diff options
Diffstat (limited to 'Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor')
| -rw-r--r-- | Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/README | 18 | ||||
| -rw-r--r-- | Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.pdf | bin | 0 -> 263896 bytes | |||
| -rw-r--r-- | Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.tex | 576 | ||||
| -rw-r--r-- | Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.pdf | bin | 0 -> 195419 bytes | |||
| -rw-r--r-- | Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.tex | 64 | ||||
| -rw-r--r-- | Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/srbook-mem.sty | 77 |
6 files changed, 735 insertions, 0 deletions
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/README b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/README new file mode 100644 index 00000000000..ab62b000f47 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/README @@ -0,0 +1,18 @@ + +This is the README file + +This package provide nice layout and typeout for a +small books. + +This package is publisher under GNU GENERAL PUBLIC LICENCE. +You can redistribute it and/or modify it under the terms +og he GNU General Public Licence as published by the +Free Software Foundation; either version 2 od the Licence, +or (at your options) any later version. +See www.gnu.org for details. + +Zoran T. Filipovic +Jurija Gagarina 263/6 +11070 Novi Beograd +Srbija +zoran dot filipovic at yahoo dot com diff --git a/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.pdf b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.pdf Binary files differnew file mode 100644 index 00000000000..67ab01b32bc --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.pdf diff --git a/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.tex b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.tex new file mode 100644 index 00000000000..02a0ee864d2 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.tex @@ -0,0 +1,576 @@ + +\documentclass[a4paper,final,showtrims,twoside,openright,10pt]{memoir} +\usepackage[T1]{fontenc} +\usepackage[cp1250]{inputenc} +\usepackage{textcomp} +\usepackage{lmodern} +%mlargecrownvopaper, +\usepackage{soul} +\usepackage{calc} +\usepackage{quotmark} +\usepackage{ellipsis} +\usepackage{pifont} +\usepackage{eqell} + +\usepackage[serbian]{babel} +\usepackage[wilson]{srbook-mem} +\usepackage[fjodor]{fjodor} + +\chapterstyle{wilsondob} + +%\usepackage[colorlinks,linkcolor=red,citecolor=black, + %urlcolor=magenta,bookmarks,bookmarksopen,raiselinks]{hyperref} + +%\hypersetup{pdftitle={Pripovetke (Malisan kod Hrista na Bozicnoj jelki, Seljak Marej, Krotka)}, + % pdfauthor={Fjodor Mihailovich Dostojevski}, + % pdfsubject={Book}, + % pdfkeywords={Hrist, Bozic, jelka, malisan, Marej}, + % pdfpagelayout={TwoPageRight}, + % baseurl=zoran.filipovic@yahoo.com + %pdfstartview={Fit} + % } + + +\usepackage{leading} +\begin{document} +%\leading{12pt} +\hyphenation{stva-rno} + +\frenchspacing + +\book{MALIŠAN KOD HRISTA NA BOŽIĆOJ JELKI} +%\pdfbookmark{}{}{} + +\chapter[Jedan]{} + +%\pagestyle{plain} +%\makeevenhead{plain}{\thepage}{\scriptsize{F.~M.~DOSTOJEVSKI}}{} +%\makeoddhead{plain}{}{\scriptsize{MALIŠAN KOD HRISTA NA BOŽIĆOJ JELKI}}{\thepage} +%\makeevenfoot{plain}{}{}{} +%\makeoddfoot{plain}{}{}{} +%\aliaspagestyle{chapter}{empty} + +Deca su čudan svet --- oni se priviđaju i sanjaju. Uoči kićenja jelke i na samo +veče uoči Božića, stalno sam sretao na ulici, jednog mališana koji nije imao +više od šest--sedam godina. Po strašnom mrazu bio je odeven gotovo kao leti, +samo mu je grlo bilo umotano nekim starim šalom --- znači, neko ga je ipak +spremao i slao. On je išao >>sa ispruženom rukom<<; to je tehnički termin --- +koji znači prositi milostinju. Taj izraz su izmislili sami mališani. A takvih +kao on ima mnogo. Motaju se po vašem putu i plačno govore neke naučene reči. +Ovaj, međutim, nije kukao, već je govorio nekako naivo i nevično gledajući +mi sa poverenjem u oči --- a to znači tek je počinjao da se bavi prosjačenjem. +Na moje pitanje rekao mi je da mu sestra leži bolesna i bez posla; možda je +istina, ali ja sam kasnije doznao da ovih mališana ima bezbroj: šalju ih da +prose i po najstrašnijoj hladnoći i, ako ništa ne sakupe, sigurno ih čekaju +batine. + +Kad nakupi nešto kopejki, mališan se pomodrelih i skočanjenih ruku vraća u +neki ćumez, gde pijanči banda neradnika, od onih koji >>počinju štrajk u +fabrici u subotu i ne vraćaju se na posao pre srede uveče<<. Tamo, u ćumezima +podruma, s njima pijanče njihove gladne i istučene žene, tamo pište njihova +gladna mala deca. Votka, prljavština i razvrat, ali glavno je votka. + +Mališana sa isprošenim kopejkama odmah šalju u krčmu, i on donosi još pića. +Radi zabave i njemu ponekad naliju u usta čokanj votke i kikoću se kad on, +gubeći dah, pada na pod, gotovo bez svesti, + +\begin{verse} +>>i