везе са \TeX-ом. (Ако Вам треба
+дубља анализа, може се од самог \TeX{} програма тражити да извести
+које путање употребљава за претрагу и шта притом успева да пронађе;
+погледајте одељак „Поступци за отклањање грешака“
+[\textenglish{debugging}] на стр.~\pageref{sec:debugging}.)
+
+\item Затим прегледајте како изгледа документ који сте добили овом
+ обрадом:
+\begin{alltt}> \Ucom{xdvi sample2e.dvi} # Unix
+> \Ucom{dviout sample2e.dvi} # Windows
+\end{alltt}
+Требало би да се појави нови прозор са лепим документом који
+објашњава неке основне ствари о \LaTeX{}-у. (Узгред, тај текст је
+врло корисно прочитати ако сте почетник.) Како би програм
+\cmdname{xdvi} радио, морате имати покренут графички X сервер; ако X
+не ради или ако је системска променљива \envname{DISPLAY} неправилно
+подешена, добићете грешку \samp{Can't open display} („Није могуће
+отворити дисплеј“).
+
+\item Направите \PS{} фајл за штампање или гледање на екрану:
+\begin{alltt}> \Ucom{dvips sample2e.dvi -o sample2e.ps}
+\end{alltt}
+
+\item Направите \acro{PDF} уместо \dvi{} фајла; ова команда ће
+ обрадити \filename{.tex} фајл и директно направити \acro{PDF}:
+\begin{alltt}> \Ucom{pdflatex sample2e.tex}
+\end{alltt}
+
+\item Прегледајте добијени \acro{PDF} фајл:
+\begin{alltt}> \Ucom{gv sample2e.pdf}
+\textrm{или:}
+> \Ucom{xpdf sample2e.pdf}
+\end{alltt}
+Ни \cmdname{gv} ни \cmdname{xpdf} нису укључени у \TL{}, тако да
+морате да их сами одвојено инсталирате. Погледајте
+\url{http://www.gnu.org/software/gv} и
+\url{http://www.foolabs.com/xpdf} ако Вам треба више информација о
+овим програмима. Наравно, има још много других програма у којима
+можете отварати \acro{PDF} фајлове. Ако користите \Windows{},
+препоручујемо да пробате Sumatra PDF
+(\url{http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf}).
+
+\item Може бити корисно да пробате и друге тест-фајлове осим
+\filename{sample2e.tex}:
+
+\begin{ttdescription}
+\item [small2e.tex:] једноставнији документ него \filename{sample2e};
+ сврха му је да минимализује величину података који се обрађују ако се
+ појаве неки проблеми;
+\item [testpage.tex:] проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд);
+\item [nfssfont.tex:] служи да одштампате табеле фонтова и
+ одговарајуће тестове везане за њих;
+\item [testfont.tex:] такође за табеле са фонтовима, али користи
+ основни \TeX{};
+\item [story.tex:] најчистији канонски тест-фајл за \TeX{} који се
+ може направити; морате да откуцате \samp{\bs bye} када се појави упит
+ са звездицом (\code{*}) након што покренете \samp{tex story.tex}.
+\end{ttdescription}
+
+\item Ако сте инсталирали пакет \filename{xetex}, можете да испробате
+ да ли су системски фонтови видљиви за \XeTeX\ на овај начин:
+\begin{alltt}> \Ucom{xetex opentype-info.tex}
+This is XeTeX, Version 3.1415926...
+...
+Output written on opentype-info.pdf (1 page).
+Transcript written on opentype-info.log.
+\end{alltt}
+(Идентичан поступак се може употребити и за \filename{luatex}.)
+
+Ако добијете поруку „Invalid fontname `Latin Modern Roman/ICU'\dots“
+(„Неисправно име фонта `Latin Modern Roman/ICU'\dots“), онда морате
+да подесите систем тако да \XeTeX{} може да пронађе фонтове који су
+укључени у \TL. Погледајте одељак~\ref{sec:font-conf-sys}.
+
+\end{enumerate}
+
+\subsection{Додатни софтвер који се може преузети са Интернета}
+
+Ако сте нови у \TeX{}-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око
+писања докумената у \TeX{}-у или \LaTeX{}-у, молимо Вас да посетите
+\url{http://tug.org/begin.html}: ту ћете наћи неке текстове који су
+веома добри као увод.
+
+Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који
+би могли да Вам буду од користи:
+\begin{description}
+\item[Ghostscript] \url{http://www.cs.wisc.edu/~ghost/};
+\item[Perl] \url{http://www.perl.org/} са додатним пакетима са
+ \acro{CPAN}-а, \url{http://www.cpan.org/}.
+\item[ImageMagick] \url{http://www.imagemagick.com}, за обраду слика
+ и пребацивање из једног формата у други.
+\item[NetPBM] \url{http://netpbm.sourceforge.net/}, такође за обраду
+ слика.
+\item[Едитори специјализовани за \TeX] Овде имате велики избор и све
+ зависи од Вашег укуса. Ево само неколико, по абецедном реду (неки од
+ побројаних програма раде само на \Windows{}-у):
+ \begin{itemize*}
+ \itemsep=.1em
+ \item \cmdname{GNU Emacs} је доступан и у изворном облику за
+ \Windows{}: погледајте
+ \url{http://www.gnu.org/software/emacs/windows/ntemacs.html}.
+ \item \cmdname{Emacs} са Auc\TeX-ом за \Windows{} доступан је преко
+ \CTAN-a. Интернет-страница Auc\TeX-а је
+ \url{http://www.gnu.org/software/auctex}.
+ \item \cmdname{LEd} се може набавити на
+ \url{http://mirror.ctan.org/support/LEd}.
+ \item \cmdname{SciTE} је доступан на
+ \url{http://www.scintilla.org/SciTE.html}.
+ \item \cmdname{Texmaker} је софтвер отвореног кода, доступан на
+ \url{http://www.xm1math.net/texmaker}.
+ \item \cmdname{TexMakerX} је дериват (fork) \cmdname{Texmaker}-а и
+ укључује неке додатне могућности; погледајте
+ \url{http://texmakerx.sourceforge.net}.
+ \item \cmdname{TeXnicCenter} је софтвер отвореног кода, доступан на
+ \url{http://www.texniccenter.org} и као део дистрибуције pro\TeX{}t.
+ \item \cmdname{TeXworks} је такође отворени софтвер, доступан на
+ \url{http://tug.org/texworks}; на \Windows{}-у и \MacOSX-у инсталира
+ се као део \TL-а.
+ \item \cmdname{Vim} је отворени софтвер, доступан преко
+ \url{http://www.vim.org}.
+ \item \cmdname{WinEdt} је „shareware“ доступан на
+ \url{http://tug.org/winedt} или \url{http://www.winedt.com}.
+ \item \cmdname{WinShell} се може набавити на
+ \url{http://www.winshell.de}.
+ \end{itemize*}
+\end{description}
+Још исцрпнији списак пакета и програма налази се на
+\url{http://tug.org/interest.html}.
+
+
+\section{Специјализоване инсталације}
+
+Претходни одељци бавили су се основним процесом инсталације. Сада
+прелазимо на неке специјализоване случајеве.
+
+\htmlanchor{tlsharedinstall}
+\subsection{Инсталације које дели више корисника или више компјутера}
+\label{sec:sharedinstall}
+
+\TL{} је дизајниран тако га истовремено могу употребљавати или више
+корисника на неком систему или корисници који имају разне
+оперативне системе на некој компјутерској мрежи. Ако се држите
+стандардног распореда директоријума, подешавања не садрже ниједну
+фиксирану путању: локације фајлова који су потребни \TL{} програмима
+проналазе се релативно у односу на саме програме. Овакав приступ
+постаје јасан ако погледате главни конфигурациони фајл
+\filename{$TEXMFMAIN/web2c/texmf.cnf}, који садржи овакве линије:
+\begin{sverbatim}
+TEXMFMAIN = $SELFAUTOPARENT/texmf
+...
+TEXMFLOCAL = $SELFAUTOPARENT/../texmf-local
+\end{sverbatim}
+Ово значи да корисници других оперативних система само треба да додају
+директоријум који садржи верзије програма за њихову платформу у своје
+путање за претрагу како би добили поставку спремну за употребу.
+
+На исти начин можете да инсталирате \TL{} локално и да онда накнадно
+преместите целу хијерархију на неко друго место на мрежи.
+
+За \Windows{} смо припремили једноставну скрипту за мрежне
+инсталације по имену \filename{w32client}; можете је преузети на
+страници \url{http://tug.org/texlive/w32client.html}. Она прави сва
+потребна подешавања и пречице у менијима тако да можете да користите
+постојећу инсталацију \TL{}-а на \acro{LAN} мрежи. Скрипта такође
+поставља и деинсталациони програм \filename{w32unclient} који можете
+наћи у истом zip фајлу. Погледајте поменуту Интернет страницу ако Вам
+је потребно више података о овом поступку.
+
+
+\htmlanchor{tlportable}
+\subsection{Преносиве инсталације на USB-диску}
+\label{sec:portable-tl}
+
+Ако инсталациони програм покренете са параметром \code{-portable}
+(или употребите команду \code{V} у текстуалном режиму, односно ако
+изаберете одговарајућу опцију у графичком режиму), направиће се
+потпуно затворена и самостална инсталација \TL{}-а и биће изостављена
+интеграција са остатком система. Такву инсталацију можете да направите
+директно на \USB{}-диску или да је на \USB{}-диск касније копирате.
+
+Као и обично, како бисте покренули \TeX\ из овакве преносиве
+инсталације, морате да додате одговарајући директоријум са програмима
+у путању за претрагу у свом терминалу. На \Windows{}-у Вам двоструки
+клик миша на радну („tray“) иконицу даје избор између неколико
+уобичајених задатака, као што је приказано на следећој слици:
+
+\medskip
+\begin{center}
+ \tlpng{tray-menu}{4cm}
+\end{center}
+\smallskip
+
+\noindent Ставка „More\ldots“ објашњава како овај мени можете да
+прилагодите својим потребама.
+
+
+\htmlanchor{tlisoinstall}
+\subsection{\ISO\ (или \DVD) инсталације}
+\label{sec:isoinstall}
+
+Ако немате потребе да често надограђујете инсталацију или да је мењате
+на било који начин и\slash или имате неколико система\char"0304\ на
+којима је потребно користити \TL{}, може бити веома корисно да
+направите \ISO\ одраз своје личне инсталације \TL{}-а. Ова пракса може
+бити веома добра зато што~је:
+
+\begin{itemize}
+\itemsep=.01em
+\item копирање \ISO\ фајла са компјутера на компјутер много брже него
+ копирање обичне инсталације;
+\item ако имате компјутер са више оперативних система
+ (\textenglish{dual-boot}) и желите да се инсталација \TL{}-а користи
+ на свим тим системима, \ISO-инсталација није условљена
+ специфичностима и ограничењима страних система (\acro{FAT32},
+ \acro{NTFS}, \acro{HFS+});
+\item директан приступ таквом \ISO\ одразу („\textenglish{mount}“) је
+ једноставан на виртуелним машинама.
+\end{itemize}
+
+Наравно, Ваш \ISO\ одраз може и да се нареже на \DVD\ ако Вам је тако
+згодније.
+
+Десктоп системи из \acro{GNU}/Linux/Unix породице, укључујући \MacOSX,
+могу да приступе садржају \ISO\ одраза као обичном фајл-систему
+(„\textenglish{mount}“). Осим тог детаља, ништа није другачије у
+поређењу са обичном инсталацијом на хард-диску: погледајте
+одељак~\ref{sec:env}.
+
+Када припремате такву \ISO\ инсталацију, најбоље је да изоставите
+поддиректоријум који се односи на годину издања и да поставите
+\filename{texmf-local} на исти ниво са другим дрветима
+(\filename{texmf}, \filename{texmf-dist} итд). Ово можете да урадите
+у инсталеру користећи уобичајене опције за директоријуме.
+
+За реални (не виртуелни) \Windows{} систем можете да нарежете \ISO\ на
+\acro{DVD}. Међутим, исплати се одвојити мало времена и испитати
+могућности директне употребе \ISO\ одраза\char"0304\
+(\ISO-\textenglish{mounting}) које нуди отворени софтвер. Осим тога,
+за \Windows{} \acro{XP} \textenglish{Microsoft} нуди
+\filename{winxpvirtualcdcontrolpanel}.
+
+Ради боље интеграције са системом на \Windows{}-у можете да убаците и
+скрипте из групе \filename{w32client}
+(описане у одељку~\ref{sec:sharedinstall} и на страници
+\url{http://tug.org/texlive/w32client.html}), које добро баратају и
+\ISO\ инсталацијама и инсталацијама преко мреже.
+
+На \MacOSX-у, програми TeXShop and \TeX{}works могу да користе
+\acro{DVD}-инсталацију ако симболички линк \filename{/usr/texbin}
+показује на одговарајући директоријум са програмима, на пример
+\begin{verbatim}
+sudo ln -s /Volumes/MyTeXLive/bin/universal-darwin /usr/texbin
+\end{verbatim}
+
+Историјска напомена: \TL{} 2010 био је први \TL{} који није био издат
+„жив“ (\textenglish{live}). Ипак, увек је било потребно мало
+акробација да би се \TL{} користио са \DVD-ја или из \ISO\ одраза; ово
+се посебно односило на чињеницу да није постојао згодан начин да се
+подеси барем још једна додатна системска променљива. Ако, међутим,
+направите свој сопствени \ISO\ од постојеће инсталације, за овим
+додатком неће бити потребе.
+
+
+\htmlanchor{tlmgr}
+\section{Одржавање инсталације помоћу \cmdname{tlmgr}}
+\label{sec:tlmgr}
+
+\begin{figure}[tb]
+\begin{center}
+ \tlpng{tl2012-tlmgr-main-screen-freebsd-sr}{\linewidth}
+ \caption{\prog{tlmgr} у графичком (\GUI) режиму рада: главни
+ прозор, стање после учитавања\\ репозиторијума помоћу дугмета „Учитај“
+ („Load“).}
+\label{fig:tlmgr-gui}
+\end{center}
+\end{figure}
+
+\begin{figure}[tb]
+\begin{minipage}[t]{.56\linewidth}
+ \null
+ \tlpng{tl2012-tlmgr-options-freebsd-sr}{\hsize}
+ \caption{\texttt{tlmgr} у графичком режиму: Општа подешавања}
+ \label{fig:tlmgr-general-options}
+\end{minipage}
+ \hfil
+\begin{minipage}[t]{.39\linewidth}
+ \null
+ \tlpng{tl2012-tlmgr-paper-options-freebsd-sr}{\hsize}
+ \caption{\texttt{tlmgr} у графичком режиму: Подешавање величине
+ папира}
+ \label{fig:tlmgr-paper-options}
+\end{minipage}
+\end{figure}
+
+\TL{} садржи програм по имену \prog{tlmgr} који служи за одржавање
+\TL{}-а након почетне инсталације. Програми \prog{updmap},
+\prog{fmtutil} и \prog{texconfig} и даље су укључени и биће задржани
+као део система и у будућности, али \prog{tlmgr} је сада алатка која
+се препоручује. Његове могућности између осталог укључују:
+
+\begin{itemize*}
+\item инсталацију, освежавање, бекаповање, повраћање из бекапа,
+ уклањање појединачних пакета са могућношћу да се узму у обзир са њима
+ повезани пакети;
+\item претрагу и прављење разних спискова пакета;
+\item излиставање, додавање и уклањање верзија програма за неки
+ оперативни систем (односно платформу);
+\item промену параметара инсталације као што су величина папира или
+ локација изворног кода (погледајте одељак~\ref{sec:location}).
