summaryrefslogtreecommitdiff
path: root/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex
blob: 68a79a3df6388dff5d569d395445e268bcd90d40 (plain)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178
179
180
181
182
183
184
185
186
187
188
189
190
191
192
193
194
195
196
197
198
199
200
201
202
203
204
205
206
207
208
209
210
211
212
213
214
215
216
217
218
219
220
221
222
223
224
225
226
227
228
229
230
231
232
233
234
235
236
237
238
239
240
241
242
243
244
245
246
247
248
249
250
251
252
253
254
255
256
257
258
259
260
261
262
263
264
265
266
267
268
269
270
271
272
273
274
275
276
277
278
279
280
281
282
283
284
285
286
287
288
289
290
291
292
293
294
295
296
297
298
299
300
301
302
303
304
305
306
307
308
309
310
311
312
313
314
315
316
317
318
319
320
321
322
323
324
325
326
327
328
329
330
331
332
333
334
335
336
337
338
339
340
341
342
343
344
345
346
347
348
349
350
351
352
353
354
355
356
357
358
359
360
361
362
363
364
365
366
367
368
369
370
371
372
373
374
375
376
377
378
379
380
381
382
383
384
385
386
387
388
389
390
391
392
393
394
395
396
397
398
399
400
401
402
403
404
405
406
407
408
409
410
411
412
413
414
415
416
417
418
419
420
421
422
423
424
425
426
427
428
429
430
431
432
433
434
435
436
437
438
439
440
441
442
443
444
445
446
447
448
449
450
451
452
453
454
455
456
457
458
459
460
461
462
463
464
465
466
467
468
469
470
471
472
473
474
475
476
477
478
479
480
481
482
483
484
485
486
487
488
489
490
491
492
493
494
495
496
497
498
499
500
501
502
503
504
505
506
507
508
509
510
511
512
513
514
515
516
517
518
519
520
521
522
523
524
525
526
527
528
529
530
531
532
533
534
535
536
537
538
539
540
541
542
543
544
545
546
547
548
549
550
551
552
553
554
555
556
557
558
559
560
561
562
563
564
565
566
567
568
569
570
571
572
573
574
575
576
577
578
579
580
581
582
583
584
585
586
587
588
589
590
591
592
593
594
595
596
597
598
599
600
601
602
603
604
605
606
607
608
609
610
611
612
613
614
615
616
617
618
619
620
621
622
623
624
625
626
627
628
629
630
631
632
633
634
635
636
637
638
639
640
641
642
643
644
645
646
647
648
649
650
651
652
653
654
655
656
657
658
659
660
661
662
663
664
665
666
667
668
669
670
671
672
673
674
675
676
677
678
679
680
681
682
683
684
685
686
687
688
689
690
691
692
693
694
695
696
697
698
699
700
701
702
703
704
705
706
707
708
709
710
711
712
713
714
715
716
717
718
719
720
721
722
723
724
725
726
727
728
729
730
731
732
733
734
735
736
737
738
739
740
741
742
743
744
745
746
747
748
749
750
751
752
753
754
755
756
757
758
759
760
761
762
763
764
765
766
767
768
769
770
771
772
773
774
775
776
777
778
779
780
781
782
783
784
785
786
787
788
789
790
791
792
793
794
795
796
797
798
799
800
801
802
803
804
805
806
807
808
809
810
811
812
813
814
815
816
817