u usta mi je votku odvratnu \\ +nemilosrdno sipao \dots{} << +\end{verse} + +Kad poodraste, što pre mogu gurnu ga nekud u fabriku, ali sve što zaradi, i +dalje je dužan donositi neradnicima, a oni opet to propiju. Ali i pre no što +stupe u fabriku, oav deca postaju pravi prestupnici. Ona skitaju po gradu i +znaju u podrumima takva mesta kroz koja se može proći i gde se može neprimetno +prenoćiti. Jedan od njih je spavao nekoliko noći uzastopno u korpi kod nekog +vratara koji ga nije primetio. + +Oni, naravno, postaju i sitni lopovi. Krađa postaje strast čak kod osmogodišnje +dece, koja ponekad nisu svesna svojih prestupa. Na kraju podnose sve --- glad, +hladnoću, batine --- samo radi slobode, i beže od svojih neradnika da skitaju +po svojoj volji. Ponekad to divlje stvorenje ništa ne shvata, ni gde živi, ni +koje je narodnosti, ima li boga, postoji li car; pričaju o njima čak takve stvari, +da čovek ne veruje svojim ušima, a, međutim, to su činjenice. + +\chapter[Dva]{} + +Ali ja sam romansijer i čini mi se da sam jednu >>priču<< sam izmislio. Zašto +pišem >>čini mi se<<, kada sigurno znam da sam je izmislio, ali meni izgleda da se +to negde i nekada desilo i da se desilo upravo uoči Božića u \em nekom \em ogromnom +gradu i po strašnoj hladnoći. Pričinjava mi se da je živeo u podrumu mališan, ali +još sasvim mali, kome je jedno šest godina ili još manje. Taj mališan se probudio +jednog jutra u vlažnom i hladnom suterenu. Bio je odeven u nekakav kaputić i +drhtao je. Dah mu je izletao kao bela para, i, sedeći u kutu na nekom sanduku, +iz dosade je hotimično puštao tu paru iz usta i zabavljao se gledajući kako +izlazi. + +Bio je veoma gladan. Nekoliko puta od zore prilazio je drvenom ležaju, gde je +na prostirci i sa nekakvim zavežljajem pod glavom ležala bolesna njegova majka. + +Kako se ona ovde našla? + +Mora da je doputovala sa svojim mališanom iz drugog grada i razbolela se +iznenada. Vlasnicu prenoćišta su još pre dva dana ovdeli u policiju. Stanari +su se razišli uoči praznika --- a jedini koji je ostao, ležao je već dan +i noć mrtav pijan --- i nije mogao dočekati praznik! + +U dugom uglu sobe ječala je neka osamdesetogodišnja starica koja je nekada +i negde živela kao dadilja, a sada je umirala samotna, jaučući i gunđajući +mališanu, tako da se već počeo bojati da priđe njenoj postelji u uglu. + +Vode da se napije našao je negde u hodniku, ali korice hleba nigde nije +našao, i već je deseti put prilazio da probudi svoju mamu. Strašno mu je, +najzad, bilo u mraku: odavno je već pao mrak, a lampu nisu upalili. + +Opipao je mamino lice i začudio se što se ona uopšte ne miče i što je +hladna kao zid. + +>>Mnogo je ovde hladno<<, pomislio je, postojao malo, i nesvesno zaboravivši +svoju ruku na ramenu pokojnice. Zatim je dunuo u svoje prstiće da ih ogreje i, +odjednom, napipavši na ležaju svoju staru kapu, pa polako, pipajući po mraku, +izašao iz suterena. On bi i ranije pošao, ali se stalno bojao nekog velikog +psa koji je, gore, na stepenicama, ceo dan zavijao pred susednim vratima. +Ali psa sada nije bilo, i mališan je odjednom izašao na ulicu. + +Gospode Bože, kakav grad! Nikada tako nešto nije video. Tamo, odakle +je došao, noću je crna pomračina --- jedan fenjer na celu ulicu. Prozori +niskih, drvenih kućica zatvaraju se kapcima; na ulici, čim se smrkne, +nigde nikoga --- svi se zatvaraju po kućama, i samo zavijaju čitavi +čopori pasa, stotine i hiljade ih zavijaju i laju svu noć. + +Ali je zato tamo bilo tako toplo, i davali su mu da jede, a ovde --- ah, +Gospode, da mu je sad da jede\ece I kakva je ovde vreva i tutnjava, kakva +svetlost, i ljudi, i kočije, i zima, i mraz! + +Ledena para dizala se od premorenih konja, iz njihovih zadihanih vrelih +njuški; kroz sipkav sneg odzvanjaju o kamenje potkovice, i svi se tako +guraju, i, bože \dots{} tako mu je se jelo, makar neki komadić hleba, i +tako mu je odjednom hladno za prstiće. Pored njega je prošao čuvar reda, +ali se okrenuo da ne vidi mališana. + +Evo opet jedna ulica --- oh, kako je široka! Ovde će me sigurno pregaziti! +I kako svi viču, trče i jure kočijama, a svetlosti, koliko svetlosti! + +A šta je ovo? Uh, kakvo veliko staklo, a iza stakla soba, a u sobi neko +drvo do tavanice. To je jelka, a na jelki koliko svećica, koliko zlatnih +hartijica i jabuka, a svuda oko nje lutkice i mali konjići; po sobi trče +deca, lepo odevena, čista, smeju se i igraju se, i nešto jedu i piju. + +Eno, ona devojčica počela je da se igra sa dečakom --- kako je lepa +devojčica! Evo, i muzika se čuje kroz prozor. + +Mališan gleda, čudi se, već se i smeje, ali sad ga bole prstići i na +nožicama, a na ručicama su mu već sasvim pomodreli, već ne mogu da se +savijaju, i bole ga kad miče s njima. I odjednom mališan oseti da ga mnogo +bole prstići, zaplaka se i potrča dalje \dots{} i, evo, ponovo je video +kroz drugo