+\end{itemize*}
+
+\subsection{\cmdname{tlmgr} у графичком (GUI) режиму рада}
+\prog{tlmgr} се може покренути у графичком (\GUI{}) режиму
+ (слика~\ref{fig:tlmgr-gui}) помоћу
+\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr -gui}
+\end{alltt}
+(српски језик добијате помоћу \Ucom{-gui-lang sr}) или преко
+Start-менија на \Windows{}-у: \texttt{Start}, \texttt{Programs},
+\texttt{TeX Live 2012}, \texttt{TeX Live Manager}. Када притиснете
+„Учитај“ („Load“), програм приказује списак доступних и инсталираних
+пакета. Овде се наравно подразумева да је извор инсталације
+(\textenglish{installation source}) исправно задат, функционалан и
+доступан.
+
+Слике~\ref{fig:tlmgr-general-options} и~\ref{fig:tlmgr-paper-options}
+приказују изглед програма приликом подешавања општих опција и
+величине папира.
+
+\subsection{Примери позивања \cmdname{tlmgr}-а са командне линије}
+
+Након почетне инсталације, можете да освежите свој систем најновијим
+доступним верзијама целокупног садржаја помоћу:
+\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr update -all}
+\end{alltt}
+Ако Вас ово чини нервозним, прво пробајте
+\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr update -all -dry-run}
+\end{alltt}
+или (са мање објашњења):
+\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr update -list}
+\end{alltt}
+
+Следећи сложенији пример додаје једну колекцију (све што је везано за
+\XeTeX), и то из једног локалног директоријума:
+
+\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr -repository /local/mirror/tlnet install collection-xetex}
+\end{alltt}
+Ова команда даје следеће поруке (скраћено):
+\begin{fverbatim}
+install: collection-xetex
+install: arabxetex
+...
+install: xetex
+install: xetexconfig
+install: xetex.i386-linux
+running post install action for xetex
+install: xetex-def
+...
+running mktexlsr
+mktexlsr: Updating /usr/local/texlive/2012/texmf/ls-R...
+...
+running fmtutil-sys --missing
+...
+Transcript written on xelatex.log.
+fmtutil: /usr/local/texlive/2012/texmf-var/web2c/xetex/xelatex.fmt installed.
+\end{fverbatim}
+
+Као што видите, \prog{tlmgr} инсталира све неопходне пакете и води
+рачуна о свим радњама које су неопходне после инсталације, што у овом
+случају обухвата освежавање базе података са именима фајлова и
+поновно прављење неких формата. У претходном примеру смо направили
+нове формате за \XeTeX.
+
+Ако Вам је потребан опис пакета (или колекције или шеме), откуцајте:
+\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr show collection-latexextra}
+\end{alltt}
+Команда даје следећи излаз:
+\begin{fverbatim}
+package: collection-latexextra
+category: Collection
+shortdesc: LaTeX supplementary packages
+longdesc: A large collection of add-on packages for LaTeX.
+installed: Yes
+revision: 14675
+\end{fverbatim}
+
+Последње и најважније, пуна документација о програму \prog{tlmgr}
+налази се на страници \url{http://tug.org/texlive/tlmgr.html}, а
+можете је видети и ако откуцате:
+\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr -help}
+\end{alltt}
+
+
+\section{Напомене за Windows}
+\label{sec:windows}
+
+\subsection{Могућности специфичне за Windows}
+\label{sec:winfeatures}
+
+Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм
+на \Windows{}-у обавља још неке додатне ствари:
+\begin{description}
+\item[Менији и пречице.] У Start менију се додаје нови одељак
+ „\TL{}“, преко кога се могу позивати неки графички (\GUI{}) програми
+ (\prog{tlmgr}, \prog{texdoctk}, PS\_View (\prog{psv}) PostScript
+ previewer) и преко кога можете да дођете до једног дела
+ документације.
+\item[Повезивање класа докумената са одговарајућим програмима.] Ако су
+ инсталирани, \prog{TeXworks}, \prog{Dviout} и \prog{PS\_view} постају
+ или подразумевани програми за одговарајуће класе докумената или
+ добијају ставку у менију „\textenglish{Open with}“ („отвори помоћу“),
+ који се добија када документима поменутих класа приступите притиском
+ на десно дугме миша.
+\item[Превођење бит-мапа у eps формат.] Разни формати који за основу
+ имају бит-мапе добијају ставку \cmdname{bitmap2eps} у свом менију
+ „\textenglish{Open with}“ („отвори помоћу“), који се добија притиском
+ на десно дугме миша. Bitmap2eps је једноставна скрипта која омогућава
+ да \cmdname{sam2p} и \cmdname{bmeps} обаве главни део посла.
+\item[Аутоматско подешавање путања.] Није потребна никаква ручна
+ интервенција по овом питању.
+\item[Уклањање \TL{}-а.] Инсталациони програм додаје одговарајућу
+ ставку за \TL{} у „\textenglish{Add/Re\-mo\-ve Programs}“. Дугме
+ за деинсталацију у графичком (\GUI) режиму програма
+ \textenglish{\TeX\ Live Manager} („Уклони“) води до тамо.
+\end{description}
+
+\subsection{Додатни софтвер укључен на Windows-у}
+
+За целовиту инсталацију \TL-а потребни су помоћни пакети који обично
+не постоје на \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује следеће карике
+које недостају:
+\begin{description}
+\item[Perl и Ghostscript.] Због важности Perl-а и Ghostscript-а,
+ \TL{} садржи „скривене“ копије ових програма. \TL{} програми који их
+ користе знају где треба да их потраже, али не одају њихово присуство
+ кроз системске променљиве или путем измена у „registry“-ју. То нису
+ целовите инсталације и не би требало да дођу у сукоб са неком правом
+ инсталацијом Perl-а или Ghostscript-а која је \Windows{}-у видљива.
+
+\item[PS\_View.] Такође се инсталира и PS\_View, програм у коме се
+ могу отворити \PS{} и \acro{PDF} фајлови; погледајте
+ слику~\ref{fig:psview}.
+
+\begin{figure}[tb]
+\begin{center}
+ \tlpng{psview}{.6\linewidth}
+ \caption{PS\_View може да приказује садржај под великим
+ увећањем}\label{fig:psview}
+\end{center}
+\end{figure}
+
+\item[dviout.] На \Windows{}-у се инсталира и \prog{dviout}, програм
+ у коме можете да прегледате \acro{DVI} фајлове. У почетку, када
+ почнете да га употребљавате за ту сврху, \prog{dviout} ће правити
+ потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инсталирани). После
+ неког времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је
+ потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом
+ поступку. О овом програму можете добити много више података на
+ Интернет страници (коју топло препоручујемо).
+
+\item[\TeX{}works.] \TeX{}works је едитор специјализован за \TeX; он
+ има уграђен приказивач \acro{PDF} фајлова.
+
+\item[Алатке за командну линију.] Осим уобичајених \TL{} програма, на
+ \Windows{}-у се инсталира и известан број \Windows{}
+ верзија\char"0304\ уобичајених Unix алатки за командну линију. Ту
+ спадају \cmdname{gzip}, \cmdname{unzip} и алати из пројекта
+ \cmdname{xpdf} (\cmdname{pdfinfo}, \cmdname{pdffonts}...).
+ Са\char"0302 м \cmdname{xpdf} \textenglish{viewer} (прегледач) нема
+ верзију која ради на \Windows{}-у. Jедна алтернатива јесте да уместо
+ њега преузмете Sumatra \acro{PDF} viewer, који је заснован на
+ \cmdname{xpdf}-у; Интернет-страница пројекта је
+ \url{http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf}.
+
+\item[fc-list, fc-cache...] Алатке из библиотеке fontconfig
+ омогућавају \XeTeX{}-у да барата системским фонтовима на
+ \Windows{}-у. Можете да користите \prog{fc-list} да одредите имена
+ фонтова која задајете у \XeTeX-овој проширеној команди \cs{font}. Ако
+ је потребно, најпре покрените \prog{fc-cache} како би се подаци о
+ фонтовима освежили.
+
+\end{description}
+
+
+\subsection{Лични кориснички директоријум на Windows-у}
+\label{sec:winhome}
+
+Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на
+\Windows{}-у јесте директоријум \verb|%USERPROFILE%|. На \Windows{}-у
+\acro{XP} то је обично \verb|C:\Documents and Settings\<username>|,
+док \Windows{} Vista користи \verb|C:\Users\<username>|. У фајлу
+\filename{texmf.cnf} и у \KPS{} уопште, симбол \verb|~| ће се
+претворити у исправну путању и на \Windows{}-у и на Unix-у.
+
+
+\subsection{Windows-ов „registry“}
+\label{sec:registry}
+
+\Windows{} држи скоро сва подешавања у тзв. „registry“-ју. То
+складиште садржи скуп хијерархијски организованих кључева, са
+неколико кључева највишег нивоа. Најважнији за инсталационе програме
+су \path{HKEY_CURRENT_USER} и \path{HKEY_LOCAL_MACHINE}, или скраћено
+\path{HKCU} и \path{HKLM}. Део „registry“-ја \path{HKCU} налази се у
+личном директоријуму корисника (погледајте одељак~\ref{sec:winhome}).
+\path{HKLM} се обично налази у поддиректоријуму директоријума званог
+\Windows{}.
+
+У неким случајевима, информације о систему се могу добити из
+системских променљивих, али неке, на пример локација
+пречица\char"0304, и даље захтевају да се консултује „registry“.
+Трајно подешавање системских променљивих такође захтева приступ
+„registry“-ју.
+
+
+\subsection{Овлашћења на Windows-у}
+\label{sec:winpermissions}
+
+У новијим верзијама \Windows{}-а постоји разлика између обичних
+корисника и администратора; само администратори имају слободан
+приступ целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било
+описати ове класе корисника као неовлашћене и обичне кориснике: бити
+администратор је правило, а не изузетак. Без обриза на то, уложили
+смо доста напора да омогућимо да се \TL{} може инсталирати без
+администраторских овлашћења.
+
+Ако је корисник администратор, доступна му је опција да инсталира
+\TL{} за све кориснике. Ако изабере да ово уради, пречице се праве за
+све кориснике и мењају се поставке на нивоу система. У супротном,
+пречице и одељци у менију праве се само за текућег корисника и мења
+се само његово окружење.
+
+Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не,
+подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инсталациони
+програм увек је унутар \verb|%SystemDrive%|. Програм увек тестира да
+ли тренутни корисник може да уписује податке у тај основни директоријум.
+
+Може се појавити проблем ако корисник није администратор а \TeX{} већ
+постоји у путањи за претрагу програма. Пошто се радна путања за
+претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са
+својим путањама, нови \TL{} никад неће добити предност. Како би се
+решила ова ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног
+промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испред локалне путање
+за претрагу. Нови \TL{} ће увек бити употребљив унутар таквог
+командног промпта. Пречица за \TeX{}works, ако се тај програм
+инсталира, такође додаје \TL{} на почетак путање за претрагу, тако да
+би и тај едитор требало да буде имун на ове проблеме са путањама.
+
+На \Windows-у Vista и 7 постоји још једна особеност: чак иако сте
+улоговани као администратор, морате да изричито затражите
+администраторксе привилегије. У ствари, нема много сврхе да узимате
+улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним дугметом
+миша на програм који желите да покренете или на његову пречицу, и то
+ће Вам у нормалним околностима дати могућност да „покренете програм
+као администратор“ („\textenglish{Run as administrator}“).
+
+\subsection{Увећавање максимума доступне меморије на Windows-у и
+ Cygwin-у}
+\label{sec:cygwin-maxmem}
+
+Корисницима \Windows{}-а и Cygwin-а (погледајте
+одаљак~\ref{sec:cygwin} о специфичностима инсталације на Cygwin-у)
+може да се деси да остану без меморије када покрећу неке програме
+укључене у \TL. На пример, \prog{asy} може да остане без меморије ако
+покушате да заузмете низ (array) од 25.000.000 реалних бројева, а
+Lua\TeX\ може да остане без меморије ако покушавате да обрадите
+документ са много великих фонтова.
+
+Што се тиче Cygwin-а, можете да увећате расположиву меморију ако
+пратите одговарајућа упутства из њиховог водича за кориснике (Cygwin
+User's Guide ---
+\url{http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html}).
+
+На \Windows{}-у морате да направите један додатни фајл, рецимо
+\code{moremem.reg}, који садржи следеће четири линије:
+
+\begin{sverbatim}
+Windows Registry Editor Version 5.00
+
+[HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Cygwin]
+"heap_chunk_in_mb"=dword:ffffff00
+\end{sverbatim}
+
+\noindent и да онда извршите команду \code{regedit /s moremem.reg}
+као администратор. (Ако желите да увећате меморију само за тренутног
+корисника уместо на целом систему, употребите кључ
+\code{HKEY\_CURRENT\_USER}.)
+
+
+\section{Кориснички водич кроз Web2C}
+
+\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX:
+са\char"0302 м \TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце
+\TL{}-а. Интернет-страница пројекта, на којој се налази најновији
+приручник и много других ствари, налази се на
+\url{http://tug.org/web2c}.
+
+Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки
+[\textgerman{Tomas Rokicki}], који је 1987. развио први „\TeX{}-у-C“
+разрадивши изворну Unix верзију, оригинални рад Хауарда Трикија
+[\textenglish{Howard Trickey}] и Павела Кертиса [\textenglish{Pavel
+Curtis}].
+
+Одржавање система је наставио Тим Морган [\textenglish{Tim
+Morgan}] и током тог периода име је промењено у Web-to-C\@. 1990.
+године рад је преузео Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] који је уз
+помоћ више десетина сарадника одржавао пројекат до 1997, када је
+предао штафету Олафу Веберу [\textenglish{Olaf Weber}], који је
+руковођење вратио Карлу 2006. године.
+
+\Webc{} систем ради на Unix-у, 32-битним \Windows{} системима,
+\MacOSX{}-у и многим другим оперативним системима. Он користи
+оригинални Кнутов [\textenglish{Knuth}] ко\char"0302 д за \TeX{} и
+друге основне програме написане у „\web{} систему за писмено
+програмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у
+језик C. Језгро састављено од \TeX{} програма\char"0304\ који се
+третирају на овај начин чине:
+
+\begin{cmddescription}
+\item[bibtex] Рад са библиографијама.
+\item[dvicopy] Рад са виртуелним фонтовима у \dvi{} фајловима.
+\item[dvitomp] Претвара \dvi{} у \acro{MPX} (\MP{} слике).
+\item[dvitype] Претвара \dvi{} у читљив текст.
+\item[gftodvi] Визуализација изворних (\textenglish{generic})
+ фонтова.
+\item[gftopk] Претвара изворне (generic) у спаковане (packed)
+ фонтове.
+\item[gftype] Претвара \acro{GF} (изворне фонтове) у читљив текст.
+\item[mf] Програм за прављење породица\char"0304\ фонтова
+ (typeface families).
+\item[mft] „Лепо штампање“ (prettyprinting) \MF{}
+ ко\char"0302 да
+\item[mpost] Програм за прављење техничких дијаграма.
+\item[patgen] Програм за прављење правила\char"0304\ за прелом
+ речи\char"0304\ (\textenglish{hyphenation patterns}).
+\item[pktogf] Претвара спаковане (packed) у изворне (generic)
+ фонтове.
+\item[pktype] Претвара \acro{PK} у читљив текст.
+\item[pltotf] Претвара текстуални списак особина фонта у acro{TFM}.
+\item[pooltype] Приказује \web{} pool фајлове.
+\item[tangle] Преводи \web{} ко\char"0302 д у језик Pascal.
+\item[tex] Припрема текста.
+\item[tftopl] Претвара \acro{TFM} у текстуални списак особина фонта.
+\item[vftovp] Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак
+ особина\char"0304.
+\item[vptovf] Претвара виртуелни списак особина\char"0304\ у
+ виртуелни фонт.