818
819
820
821
822
823
824
825
826
827
828
829
830
831
832
833
834
835
836
837
838
839
840
841
842
843
844
845
846
847
848
849
850
851
852
853
854
855
856
857
858
859
860
861
862
863
864
865
866
867
868
869
870
871
872
873
874
875
876
877
878
879
880
881
882
883
884
885
886
887
888
889
890
891
892
893
894
895
896
897
898
899
900
901
902
903
904
905
906
907
908
909
910
911
912
913
914
915
916
917
918
919
920
921
922
923
924
925
926
927
928
929
930
931
932
933
934
935
936
937
938
939
940
941
942
943
944
945
946
947
948
949
950
951
952
953
954
955
956
957
958
959
960
961
962
963
964
965
966
967
968
969
970
971
972
973
974
975
976
977
978
979
980
981
982
983
984
985
986
987
988
989
990
991
992
993
994
995
996
997
998
999
1000
1001
1002
1003
1004
1005
1006
1007
1008
1009
1010
1011
1012
1013
1014
1015
1016
1017
1018
1019
1020
1021
1022
1023
1024
1025
1026
1027
1028
1029
1030
1031
1032
1033
1034
1035
1036
1037
1038
1039
1040
1041
1042
1043
1044
1045
1046
1047
1048
1049
1050
1051
1052
1053
1054
1055
1056
1057
1058
1059
1060
1061
1062
1063
1064
1065
1066
1067
1068
1069
1070
1071
1072
1073
1074
1075
1076
1077
1078
1079
1080
1081
1082
1083
1084
1085
1086
1087
1088
1089
1090
1091
1092
1093
1094
1095
1096
1097
1098
1099
1100
1101
1102
1103
1104
1105
1106
1107
1108
1109
1110
1111
1112
1113
1114
1115
1116
1117
1118
1119
1120
1121
1122
1123
1124
1125
1126
1127
1128
1129
1130
1131
1132
1133
1134
1135
1136
1137
1138
1139
1140
1141
1142
1143
1144
1145
1146
1147
1148
1149
1150
1151
1152
1153
1154
1155
1156
1157
1158
1159
1160
1161
1162
1163
1164
1165
1166
1167
1168
1169
1170
1171
1172
1173
1174
1175
1176
1177
1178
1179
1180
1181
1182
1183
1184
1185
1186
1187
1188
1189
1190
1191
1192
1193
1194
1195
1196
1197
1198
1199
1200
1201
1202
1203
1204
1205
1206
1207
1208
1209
1210
1211
1212
1213
1214
1215
1216
1217
1218
1219
1220
1221
1222
1223
1224
1225
1226
1227
1228
1229
1230
1231
1232
1233
1234
1235
1236
1237
1238
1239
1240
1241
1242
1243
1244
1245
1246
1247
1248
1249
1250
1251
1252
1253
1254
1255
1256
1257
1258
1259
1260
1261
1262
1263
1264
1265
1266
1267
1268
1269
1270
1271
1272
1273
1274
1275
1276
1277
1278
1279
1280
1281
1282
1283
1284
1285
1286
1287
1288
1289
1290
1291
1292
1293
1294
1295
1296
1297
1298
1299
1300
1301
1302
1303
1304
1305
1306
1307
1308
1309
1310
1311
1312
1313
1314
1315
1316
1317
1318
1319
1320
1321
1322
1323
1324
1325
1326
1327
1328
1329
1330
1331
1332
1333
1334
1335
1336
1337
1338
1339
1340
1341
1342
1343
1344
1345
1346
1347
1348
1349
1350
1351
1352
1353
1354
1355
1356
1357
1358
1359
1360
1361
1362
1363
1364
1365
1366
1367
1368
1369
1370
1371
1372
1373
1374
1375
1376
1377
1378
1379
1380
1381
1382
1383
1384
1385
1386
1387
1388
1389
1390
1391
1392
1393
1394
1395
1396
1397
1398
1399
1400
1401
1402
1403
1404
1405
1406
1407