staklo sobu, i tamo je drveće, a na stolovima razni kolači: +od badema, crveni, žuti, i sede tamo četiri bogate gospođe, pa ko +dođe, one mu daju kolača, a vrata se otvaraju svaki čas, sa ulice ulazi +mnogo gospode. + +Mališan se prikrade brzo, otvori vrata i uđe \dots{} Uh, kako su počeli da viču +na njega i da mašu rukama! Jedna gospođa brzo mu je prišla i tutnula +u ruku kopejku, pa mu je otvorila vrata --- na ulicu! Kako se uplašio! +A kopejka mu je odmah ispala i zvečeći otkotrljala se po stepenicama: +nije mogao da savije svoje pomodrele prstiće i da pridrži kopejku. + +Istrčao je mališan na ulicu i pošao brže i brže, a kuda --- ni sam nije +znao \dots{} Opet bi se zaplakao, ali se bojao, i trčao je, trčao i hukao u +ručice. Obuzimala ga je tuga, jer se najednom osetio tako usamljen, +i bilo mu je užasno \dots{} odjednom \dots{} o, bože! Šta je ovo opet? Stoji +masa ljudi i divi se --- iza stakla prozorskog bile su tri lutke, male, +odevene u crvene i zelene haljinice, kao da su žive! Neki starčić sedi, +i kao da svira u violinu, još druga dva takođe stoje tu, sviraju u male +violinice, i po taktu mašu glavama, jedan u drugoga gledaju, a usne im se +miču, govore, stvarno govore --- samo se zbog stakla ništa ne čuje. + +\par\fancybreak{\ding{71}\quad \ding{71}\quad \ding{71}}\par + +Mališan je u prvi mah pomislio da su oni živi, a kad se dosetio da su to +lutke --- iznenada se nasmejao. Nikad nije video takve lutke, i nije +znao ni da postoje! I hteo bi da zaplače, ali su mu te lutkice tako +smešne. + +Odjednom mu se učini da ga je neko otpozadi zgrabio za kaputić: veliki i +zao dečak stajao je pored njega, i iznenada ga je udario po glavi, zbacio +mu kapu, i udario ga nogom ispod kolena. Mališan se prevrnuo na zemlju; +tada ljudi povikaše, on pretrnu od straha, skoči i poče bežati, bežati, i +odjednom je utrčao --- ni sam nezna gde --- ispod neke kapije, u tuđe +dvorište --- i čučnuo iza naslaganih drva: >>Ovde me neće nači, a i mrak je.<< + +Čučnuo je i zgurio se, a nikako nije mogao da odahne od straha, i odjednom, +sasvim iznenada, bilo mu je tako prijatno: ručice i nožice su najednom +prestale da ga bole i bilo mu je tako toplo, kao na peći\ece Trgao se i sav +uzdrhtao: ah, on je to ovde bio zaspao! Kako je dobro tu spavati! + +>>Posedeću ovde, pa ću opet poći da pogledam one lutke<<, pomislio je mališan +i osmehnuo se kada se setio lutaka, >>stvarno kao da su žive!<< \dots{} I +odjednom mu se pričulo da je nad njim njegova mama zapevala pesmicu. >>Mama, +ja spavam, ah, kako je ovde lepo spavati!<< + +--- Hajdemo k meni, mališane, da kitimo jelku --- prošaputao je nad njim +odjednom neko tihim glasom. + +Pomislio je da je i to govorila njegova mama, ali ne, nije ona; ko ga je to zvao +on nije video, ali neko se sagnuo prema njemu, zagrlio ga u tami, a on mu je +pružio ruku i\,\dots{}i odjednom\,\dots{}o, kakva svetlost! O, kakva jelka! Kao +da i nije jelka --- on još takvog drveta video nije! Gde je on to sad: sve blista, +sve se sija, a svuda oko njega lutke --- ali ne, to su sve dečaci i devojčice, samo +tako sjajni, svi se oni viju oko njega, lete, svi ga ljube, uzimaju ga, nose sa sobom, +i on sam leti, i vidi: gleda ga njegova mama, i smeje mu se radosno. + +--- Mama! Mama! Ah, kako je lepo ovde, mama! --- dovikuje joj mališan, i opet +se ljubi da decom, i želi da im što pre ispriča o onim lutkicama iza stakla. +--- Ko ste vi, dečaci? Ko ste vi, devojčice? --- pita ih on, smešeći se i +ljubeći ih. + +--- Ovo je Hristova jelka --- odgovaraju mu oni. --- Kod Hrista je uvek na ovaj +dan jelka za malu decu koja tamo dole nemaju svoje jelke \dots{} + +I doznao je da su svi ovi dečaci i devojčice bili isto takva deca kao i +on --- ali jedni su se posmrzavali još u svojim kotaricama, u kojima +su ih ostavili na stepeništima pred vratima petrogradskih činovnika druga +su se ugušila kod čuhonki\footnote[1]{Pogrdan naziv za Fince.} dojkinja --- koje +je iznajmio dom za siročad; treća su umrla na sasušenim grudima svojih majki +(za vreme samarske gladne godine), četvrta su se pogušila od smrada u vagonima +treće klase --- i svi su oni sada ovde, sva su ona kao anđeli, sva su kod Hrista, +i On je lično među njima, i pruža im ruke, i blagosilja njih i njihove majke +grešnice \dots{} + +A majke ove dece stoje tu, sa strane, i plaču svaka poznaje svog dečaka ili +devojčicu, a oni doleću i ljube ih, utiru im suze svojim ručicama i mole +ih da ne plaču, jer je njima ovde tako lepo \dots{} + +A vratari su ujutru našli dole iza složenih drva mali leš zalutalog +i smrznutog dečaka\,\dots{}Pronašli su i njegovu majku\,\dots{}Ona je +još pre njega umrla --- sreli su se kod Gospoda na nebu. + +A zašto sam izmislio ovakvu priču, koja ne ide u obični dnevnik, i to +piščev? A obećao sam priče pretežno o stvarnim događajima! Ali u tome +i jeste stvar što se meni stalno čini da se sve ovo stvarno moglo +desiti --- naime, ono što se odigralo u podrumu i iza složenih drva; +a ono o jelci Hristovoj --- to ne znam šta da vam kažem, da li se moglo +desiti ili nije. Ali ja sam zato romansijer da izmišljam. + +\book{SELJAK MAREJ} +%\pdfbookmark{}{}{} + +\pagestyle{plain} +\makeevenhead{plain}{\thepage}{\scriptsize{F.