+\item[weave] Преводи \web{} ко\char"0302 д у \TeX.
+\end{cmddescription}
+
+\noindent Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у
+документацији која долази уз одговарајуће пакете, као и уз
+са\char"0302 м \Webc{}. Међутим, корисно је знати неколико
+заједничких принципа који важе за све њих зато што на тај начин
+можете боље да искористите своју \Webc{} инсталацију.
+
+Сви ови програми поштују ове стандардне \GNU параметре:
+\begin{ttdescription}
+\item[-{}-help] штампање основног прегледа употребе.
+\item[-{}-verbose] штампање детаљнијег извештаја о раду.
+\item[-{}-version] штампање података о верзији, иза кога следи
+ напуштање програма.
+\end{ttdescription}
+
+Да би одредили положај разних фајлова, \Webc{} програми користе
+библиотеку за претрагу \KPS{} (\url{http://tug.org/kpathsea}). Ова
+библиотека користи комбинацију системских променљивих и
+конфигурационих фајлова како би оптимизовала претрагу кроз (огромни)
+садржај \TeX{} система. \Webc{} може да упоредо користи више
+хијерархија за претрагу, што је корисно за одржавање стандардних
+дистрибуција \TeX-а упоредо са локалним и личним проширењима у
+одвојеним директоријумима. Како би се претраживање убрзало,
+директоријум највишег нивоа у свакој хијерархији има фајл \file{ls-R}
+који садржи записе састављене од и\char"030F мена и релативне путање
+за све фајлове који се налазе ниже по хијерархији у том директоријуму.
+
+
+\subsection{Проналажење фајлова помоћу Kpathsea}
+\label{sec:kpathsea}
+
+Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека \KPS{}.
+
+\emph{Путањом за претрагу} (search path) називамо списак
+\emph{елемената путање} раздвојених двотачком или тачка-зарезом; ти
+елементи су обично имена директоријума, мада путања за претрагу може
+да се састави од елемената који потичу из разних извора. Када тражи
+фајл \samp{my-file} по путањи \samp{.:/dir}, \KPS{} проверава један
+по један сваки елемент путање: прво \file{./my-file}, затим
+\file{/dir/my-file}, и враћа први погодак (уз могућност да врати и
+све поготке одједном).
+
+Како би се оптимално прилагодила конвенцијама свих оперативних
+система, на системима који нису сродни са Unix-ом \KPS{} може да
+користи и друге сепараторе а не само двотачку (\samp{:}) и косу црту
+(\samp{/}).
+
+Када проверава поједини елемент путање \var{p}, \KPS{} прво проверава
+да ли се унапред припремљена база података (погледајте „База података
+са именима фајлова“ на страни~\pageref{sec:filename-database}) може
+употребити за \var{p}, тј. да ли се база података налази у
+директоријуму који је префикс од \var{p}. Ако је то случај, задата
+путања се ра\char"0300 вна\char"0304\ према садржају базе података.
+
+Ако база података не постоји или ако се не може применити на задати
+елемент путање или ако у њој нема слагања, претражује се реални
+фајл-систем (ако то није забрањено спецификацијом која почиње са
+\samp{!!}\ или ако је задато да фајл који се тражи „мора да постоји“).
+\KPS{} конструише списак директоријума који одговарају овом елементу
+путање и затим тражи задати фајл у сваком од~њих.
+
+Услов „фајл мора да постоји“ односи се пре свега на \samp{.vf}
+фајлове и на улазне фајлове који се читају \TeX-овом командом
+\cs{openin}. Може се десити да такви фајлови не постоје (нпр.
+\file{cmr10.vf}) па би стога било погрешно претраживати диск. Дакле,
+ако се деси да пропустите да освежите \file{ls-R} када инсталирате
+нови \samp{.vf} фајл, он никад неће бити пронађен. У сваком проласку
+се проверава по један елемент путање: најпре база података, затим
+диск. Ако се нађе оно што је задато, претрага се зауставља и враћа се
+резултат.
+
+Премда је најједноставнији и најуобичајенији елемент путање име
+директоријума, \KPS{} подржава и додатне могућности у путањама за
+претрагу: „рашчлањене“ подразумеване вредности (\textenglish{layered
+default values}, односно вредности које имају предност једна у односу
+на другу зависно од извора у односу на који се користе), имена
+системских променљивих, вредности из конфигурационих фајлова, личне
+директоријуме корисника\char"0304, као и наредбе за рекурзивно
+претраживање поддиректоријума\char"0304. Стога кажемо да \KPS{}
+\emph{прерачунава}\footnote{\textserbian{\emph{Прерачунавање} је
+превод израза \textenglish{\emph{expanding}; генерално се ради о
+замени неког једноставног израза неким компликованијим садржајем до
+кога се долази одговарајућим алгоритмом; стога, у зависности од
+контекста, може да значи и \emph{рашчлањавање} и \emph{проширивање}}
+--- \emph{прим. прев.}}} елемент путање, што значи да он трансформише
+све спецификације у основно име (или имена) директоријума. Ово је
+описано у наредним одељцима у истом поретку у коме се претрага и врши.
+
+Обратите пажњу на један детаљ: ако је име фајла који се тражи
+апсолутно или изричито задато у релативном облику, тј. ако почиње са
+\samp{/}, \samp{./} или \samp{../}, \KPS{} просто проверава да ли тај
+фајл постоји.
+
+\ifSingleColumn
+\else
+\begin{figure*}
+\verbatiminput{examples/ex5.tex}
+\setlength{\abovecaptionskip}{0pt}
+ \caption{Илустративни пример конфигурационог фајла}
+ \label{fig:config-sample}
+\end{figure*}
+\fi
+
+\subsubsection{Извори путања}
+\label{sec:path-sources}
+
+Путања за претрагу може имати разне изворе. Ово је редослед у коме их
+\KPS{} користи:
+
+\begin{enumerate}
+\item Системске променљиве подешене од стране корисника, на пример
+\envname{TEXINPUTS}\@. Системске променљиве које садрже име програма
+ придодато на крају иза тачке добијају предност; нпр. ако је име
+ покренутог програма \samp{latex}, онда ће \envname{TEXINPUTS.latex}
+ имати предност у односу на \envname{TEXINPUTS}.
+\item Конфигурациони фајл специфичан за поједини програм, нпр. линија
+ \samp{S /a:/b} у фајлу \file{config.ps} који припада програму
+ \cmdname{dvips}.
+\item Конфигурациони фајл \file{texmf.cnf} који припада \KPS{}-у, и
+ који садржи линију као што је \samp{TEXINPUTS=/c:/d} (погледајте
+ ниже).
+\item Вредност задата у време компајлирања.
+\end{enumerate}
+\noindent Како се према свакој од набројаних ставки формирају
+вредности за неку задату путању можете да пратите ако употребите
+опцију за отклањање грешака (\textenglish{debugging}) --- погледајте
+одељак „Поступци за отклањање грешака“ на
+страни~\pageref{sec:debugging}).
+
+\subsubsection{Конфигурациони фајлови}
+
+\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} (ови
+фајлови су предвиђени да се читају само када програми раде) и из њих
+узима путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за претрагу која
+се користи да се са\char"0301 ми ови фајлови лоцирају зове се
+\envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову (нити
+било коју другу) системску променљиву.
+
+Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања
+фајла \file{.../2012/texmf.cnf}. Ако морате да начините неке промене
+вредности\char"0304\ које су тамо уписане као подразумеване (што
+обично није потребно), онда је овај фајл место где те вредности треба
+уписати. Главни конфигурациони фајл је
+\file{.../2012/texmf/web2c/texmf.cnf}; њега не би требало да
+преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија
+инсталирана путем дистрибуције освежи.
+
+\emph{Сви} фајлови названи \file{texmf.cnf} који се нађу у путањи за
+претрагу биће прочитани и дефиниције из претходних фајлова биће
+замењене онима на које се касније наиђе. На пример, ако је путања за
+претрагу \verb|.:$TEXMF|, вредности из \file{./texmf.cnf} имају
+предност у односу на оне из \verb|$TEXMF/texmf.cnf|.
+
+\begin{itemize*}
+\item
+ Коментари почињу са \code{\%} и настављају се до краја линије.
+\item
+ Празне линије се прескачу.
+\item
+ Симбол \bs{} на крају линије има улогу ознаке за наставак, тј.
+ следећа линија се придодаје на текућу. Размаци
+ (\textenglish{whitespace}\footnote{\textserbian{Израз
+ \emph{whitespace} означава све врсте „провидних знакова“, пре свега
+ размак („\textenglish{space}“) и „Tab“ --- \emph{прим. прев.}}}) на
+ почетку линије која се додаје се \emph{не} игноришу.
+\item
+ Све остале линије имају следећи облик:
+\begin{alltt} \var{променљива}[.\var{име-програма}] [=] \var{вредност}
+\end{alltt}%
+ где се знак \samp{=} и размаци око њега могу изоставити.
+\item
+ \ttvar{променљива} може да садржи било који знак осим
+ размака\char"0304\ (\textenglish{whitespace}), \samp{=} и \samp{.},
+ али је најсигурније држати се скупа \samp{A-Za-z\_} (тј. велика и
+ мала слова енглеског алфабета и доња црта).
+\item
+ Ако је присутна променљива \samp{.\var{име-програма}}, дефиниција
+ важи само ако се покренути програм зове \texttt{\var{име-програма}}
+ или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да
+ разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите путање за претрагу.
+\item
+ \var{вредност} може да садржи било који знак осим \code{\%} и
+ \samp{@}. Могућност \code{\$\var{пром}.\var{прог}} не може се
+ користити са ове стране једнакости; уместо тога, морате да употребите
+ додатну променљиву. Знак \samp{;}\ унутар \var{променљиве} преводи се
+ у \samp{:} ако је у питању Unix; ово је корисно јер омогућава да се
+ исти \file{texmf.cnf} користи и за Unix и за \acro{MS-DOS} и за
+ \Windows{}.
+\item
+ Све дефиниције се прочитају пре него што се било шта прерачуна, што
+ значи да се променљиве могу употребити и пре него што се дефинишу.
+\end{itemize*}
+Део конфигурационог фајла који илуструје већину ових ствари
+\ifSingleColumn
+приказан је у следећој табели:
+
+\verbatiminput{examples/ex5.tex}
+\else
+приказан је на слици~\ref{fig:config-sample}.
+\fi
+
+\subsubsection{Прерачунавање путање}
+\label{sec:path-expansion}
+
+\KPS{} препознаје неке специјалне ознаке и конструкције у путањама за
+претрагу, сличне онима из Unix шкољки (\textenglish{shells}). На
+пример, сложена путања \verb+~$USER/{foo,bar}//baz+ претвара се после
+прерачунавања у све поддиректоријуме унутар директоријума\char"0304\
+\file{foo} и \file{bar} у личном директоријуму корисника
+\texttt{\$USER}, и то само онакве који садрже у себи директоријум или
+фајл по имену \file{baz}. Овакве трансформације објашњене су у следећем
+одељку.
+
+\subsubsection{Стандардно прерачунавање}
+\label{sec:default-expansion}
+
+Ако путања за претрагу са највећим приоритетом (погледајте „Извори
+путања“ на стр.~\pageref{sec:path-sources}) садржи једну
+\emph{додатну двотачку} (на почетку, на крају, или удвојену) \KPS{}
+убацује на том месту путању која је следећу по приоритету у оквиру
+задате претраге. Ако та уметнута путања има додатну двотачку, исто се
+дешава са следећим расположивим приоритетом по важности. На пример,
+ако су системске променљиве постављене овако:
+
+\begin{alltt}> \Ucom{setenv TEXINPUTS /home/karl:}
+\end{alltt}
+и ако је вредност променљиве \code{TEXINPUTS} из \file{texmf.cnf}
+једнака
+
+\begin{alltt} .:\$TEXMF//tex
+\end{alltt}
+онда ће коначна вредност која ће бити употребљена за претрагу бити:
+
+\begin{alltt} /home/karl:.:\$TEXMF//tex
+\end{alltt}
+
+Пошто би било бескорисно уметати подразумевану вредност на више од
+једног места, \KPS{} трансформише само један додатни \samp{:} а
+остале оставља како јесу. Програм најпре тражи има ли \samp{:} на
+почетку реда, затим на крају, а затим тражи двоструке \samp{:}.
+
+\subsubsection{Прерачунавање заграда}
+\label{sec:brace-expansion}
+
+Једна корисна могућност је и прерачунавање заграда: на пример,
+\verb+v{a,b}w+ се претвара у \verb+vaw:vbw+. Дозвољено је уметање
+заграда унутар постојећег пара заграда; захваљујући овоме могуће је
+имати више \TeX{} хијерархија директоријума\char"0304\ тако што се
+\code{\$TEXMF}-у додели листа заграда. На пример, у фајлу
+\file{texmf.cnf} је направљена оваква дефиниција (у овом примеру
+стварни ко\char"0302 д је поједностављен):
+\begin{verbatim}
+ TEXMF = {$TEXMFHOME,$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFVAR,!!$TEXMFMAIN}
+\end{verbatim}
+Захваљујући овоме, могуће је написати:
+\begin{verbatim}
+ TEXINPUTS = .;$TEXMF/tex//
+\end{verbatim}
+%$
+што значи да ће се претрага, након задржавања у тренутном
+директоријуму, обавити \emph{искључиво} у дрветима
+\code{\$TEXMFHOME/tex}, \code{\$TEXMFLOCAL/tex},
+\code{\$TEXMFVAR/tex} и \code{\$TEXMFMAIN/tex} (последња два имају
+базу података са фајловима \file{ls-R}). Ово представља један удобан
+начин да одржавате две паралелне структуре \TeX{}-а, једну
+„замрзнуту“ (на пример на \CD-у) и једну која се непрестано освежава
+новим верзијама чим се појаве. Пошто користимо променљиву
+\code{\$TEXMF} у свим дефиницијама, можемо бити сигурни да ће увек
+оно дрво које се освежава бити прво које се претражује.
+
+\subsubsection{Прерачунавање поддиректоријума}
+\label{sec:subdirectory-expansion}
+
+Две или више узастопних косих црта у елементу путање које следе иза
+директоријума \var{d} трансформишу се у списак свих поддиректоријума
+који се по хијерархији налазе испод \var{d}: прво иду они који су
+непосредно испод \var{d}, затим они испод њих, итд. На сваком од
+тих нивоа редослед којим се директоријуми претражују \emph{није
+изричито одређен}.
+
+Ако ставите неки део имена фајла после \samp{//}, биће укључени само
+поддиректоријуми који садрже поклапање са тим делом имена. На пример,
+\samp{/a//b} се претвара у директоријуме \file{/a/1/b},
+\file{/a/2/b}, \file{/a/1/1/b} итд, али не у \file{/a/b/c} или
+\file{/a/1}.
+
+Могуће је употребити и више конструкција са \samp{//} у једној
+путањи, али се \samp{//} на почетку путање игнорише.
+
+\subsubsection{Списак специјалних симбола и њихово значење: преглед}
+
+Следећа листа даје преглед специјалних симбола у конфигурационим
+фајловима које користи \KPS{}.
+
+% need a wider space for the item labels here.
+\newcommand{\CODE}[1]{\makebox[3em][l]{\code{#1}}}
+\begin{ttdescription}
+\item[\CODE{:}] Сепаратор у задавању путање; на почетку или на крају
+ путање служи уместо подразумеваног прерачунавања путање.\par
+\item[\CODE{;}] Сепаратор на системима који нису сродни са Unix-им
+ (понаша се исто као \code{:}).
+\item[\CODE{\$}] Прерачунавање променљиве.
+\item[\CODE{\string~}] Представља корисников лични директоријум.
+\item[\CODE{\char`\{...\char`\}}] Прерачунавање заграда\char"0304.