1408
1409
1410
1411
1412
1413
1414
1415
1416
1417
1418
1419
1420
1421
1422
1423
1424
1425
1426
1427
1428
1429
1430
1431
1432
1433
1434
1435
1436
1437
1438
1439
1440
1441
1442
1443
1444
1445
1446
1447
1448
1449
1450
1451
1452
1453
1454
1455
1456
1457
1458
1459
1460
1461
1462
1463
1464
1465
1466
1467
1468
1469
1470
1471
1472
1473
1474
1475
1476
1477
1478
1479
1480
1481
1482
1483
1484
1485
1486
1487
1488
1489
1490
1491
1492
1493
1494
1495
1496
1497
1498
1499
1500
1501
1502
1503
1504
1505
1506
1507
1508
1509
1510
1511
1512
1513
1514
1515
1516
1517
1518
1519
1520
1521
1522
1523
1524
1525
1526
1527
1528
1529
1530
1531
1532
1533
1534
1535
1536
1537
1538
1539
1540
1541
1542
1543
1544
1545
1546
1547
1548
1549
1550
1551
1552
1553
1554
1555
1556
1557
1558
1559
1560
1561
1562
1563
1564
1565
1566
1567
1568
1569
1570
1571
1572
1573
1574
1575
1576
1577
1578
1579
1580
1581
1582
1583
1584
1585
1586
1587
1588
1589
1590
1591
1592
1593
1594
1595
1596
1597
1598
1599
1600
1601
1602
1603
1604
1605
1606
1607
1608
1609
1610
1611
1612
1613
1614
1615
1616
1617
1618
1619
1620
1621
1622
1623
1624
1625
1626
1627
1628
1629
1630
1631
1632
1633
1634
1635
1636
1637
1638
1639
1640
1641
1642
1643
1644
1645
1646
1647
1648
1649
1650
1651
1652
1653
1654
1655
1656
1657
1658
1659
1660
1661
1662
1663
1664
1665
1666
1667
1668
1669
1670
1671
1672
1673
1674
1675
1676
1677
1678
1679
1680
1681
1682
1683
1684
1685
1686
1687
1688
1689
1690
1691
1692
1693
1694
1695
1696
1697
1698
1699
1700
1701
1702
1703
1704
1705
1706
1707
1708
1709
1710
1711
1712
1713
1714
1715
1716
1717
1718
1719
1720
1721
1722
1723
1724
1725
1726
1727
1728
1729
1730
1731
1732
1733
1734
1735
1736
1737
1738
1739
1740
1741
1742
1743
1744
1745
1746
1747
1748
1749
1750
1751
1752
1753
1754
1755
1756
1757
1758
1759
1760
1761
1762
1763
1764
1765
1766
1767
1768
1769
1770
1771
1772
1773
1774
1775
1776
1777
1778
1779
1780
1781
1782
1783
1784
1785
1786
1787
1788
1789
1790
1791
1792
1793
1794
1795
1796
1797
1798
1799
1800
1801
1802
1803
1804
1805
1806
1807
1808
1809
1810
1811
1812
1813
1814
1815
1816
1817
1818
1819
1820
1821
1822
1823
1824
1825
1826
1827
1828
1829
1830
1831
1832
1833
1834
1835
1836
1837
1838
1839
1840
1841
1842
1843
1844
1845
1846
1847
1848
1849
1850
1851
1852
1853
1854
1855
1856
1857
1858
1859
1860
1861
1862
1863
1864
1865
1866
1867
1868
1869
1870
1871
1872
1873
1874
1875
1876
1877
1878
1879
1880
1881
1882
1883
1884
1885
1886
1887
1888
1889
1890
1891
1892
1893
1894
1895
1896
1897
1898
1899
1900
1901
1902
1903
1904
1905
1906
1907
1908
1909
1910
1911
1912
1913
1914
1915
1916
1917
1918
1919
1920
1921
1922
1923
1924
1925
1926
1927
1928
1929
1930
1931
1932
1933
1934
1935
1936
1937
1938
1939
1940
1941
1942
1943
1944
1945
1946
1947
1948
1949
1950
1951
1952
1953
1954
1955
1956
1957
1958
1959
1960