~M.~DOSTOJEVSKI}}{} +\makeoddhead{plain}{}{\scriptsize{SELJAK MAREJ}}{\thepage} +\makeevenfoot{plain}{}{}{} +\makeoddfoot{plain}{}{}{} +\aliaspagestyle{chapter}{empty} + +\thispagestyle{empty} +\vspace*{4\onelineskip} +\begin{flushright} +\begin{minipage}{8.5cm} +>>U ruskom \v{c}oveku iz naroda treba umeti odvojiti njegovu lepotu od +primitivizma koji mu je svojstven. Zbog uslova gotovo cele ruske istorije, naš +narod se toliko predavao razvratu i toliko su ga razvraćivali, sablažnjavali i +stalno mučili da je čudno kako je preživeo i sačuvao ljudski lik, a pogotovo +što je očuvao lepotu ljudsku. Ali on je sačuvao lepotu ljudskog lika. Ko je +pravi prijatelj naroda, kome je bar jednom kucalo srce zbog narodnih patnji, +shvatiće i opravdaće sve neprohodno blato u koje je utonuo naš narod i umeće +da pronađe u tom blatu brilijante. Ponavljam: ne sudite o ruskom narodu po onim +gadostima koje on tako često čini, već po onimm velikim i svetlim idealima za +kojima on i u svojoj gadosti stalno čezne i uzdiše \dots{} A ideali su njegovi +moćni i svetli, oni su ga i spasli u vekovima mučenja; oni su oduvek srasli +sa njegovom dušom o zauvek mu darivali dobrodušnost i poštenje, iskrenost i +široki, sveobuhvani um, i sve to u najprivlačnijem i harmoničnom jedinstvu.<< +\end{minipage} +\end{flushright} + +Ali mislim da je veoma dosadno čitati sve ove professions de foi, zato ću +da ispričam jednu priču, zapravo i ne priču, već jedan dalek spomen, koji +zbog nečeg veoma želim da ispričam upravo ovde i sada, na kraju mojeg +traktata o narodu. + +Bio je drugi dan uskrsa. Vazduh je bio topao, nebo plavo, sunce visoko, +>>toplo<<, jarko, ali u mojoj duši je bilo veoma mračno. Lutao sam iza robijaških +kazamata, gledao i prebrojavao kolje jakog tamničkig palisada, ali nisam ni hteo +da ih brojim, iako mi je to već bila navika. Već drugi dan se u tamnici slavi +praznik. Robijaše ne izvode na rad, pijanih je bilo mnogo, čule su se psovke, +a svađe izbijale svaki čas i na sve strane. + +Ružne, odvratne pesme, kockarske grupe koje su igrale karata ispod tamničkih +kreveta, nekoliko robijaša koje su drugovi po svojoj odluci isprebijali +na mrtvo ime zbog naročitih skandala, ležalo je na drvenim ležajima, +pokriveno kožusima, dok se ne osveste i ne povrate u život već nekoliko puta +su potezali noževe iz kanija --- sve me je to za ova dva dana praznika tako +iskidalo da sam bio prosto bolestan. Jer ja nikada nisam mogao bez gađenja +da podnosim pijanu narodnu terevenku, a pogotovu ovde, na ovom mestu. + +Ovih dana čak ni starešine nisu zavirivale u tamnicu, nisu vršili pretrese, +nisu tražili piće, shvatajući da, ipak, treba dati čak i ovim odbačenim +ljudima da se malo provedu, makar jedanput u godini, jer bi inače bilo gore. + +Najzad, u mom srcu planu gnev. Sreo sam Poljaka M--ckog, političkog +osuđenika. Pogledao me je smrknuto, oči mu sevnuše, a usne zadrhtaše. + +Je hais ces brigands!\footnote[1]{Mrzim ove razbojnike!} --- rekao je poluglasno i +škripeći zubima, kad je prolazio pored mene. + +Vratio sam se u kazamat, mada sam pre četvrt sata izleteo otud kao lud, kada +je šest snažnih seljaka složno navalilo na pijanog Tatarina Gazina da ga umire, +i počelo da ga tuče. Tukli su ga strašno. Kamilu bi čovek mogao takvim batinama +ubiti; ali oni su znali da je ovog herkula teško ubiti, zato su ga bezobzirno +tukli. + +Kada sam se vratio, ugledao sam na kraju sobe, na drvenim ležajima u uglu, +već onesvešćenog Gazina, gotovo bez ikakvih znakova života. Ležao je pokriven +kožuhom, i svi su ga zaobilazili ćutke, mada su se pouzdano nadali da će +se do ujutru osvestiti, >>ali, ko zna, posle ovakvih batina može čovek i da +umre<<. Provukao sam se do svog mesta prema prozoru sa gvozdenom rešetkom, +legao na leđa, zabacio ruke pod glavu i zažmurio. Voleo sam tako da ležim: jer +onog ko spava ne diraju, a pored toga mogu da sanjarim i mislim. Ali sada mi se +nije sanjarilo: srce mi je kucalo nemirno, a u ušima su mi odjekivale reči +M--ckog: >>Mrzim te razbojnike!