+\item[\CODE{//}] Прерачунавање поддиректоријума\char"0304\ (може да
+ стоји било где у путањи изузев на почетку).
+\item[\CODE{\%}] Почетак коментара.
+\item[\CODE{\bs}] Ознака да следи наставак текста (омогућава ставке
+ које се простиру кроз више линија).
+\item[\CODE{!!}] Претраживање \emph{искључиво} базе података да се
+ нађе фајл, диск се \emph{не} претражује.
+\end{ttdescription}
+
+
+\subsection{Базе података са именима фајлова}
+\label{sec:filename-database}
+
+\KPS{} покушава да колико је могуће смањи физички приступ диску када
+обавља своје претраге. Упркос томе, на инсталацијама са великим
+бројем директоријума, претраживање свих могућих директоријума да би
+се нашао задати фајл може предуго да траје (ово је нарочито случај
+ако се мора проћи више стотина директоријума који садрже фонтове). Из
+тог разлога је \KPS{} осмишљен да може да користи унапред састављену
+„базу података“ --- заправо текстуални фајл --- по имену \file{ls-R},
+који повезује стварне фајлове са одговарајућим директоријумима и на
+тај начин елиминише потребу да се диску често приступа.
+
+Други фајл --- база података, по имену \file{aliases}, омогућава Вам
+да дате додатна имена фајловима који су излистани у \file{ls-R}. Ово
+може да буде од користи ако је потребно да се у неком изворном коду
+поштује конвенција о именима фајлова која потиче из система
+\acro{DOS}~8.3.
+
+\subsubsection{База података ls-R}
+\label{sec:ls-R}
+
+Као што је малочас објашњено, име главне базе података са фајловима
+мора бити \file{ls-R}. Можете да ставите по један такав фајл у корен
+сваке \TeX{}-хијерархије коју имате и коју желите да претражујете
+помоћу \KPS{} (подразумева се \code{\$TEXMF}). \KPS{} увек проверава
+да ли има неки \file{ls-R} дуж \code{TEXMFDBS}.
+
+Препоручени начин да направите и одржавате \samp{ls-R} јесте да
+покренете скрипту \code{mktexlsr} (која је укључена у дистрибуцију).
+Њу позивају разне \samp{mktex}... скрипте. У принципу, ова скрипта
+напросто покреће команду
+\begin{alltt}cd \var{/корен/texmf/хијерархије} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R
+\end{alltt}
+уз претпоставку да команда \code{ls} на Вашем систему даје исправан
+излаз (\GNU \code{ls} је таква команда). Како бисте били сигурни да је
+база података увек свежа, најлакши начин је да је редовно преправљате
+користећи \code{cron}, тако да се она аутоматски освежава увек када
+се неки већ инсталирани фајл промени, као што је случај када се
+инсталира или освежава неки \LaTeX{} пакет.
+
+Ако фајл не може да се пронађе у бази података, подразумевана радња
+коју предузима \KPS{} јесте да крене у претрагу директно на диску.
+Ако, међутим, неки поједини елемент путање почиње са \samp{!!},
+претражиће се \emph{само} база података, никада са\char"0302 м диск.
+
+
+\subsubsection{Самостални програм за претраживање: kpsewhich}
+\label{sec:invoking-kpsewhich}
+
+Програм \texttt{kpsewhich} изводи претраживање независно од било које
+апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста
+програма \code{find} ако треба лоцирати појединачне фајлове у
+\TeX{}-хијерархијама (\texttt{kpsewhich} се заиста и користи веома
+интензивно у скриптама \samp{mktex}... које су део дистрибуције).
+
+\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich \var{option}... \var{filename}...}
+\end{alltt}
+Опције назначене у \ttvar{option} могу да почну и са \samp{-} и са
+\samp{-{}-}; такође, дозвољено је и било које недвосмислено скраћивање.
+
+\KPS{} третира сваки аргумент са командне линије (који није опција)
+као име фајла, и враћа први фајл који пронађе. Не постоји могућност
+да се врате сва имена фајлова са појединим именом (ако Вам је тако
+нешто потребно, употребите Unix команду \samp{find}).
+
+Следи опис најважнијих параметара.
+
+\begin{ttdescription}
+\item[\texttt{-{}-dpi=\var{num}}]\mbox{}\\
+ Задаје резолуцију \ttvar{num}; ово се тиче само претрага за
+ фајловима типа \samp{gf} и \samp{pk}. \samp{-D} је синоним, омогућен
+ ради компатибилности са \cmdname{dvips}. Подразумевана вредност је
+ 600.
+
+\item[\texttt{-{}-format=\var{name}}]\mbox{}\\
+ Задаје да се тражи формат \ttvar{name}. Подразумевани формат се
+ претпоставља на основу имена фајла. За формате који немају
+ једнозначан наставак, као што су нпр. помоћни фајлови програма
+ \MP{} или конфигурациони фајлови програма \cmdname{dvips}, морате
+ назначити име које је познато \KPS{}-у, на пример \texttt{tex} или
+ \texttt{enc files}. Покрените \texttt{kpsewhich -{}-help} ако желите
+ да видите целовит списак.
+
+\item[\texttt{-{}-mode=\var{string}}]\mbox{}\\
+ Задаје режим по имену \ttvar{string}; ово се тиче једино претрага
+ за фајловима типа \samp{gf} и \samp{pk}. Нема подразумеване
+ вредности: тражиће се фајлови за све режиме.
+
+\item[\texttt{-{}-must-exist}]\mbox{}\\
+ Задаје да се учини све што је могуће да се фајлови пронађу; пре
+ свега се мисли на прибегавање директном претраживању диска.
+ Подразумева се да се, ефикасности ради, проверава само база података
+ \file{ls-R}.
+
+\item[\texttt{-{}-path=\var{string}}]\mbox{}\\
+ Претрага ће се вршити низ путању \ttvar{string} (обично су то
+ елементи раздвојени двотачкама), уместо да се путања за претрагу
+ претпоставља на основу имена фајла. Подржани су \samp{//} и сва
+ стандардна прерачунавања и трансформације. Параметри \samp{-{}-path}
+ и \samp{-{}-format} узајамно се искључују.
+
+\item[\texttt{-{}-progname=\var{name}}]\mbox{}\\
+ Задаје \texttt{\var{name}} као име програма. Ово може да утиче на
+ путање за претрагу путем могућности дописивања имена програма
+ (\texttt{.\var{progname}}). Подразумевана вредност је
+ \cmdname{kpsewhich}.
+
+\item[\texttt{-{}-show-path=\var{name}}]\mbox{}\\
+ Приказује путању која се користи да се пронађе фајл или тип фајла
+ \texttt{\var{name}}. Могу се користити и наставци за имена фајлова
+ (\code{.pk}, \code{.vf}, итд), као и сама имена, баш као у случају
+ опције \hbox{\samp{-{}-format}}.
+
+\item[\texttt{-{}-debug=\var{num}}]\mbox{}\\
+ Поставља ниво потраге за грешкама на \texttt{\var{num}}.
+\end{ttdescription}
+
+
+\subsubsection{Примери употребе}
+\label{sec:examples-of-use}
+
+Погледајмо сада \KPS{} на делу. Ево једне једноставне претраге:
+
+\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich article.cls}
+ /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/article.cls
+\end{alltt}
+Оно што тражимо је фајл \file{article.cls}. Пошто је наставак
+\samp{.cls} недвосмислен, не морамо да посебно назначимо да желимо да
+тражимо фајл типа \optname{tex} (директоријуми који садрже фајлове са
+изворним \TeX{} ко\char"0302 дом). Тражимо га у поддиректоријуму
+\file{tex/latex/base} који се налази у \TL\ директоријуму
+\samp{texmf-dist}. На сличан начин, сви фајлови у примерима који следе
+проналазе се без проблема захваљујући својим недвосмисленим
+наставцима:
+\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich array.sty}
+ /usr/local/texmf-dist/tex/latex/tools/array.sty
+> \Ucom{kpsewhich latin1.def}
+ /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/latin1.def
+> \Ucom{kpsewhich size10.clo}
+ /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/size10.clo
+> \Ucom{kpsewhich small2e.tex}
+ /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/small2e.tex
+> \Ucom{kpsewhich tugboat.bib}
+ /usr/local/texmf-dist/bibtex/bib/beebe/tugboat.bib
+\end{alltt}
+
+Узгред, последњи фајл из овог низа је библиографска база података
+програма \BibTeX{} која се односи на чланке у часопису
+\textsl{TUGboat}.
+
+\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich cmr10.pk}
+\end{alltt}
+Фајловe типa \file{.pk} (фонтови направљени као бит-мапе) користе
+приказивачи као што су \cmdname{dvips} и \cmdname{xdvi}. У овом
+случају се не враћа никаква вредност пошто нема унапред припремљених
+\textenglish{Computer Modern} \samp{.pk} фајлова у \TL{}-у ---
+подразумева се да се користе Type~1 варијанте.
+\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich wsuipa10.pk}
+\ifSingleColumn /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/wsuipa/wsuipa10.600pk
+\else /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/
+... wsuipa/wsuipa10.600pk
+\fi\end{alltt}
+За ове фонтове (фонетски алфабет, производ Универзитета Вашингтона)
+морамо да генеришемо \samp{.pk} фајлове, и пошто је подразумевани
+режим програма \MF{} на нашем систему \texttt{ljfour} са основном
+резолуцијом од 600\dpi{} (тачака по инчу), имамо баш овај резултат.
+\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich -dpi=300 wsuipa10.pk}
+\end{alltt}
+У овом случају, међутим, када је изричито назначено да смо
+заинтересовани за резолуцију од 300\dpi{} (\texttt{-dpi=300}), видимо
+да такав фонт није расположив на систему. Остаје на програмима као
+што су \cmdname{dvips} или \cmdname{xdvi} да сами направе потребне
+\texttt{.pk} фајлове помоћу скрипте \cmdname{mktexpk}.
+
+Сада ћемо размотрити заглавља (\textenglish{headers}) и
+конфигурационе фајлове програма \cmdname{dvips}. Погледајмо најпре
+један веома често коришћени фајл, пролог \file{tex.pro} за \TeX{}
+подршку, а затим један општи конфигурациони фајл (\file{config.ps}) и
+\PS{} фонт-мапу \file{psfonts.map} --- од издања \TL{}-а из 2004.
+фајлови са мапама и кодним распоредима имају своје сопствене путање
+за претрагу и нов положај унутар \dirname{texmf} дрвета\char"0304.
+Пошто је наставак \samp{.ps} вишесмислен, морамо да изричито
+назначимо који тип имамо у виду (\optname{dvips config}) за фајл
+\texttt{config.ps}.
+\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich tex.pro}
+ /usr/local/texmf/dvips/base/tex.pro
+> \Ucom{kpsewhich --format="dvips config" config.ps}
+ /usr/local/texmf/dvips/config/config.ps
+> \Ucom{kpsewhich psfonts.map}
+ /usr/local/texmf/fonts/map/dvips/updmap/psfonts.map
+\end{alltt}
+
+Погледајмо сада поближе помоћне фајлове програма \PS{} који се тичу
+фонта \acro{URW} Times. Префикси за ове фајлове су, према стандардној
+шеми за именовање фонтова, \samp{utm}. Први фајл који разматрамо је
+један конфигурациони фајл, који садржи име фајла са одговарајућом
+мапом:
+\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich --format="dvips config" config.utm}
+ /usr/local/texmf-dist/dvips/psnfss/config.utm
+\end{alltt}
+Садржај тог фајла је
+\begin{alltt} p +utm.map
+\end{alltt}
+што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи ког желимо да
+лоцирамо.
+\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich utm.map}
+ /usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map
+\end{alltt}
+Овај фајл са мапом одређује имена фајлова Type~1 \PS{} фонтова у URW
+колекцији. Његов садржај изгледа овако (приказујемо само део):
+\begin{alltt}utmb8r NimbusRomNo9L-Medi ... <utmb8a.pfb
+utmbi8r NimbusRomNo9L-MediItal... <utmbi8a.pfb
+utmr8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb
+utmri8r NimbusRomNo9L-ReguItal... <utmri8a.pfb
+utmbo8r NimbusRomNo9L-Medi ... <utmb8a.pfb
+utmro8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb
+\end{alltt}
+Узмимо, на пример, инстанцу фонта \textenglish{Times Roman} по имену
+\file{utmr8a.pfb} и потра\char"0301 жимо њен положај у директоријуму
+\file{texmf}, уз трагање за фонт-фајловима типа Type~1:
+\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich utmr8a.pfb}
+\ifSingleColumn /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/urw/times/utmr8a.pfb
+\else /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/
+... urw/utm/utmr8a.pfb
+\fi\end{alltt}
+
+Из ових примера требало би да буде јасно како лако можете да одредите
+положај било ког задатог фајла. Ово је нарочито важно ако сумњате да
+је у обради неког документа употребљена погрешна верзија неког фајла,
+пошто ће Вам \cmdname{kpsewhich} приказати само први фајл на који наиђе.
+
+\subsubsection{Поступци отклањања грешака}
+\label{sec:debugging}
+
+Понекад је неопходно да се испита како неки програм разрешава
+упућивања на одређене фајлове. Да би помогао у таквим ситуацијама,
+\KPS{} нуди разне нивое излаза у режиму трагања за грешкама
+(\textenglish{debugging}):
+\begin{ttdescription}
+\item[\texttt{\ 1}] Статистика директног приступа диску. Када се
+ претрага обавља са свежом \file{ls-R} базом, ово не би требало да
+ да\char"0302\ готово никакав излаз.
+\item[\texttt{\ 2}] Упућивања на „hash“ табеле (као што је база
+ података \file{ls-R}, фајлови са мапама, конфигурациони фајлови).
+\item[\texttt{\ 4}] Операције отварања и затварања фајлова.
+\item[\texttt{\ 8}] Опште информације о путањама које \KPS{} користи
+ за разне типове фајлова. Ово је корисно када треба установити на
+ ком месту је нека поједина путања за неки фајл дефинисана.
+\item[\texttt{16}] Листа директоријума за сваки елемент путање (ово
+ је релевантно само ако се претражује диск).
+\item[\texttt{32}] Претраге за фајловима.
+\item[\texttt{64}] Вредности променљивих.
+\end{ttdescription}
+Вредност \texttt{-1} ће активирати све описане опције; у пракси је ово
+обично и најкорисније.
+
+На сличан начин, ако се програм \cmdname{dvips} покрене са
+одговарајућом комбинацијом ових опција, може се до најситнијих детаља
+пратити одакле се узимају поједини фајлови. Или, ако се неки фајл не
+пронађе, детаљан излаз који смо добили показује у којим је
+директоријумима програм покушавао да нађе задати фајл, тако да се
+може добити неки наговештај о томе где лежи проблем.
+
+Уопштено говорећи, будући да већина програма позива библиотеку \KPS{}
+интерно, опција за отклањање грешака се може укључити путем системске
+променљиве \envname{KPATHSEA\_DEBUG} тако што се она подеси на неку
+вредност (или комбинацију вредности) описану у претходној табели.
+
+(Напомена за кориснике \Windows{}-а: на овом систему није лако
+преусмерити све поруке које даје неки програм у фајл. За сврхе
+дијагностиковања можете привремено да подесите одговарајућу
+променљиву помоћу \texttt{SET KPATHSEA\_DEBUG\_OUTPUT=err.log}.)
+
+Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} ко\char"0302 дом,
+\file{hello-world.tex} („Здраво, свете!“), са следећим садржајем:
+\begin{verbatim}
+ \documentclass{article}
+ \begin{document}
+ Hello World!