1961
1962
1963
1964
1965
1966
1967
1968
1969
1970
1971
1972
1973
1974
1975
1976
1977
1978
1979
1980
1981
1982
1983
1984
1985
1986
1987
1988
1989
1990
1991
1992
1993
1994
1995
1996
1997
1998
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
2024
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2031
2032
2033
2034
2035
2036
2037
2038
2039
2040
2041
2042
2043
2044
2045
2046
2047
2048
2049
2050
2051
2052
2053
2054
2055
2056
2057
2058
2059
2060
2061
2062
2063
2064
2065
2066
2067
2068
2069
2070
2071
2072
2073
2074
2075
2076
2077
2078
2079
2080
2081
2082
2083
2084
2085
2086
2087
2088
2089
2090
2091
2092
2093
2094
2095
2096
2097
2098
2099
2100
2101
2102
2103
2104
2105
2106
2107
2108
2109
2110
2111
2112
2113
2114
2115
2116
2117
2118
2119
2120
2121
2122
2123
2124
2125
2126
2127
2128
2129
2130
2131
2132
2133
2134
2135
2136
2137
2138
2139
2140
2141
2142
2143
2144
2145
2146
2147
2148
2149
2150
2151
2152
2153
2154
2155
2156
2157
2158
2159
2160
2161
2162
2163
2164
2165
2166
2167
2168
2169
2170
2171
2172
2173
2174
2175
2176
2177
2178
2179
2180
2181
2182
2183
2184
2185
2186
2187
2188
2189
2190
2191
2192
2193
2194
2195
2196
2197
2198
2199
2200
2201
2202
2203
2204
2205
2206
2207
2208
2209
2210
2211
2212
2213
2214
2215
2216
2217
2218
2219
2220
2221
2222
2223
2224
2225
2226
2227
2228
2229
2230
2231
2232
2233
2234
2235
2236
2237
2238
2239
2240
2241
2242
2243
2244
2245
2246
2247
2248
2249
2250
2251
2252
2253
2254
2255
2256
2257
2258
2259
2260
2261
2262
2263
2264
2265
2266
2267
2268
2269
2270
2271
2272
2273
2274
2275
2276
2277
2278
2279
2280
2281
2282
2283
2284
2285
2286
2287
2288
2289
2290
2291
2292
2293
2294
2295
2296
2297
2298
2299
2300
2301
2302
2303
2304
2305
2306
2307
2308
2309
2310
2311
2312
2313
2314
2315
2316
2317
2318
2319
2320
2321
2322
2323
2324
2325
2326
2327
2328
2329
2330
2331
2332
2333
2334
2335
2336
2337
2338
2339
2340
2341
2342
2343
2344
2345
2346
2347
2348
2349
2350
2351
2352
2353
2354
2355
2356
2357
2358
2359
2360
2361
2362
2363
2364
2365
2366
2367
2368
2369
2370
2371
2372
2373
2374
2375
2376
2377
2378
2379
2380
2381
2382
2383
2384
2385
2386
2387
2388
2389
2390
2391
2392
2393
2394
2395
2396
2397
2398
2399
2400
2401
2402
2403
2404
2405
2406
2407
2408
2409
2410
2411
2412
2413
2414
2415
2416
2417
2418
2419
2420
2421
2422
2423
2424
2425
2426
2427
2428
2429
2430
2431
2432
2433
2434
2435
2436
2437
2438
2439
2440
2441
2442
2443
2444
2445
2446
2447
2448
2449
2450
2451
2452
2453
2454
2455
2456
2457
2458
2459
2460
2461
2462
2463
2464
2465
2466
2467
2468
2469
2470
2471
2472
2473
2474
2475
2476
2477
2478
2479
2480
2481
2482
2483
2484
2485
2486
2487
2488
2489
2490
2491
2492
2493
2494
2495
2496
2497
2498
2499
2500
2501
2502
2503
2504
2505
2506
2507
2508
2509
2510
2511
2512
2513
2514
2515
2516
2517
2518
2519
2520
2521
2522