<< + +Uostalom, što da opisujem utiske; ja i sada ponekad sanjam noću to vreme, i +nemam težih snova. Možda će čitaoci i to primetiti da ja do danas gotovo +nijednom nisam javno govorio o svom životu na robiji; a \em Zapise iz mrvog +doma \em napisao sam pre petnaest godina, kao izmišljeno lice --- zločinac +koji je ubio svoju ženu. Uzgred da dodam pojedinost da od tada o meni mnogi +misle, čak to još i danas tvrde, da sam ja bio osuđen na robiju zato što +sam ubio svoju ženu. + +Malo--pomalo sam se stvarno zaneo i neprimetno utonuo u uspomene. Za sve četiri +godine moje robije neprestano sam se sećao svoje prošlosti, i čini mi se preko +uspomena ponovo proživeo sav svoj raniji život. Uspomene su same iskrsavale, +retko sam ih hotimično izazivao. To je obično počinjalo od neke sitnice, +ponekad beznačajne, a zatim bi, malo--pomalo, izraslo u kompletnu sliku, +u snažan i celovit utisak. + +Analizao sam te utiske, dodavao nove crte onome što sam već odavno proživeo, i, +što je najvažnije, popravljao sam ga, neprestano popravljao --- u tome je i bila +sva moja zabava. + +Ovoga puta sam se neočekivano setio jednog gotovo beznačajnog trenutka +iz mog ranog detinjstva, kad mi je bilo svega devet godina --- trenutka +koji sam, izgleda, bio potpuno zaboravio, ali ja sam tada naročito +voleo uspomene iz svog najranijeg detinjstva. + +Setio sam se avgusta u našem selu: dan suv i vedar, ali malo svežiji +i vetrovit; leto je bilo na izmaku, i trebalo je uskoro putovati u Moskvu, i +opet se dosađivati cele zime na časovima francuskog jezika, zato mi je +tako teško i bilo da napustim selo. Izašao sam u polje iza gumana, spustio +se u jarugu i popeo do Loska --- tako smo mi zvali gusti čestar, sa +one strane jaruge, pored same šume. + +I tako sam zašao dublje u žbunje i odjednom čujem kako nedaleko, na tridesetak +koraka, na poljani, ore inokosan seljak. Znao sam da ore uzbrdo i da konj ide +teško, zato do mene s vremena na vreme dopiru njegovi povici >>De, de!<< + +Ja poznajem gotovo sve naše seljake, ali ne znam ko je ovaj što sada ore, a i +svejedno mi je: sav sam se udubio u svoj posao i zauzet sam: lomim sebi leskov +prut da njime šibam žabe. Leskovo pruće je tako lepo i tako neizdrživo --- ni +blizu kao brezovo. Zanimaju me i bube i gušteri, ja ih kupim --- ima ih vrlo +šarenih i lepih; volim i male, hitre crveno--žute gušterice sa crnim pegicama, +a zmija se bojim. Uostalom, na zmije nailazim mnogo ređe nego ona guštere. + +Pečurki ovde ima malo; po njih treba ići u brezovu šumicu, i ja sam spreman +da odem tamo. Ništa u životu nisam tako voleo kao šumu, sa njenim pečurkama +ijagodama, sa njenim bubicama i ptičicama, ježićima i vevericama, sa njenim +vlažnim mirisom istrulelog lišća, koji sam tako voleo. + +Čak i sada, kada ovo pišem, tako sam osetio miris naše seoske brezove šumice: +ti utisci ostaju čoveku za ceo vek \dots + +Odjednom, usred duboke tišine, jasno i razgovetno čuo sam uzvik: >>Eno vuka, +juri!<< Vrisnuo sam i van sebe od straha, plačući na sav glas, istrčao na +poljanu, pravo na seljaka koji je orao. + +To je bio naš seljak, Marej. Ne znam postoji li takvo ime, ali njega su svi +zvali Marej. To je bio seljak od pedesetak godina, jedar, povisok, jako +prosede tamnosmeđe guste brade. Ja sam ga poznavao, ali pre toga skoro nikad +nisam imao prilike da razgovaram sa njim. On je zausavio svoju kobilicu, +kad je čuo moj vrisak, i kad sam se, trčeći, grčevito uhvatio jednom rukom +za ralo, a drugom za njegov rukav, video je koliko sam se uplašio. + +--- Eno, vuk juri! --- viknuo sam, jedva dišući. + +On diže glavu i nehotice pogleda oko sebe, skoro verujući mojim rečima za +trenutak. + +--- Gde je vuk? + +--- Viknuo je\,\dots{} neko je malopre viknuo: >>Eno juri vuk<<\,\dots{} +protepao sam. + +--- Šta je tebi, dete, kakav vuk, učinilo ti se! Otkud ovde vuk! --- mrmljao +je, umirujući me. + +A ja sam sav drhtao i još grčevitije sam se uhvatio za njegov gunj, i mora da +sam bio veoma bled. On me je gledao sa brižnim osmehom, očevidno uznemiren i +uplašen zbog mene. + +--- Gle, kako se uplašio, ah, ah! --- mahao je glavom. --- Ne boj se, rode +moj! Gle ti njega! + +Pružio je ruku i odjednom me pomilovao po obrazu. + +--- De, ne boj se, bog s tobom, prekrsti se. + +Ali ja se nisam prekrstio. Kutovi mojih usana su podrhtavali, i to ga je, +izgleda, naročito dirnulo. Pružio je polako svoj krupni prst, sa crnim noktom, +prašnjav od zemlje, i nežno dotakao moje uzdrhtale usne. + +--- Gle ti njega! --- osmehnuo mi se nekim materinskim i dugim osmehom. +--- O, bože, šta ti je dete, ah, ah! + +Shvatio sam, najzad, da vuka nema, i da mi se uzvik >>Eno vuk juri<< --- samo +pričuo. Uzvik je, istina, bio sasvim jasan i razgovetan, ali meni se i ranije +jednom ili dva puta pričinjavalo da čujem tavke povike (i ne samo o vucima), i +ja sam to znao. (Kasnije, kada sam odrastao, te halucinacije su nestale.) + +--- Pa da ja idem --- rekao sam, gledajući ga upitno i bojažljivo. + +--- Idi, slobodno idi, a ja ću da gledam za tobom. Ne dam ja tebe vuku! --- dodao +je i još uvek mi se materinski smešio --- hajde, bog te čuvao, idi slobodno --- i +on me prekrsti rukom, a zatim se i sam prekrsti. + +Pošao sam, osvrćući se nazad skoro svakih deset koraka, a Marej je, neprestano +stajao sa svojom kobilicom i gledao za mnom dok sam ja išao, i svaki put mi +je mahao kad sam se osvrtao. Priznajem, malko