+ \end{document}
+\end{verbatim}
+Овај мали фајл користи само фонт \file{cmr10}, па погледајмо стога
+како \cmdname{dvips} припрема \PS{} фајл (желимо да користимо Type~1
+верзију фонтова из породице \textenglish{Computer Modern}, отуда
+опција \texttt{-Pcms}).
+\begin{alltt}> \Ucom{dvips -d4100 hello-world -Pcms -o}
+\end{alltt}
+У овом случају смо комбиновали ниво 4 за отклањање грешака програма
+\cmdname{dvips} (тј. путање везане за фонтове) са прерачунавањем
+елемента путање преко \KPS{} (погледајте упутство за употребу
+програма \cmdname{dvips}, \OnCD{texmf/doc/dvips/dvips.pdf}). Излаз
+(незнатно пресложен) може се видети на слици~\ref{fig:dvipsdbga}.
+\begin{figure*}[tp]
+\centering
+\input{examples/ex6a.tex}
+\caption{Тражење конфигурационих фајлова}\label{fig:dvipsdbga}
+
+\bigskip
+
+\input{examples/ex6b.tex}
+\caption{Тражење пролог фајла}\label{fig:dvipsdbgb}
+
+\bigskip
+
+\input{examples/ex6c.tex}
+\caption{Тражење фајла са фонтом}\label{fig:dvipsdbgc}
+\end{figure*}
+
+\cmdname{dvips} почиње тако што лоцира своје сопствене конфигурационе
+фајлове. Најпре налази \file{texmf.cnf}, и тај фајл му даје дефиниције
+путања на којима треба наћи друге фајлове, затим се проналази база
+података \file{ls-R} (како би се трагање за фајловима оптимизовало),
+и коначно фајл \file{aliases}, који омогућава да се зада више имена
+за исти фајл (нпр. кратка имена у стилу система \acro{DOS}~8.3 или
+читкије дуже варијанте). Затим \cmdname{dvips} прелази на тражење
+општег конфигурационог фајла \file{config.ps}, пре него што прегледа
+фајл са подешавањима по имену \file{.dvipsrc} (који, у овом случају,
+\emph{није пронађен}). Коначно, \cmdname{dvips} налази конфигурациони
+фајл за породицу \PS{} фонтова \textenglish{Computer Modern}, који се
+зове \file{config.cms} (ово је иницирано зато што је уз команду
+\cmdname{dvips} употребљена опција \texttt{-Pcms}). Овај фајл садржи
+листу фајлова са мапама који дефинишу однос између \TeX{}-а, \PS{}-а
+и стварних имена фонтова на диску.
+\begin{alltt}> \Ucom{more /usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms}
+ p +ams.map
+ p +cms.map
+ p +cmbkm.map
+ p +amsbkm.map
+\end{alltt}
+\cmdname{dvips} налази све ове фајлове, као и општи фајл са мапом по
+имену \file{psfonts.map}, који се увек учитава (он садржи декларације
+за најчешће коришћене \PS{} фонтове; последњи део одељка
+\ref{sec:examples-of-use} садржи више информација о коришћењу фајлова
+са мапама за \PS{} фонтове).
+
+На овом ступњу \cmdname{dvips} се представља кориснику:
+\begin{alltt}This is dvips(k) 5.92b Copyright 2002 Radical Eye Software (www.radicaleye.com)
+\end{alltt}
+\ifSingleColumn
+Затим прелази на тражење пролог фајла \file{texc.pro}:
+\begin{alltt}\small
+kdebug:start search(file=texc.pro, must\_exist=0, find\_all=0,
+ path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:
+ ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).
+kdebug:search(texc.pro) => /usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro
+\end{alltt}
+\else
+Затим тражи пролог фајла \file{texc.pro} (погледајте
+слику~\ref{fig:dvipsdbgb}).
+\fi
+
+Нашавши поменути фајл, \cmdname{dvips} исписује датум и време и
+обавештава нас да ће направити фајл \file{hello-world.ps}, затим да
+му треба фонт-фајл \file{cmr10}, као и да ће овај последњи бити
+означен као „резидентан“ (тј. да му нису потребне бит-мапе):
+\begin{alltt}\small
+TeX output 1998.02.26:1204' -> hello-world.ps
+Defining font () cmr10 at 10.0pt
+Font cmr10 <CMR10> is resident.
+\end{alltt}
+Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом \file{cmr10.tfm}; када
+га пронађе, упућује се на још неколико пролог фајлова (нису
+приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, који се зове
+\file{cmr10.pfb}, и тај податак се укључује у фајл са излазом
+(погледајте последњу линију).
+\begin{alltt}\small
+kdebug:start search(file=cmr10.tfm, must\_exist=1, find\_all=0,
+ path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//:
+ /var/tex/fonts/tfm//).
+kdebug:search(cmr10.tfm) => /usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm
+kdebug:start search(file=texps.pro, must\_exist=0, find\_all=0,
+ ...
+<texps.pro>
+kdebug:start search(file=cmr10.pfb, must\_exist=0, find\_all=0,
+ path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:
+ ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).
+kdebug:search(cmr10.pfb) => /usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb
+<cmr10.pfb>[1]
+\end{alltt}
+
+\subsection{Опције током рада (runtime options)}
+
+Још једна корисна способност \Webc{}-а јесте могућност да се
+контролише велики број меморијских параметара (а посебно „array
+sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. Подешавања
+која се тичу меморије могу се пронаћи у делу~3 тог фајла у \TL{}
+дистрибуцији. Важнији параметри које можете да подесите су:
+
+\begin{ttdescription}
+\item[\texttt{main\_memory}]
+ Укупна расположива меморија (\textenglish{Total words of memory
+ available}) за \TeX{}, \MF{} и \MP. За сваку вредност се мора
+ направити посебан фајл са форматом. На пример, можете да направите
+ „огромну“ (huge) верзију \TeX{}-a и да назовете фајл са форматом
+ \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима означавања
+ имена\char"0304\ програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна
+ вредност променљиве \texttt{main\_memory} прочитаће се из фајла
+ \file{texmf.cnf}.
+\item[\texttt{extra\_mem\_bot}]
+ Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави
+ \TeX{}: оквири (\textenglish{boxes}), лепак (\textenglish{glue}),
+ места прелома (\textenglish{breakpoints}) итд. Посебно корисно ако
+ користите \PiCTeX{}.
+\item[\texttt{font\_mem\_size}]
+ Количина меморије за податке о фонтовима која стоји \TeX{}-у на
+ располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних
+ \acro{TFM} фајлова.
+\item[\texttt{hash\_extra}]
+ Додатни простор за „hash“ табелу са именима контролних секвенци.
+ Само \char"007E 10.000 контролних секвенци може да се смести у
+ главну „hash“ табелу; ако имате велику књигу са бројним унакрсним
+ референцама, може се лако десити да то није довољно. Подразумевана
+ вредност променљиве \texttt{hash\_extra} је \texttt{50000}.
+\end{ttdescription}
+
+\noindent Наравно, ово није замена за праве динамичке низове и методе
+ располагања меморијом, али пошто је изузетно тешко да се тако нешто
+ изведе у садашњем изворном ко\char"0302 ду \TeX{}-а, ови параметри за
+ покретање програма представљају практични компромис који ипак даје и
+ нешто флексибилности.
+
+
+\begin{comment}
+\section{Компајлирање на новом Unix оператовном систему}
+
+Ако имате платформу (оперативни систем) за који нису укључени
+прекомпајлирани програми, мораћете да компајлирате \TeX{} и пропратне
+програме. То није тако тешко као што звучи. Оно што Вам треба је све
+што се налази у директоријуму \texttt{source} који се налази у
+дистрибуцији.
+
+\subsection{Предуслови}
+
+Требаће Вам најмање 100 мегабајта слободног простора на диску ако
+желите да компајлирате \TeX{} и све помоћне програме. Такође ће Вам
+требати и \acro{ANSI} C компајлер, алатка \cmdname{make}, лексички
+скенер и парсер-генератор. Препоручујемо \GNU-ове верзије ових
+програма (\cmdname{gcc}, \GNU \cmdname{make}, \cmdname{m4},
+\cmdname{flex}, \cmdname{bison}). Може бити случај да успете све ово
+да урадите и са другим C компајлерима и \cmdname{make} програмаима,
+али за то ће Вам вероватно бити потребно веома добро разумевање
+компајлирања програма на Unix-у како бисте решили проблеме када се
+појаве.
+
+Такође, команда \texttt{uname} мора приказати смислену вредност.
+
+
+\subsection{Конфигурација}
+
+За почетак, обавите уобичајену инсталацију \TL{}-а на диск
+(погледајте одељак~\ref{sec:install-disk},
+стр.~\pageref{sec:install-disk}). Може бити и да желите да прескочите
+инсталацију свих унапред компајлираних програма.
+
+Затим, распакујте спаковане \texttt{tar}-фајлове из директоријума
+\dirname{source} на диск и уђите у директоријум где сте их
+распаковали.
+
+Затим, покренуте \cmdname{configure} са оваквом командном линијом:
+\begin{alltt}> \Ucom{sh configure -prefix=/usr/local/TeX}
+\end{alltt}
+
+Директоријум задат уз \optname{-prefix} је место где ће се инсталирати
+подржавајуће дрво; структура директоријума ће бити оваква (\$TEXDIR означава
+директоријум који сте изабрали):
+
+\noindent
+\begin{tabular}{>{\ttfamily}ll@{}}
+ \dirname{$TEXDIR/share/texmf} & главно дрво са фонтовима,\\
+ & \qquad макроима, итд.\\
+ \dirname{$TEXDIR/man} & Unix man-странице\\
+ \dirname{$TEXDIR/info} & Info-странице у \GNU стилу\\
+ \dirname{$TEXDIR/bin/$PLATFORM} & програми\\
+\end{tabular}
+%$
+
+Ако желите да одустанете (изоставите) од поддиректоријума
+\dirname{$PLATFORM}, тј. да ставите програме директно у
+\dirname{$TEXDIR/bin}, назначите то програму \cmdname{configure}
+помоћу опције \verb|--disable-multiplatform|.
+
+Излаз команде \verb|./configure --help| Вам нуди списак свих опција
+које можете да употребите. На пример, можете да прескочите
+компајлирање програма \OMEGA{} и \eTeX{}.
+
+
+\subsection{Покретање \cmdname{make}}
+
+Побрините се да нису подешене ШЕЛ променљива или опција
+\texttt{noclobber}. Затим покрените главни \cmdname{make} на овај
+начин:
+\begin{alltt}> \Ucom{make world}
+\end{alltt}
+и опустите се...
+
+Алтернативно, можете да запишете цео излаз, овако:
+\begin{alltt}> \Ucom{sh -c "make world >world.log 2>\&1" \&}
+\end{alltt}
+
+Пре него што поверујете да је све прошло како треба, молимо Вас да
+прегледате лог-фајл и проверите да ли је пријављена нека грешка: \GNU
+\cmdname{make} увек користи стринг \samp{***} када нека команда не
+успе да се изврши. Такође, проверите да ли су се сви програми
+компајлирали:
+
+\begin{alltt}> \Ucom{cd \var{TEXDIR}/bin/\var{archname}}
+> \Ucom{ls | wc}
+\end{alltt}
+Резултат би требало да буде преко 200 (можете да упоредите тачан број
+са садржајем директоријума \dirname{bin} у дистрибуцији).
+
+Ако Вам требају посебне привилегије за \texttt{make install}, можете
+да на овај начин раздвојите \samp{make world} у два одвојена
+поступка:
+\begin{alltt}> \Ucom{make all}
+> \Ucom{su}
+> \Ucom{make install strip}
+\end{alltt}
+
+Када инсталирате нове програме, следите уобичајену пост-инсталациону
+процедуру описану у одељку~\ref{sec:postinstall},
+стр.~\p.\pageref{sec:postinstall}.
+
+Такође, ако желите да нови програми буду на располагању и другим
+корисницима Вашег система, молимо Вас да нас конактирате. Бићемо
+веома задовољни да их поставимо на \TL\ Интернет странице.
+\end{comment}
+
+\htmlanchor{ack}
+\section{Захвалнице}
+
+\TL{} је резултат заједничких напора практично свих група корисника
+\TeX{}-а. Овим издањем \TL{}-а руководио је Карл Бери
+[\textenglish{Karl Berry}]. Групе и појединци набројани на списку
+који следи, они који су у прошлости радили на \TL{}-у и они који су
+тренутно активни, заслужују нашу велику захвалност.
+
+\begin{itemize}
+% We need this manual tuning here to avoid very ugly page break.