2523
2524
2525
2526
2527
2528
2529
2530
2531
2532
2533
2534
2535
2536
2537
2538
2539
2540
2541
2542
2543
2544
2545
2546
2547
2548
2549
2550
2551
2552
2553
2554
2555
2556
2557
2558
2559
2560
2561
2562
2563
2564
2565
2566
2567
2568
2569
2570
2571
2572
2573
2574
2575
2576
2577
2578
2579
2580
2581
2582
2583
2584
2585
2586
2587
2588
2589
2590
2591
2592
2593
2594
2595
2596
2597
2598
2599
2600
2601
2602
2603
2604
2605
2606
2607
2608
2609
2610
2611
2612
2613
2614
2615
2616
2617
2618
2619
2620
2621
2622
2623
2624
2625
2626
2627
2628
2629
2630
2631
2632
2633
2634
2635
2636
2637
2638
2639
2640
2641
2642
2643
2644
2645
2646
2647
2648
2649
2650
2651
2652
2653
2654
2655
2656
2657
2658
2659
2660
2661
2662
2663
2664
2665
2666
2667
2668
2669
2670
2671
2672
2673
2674
2675
2676
2677
2678
2679
2680
2681
2682
2683
2684
2685
2686
2687
2688
2689
2690
2691
2692
2693
2694
2695
2696
2697
2698
2699
2700
2701
2702
2703
2704
2705
2706
2707
2708
2709
2710
2711
2712
2713
2714
2715
2716
2717
2718
2719
2720
2721
2722
2723
2724
2725
2726
2727
2728
2729
2730
2731
2732
2733
2734
2735
2736
2737
2738
2739
2740
2741
2742
2743
2744
2745
2746
2747
2748
2749
2750
2751
2752
2753
2754
2755
2756
2757
2758
2759
2760
2761
2762
2763
2764
2765
2766
2767
2768
2769
2770
2771
2772
2773
2774
2775
2776
2777
2778
2779
2780
2781
2782
2783
2784
2785
2786
2787
2788
2789
2790
2791
2792
2793
2794
2795
2796
2797
2798
2799
2800
2801
2802
2803
2804
2805
2806
2807
2808
2809
2810
2811
2812
2813
2814
2815
2816
2817
2818
2819
2820
2821
2822
2823
2824
2825
2826
2827
2828
2829
2830
2831
2832
2833
2834
2835
2836
2837
2838
2839
2840
2841
2842
2843
2844
2845
2846
2847
2848
2849
2850
2851
2852
2853
2854
2855
2856
2857
2858
2859
2860
2861
2862
2863
2864
2865
2866
2867
2868
2869
2870
2871
2872
2873
2874
2875
2876
2877
2878
2879
2880
2881
2882
2883
2884
2885
2886
2887
2888
2889
2890
2891
2892
2893
2894
2895
2896
2897
2898
2899
2900
2901
2902
2903
2904
2905
2906
2907
2908
2909
2910
2911
2912
2913
2914
2915
2916
2917
2918
2919
2920
2921
2922
2923
2924
2925
2926
2927
2928
2929
2930
2931
2932
2933
2934
2935
2936
2937
2938
2939
2940
2941
2942
2943
2944
2945
2946
2947
2948
2949
2950
2951
2952
2953
2954
2955
2956
2957
2958
2959
2960
2961
2962
2963
2964
2965
2966
2967
2968
2969
2970
2971
2972
2973
2974
2975
2976
2977
2978
2979
2980
2981
2982
2983
2984
2985
2986
2987
2988
2989
2990
2991
2992
2993
2994
2995
2996
2997
2998
2999
3000
3001
3002
3003
3004
3005
3006
3007
3008
3009
3010
3011
3012
3013
3014
3015
3016
3017
3018
3019
3020
3021
3022
3023
3024
3025
3026
3027
3028
3029
3030
3031
3032
3033
3034
3035
3036
3037
3038
3039
3040
3041
3042
3043
3044
3045
3046
3047
3048
3049
3050
3051
3052
3053
3054
3055
3056
3057
3058
3059
3060
3061
3062
3063
3064
3065
3066
3067
3068
3069
3070
3071
3072
3073
3074
3075