me je bilo stid pred njim što +sam se onako uplašio, ali sam išao, pribojavajući se još uvek vuka, dok se nisam +popeo na padinu jaruge, do prve sušare za snoplje. Tek tu me je strah sasvim +prošao, i odjednom odnekud ispade i pojuri prema meni naš domaći pas Vučić. + +Pored Vučića sam se već sasvim ohrabrio i poslednji put osvrnuo prema Mareju. +Lice mu sad već nisam mogao da vidim jasno, ali sam osećao da mi se on još +uvek onako umiljato smeši i maše mi glavom. Mahnuo sam mu rukom, mahnu i on +meni i krenu svoju kobilicu. + +--- De, de! --- začu se njegov udaljeni povik, i kobilica opet povuče svoje ralo. + +\par\fancybreak{\ding{71}\quad \ding{71}\quad \ding{71}}\par + +Svega sam se toga odjednom setio, ne znam zašto, ali sa čudnom preciznošću +do najmanje pojedinosti. Odjednom sam se prenuo i seo u krevetu i, sećam se, +još sam osećao na svom licu blagi osmeh uspomena. Još nekoliko trenutaka +sam se prisećao. + +Kada sam tada od Mareja došao kući, nikome nisam pričao o svom doživljaju. +A zar je to i bio neki doživljaj? Pa i Mareja sam vrlo brzo zaboravio. +Kad sam ga kasnije ponekad sretao, nikad nisam čak počinjao razgovor s njim, +ne samo o vuku, nego ni o čemu drugom, i eto, odjednom, tek sada u Sibiru, +posle dvadeset godina, setio sam se celog susreta tako jasno, do poslednje +sitnice. Znači, ostao mi je u duši, neprimetno, samo po sebi, bez moje +volje, i odjednom iskrsnuo u sećanju kad je trebalo. + +Setio sam se onog nežnog, materinskog osmeha jadnog seljaka\,--\,kmeta; kako me +je prekrstio i mahao mi glavom: >>Gle, kako se uplašilo dete!<< I naročito +onog njegovog debelog prsta, prašnjavog od zemlje, kojim se mirno i sa +bojažljivom nežnošću doticao mojih uzdrhtalih usana. + +Naravno, svako bi ohrabrio uplašeno dete, ali u ovom susretu bez svedoka +desilo se nešto sasvim drugo --- da sam mu bio rođeni sin, ne bi me mogao +pogledati sa iskrenijom ljubavlju koja je zračila iz njegovih očiju --- a +ko ga je primoravao na to? + +On je bio naš kmet--seljak --- a ja ipak sin njegovog gospodara. Niko ne +bi doznao kako me je nežno prigrlio, niti bi mu za to rekao hvala. Možda +je on uopšte voleo decu? Ima takvih seljaka. + +Naš susret je bio bez svedoka, na pustoj njivi, i samo je, valjda, bog +odozgo video kakvim dubokim i ozarenim, čovečnim osećanjem i kakvom +suptilnom, gotovo ženskom nežnošću može da bude ispunjeno srce ponekog +grubog, do animalnosti zaostalog ruskog seljaka--kmeta, koji tada nije +ni sanjao o svojoj slobodi.\footnote[2]{Ruski seljaci su dobili slobodu +i deo zemlje spahijske 1861. god. manifestom cara Aleksandra II. (\textit{nap. prev.)}} +Nije li na to mislio, i to podrazumevao Konstantin Aksakov, koji je govorio +o visokom obrazovanju našeg naroda\que + +I tako, kad sam sišao sa drvenog robijaškog ležaja i osvrnuo se oko +sebe, sećam se, odjednom sam osetio da mogu gledati na ove nesrećnike +oko mene sasvim drugim očima i da je odjednom, kao nekim čudom, sasvim +nestalo svake mržnje i gneva u srcu mom. + +Pošao sam, zagledajući se u lica koja sam sretao. Taj seljak obrijane +glave, vekovima sramoćen, sa žigovima na licu i pijan, koji se derao +pevajući svoju pijanu promuklu pesmu --- to je možda onaj isti Marej: +jer ja mu ne mogu zaviriti u dušu- + +Sreo sam te iste večeri još jednom i Poljaka M--ckog. Jadnik! On nije +mogao imati uspomena ni o kakvim Marejima, ni nekog drugog pogleda na +ljude, osim svoga: >>Je hais ces brigands<<! + +Ali ti Poljaci su tada prepatili mnogo više muka nego mi! + +\book{KROTKA} +%\pdfbookmark{}{}{} + +\pagestyle{plain} +\makeevenhead{plain}{}{}{} +\makeoddhead{plain}{}{}{} +\makeevenfoot{plain}{}{}{} +\makeoddfoot{plain}{}{}{} +\part{} + +\chapter*{Od autora} + +\small +Molim sve moje čitaoce da mi oproste što umesto Dnevnika, u običnom njegovom +obliku pružam samo pripovetku. Ali sam skoro mesec dana bio zauzet samo ovom +pripovetkom. U svakom slučaju, molim čitaoce da mi ne zamere. + +Sada o samoj priči. Nazvao sam je >>fanastičnom<<, premda je sam smatram vrlo +realnom. Ali i fantastičnog tu zbilja ima, i to u samom obliku priče, što +smatram da treba najpre da objasnim. + +Stvar je u tome što ovo nije ni priča ni zapis. Zamislite muža čija žena, +samoubica, leži sada na stolu, jer se pre nekoliko časova bacila sa +prozora. Zbunjen, on još nije stigao da pribere svoje misli. Ide po sobama +i trudi se da d\^{a} smisla onome što se dogodilo, >>da sakupi svoje misli +u tačku<<. Osim toga, on je okoreli hipohondar, od onih što razgovaraju +sami sa sobom. Evo ga i sad gde razgovara sa samim sobom, prepričava stvar, +ulazi u njenu suštinu. Bez obzira na prividno logičan red reči, on protivureči +sebi nekoliko puta, i u logici i u osećanjima. I opravdava se i okrivljuje u +isti mah, i upušta se u sporedna objašnjanja: tu je i grubost misli i srca, +i duboko osećanje. Malo -- pomalo, on zbilja ulazi u suštinu