+\itemsep=.25em
+\parskip=0pt
+
+\item Централно удружење корисника \TeX{}-а, као и удружења из
+ Немачке, Холандије и Пољске (\acro{TUG}, \acro{DANTE} e.V.,
+ \acro{NTG} и \acro{GUST}), која обезбеђују неопходну техничку и
+ административну инфраструктуру. Молимо Вас да се учланите у најближу
+ групу корисника \TeX{}-а! (Погледајте
+ \url{http://tug.org/usergroups.html});
+
+\item \acro{CTAN} тим, посебно Робин Фернбернс [\textenglish{Robin
+ Fairbairns}], Џим Хеферон [\textenglish{Jim Hefferon}] и Рајнер Шепф
+ [\textgerman{Rainer Schöpf}], који дистрибуира издања \TL{}-а и
+ обезбеђује обједињену инфраструктуру за освежавање свих пакета који
+ имају везе са \TeX{}-ом, од којих \TL{} зависи;
+
+\item Нелзон Биб [\textenglish{Nelson Beebe}], који је ставио
+ програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе и који је
+ са\char"0302 м обавио много темељних тестова;
+
+\item Џон Боумен [\textenglish{John Bowman}], који је обавио велики
+ посао на интеграцији свог напредног графичког програма
+ \prog{Asymptote} у \TL{};
+
+\item Петер Брајтенлонер [\textgerman{Peter Breitenlohner}] и \eTeX\
+ тим, зато што су поставили чврсте темеље будућим варијантама \TeX-а,
+ а Петеру посебно за бриљантан посао на увођењу и одржавању система
+ \GNU\ autotools унутар \TL-а;
+
+\item Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}], главна
+ особа за тестирање \TL{}-а и координатор многих пољских пројеката,
+ за рад на \Windows{} инсталацији, и још много тога;
+
+\item Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}], за своје стрпљиво
+ одржавање система \Webc;
+
+\item Гербен Вирда [\textdutch{Gerben Wierda}], зато што је
+ установио и одржавао \TL{} на \MacOSX-у и за учешће у тестирању;
+
+\item Грејем Вилијамс [\textenglish{Graham Williams}], на чији рад се
+ ослања каталог пакета\char"0304\ \TeX\ Catalogue;
+
+\item Владимир Волович, за помоћ око портовања \TL{}-а на многе
+ системе и за рад на многим програмима, нарочито зато што је омогућио
+ да се у дистрибуцију укључи \cmdname{xindy};
+
+\item Ђин-Хуан Чо [\textenglish{Jin-Hwan Cho}] и \acro{DVIPDFM}$x$
+ тим, за њихов изврсни драјвер и брзе реакције везане за
+ конфигурационе проблеме;
+
+\item Михел Госенс [\textdutch{Michel Goossens}], који је био један
+ од аутора прве верзије ове документације;
+
+\item Ејтан Гурари [\textenglish{Eitan Gurari}], чији се систем
+ \TeX4ht употребљава да се направе верзије ове документације у \HTML{}
+ формату, и који је сваке године неуморно радио на усавршавању свог
+ програма. Ејтан је прерано преминуо у јуну 2009. и ми посвећујемо ову
+ документацију успомени на њега;
+
+\item Томас Есер [\textgerman{Thomas Esser}], без чијег сјајног
+ \teTeX{} пакета \TL{} никада не би постојао;
+
+\item Павел Јаковски [\textpolish{Pawe{\l} Jackowski}], за развој
+ инсталационог програма за \Windows{} по имену \cmdname{tlpm}, и Томаш
+ Лужак [\textpolish{Tomasz {\L}uczak}] за програм \cmdname{tlpmgui},
+ који су се користили у ранијим издањима;
+
+\item Акира Какуто [\textenglish{Akira Kakuto}], зато што је ставио
+ на располагање верзије програма за \Windows{} из своје дистрибуције
+ \acro{W32TEX} за јапански \TeX\ (\url{http://w32tex.org}), као и за
+ велики допринос развоју многих елемената \TL{}-a;
+
+\item Џонатан Кју [\textenglish{Jonathan Kew}], зато што је развио
+ изузетни дериват \XeTeX{} и зато што је одвојио време и снагу да га
+ уклопи у \TL{}, као и за почетну верзију инсталера за Mac\TeX\ и за
+ рад на специјализованом едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо
+ као окружење за рад;
+
+\item Рајнхард Котуха [\textgerman{Reinhard Kotucha}], за велики
+ допринос на развоју инфраструктуре и инсталационог програма за \TL{}
+ 2008, као и за многа истраживања на пољу \Windows{}-а, за скрипту
+ \texttt{getnonfreefonts}, и још много тога;
+
+\item Дик Коч [\textenglish{Dick Koch}], за одржавање Mac\TeX-а
+ (\url{http://tug.org/mactex}) у тесној сарадњи са \TL{} тимом, као и
+ за свој непресушни ентузијазам током рада;
+
+\item Си\char"0304 п Кроненберг [\textdutch{Siep Kroonenberg}],
+ за велики допринос у раду на инфраструктури и инсталационом програму
+ за \TL{} 2008, посебно на \Windows{}-у, као и за велики рад на
+ проширивању овог приручника како би се те нове могућности описале;
+
+\item Хеико Оберди\char"0304 к [\textdutch{Heiko Oberdiek}], за пакет
+ \pkgname{epstopdf} и за многе друге пакете, за компресију огромних
+ \pkgname{pst-geo} фајлова са подацима тако да смо могли да их
+ укључимо у дистрибуцију, и изнад свега, за његов изузетни рад на
+ \pkgname{hyperref} пакету;
+
+\item Петр Олшак [\textczech{Petr Olšak}], који је веома пажљиво
+ прегледао цео чешки и словачки материјал и координисао рад да се он
+ направи;
+
+\item Тошио Ошима [\textenglish{Toshio Oshima}], за његов
+ \cmdname{dviout} приказивач за \Windows{};
+
+\item Мануел Перугје-Гонар [\textfrench{Manuel Pégourié-Gonnard}], за
+ помоћ на освежавању пакета, стално унапређивање документације, као и
+ за развој програма \cmdname{texdoc};
+
+\item Фабрис Попино [\textfrench{Fabrice Popineau}], за првобитну
+ подршку за \Windows{} у \TL{}-у и за рад на француској верзији
+ документације;
+
+\item Норберт Прајнинг [\textgerman{Norbert Preining}], зато што је
+ био главни архитекта инфраструктуре и инсталационог програма за \TL{}
+ 2008, као и за координацију верзије \TL{}-а за Debian, заједно са
+ Франком Кистером [\textgerman{Frank Küster}], као и за многе добре
+ савете током тог рада;
+
+\item Себастијан Рац [\textgerman{Sebastian Rahtz}], зато што је
+ створио \TL{} и одржавао га много година;
+
+\item Фил Тејлор [\textenglish{Phil Taylor}], зато што је омогућио
+ да се \TL{} преузима преко \textenglish{BitTorrent} сис\-тема;
+
+\item Томаш Тжечак [\textpolish{Tomasz Trzeciak}], за свеобухватну
+ помоћ везану за \Windows{};
+
+\item Хан Те Танг [Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành], Мартин Шредер
+ [\textgerman{Martin Schröder}] и pdf\TeX\ тим
+ (\url{http://pdftex.org}) за непрестани рад на проширивању могућности
+ \TeX-а;
+
+\item Ханс Хахен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања
+ свог \ConTeXt\ формата (\url{http://pragma-ade.com}) и зато што је
+ омогућио да он ради у оквиру \TL-а;
+
+\item Хартмут Хенкел [\textgerman{Hartmut Henkel}], за значајни
+ допринос на развоју pdf\TeX-а, Lua\TeX-а, и још много тога;
+
+\item Тако Хукватер [\textdutch{Taco Hoekwater}], зато што је обновио
+ развој MetaPost-а и за рад на [Lua]\TeX-у (\url{http://luatex.org}),
+ за напоре на укључивању \ConTeXt-а у \TL, зато што је омогућио
+ \textenglish{multi-threading} у \KPS{} библиотеци, и још много тога.
+
+\end{itemize}
+
+Програме за подржане оперативне системе су припремили:
+Еторе Алдрованди (\pkgname{i386-solaris}, \pkgname{x86\_64-solaris}),
+Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] (\pkgname{i386-linux}),
+Петер Брајтенлонер [\textgerman{Peter Breitenlohner}]
+ (\pkgname{x86\_64-linux}),
+Алан Брасло [\textfrench{Alan Braslau}] (\pkgname{amd64-kfreebsd},
+ \pkgname{i386-kfreebsd}),
+Кен Браун [\textenglish{Ken Brown}] (\pkgname{i386-cygwin}),
+Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}] (\pkgname{mips-irix}),
+Борис Вејцман [\textrussian{Борис Вейцман}] (\pkgname{armel-linux}),
+Владимир Волович (\pkgname{powerpc-aix}, \pkgname{sparc-solaris}),
+Акира Какуто [\textenglish{Akira Kakuto}] (\pkgname{win32}),
+Дик Коч [\textenglish{Dick Koch}] (\pkgname{universal-darwin},
+ \pkgname{x86\_64-darwin}),
+Никола Лечић (\pkgname{amd64-freebsd}, \pkgname{i386-freebsd}),
+Мојца Миклавец (\pkgname{mipsel-linux}),
+Норберт Прајнинг [\textgerman{Norbert Preining}]
+ (\pkgname{alpha-linux}),
+Томас Шмиц [\textgerman{Thomas Schmitz}] (\pkgname{powerpc-linux}).
+Процес компајлирања \TL{}-а описан је на
+\url{http://tug.org/texlive/build.html}.
+
+Ову документацију су превели:
+Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}] (пољски),
+Борис Вејцман [\textrussian{Борис Вейцман}] (руски), Ђигод Ђијанг
+ [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао
+ [\textenglish{Jinsong Zhao}], Јие Ванг [\textenglish{Yue Wang}] и
+ Хелин Гаи [\textenglish{Helin Gai}] (кинески),
+Никола Лечић (српски),
+Марко Паланте \textitalian{[Marco Pallante]} (италијански),
+Мануел Пегурје-Гонар [\textfrench{Manuel Pégourié-Gonnard}]
+ (француски),
+Петр Сојка [\textczech{Petr Sojka}] и Јан Буша [\textslovak{Ján
+ Buša}] (чешки\slash словачки),
+Уве Цигенхаген [\textgerman{Uwe Ziegenhagen}] (немачки),
+Интернет-страница са документацијом за \TL{} је
+\url{http://tug.org/texlive/doc.html}.
+
+Наравно, најважнија захвалница мора ићи Доналду Кнуту [Donald Knuth],
+најпре зато што је изумео \TeX, а потом зато што га је поклонио свету.
+
+
+\section{Историја издања\char"0304}
+\label{sec:history}
+
+\subsection{Прошлост}
+
+Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисника\char"0304\
+\TeX{}-а се, током рада на пројекту 4All\TeX{} \CD{} (намењеног
+корисницима \acro{MS-DOS}-а), појавила идеја да се можда може
+направити јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан
+циљ за оно време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се
+доврши рад на иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је
+из ње произашла и радна група названа Технички савет \acro{TUG}-а
+(Удружења корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на
+\emph{структури \TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{}
+\textenglish{Directory Structure}} --- \url{http://tug.org/tds});
+група је осмислила како да се направи конзистентна и употребљива
+колекција помоћних \TeX{} фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је
+у децембарском издању часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том
+раном стадијуму било је јасно да би такву структуру требало следити и
+на \CD{}-у. Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан
+резултат преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех
+4All\TeX{} \CD{}-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од
+тако функционалног система, и управо ова идеја представља други
+главни мотив за рад на \TL-у.
+
+Предузели смо прве кораке да направимо такав \TDS{} \CD{} који би
+радио на Unix-у на јесен 1995. и брзо смо схватили да је \teTeX{}
+Томаса Есера [\textgerman{Thomas Esser}] савршена полазна тачка,
+пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто је
+био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу организације
+фајлова које ти системи користе. Томас се сложио да помогне и
+озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање објављено је у мају
+исте године. Почетком 1997, Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] је
+објавио ново издање система \Webc{}, које је укључивало готово све
+могућности које је Томас Есер већ убацио у \teTeX, и тако смо
+одлучили да се друго издање \CD{}-а базира на стандардном \Webc-у, уз
+додатак скрипте \texttt{texconfig} из \teTeX-а. Треће издање \CD{}-а
+заснивало се на темељно прерађеној верзији \Webc{}-a (7.2), коју је
+урадио Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}]; истовремено је урађена
+и нова верзија \teTeX-а, а \TL{} је укључио скоро све његове
+могућности. Четврто издање следило је исти смер, укључивало је нову
+верзију \teTeX-а и ново издање \Webc{}-а (7.3). Систем је овог пута
+имао и потпуну подршку за \Windows{}.
+
+За пето издање (март 2000) многи делови \CD{}-а су редизајнирани и
+темељније тестирани, а биле су укључене и нове верзије више стотина
+пакета. Подаци о пакетима спаковани су у \acro{XML} фајлове. Ипак,
+највећа промена у \TeX\ Live~5 била је то што су уклоњени сви
+програми који нису рађени у складу са идејом слободног софтвера.
+Наиме, намера је била да од тада све у \TL{}-у буде у сагласности са
+Debian-овим упутствима за слободни софтвер (\textenglish{Debian Free
+Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
+учинили смо све што је тада било у нашој моћи да проверимо лиценце
+свих пакета; били бисмо веома захвални ако нас известите о било којој
+грешци коју смо направили.
+
+Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог материјала.
+Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може
+да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне.
+Језичке колекције биле су комплетно преуређене за ово издање: избор
+неке од њих од тада не значи да се само инсталирају одговарајући
+макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и одговарајући
+\texttt{language.dat}.
+
+Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке
+за \MacOSX{}, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста
+пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања била је и
+поновна интеграција ко\char"0302 да са \teTeX-ом како би се
+елиминисао раскорак направљен у верзијама 5~и~6.
+
+\subsubsection{2003}
+
+2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо
+да је \TL{} толико нарастао да више није могао да стане на један \CD,
+тако да смо га поделили на три одвојене дистрибуције (погледајте
+одељак~\ref{sec:tl-coll-dists}, стр.~\pageref{sec:tl-coll-dists}). Уз
+то,
+
+\begin{itemize*}
+\itemsep=.5em
+\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а променили смо
+ стандардне команде \cmdname{latex} и \cmdname{pdflatex} тако да од
+ сада користе \eTeX{} (в.~стр.~\pageref{text:etex}).
+\item Укључени су нови \textenglish{Latin Modern} фонтови и
+ препоручени за употребу.
+\item Укинута је подршка за Alpha \acro{OSF} (подршка за \acro{HPUX}
+ је укинута још раније), зато што нико није имао нити био спреман да
+ уступи хардвер на којем бисмо компајлирали нове верзије
+ програма\char"0304.
+\item Инсталација за \Windows{} је измењена из корена; по први пут
+ смо укључили интегрисано окружење засновано на \prog{XEmacs}-у.
+\item Верзије важних помоћних програма за \Windows{} (Perl,
+ Ghost\-script, Image\-Magick, Ispell) сада су укључене у стандардну
+ инсталацију \TL{}-а.
+\item Фонт-мапе које користе \cmdname{dvips}, \cmdname{dvipdfm} и
+ \cmdname{pdftex} сада се праве помоћу новог програма по имену
+ \cmdname{updmap} и инсталирају се у \dirname{texmf/fonts/map}.
+\item \TeX{}, \MF{} и \MP{} сада, осим ако није другачије подешено,
+ уписују већину унесених знакова (са \acro{ASCII} ко\char"0302 дом 32
+ и даље) као такве у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|),
+ лог-фајлове и на терминал, тј. \emph{непреведене} уз помоћ нотације
+ \verb|^^|. У \TL{}~7, овај превод је зависио од језичких подешавања у
+ систему (тзв. „\textenglish{locale}“); сада језичка подешавања немају
+ утицај на понашање \TeX{} програма\char"0304. Ако Вам је из неког
+ разлога потребан излаз прерађен помоћу \verb|^^|, просто промените
+ име фајла \verb|texmf/web2c/cp8bit.tcx|. (У будућим издањима ова
+ процедура ће бити упрошћена.)
+\item Ова документација је темељно прерађена.
+\item Коначно, пошто су бројеви у ознаци верзије постали непрактични
+ за употребу, верзија је сада просто изједачена са годином:
+ \TL{}~2003.
+\end{itemize*}
+
+
+\subsubsection{2004}
+
+2004. године десиле су се многе промене:
+
+\begin{itemize}
+
+\item Ако имате приватно инсталиране фонтове који користе своје
+ сопствене \filename{.map} или (много мање вероватно) \filename{.enc}
+ помоћне фајлове, може се десити да ћете морати да те фајлове
+ уклоните.
+
+ \filename{.map} фајлови се сада, осим дуж путање
+ \envname{TEXFONTMAPS}, траже искључиво у директоријумима испод
+ \dirname{fonts/map} (тј. у сваком \filename{texmf} стаблу). Слично,
+ \filename{.enc} фајлови се сада, осим дуж путање \envname{ENCFONTS},
+ траже искључиво у директоријумима испод \dirname{fonts/enc}.
+ \cmdname{updmap} ће покушати да изда неко упозорење ако наиђе на
+ проблематичне фајлове.
+
+ Упутства о томе како да се поступа са овим и другим подацима налазе
+ се на \url{http://tug.org/texlive/mapenc.html}.
+
+\item \TK\ је проширен инсталациониом \CD-ом базираним на \MIKTEX-у,
+ за оне који више воле ту имплементацију него \Webc. Погледајте
+ одељак~\ref{sec:overview-tl} (стр.~\pageref{sec:overview-tl}).
+
+\item Унутар \TL-а, једно велико \dirname{texmf} стабло из претходних
+ издања замењено је са три: \dirname{texmf}, \dirname{texmf-dist} и
+ \dirname{texmf-doc}. Погледајте одељак~\ref{sec:tld}
+ (стр.~\pageref{sec:tld}) и фајлове по имену \filename{README} у
+ сваком од њих.
+
+\item Сви улазни фајлови који се односе на \TeX\ сада су прикупљени у
+ поддиректоријум \dirname{tex} у сваком \dirname{texmf*} дрвету; они
+ су се раније налазили у одвојеним сродним директоријумима
+ \dirname{tex}, \dirname{etex}, \dirname{pdftex}, \dirname{pdfetex},
+ итд. Погледајте
+ \CDref{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Extensions}%
+ {\texttt{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Extensions}}.
+
+\item Помоћне скрипте (\textenglish{helper scripts}) --- за које
+ није предвиђено да их покрећу сами корисници --- сада су смештене у
+ нове поддиректоријуме по имену \dirname{scripts} у сваком
+ \dirname{texmf*} дрвету, и могу се пронаћи помоћу
+ \verb|kpsewhich -format=texmfscripts|. То значи да треба да
+ поправите подешавања у програмима који позивају такве скрипте, ако
+ их имате. Погледајте
+ \CDref{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Scripts}%
+ {\texttt{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Scripts}}.