3076
3077
3078
3079
3080
3081
3082
3083
3084
3085
3086
3087
3088
3089
3090
3091
3092
3093
3094
3095
3096
3097
3098
3099
3100
3101
3102
3103
3104
3105
3106
3107
3108
3109
3110
3111
3112
3113
3114
3115
3116
3117
3118
3119
3120
3121
3122
3123
3124
3125
3126
3127
3128
3129
3130
3131
3132
3133
3134
3135
3136
3137
3138
3139
3140
3141
3142
3143
3144
3145
3146
3147
3148
3149
3150
3151
3152
3153
3154
3155
3156
3157
3158
3159
3160
3161
3162
3163
3164
3165
3166
3167
3168
3169
3170
3171
3172
3173
3174
3175
3176
3177
3178
3179
3180
3181
3182
3183
3184
3185
3186
3187
3188
3189
3190
3191
3192
3193
3194
3195
3196
3197
3198
3199
3200
3201
3202
3203
3204
3205
3206
3207
3208
3209
3210
3211
3212
3213
3214
3215
3216
3217
3218
3219
3220
3221
3222
3223
3224
3225
3226
3227
3228
3229
3230
3231
3232
3233
3234
3235
3236
3237
3238
3239
3240
3241
3242
3243
3244
3245
3246
3247
3248
3249
3250
3251
3252
3253
3254
3255
3256
3257
3258
3259
3260
3261
3262
3263
3264
3265
3266
3267
3268
3269
3270
3271
3272
3273
3274
3275
3276
3277
3278
3279
3280
3281
3282
3283
3284
3285
3286
3287
3288
3289
3290
3291
3292
3293
3294
3295
3296
3297
3298
3299
3300
3301
3302
3303
3304
3305
3306
3307
3308
3309
3310
3311
3312
3313
3314
3315
3316
3317
3318
3319
3320
3321
3322
3323
3324
3325
3326
3327
3328
3329
3330
3331
3332
3333
3334
3335
3336
3337
3338
3339
3340
3341
3342
3343
3344
3345
3346
3347
3348
3349
3350
3351
3352
3353
3354
3355
3356
3357
3358
3359
3360
3361
3362
3363
3364
3365
3366
3367
3368
3369
3370
3371
3372
3373
3374
3375
3376
3377
3378
3379
3380
3381
3382
3383
3384
3385
3386
3387
3388
3389
3390
3391
3392
3393
3394
3395
3396
3397
3398
3399
3400
3401
3402
3403
3404
3405
3406
3407
3408
3409
3410
3411
3412
3413
3414
3415
3416
3417
3418
3419
3420
3421
3422
3423
3424
3425
3426
3427
3428
3429
3430
3431
3432
3433
3434
3435
3436
3437
3438
3439
3440
3441
3442
3443
3444
3445
3446
3447
3448
3449
3450
3451
3452
3453
3454
3455
3456
3457
3458
3459
3460
3461
3462
3463
3464
3465
3466
3467
3468
3469
3470
3471
3472
3473
3474
3475
3476
3477
3478
3479
3480
3481
3482
3483
3484
3485
3486
3487
3488
3489
3490
3491
3492
3493
3494
3495
3496
3497
3498
3499
3500
3501
3502
3503
3504
3505
3506
3507
3508
3509
3510
3511
3512
3513
3514
3515
3516
3517
3518
3519
3520
3521
3522
3523
3524
3525
3526
3527
3528
3529
3530
3531
3532
3533
3534
3535
3536
3537
3538
3539
3540
3541
3542
3543
3544
3545
3546
3547
3548
3549
3550
3551
3552
3553
3554
3555
3556
3557
3558
3559
3560
3561
3562
3563
3564
3565
3566
3567
3568
3569
3570
3571
3572
3573
3574
3575
3576
3577
3578
3579
3580
3581
3582
3583
3584
3585
3586
3587
3588
3589
3590
3591
3592
3593
3594
3595
3596
3597
3598
3599
3600
3601
3602
3603
3604
3605
3606
3607
3608
3609
3610
3611
3612
3613
3614
3615
3616
3617
3618
3619
3620
3621
3622
3623
3624
3625
3626
3627
3628