stvari i skuplja +>>misli u tačku<<. Niz probuđenih sećanja neodoljivo ga, najzad, približuje +istini: istina neodoljivo uzdiže njegov um i srce. Pri kraju se ton priče +nešto menja, te biva nesređen kao u početku. Istina se sasvim jasno i određeno +otkriva nesrećniku, bar njemu. + +To je tema. Prirodno, razvoj priče se produžuje nekoliko časova, s prekidima +i umetanjem, i u obliku raznolikom: muž čas razgovara sa samim sobom, čas +kao da se obraća nekom nevidljivom slušaocu, nekom sudiji. U stvari, +to uvek tako i biva. Kada bi to stenograf mogao čuti i sve redom zapisati, +bilo bi malo neuglađenije i neobrađenije nego što sam ja naveo, ali, kako se +meni čini, psihološki red možda bi osao sasvim isti. Eto ta pretpostavka +da stenograf sve zapiše (posle čega bih ja obradio pozadinu) i jeste ono +što ja u ovoj priči nazivam fantastičnim. Slično ovom već se događalo +u umetnosti Viktor Igo je, na primer, u svom remek--delu \em Poslednji dan +na smrt osuđenoga \em upotrebio skoro isti takav način, iako ne pomoću +stenografa; on je sebi dozvolio još veću neverovatnost, pretpostavio je +da osuđeni na smrt može (i ima kad) da vodi dnevnik ne samo poslednjeg +svog dana nego, čak, i poslednjeg časa i, bukvalno, poslednjeg trenutka. +Ali da nije bilo te fantazije, ne bi bilo ni samog dela --- najrealističnijeg +i najistinitijeg dela od svih koje je napisao. + +\pagestyle{plain} +\makeevenhead{plain}{\thepage}{\scriptsize{F.~M.~DOSTOJEVSKI}}{} +\makeoddhead{plain}{}{\scriptsize{KROTKA}}{\thepage} +\makeevenfoot{plain}{}{}{} +\makeoddfoot{plain}{}{}{} +\aliaspagestyle{chapter}{empty} + +\setcounter{chapter}{0} +\chapter{Ko sam bio ja, a ko ona} + +\normalsize +Dok je ona ovde --- još je sve dobro: prilazim i gledam je svaki čas; ali kad je +sutra odnesu --- šta ću ja sam! Sada je u gostinskog sobi, na stolu sastavljenom +od dva mala, a sanduk će doneti sutra, beli sa belim brokatom \dots{} uostalom, +nisam to hteo \dots{} Stalno šetam i hoću to da shvatim. Već je, evo, šest +časova kako pokušavam da sve to shvatim i nikako ne mogu da saberem misli u +tačku. Stvar je u tome što jednako šetam, šetam, šetam \dots{} Bilo je ovako. +Ispričaću sve redom. (Red!) Gospodo, ja nisam nikakav literat, vi to i sami +vidite, ali neka, ispričaću kako ja razumem. U tome i jeste sav moj užas, što +sve razumem! + +\end{document} diff --git a/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.pdf b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.pdf Binary files differnew file mode 100644 index 00000000000..b5167555317 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.pdf diff --git a/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.tex b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.tex new file mode 100644 index 00000000000..ddba9d06eae --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.tex @@ -0,0 +1,64 @@ + +\documentclass[a4paper,12pt]{article} +\usepackage[T1]{fontenc} +\usepackage[latin1]{inputenc} +\usepackage{lmodern} + +\title{The \textsf{fjodor} package\protect\footnote{This package +is dedicated of the glory work of russian writers Fjodor Mihajlovi\v{c} Dostojevski.}} +\author{Zoran T. Filipovi\'{c} \\ + Jurija Gagarina 263/6 \\ + 11070 Novi Beograd, Srbija} + +\usepackage[english,serbian]{babel} +\def\dateserbian{% + \def\today{\number\day .~\ifcase\month\or + januar\or februar\or mart\or april\or maj\or + jun\or jul\or avgust\or septembar\or oktobar\or + novembar\or decembar\fi \space \number\year.}} + +\begin{document} +\frenchspacing +\maketitle +\selectlanguage{english} +\begin{abstract} +This package produce a very nice layout and typeout for a small books. Working +under a \verb|memoir| documentclass. Package contains several options and name +of options is same name of writers of this books. +\end{abstract} + +\section{Put it!} + +If you want to yous this package just put it the following line in your preambula: +\verb|\usepackage[options]{fjodor}| and push your machine. + +\subsection{Options} + +This package contains several options which is describle this. + +\begin{description} +\item[fjodor] which i dadicated in Fjodor Mihailovi\v{c} Dostojevski produce layout in \verb|\pagemlargecrownvo| typeout in 9.5$\times$15.5\,cm whith 1.5\,cm spine margins +and 2.5\,cm upper margins. Usefull for 10pt font size. +\item[katajev] which i dadicated in Pavel Valentinovi\v{c} Katajev produce layout in +17.5$\times$11.7\,cm, typeout in 9.1$\times$14.3\,cm whidth 1.3\,cm spine and upper margin. +Total number of text lines is 34. +\item[hese] which i dadicated to Hermann Hesse produce layout in 19.8$\times$14\,cm +typeout in 9.8$\times$14.3\,cm whidth 1.75\,cm spine margin and 2.1\,cm upper margin. +Total number of text lines is 34. +\item[puskin] which i dadicated to Pu\v{s}kin produce layout in 19.8$\times$14\,cm +typeout in 9.9$\times$15.2\,cm whidth 2\,cm