+
+\item Скоро сви формати остављају већину слова одштампаним каква јесу
+ преко „фајла са преводом“ \filename{cp227.tcx}; некада су их
+ преводили помоћу \verb|^^| нотације. Посебно, слова на позицијама
+ 32--256, „\textenglish{tab}“, „\textenglish{vertical tab}“ и
+ „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају приказивим
+ (\textenglish{printable}) не преводе се. Изузетак представљају
+ формати везани за чисти (\textenglish{plain}) \TeX\ (само се 32--126
+ могу штампати), за \ConTeXt\ (0--255 су принтабилни) и за програм
+ \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро исто као у \TL~2003, али
+ је реализовано на много чистији начин, са више могућности за накнадна
+ подешавања. Погледајте \CDref{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}%
+ {\texttt{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}. (Узгред, ако је
+ улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се десити да \TeX\
+ избаци непотпуне низове знакова када показује контекст грешке, пошто
+ ради само са појединачним бајтовима.)
+
+\item \textsf{pdfetex} је сада подразумевани програм за све формате
+ изузев за чисти (\textenglish{plain}) \textsf{tex}. (Наравно, он
+ прави \acro{DVI} када ради као \textsf{latex}, итд.) Ово између
+ осталог значи да су микротипографске могућности \textsf{pdftex}-а
+ доступне и у \LaTeX-у, \ConTeXt-у, итд; исто важи и за могућности
+ \eTeX-а (\OnCD{texmf-dist/doc/etex/base/}).
+
+ То такође значи да је важније него икада раније да се користи пакет % emph!
+ \pkgname{ifpdf} (који ради и са чистим \TeX-ом и са \LaTeX-ом) или
+ неки сличан ко\char"0302 д, зато што просто тестирање да ли
+ \cs{pdfoutput} или нека примитива (\textenglish{primitive}) нису
+ дефинисани није поуздан начин да се одреди да ли је излаз који се
+ ствара уједно и у \acro{PDF} формату. Ове године смо подесили да ово
+ понашање буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али
+ следеће године се може десити да \cs{pdfoutput} буде дефинисан чак и
+ ако се прави \acro{DVI}.
+
+\item pdf\TeX\ (\url{http://pdftex.org}) има много нових могућности:
+
+\begin{itemize*}
+
+ \item \cs{pdfmapfile} и \cs{pdfmapline} омогућавају да се барата
+ фонт-мапама из самог документа.
+
+ \item Олакшана је употреба микротипографског проширења фонтова
+ (\textenglish{font expansion}).\\
+ \url{http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html}
+
+ \item Сви параметри који су се раније подешавали у посебном
+ конфигурационом фајлу \filename{pdftex.cfg} сада се морају
+ подешавати путем примитива\char"0304, обично у фајлу
+ \filename{pdftexconfig.tex}; укинута је подршка за
+ \filename{pdftex.cfg}. Сви постојећи \filename{.fmt} фајлови
+ морају да се прераде кад год се \filename{pdftexconfig.tex} промени.
+
+ \item Више информација о свему овоме можете пронаћи у приручнику за
+ pdf\TeX: \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf}.
+
+ \end{itemize*}
+
+\item Примитива \cs{input} у програму \cmdname{tex} (као и у
+ \cmdname{mf} и у \cmdname{mpost}) сада прихвата аргументе са дуплим
+ наводницима који садрже размаке и друге специјалне знаке. Типични
+ примери:
+\begin{verbatim}
+\input "име фајла са размацима" % plain
+\input{"име фајла са размацима"} % latex
+\end{verbatim}
+ \Webc{} приручник садржи много више информација о овоме:
+ \OnCD{texmf/doc/web2c}.
+
+\item \Webc{} сада укључује и подршку за enc\TeX\ (а тиме и за све
+ \TeX\ програме) путем опције \optname{-enc}, али \emph{само када
+ се праве фајлови са форматима}. enc\TeX\ подржава свеобухватно мењање
+ кодног распореда улаза и излаза, омогућујући на тај начин пуну
+ подршку за \textenglish{Unicode} (у \acro{UTF}-8 кодном распореду).
+ Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/generic/enctex/} и
+ \url{http://www.olsak.net/enctex.html}.
+
+\item У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује
+ \eTeX\ и \OMEGA. Кратка документација се може наћи у
+ \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base} и на страници
+ \url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph}. Aleph
+ формат заснован на \LaTeX-у назива се \textsf{lamed}.
+
+\item Најновије издање \LaTeX-а садржи нову верзију \acro{LPPL}
+ лиценце --- која је сада званично одобрена од стране Debian-а. Што се
+ тиче других новости везаних за ову област, погледајте фајл
+ \filename{ltnews} у \OnCD{texmf-dist/doc/latex/base}.
+
+\item У дистрибуцију је укључен \cmdname{dvipng}, нови програм за
+ претварање \acro{DVI} фајлова у \acro{PNG} слике. Погледајте
+ \OnCD{texmf/doc/man/man1/dvipng.1}.
+
+\item Скуп фонтова који припадају пакету \pkgname{cbgreek} свели смо
+ на „средњу“ величину, уз пристанак и савет аутора, Клаудија
+ Бекарија\textitalian{[Claudio Beccari]}. Искључили смо невидљиве,
+ провидне и „оцртане“ (\textenglish{outlined}) фонтове; они се веома
+ ретко користе а нама је простор био преко потребан. Цела колекција је
+ наравно и даље доступна преко \acro{CTAN}-a
+ (\url{http://mirror.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cb}).
+
+\item \cmdname{oxdvi} је уклоњен; уместо њега просто користите
+ \cmdname{xdvi}.
+
+\item Линкови \cmdname{ini} и \cmdname{vir} за команде \cmdname{tex},
+ \cmdname{mf} и \cmdname{mpost} више се не праве (као нпр.
+ \cmdname{initex}). Функционалност команде \cmdname{ini} била је
+ доступна путем опције \optname{-ini} годинама уназад.
+
+\item Укинута је подршка за платформу \textsf{i386-openbsd}. Пошто је
+ пакет \pkgname{tetex} доступан преко портова на \acro{BSD} системима
+ и пошто смо имали спремљене верзије програма\char"0304\ за
+ \acro{GNU/}Linux и Free\acro{BSD}, били смо мишљења да се време
+ волонтера\char"0304\ могло боље употребити за неке друге ствари.
+
+\item На платформи \textsf{sparc-solaris} (можда и другде) може бити
+ неопходно да подесите системску променљиву
+ \envname{LD\_LIBRARY\_PATH} како би програми из пакета
+ \pkgname{t1utils} могли да раде. Ово се десило зато што се они
+ компајлирају помоћу C++, а на том систему нема стандардне локације за
+ библиотеке које програми користе док раде. (Ово није ново у верзији
+ 2004, али није било документовано у претходним издањима.) Слично, на
+ платформи \textsf{mips-irix}, неоходни су \acro{MIPS}pro 7.4 радне
+ библиотеке.
+
+\end{itemize}
+
+\subsubsection{2005}
+
+Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем измена на
+пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена
+у односу на 2004. годину. Неизбежно, понешто је морало другачије да
+се уради:
+
+\begin{itemize}
+\itemsep=.5em
+
+\item Уведене су нове скрипте \cmdname{texconfig-sys},
+ \cmdname{updmap-sys} и \cmdname{fmtutil-sys}; оне мењају
+ конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте
+ \cmdname{texconfig}, \cmdname{updmap} и \cmdname{fmtutil} сада
+ прерађују фајлове специфичне за корисника; ти фајлови су смештени у
+ \dirname{$HOME/.texlive2005}.
+
+\item У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве
+ \envname{TEXMFCONFIG} и \envname{TEXMFSYSCONFIG}; оне одређују
+ директоријуме у којима се налазе конфигурациони фајлови (кориснички
+ или системски). Стога се може десити да треба да преместите личне
+ верзије фајлова \filename{fmtutil.cnf} и \filename{updmap.cfg} на та
+ нова места; друга могућност је да у \filename{texmf.cnf} промените
+ вредности \envname{TEXMFCONFIG} или \envname{TEXMFSYSCONFIG}. У
+ сваком случају, стварни положај ових фајлова и вредности променљивих
+ \envname{TEXMFCONFIG} и \envname{TEXMFSYSCONFIG} морају да се слажу.
+ Погледајте одељак~\ref{sec:texmftrees},
+ стр.~\pageref{sec:texmftrees}.
+
+\item Прошле године смо задржали \verb|\pdfoutput| и друге примитиве
+које нису дефинисане за \dvi\ излаз, чак и ако се користи
+\cmdname{pdfetex}. Ове године, као што смо обећали, повукли смо ту
+меру компатибилности. Дакле, ако Ваш документ користи
+\verb|\ifx\pdfoutput\undefined| да установи да ли се прави \acro{PDF}
+као излаз, морате да промените тај тест. Можете да за ту сврху
+употребите пакет \pkgname{ifpdf.sty} (који ради и под чистим \TeX-ом
+и под \LaTeX-ом) или да позајмите логику из његовог ко\char"0302 да.
+
+\item Прошле године смо променили већину формата тако да исписују
+ (8-битне) знакове као такве (погледајте претходни одељак). Нови
+ \acro{TCX} фајл \filename{empty.tcx} сада омогућава лакши начин да се
+ добије оригинална \verb|^^| нотација ако је желите, на пример:
+\begin{verbatim}
+latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex
+\end{verbatim}
+
+\item У дистрибуцију је сада укључен нови програм \cmdname{dvipdfmx}
+ који преводи \acro{DVI} у \acro{PDF}; ово је надоградња програма
+ \cmdname{dvipdfm} која иза себе има активну групу програмера (стари
+ програм је за сада још увек доступан, премда га не препоручујемо).
+
+\item Укључени су нови програми \cmdname{pdfopen} и
+ \cmdname{pdfclose}: они омогућавају да се \filename{.pdf} фајлови
+ изнова учитају у приказивачу \textenglish{Adobe Acrobat Reader} без
+ поновног покретања програма. (Други pdf читачи, пре свега
+ \cmdname{xpdf}, \cmdname{gv} и \cmdname{gsview}, никада нису имали
+ овај проблем.)
+
+\item Ради доследности, имена променљивих \envname{HOMETEXMF} и
+ \envname{VARTEXMF} промењена су у \envname{TEXMFHOME} и
+ \envname{TEXMFSYSVAR}. Ту је такође и \envname{TEXMFVAR}, за коју је
+ предвиђено да буде специфична за појединог корисника. Погледајте прву
+ ставку у овом списку.
+
+\end{itemize}
+
+
+\subsubsection{2006--2007}
+
+Током 2006. и 2007. главни додатак \TL{}-у био је програм \XeTeX{},
+доступан путем команди \texttt{xetex} и \texttt{xelatex}; погледајте
+\url{http://scripts.sil.org/xetex}.
+
+Такође, значајно је обновљен и унапређен програм \MP{}, уз велике
+планове за будућност (\url{http://tug.org/metapost/articles});
+настављен је и развој pdf\TeX{}-а
+(\url{http://tug.org/applications/pdftex}).
+
+\TeX-ов \filename{.fmt} (\textenglish{high-speed format}) и слични
+фајлови за \MP\ и \MF\ сада су смештени у директоријуме унутар
+\dirname{texmf/web2c} уместо у са\char"0302 м тај директоријум
+(премда се тај директоријум и даље претражује, зарад постојећих
+\filename{.fmt} фајлова). Поддиректоријуми су названи према
+програмима (врстама \TeX{}-а) који су у употреби, као што су
+\filename{tex}, \filename{pdftex} или \filename{xetex}. Ова промена
+не би требало да буде видљива у свакодневној употреби.
+
+(Чисти) \texttt{tex} програм више не чита прву линију која почиње са
+\texttt{\%\&} како би одредио који формат да покрене; \texttt{tex} је
+сада чисти кнутовски \TeX. (\LaTeX\ и сви други и даље читају линије
+са \texttt{\%\&}.)
+
+Наравно, и ове године смо, као и обично, унели стотине надоградњи
+свих пакета и програма. Као и увек, молимо Вас да проверите да ли
+постоје нове верзије на \acro{CTAN}-у (\url{http://mirror.ctan.org}).
+
+Што се тиче интерног рада програмерског тима, развојно дрво \TL{}-а
+се сада држи под контролом система \textenglish{Subversion}, са
+уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање ко\char"0302 да; можете
+доћи до одговарајућих страница преко наше уводне Интернет-стране.
+Премда није оставила много видљивих трагова у коначном издању из ове
+године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан развојни
+темељ за године које долазе.
+
+Коначно, у мају 2006. Томас Есер [\textgerman{Thomas Esser}] је
+објавио да више неће радити на te\TeX{}-у
+(\url{http://tug.org/tetex}). Директна последица овог потеза било је
+огромно интересовање за \TL{}, посебно међу \GNU/Linux
+дистрибуцијама. (У \TL{}-у сада постоји нова инсталациона шема
+\texttt{tetex}, која даје приближни еквивалент.) Надамо се да ће се
+ово у једном тренутку преточити у побољшање квалитета \TeX\ окружења
+за све кориснике.
+
+
+\subsubsection{2008}
+
+2008. године цела инфраструктура \TL{}-а је редизајнирана и исписана
+испочетка. Сви подаци о инсталацији сада су смештени у текстуалном
+фајлу \filename{tlpkg/texlive.tlpdb}.
+
+Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција \TL{}-а
+освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је
+функционалност коју је MiK\TeX\ имао пре много година. Очекујемо да
+корисницима редовно стављамо на располагање нове пакете чим се објаве
+на \CTAN-у.
+
+У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua\TeX\
+(\url{http://luatex.org}); поред новог нивоа флексибилности у
+припреми текста, он уводи и сјајан језик за писање команди у облику
+скрипте (\textenglish{scripting language}), који може да се користи и
+унутар и ван \TeX\ докумената.
+
+Подршка за \Windows{} и платформе засноване на Unix-у сада је много
+униформнија. Нарочито је битно то што је сада већина скрипти које су
+написане у језицима Perl и Lua сада доступна и на \Windows{}-у зато
+што се Perl дистрибуира у оквиру \TL-а.
+
+Нова скрипта \cmdname{tlmgr} (одељак~\ref{sec:tlmgr}) сада представља
+општи интерфејс за одржавање \TL{}-а после почетне инсталације. Она
+барата новим верзијама пакета\char"0304\ и води рачуна о одговарајућим
+прерадама фајлова са форматима, мапама (\textenglish{map files}),
+фајловима везаним за поједине језике, уз могућност да се укључе и
+локални додаци.
+
+Пошто сада имамо на располагању скрипту \cmdname{tlmgr}, све радње
+(везане за прераду конфигурационих фајлова са форматима и правилима
+за прелом речи\char"0304) које је некада обављао програм
+\cmdname{texconfig} сада су искључене.
+
+Програм за прављење индекса\char"0304\ \cmdname{xindy}
+(\url{http://xindy.sourceforge.net/}) укључен је за већину подржаних
+оперативних система.
+
+Алатка \cmdname{kpsewhich} сада може да врати све поготке за задати
+фајл (опција \optname{--all}) или да ограничи поготке на задати
+поддиректоријум (опција \optname{--subdir}).
+
+Програм \cmdname{dvipdfmx} сада има могућност да извуче податке о
+висини и ширини текста (\textenglish{bounding box}) ако се позове као
+\cmdname{extractbb}; ово је била једна од последњих могућности које
+је имао \cmdname{dvipdfm} а које нису постојале у
+\cmdname{dvipdfmx}-у.
+
+Уклоњена су алтернативна имена (алиаси) за фонтове
+\filename{Times-Roman}, \filename{Helvetica} итд. Различити пакети
+очекују различито понашање од тих имена (пре свега очекују да имају
+различите кодне распореде), и није постојао добар начин да се ово
+реши.