spine margin and 2.5\,cm uper margin. +\item[ernest] which i dadicated to Ernest Hemingway produce layout in 19$\times$12\,cm +typeout in 9$\times$14.5\,cm whidth 1.3\,cm spine margin and 1.7\,cm upper margin. +Total number of text lines is 35. +\item[viktor] which i dadicated to Viktor Jorofejev produce layout in 19$\times$12\,cm +typeout in 9.4$\times$15.04\,cm whidth 1\,cm spine margin and 1.4\,cm upper margin. +Total number of text lines is 36. +\item[remark] which i dadicated to Erich Maria Remarque produce layout in 19.5$\times$13.5\,cm +typeout in 9.9$\times$15.4\,cm whidth 1.3\,cm spine margin and 1.5\,cm upper margin. +Total number of text lines is 37. +\item[tehnicar] which i dadicated to small technical book, which was printing on Mechanical Faculity of Belgrade, produce layout in 20$\times$14\,cm +typeout in 10$\times$16\,cm whidth 1.5\,cm spine margin and 1.7\,cm upper margin. +Total number of text lines is 46. Usefull for small tehnical book in 9pt font size. +\end{description} + +\end{document}
\ No newline at end of file diff --git a/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/srbook-mem.sty b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/srbook-mem.sty new file mode 100644 index 00000000000..1a7c9921708 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/srbook-mem.sty @@ -0,0 +1,77 @@ + +\ProvidesPackage{srbook-mem} + +\def\bookname{Knjiga} +\renewcommand*{\thebook}{\ifcase\value{book}\or Prva\or Druga\or + Tre\'{c}a\or \v{C}evrta\or Peta\or \v{S}esta\or Sedma\or Osma\or + Deveta\or Deseta +\fi\space} + +\renewcommand*{\thepart}{\ifcase\value{part}\or Prvi\or Drugi\or + Tre\'{c}i\or \v{C}evrti\or Peti\or \v{S}esti\or Sedmi\or Osmi\or + Deveti\or Deseti\or Jedanaesti\or Dvanaesti\or Trinaesti\or + \v{C}etrnaesti\or Petnaesti\or \v{S}esnaesti\or Sedamnaesti\or + Osamnaesti\or Devetnaesti\or Dvadeseti +\fi\space} + +\renewcommand*{\thechapter}{\ifcase\value{chapter}\or Prva\or Druga\or + Tre\'{c}a\or \v{C}evrta\or Peta\or \v{S}esta\or Sedma\or Osma\or + Deveta\or Deseta\or Jedanaesta\or Dvanaesta\or Trinaesta\or + \v{C}etrnaesta\or Petnaesta\or \v{S}esnaesta\or Sedamnaesta\or + Osamnaesta\or Devetnaesta\or Dvadeseta\or Dvadesetprva\or + Dvadesetdruga\or Dvadesettre\'{c}a\or Dvadeset\v{c}etvrta\or + Dvadesetpeta\or Dvadeset\v{s}esta\or Dvadesetsedma\or Dvadesetosma\or + Dvadesetdeveta\or Trideseta\or Tridesetprva\or Tridesetdruga\or + Tridesettre\'{c}a\or Trideset\v{c}etvrta\or Tridesetpeta\or + Trideset\v{s}esta\or Tridesetsedma\or Tridesetosma\or + Tridesetdeveta\or \v{C}etrdeseta +\fi\space} + +\DeclareOption{wilson}{ +\renewcommand*{\thechapter}{\ifcase\value{chapter}\or Jedan\\\or Dva\\\or + Tri\\\or \v{C}etiri\\\or Pet\\\or \v{S}est\\\or Sedam\\\or Osam\\\or + Devet\\\or Deset\\\or Jedanaest\\\or Dvanaest\\\or Trinaest\\\or + \v{C}etrnaest\\\or Petnaest\\\or \v{S}esnaest\\\or Sedamnaest\\\or + Osamnaest\\\or Devetnaest\\\or Dvadeset\\\or Dvadesetjedan\\\or + Dvadesetdva\\\or Dvadesettri\\\or Dvadeset\v{c}etiri\\\or + Dvadesetpet\\\or Dvadeset\v{s}est\\\or Dvadesetsedam\\\or Dvadesetosam\\\or + Dvadesetdevet\\\or Trideset\\\or Tridesetjedan\\\or Tridesetdva\\\or + Tridesettri\\\or Trideset\v{c}etiri\\\or Tridesetpet\\\or + Trideset\v{s}est\\\or Tridesetsedam\\\or Tridesetosam\\\or + Tridesetdevet\\\or \v{C}etrdeset +\fi\space} +} +%\ProcessOptions\relax +\DeclareOption{light}{\renewcommand*{\booknamefont}{\normalfont\huge} +\renewcommand*{\thebook}{\normalfont \ifcase\value{book}\or Prva\or + Druga\or Tre\'{c}a\or \v{C}evrta\or Peta\or \v{S}esta\or Sedma\or + Osma\or Deveta\or Deseta +\fi\space} +} +%\ProcessOptions\relax +\DeclareOption{light}{\renewcommand*{\partnamefont}{\normalfont\huge} +\renewcommand{\thepart}{\normalfont \ifcase\value{part}\or + Prvi\or Drugi\or Tre\'{c}i\or \v{C}evrti\or Peti\or \v{S}esti\or + Sedmi\or Osmi\or Deveti\or Deseti\or Jedanaesti\or Dvanaesti\or + Trinaesti\or \v{C}etrnaesti\or Petnaesti\or \v{S}esnaesti\or + Sedamnaesti\or Osamnaesti\or Devetnaesti\or Dvadeseti +\fi\space} +} +%\ProcessOptions\relax +\DeclareOption{light}{\renewcommand*{\chapnamefont}{\normalfont\LARGE} +\renewcommand{\thechapter}{\normalfont\LARGE \ifcase\value{chapter}\or Prva\or Druga\or + Tre\'{c}a\or \v{C}evrta\or Peta\or \v{S}esta\or Sedma\or Osma\or + Deveta\or Deseta\or Jedanaesta\or Dvanaesta\or Trinaesta\or + \v{C}etrnaesta\or Petnaesta\or \v{S}esnaesta\or Sedamnaesta\or + Osamnaesta\or Devetnaesta\or Dvadeseta\or Dvadesetprva\or + Dvadesetdruga\or Dvadesettre\'{c}a\or Dvadeset\v{c}etvrta\or + Dvadesetpeta\or Dvadeset\v{s}esta\or Dvadesetsedma\or Dvadesetosma\or + Dvadesetdeveta\or Trideseta\or Tridesetprva\or Tridesetdruga\or + Tridesettre\'{c}a\or Trideset\v{c}etvrta\or Tridesetpeta\or + Trideset\v{s}esta\or Tridesetsedma\or Tridesetosma\or + Tridesetdeveta\or \v{C}etrdeseta +\fi\space} +} +\ProcessOptions\relax + + |