+
+Уклоњен је формат \pkgname{platex} како би се разрешио конфликт око
+имена са потпуно независним јапанским \pkgname{platex}-ом; пакет
+\pkgname{polski} сада представља главни ослонац за све што се тиче
+пољског језика.
+
+Интерно, \web\ string pool фајлови сада су компајлирани као бинарни
+фајлови, како би се олакшале надоградње.
+
+Коначно, промене које је увео Доналд Кнут [Donald Knuth] у свом раду
+„Дорада \TeX{}-а из 2008“ („\textenglish{\TeX\ tuneup of 2008}“)
+укључене су у ово издање. Погледајте
+\url{http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf}.
+
+
+\subsubsection{2009}
+
+У издању из 2009, PDF је постављен као подразумевани излазни формат
+за Lua\AllTeX\ како би се искористиле могућности напредне Lua\TeX-ове
+подршке за OpenType итд. Нови програми названи \code{dviluatex} и
+\code{dvilualatex} покрећу Lua\TeX\ са излазом у DVI формату.
+Интернет-страница Lua\TeX-а је \url{http://luatex.org}.
+
+Програм Omega и формат Lambda су уклоњени, након дискусије са
+ауторима пројекта Omega. У дистрибуцији су остале надограђене верзије
+Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega.
+
+Укључено је и ново издање AMS \TypeI\ фонтова, међу њима и
+\textenglish{Computer Modern}: на тај начин је постало доступно
+неколико промена облика\char"0304\ које је Кнут [Knuth] током
+претходних година унео у изворни \MF\ ко\char"0302 д, а побољшан је и
+„hinting“. Херман Цапф [\textgerman{Hermann Zapf}] је темељно
+редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (в.
+\url{http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf}). У
+свим овим случајевима, метрика је остала непромењена.
+Интернет-страница фонтова Америчког математичког друштва (AMS) је
+\url{http://www.ams.org/tex/amsfonts.html}.
+
+У дистрибуцију су укључене верзије новог графичког окружења
+\TeX{}works за \Windows{} и Mac\TeX. Ако желите да користите
+\TeX{}works на другим оперативним системима, погледајте
+Интернет-страницу пројекта \url{http://tug.org/texworks}. \TeX{}works
+је програм писан за више платформи и инспирисан је \MacOSX\ едитором
+TeXShop, са циљем да олакша свакодневни рад у \TeX{}-у.
+
+Такође, укључене су верзије графичког програма
+\textenglish{Asymptote} за неколико оперативних система. Он
+интерпретира језик за описивање цртежа\char"0304\ који личи на \MP, али
+са развијеном подршком за тродимензионалне пројекције и многим другим
+могућностима. Интернет-страница овог програма је
+\url{http://asymptote.sourceforge.net}.
+
+Засебни програм \code{dvipdfm} замењен је \code{dvipdfmx}-ом;
+\code{dvipdfmx} може да ради у посебном режиму компатибилности ако се
+позове са старим именом. \code{dvipdfmx} укључује подршку за кинески,
+јапански и корејски (\acro{CJK}) и током година које су прошле од
+последњег издања \code{dvipdfm}-а накупило се много исправки.
+Интернет-страница DVIPDFM$x$-а је
+\url{http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx}.
+
+Додати су програми за платформе \pkgname{i386-cygwin} и
+\pkgname{i386-netbsd}; посаветовани смо да корисници Open\acro{BSD}-ја
+добијају \TL{} преко свог система за пакете; такође, било је и тешкоћа
+да се направе програми који би имали шансу да раде на више од једног
+издања тог оперативног система.
+
+Још неколико малих промена: сада користимо компресију типа
+\pkgname{xz}, која представља стабилну замену за \pkgname{lzma}
+(\url{http://tukaani.org/xz/}); знак |$| је сада дозвољен у именима
+фајлова уколико то не доводи то поклапања са именом неке постојеће
+променљиве; библиотека \KPS{} сада има подршку за
+\textenglish{multi-threading} (неопходно за нову верзију програма
+\MP{}); читаво компајлирање \TL{}-а сада се заснива на систему
+\textenglish{Automake}.
+
+На крају, једна напомена везана за прошлост: сва издања \TL{}-а, са
+допунским материјалом као што су налепнице и омоти за \CD-ове,
+доступна су на страници \url{ftp://tug.org/historic/systems/texlive}.
+
+
+\subsubsection{2010}
+\label{sec:2010news} % keep with 2010
+
+У издању \TL{}-а из 2010. године подразумевана верзија \acro{PDF}
+формата који праве разни програми постављена је на 1.5; ово омогућава
+бољу компресију докумената. Ова промена важи за све \TeX\ програме
+када им је задато да праве PDF, као и за \code{dvipdfmx}. Ако желите
+да вратите верзију на PDF~1.4, учитајте \LaTeX\ пакет по имену
+\pkgname{pdf14} или подесите |\pdfminorversion=4|.
+
+pdf\AllTeX\ сада \emph{аутоматски} пребацује задати
+\textenglish{Encapsulated PostScript} (EPS) фајл у PDF формат помоћу
+пакета \pkgname{epstopdf}; исто важи и ако је учитан \LaTeX-ов
+конфигурациони фајл \code{graphics.cfg} и ако је излаз подешен на
+PDF. Стандардне опције су подешене са намером да елиминишу могућност
+да се неки ручно урађени PDF фајл случајно пребрише у том процесу,
+али Ви свеједно можете да спречите да се \code{epstopdf} учитава
+стављајући |\newcommand{\DoNotLoadEpstopdf}{}| (или |\def...|) пре
+команде \cs{documentclass}. Исто тако, \code{epstopdf} се не учитава
+ако се користи пакет \pkgname{pst-pdf}. Више детаља о овим стварима
+можете пронаћи у документацији укљученој у пакет \pkgname{epstopdf}
+(\url{http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg}).
+
+Још једна промена која има везе са овим: сада је покретање малог
+броја спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18})
+активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су:
+\code{repstopdf}, \code{makeindex}, \code{kpsewhich}, \code{bibtex} и
+\code{bibtex8}; списак је одређен у фајлу \code{texmf.cnf}. Ако
+радите у окружењу у коме морате да укинете покретање свих таквих
+спољних команди, можете да искључите одговарајућу опцију у
+инсталационом програму (погледајте одељак~\ref{sec:options}) или да
+промените вредност након инсталације помоћу команде
+|tlmgr conf texmf shell_escape 0|.
+
+Промена која следи из претходне две јесте то што ће \BibTeX\ и
+Makeindex сада, у стандардној конфигурацији, одбити да уписују своје
+излазне фајлове у произвољни директоријум (као и са\char"0302 м
+\TeX). Ова промена је уведена да би се искористила могућност да се
+\cmdname{bibtex} и \cmdname{makeindex} додају на листу дозвољених
+команди путем \cs{write18}; из поменутих разлога оне су у тај списак
+и укључене. Ако желите да промените ово подразумевано понашање,
+можете да дефинишете системску променљиву \envname{TEXMFOUTPUT} или
+да промените параметар |openout_any|.
+
+\XeTeX\ сада подржава микротипографске ефекте (\textenglish{margin
+kerning}) на исти начин као pdf\TeX. (Проширивање фонтова
+[\textenglish{font expansion}] тренутно није подржано.)
+
+У стандардној конфигурацији, \prog{tlmgr} сада прави по једну
+резервну копију (бекап) за сваки надограђени пакет (\code{tlmgr
+option autobackup 1}), тако да се пакети чије освежавање не успе могу
+лако повратити у радно стање помоћу \code{tlmgr restore}. Ако
+надограђујете пакете после инсталације а немате простора на диску за
+резервне копије, покрените команду \code{tlmgr option autobackup 0}.
+
+У \TL{} су укључени неки нови програми: p\TeX\ и алатке повезане са
+њим, специјализовани за припрему текста на јапанском језику; програм
+\BibTeX{}U који уводи подршку за \textenglish{Unicode} у \BibTeX;
+алатка \prog{chktex} (\url{http://baruch.ev-en.org/proj/chktex}) која
+проверава исправност \AllTeX\ докумената; програм за пребацивање из
+DVI у SVG векторски формат (\url{http://dvisvgm.sourceforge.net}).
+
+Додате су верзије програма\char"0304\ за пет нових платформи:
+\code{amd64-freebsd}, \code{amd64-kfreebsd}, \code{i386-freebsd},
+\code{i386-kfreebsd}, \code{x86\_64-darwin} и \code{x86\_64-solaris}.
+
+Једна промена из \TL{} 2009 коју смо пропустили да евидентирамо:
+бројни програми везани за \TeX4ht\ (\url{http://tug.org/tex4ht})
+склоњени су из директоријума са извршним фајловима. Програм
+\code{mk4ht} сада покрива све могуће \code{tex4ht} комбинације.
+
+На нашу велику жалост, издање \TL{}-а на \TK\ \DVD-ју више не може да
+се покреће „живо“ (\textenglish{live}): \DVD\ као медиј просто више
+није довољно велики. У томе има, међутим, и једна успутна предност:
+инсталација са \DVD-ја је сада много бржа.
+
+
+\subsubsection{2011}
+
+Издање \TL{}-a из 2011. године донело је релативно мало промена.
+
+Програми за \MacOSX\ (\code{universal-darwin} и \code{x86\_64-darwin})
+сада раде само на систему \textenglish{Leopard} и на новијим издањима;
+\textenglish{Panther} и \textenglish{Tiger} нису више подржани.
+
+Укључен је програм за обраду библиографија \code{biber}; постоје
+верзије за све уобичајене оперативне системе. Развој овог софтвера је
+тесно повезан са пакетом \code{biblatex}. \code{biber} поставља на
+нове основе библиографске могућности које постоје у \LaTeX{}-у.
+
+Програм \MP\ (\code{mpost}) више не прави и не користи \code{.mem}
+фајлове. Неопховни фајлови, као што је \code{plain.mp}, напросто се
+изнова читају сваки пут када се програм покрене. Ова промена везана је
+за подршку \MP-а као библиотеке, што је још једна значајна, премда за
+кориснике невидљива промена.
+
+Имплементација програма \code{updmap} у програмском језику Perl,
+која је раније била у употреби само на \Windows-у, сада је прерађена
+и стављена у употребу на свим платформама. Ова промена не би требало
+да буде видљива за кориснике, осим што ће од сада програм радити много
+брже.
+
+
+%
+\htmlanchor{news}
+\subsection{Тренутно стање}
+\label{sec:tlcurrent}
+
+\code{tlmgr} сада може да обавља надоградње користећи неколико
+репозиторијума на Интернету упоредо. О овоме можете да прочитате
+више у документацији \TL\ менаџера (\code{tlmgr help}).
+
+Подразумевана вредност параметра \cs{XeTeXdashbreakstate} сада је~1
+(и за \code{xetex} и за \code{xelatex}). То значи да ће се линије
+ломити после средњих и великих црта\char"0304\
+(\textenglish{em-dash} и \textenglish{en-dash}), као што је увек био
+случај у чистом \TeX-у, \LaTeX-у, Lua\TeX-у, итд. У постојећим \XeTeX\
+документима у којима је неопходно задржати потпуну компатибилност по
+питању ломљења линије иза црте морате изричито да подесите вредност
+\cs{XeTeXdashbreakstate} на~0.
+
+Фајлови које праве \code{pdftex} и \code{dvips} (између осталих) сада
+могу да буду већи од 2 гигабајта.
+
+35 стандардних \PS фонтова сада се уграђују у све фајлове које прави
+\code{dvips}, зато што се појавило много разних верзија ових
+„стандардних“ фонтова.
+
+У режиму рада \cs{write18} (у коме је дозвољено покретање само малог
+броја спољних команди), још једна команда додата је у повлашћени списак
+у стандардној инсталацији: \code{mpost}.
+
+Фајл \code{texmf.cnf} се сада може пронаћи и у
+\filename{../texmf-local}, тј. преко
+\filename{/usr/local/texlive/texmf-local/web2c/texmf.cnf} (ако постоји).
+
+Скрипта \code{updmap} сада чита \code{updmap.cfg} у сваком дрвету
+уместо само једну глобалну конфигурацију. Ова промена нема никаквих
+практичних последица за кориснике који нису директно мењали
+\code{updmap.cfg} фајлове. Више информација можете пронаћи у
+документацији скрипте \code{updmap} (покрените \code{updmap --help}).
+
+Додате су нове платформе \pkgname{armel-linux} и
+\pkgname{mipsel-linux}; платформе \pkgname{sparc-linux} и
+\pkgname{i386-netbsd} удаљене су из главне дистрибуције \TL-а, али
+програме за ове платформе (као и за велики број других) и даље је
+могуће инсталирати помоћу поступка описаног на страници
+\url{http://tug.org/texlive/custom-bin.html}.
+
+
+\subsection{Будућност}
+
+\emph{\TL{} није савршен!} (И никада неће ни бити.) Намера нам је да
+наставимо да издајемо нове верзије, да пружимо више помоћног
+материјала, више алатки, више инсталационих програма и (наравно) још
+боље подешену и тестирану структуру макроа и фонтова, који се са
+своје стране непрестано усавршавају. Сав овај рад обављају волонтери
+у свом слободном времену, тако да посла увек има на претек. Стога Вас
+позивамо да посетите страницу
+\url{http://tug.org/texlive/contribute.html}.
+
+Молимо Вас да шаљете исправке, предлоге и понуде за помоћ на:
+\begin{quote}
+\email{tex-live@tug.org} \\
+\url{http://tug.org/texlive}
+\end{quote}
+
+\medskip
+\noindent \textsl{Срећно \TeX-овање!}
+
+% ----------------------------------------------------------------------
+\vfill
+\noindent\rule{\linewidth}{.4pt}
+
+\bigskip
+\noindent\centering\begin{minipage}[b]{.8\textwidth}
+\scriptsize
+
+\begin{english}
+Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation
+under the terms of the adapted version of \mbox{FreeBSD} documentation
+licence.
+
+\smallskip
+\url{http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses}\\
+\url{http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html}
+\end{english}
+
+\smallskip
+Дистрибуција овог превода дозвољена је под условима прилагођене
+варијанте FreeBSD Documentation License. Tекст лиценце je прилагођен
+техничким карактеристикама ове документације.
+
+\bigskip
+\begin{english}
+Serbian translation of \emph{\TeX\ Live Guide: \TL{} 2012}.\\
+Copyright © 2010, 2011, 2012 Nikola Lečić (the translator).
+
+\smallskip
+Redistribution and use in source (\XeLaTeX\ code) and `compiled'
+forms (XDV, SGML, HTML, PDF, PostScript, RTF and so forth) with or
+without modification, are permitted provided that the following
+conditions are met:
+
+\begin{itemize}
+\parskip=0pt
+\itemsep=.1em
+
+\item Redistributions of source code (\XeLaTeX\ code) must retain the
+ above copyright notice, this list of conditions and the following
+ disclaimer as the first lines of the source file unmodified.
+
+\item Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs,
+ converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must
+ reproduce the above copyright notice, this list of conditions and
+ the following disclaimer in the documentation and/or other materials
+ provided with the distribution.
+\end{itemize}
+
+THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY
+EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE
+IMPLIED WARRANTIES OF MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR
+PURPOSE ARE DISCLAIMED. IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE
+FOR ANY DIRECT, INDIRECT, INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR
+CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF
+SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF USE, DATA, OR PROFITS; OR
+BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON ANY THEORY OF LIABILITY,
+WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT (INCLUDING NEGLIGENCE
+OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF THIS
+DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE.
+\end{english}
+\end{minipage}
+% ----------------------------------------------------------------------
+
+\end{document}