3629
3630
3631
3632
3633
3634
3635
3636
3637
3638
3639
3640
3641
3642
3643
3644
3645
3646
3647
3648
3649
3650
3651
3652
3653
3654
3655
3656
3657
3658
3659
3660
3661
3662
3663
3664
3665
3666
3667
3668
3669
3670
3671
3672
3673
3674
3675
3676
3677
3678
3679
3680
3681
3682
3683
3684
3685
3686
3687
3688
3689
3690
3691
3692
3693
3694
3695
3696
3697
3698
3699
3700
3701
3702
3703
3704
3705
3706
3707
3708
3709
3710
3711
3712
3713
3714
3715
3716
3717
3718
3719
3720
3721
3722
3723
3724
3725
3726
3727
3728
3729
3730
3731
3732
3733
3734
3735
3736
3737
3738
3739
3740
3741
3742
3743
3744
3745
3746
3747
3748
3749
3750
3751
3752
3753
3754
3755
3756
3757
3758
3759
3760
3761
3762
3763
3764
3765
3766
3767
3768
3769
3770
3771
3772
3773
3774
3775
3776
3777
3778
3779
3780
3781
3782
3783
3784
3785
3786
3787
3788
3789
3790
3791
3792
3793
3794
3795
3796
3797
3798
3799
3800
3801
3802
3803
3804
3805
3806
3807
3808
3809
3810
3811
3812
3813
3814
3815
3816
3817
3818
3819
3820
3821
3822
3823
3824
3825
3826
3827
3828
3829
3830
3831
3832
3833
3834
3835
3836
3837
3838
3839
3840
3841
3842
3843
3844
3845
3846
3847
3848
3849
3850
3851
3852
3853
3854
3855
3856
3857
3858
3859
3860
3861
3862
3863
3864
3865
3866
3867
3868
3869
3870
3871
3872
3873
3874
3875
3876
3877
3878
3879
3880
3881
3882
3883
3884
3885
3886
3887
3888
3889
3890
3891
3892
3893
3894
3895
3896
3897
3898
3899
3900
3901
3902
3903
3904
3905
3906
3907
3908
3909
3910
3911
3912
3913
3914
3915
3916
3917
3918
3919
3920
3921
3922
3923
3924
3925
3926
3927
3928
3929
3930
3931
3932
3933
3934
3935
3936
3937
3938
3939
3940
3941
3942
3943
3944
3945
3946
3947
3948
3949
3950
3951
3952
3953
3954
3955
3956
3957
3958
3959
3960
3961
3962
3963
3964
3965
3966
3967
3968
3969
3970
3971
3972
3973
3974
3975
3976
3977
3978
3979
3980
3981
3982
3983
3984
3985
3986
3987
3988
3989
3990
3991
3992
3993
3994
3995
3996
3997
3998
3999
4000
4001
4002
4003
4004
4005
4006
4007
4008
4009
4010
4011
4012
4013
4014
4015
4016
4017
4018
4019
4020
4021
4022
4023
4024
4025
4026
4027
4028
4029
4030
4031
4032
4033
4034
4035
4036
4037
4038
4039
4040
4041
4042
4043
4044
4045
4046
4047
4048
4049
4050
4051
4052
4053
4054
4055
4056
4057
4058
4059
4060
4061
4062
4063
4064
4065
4066
4067
4068
4069
4070
4071
4072
4073
4074
4075
4076
4077
4078
4079
4080
4081
4082
4083
4084
4085
4086
4087
4088
4089
4090
4091
4092
4093
4094
4095
4096
4097
4098
4099
4100
4101
4102
4103
4104
4105
4106
4107
4108
4109
4110
4111
4112
4113
4114
4115
4116
4117
4118
4119
4120
4121
4122
4123
4124
4125
4126
4127
4128
4129
4130
4131
4132
4133
4134
4135
4136
4137
4138
4139
4140
4141
4142
4143
4144
4145
4146
4147
4148
4149
4150
4151
4152
4153
4154
4155
4156
4157
4158
4159
4160
4161
4162
4163
4164
4165
4166
4167
4168
4169
4170
4171
4172
4173
4174
4175
4176
4177
4178
4179
4180
4181
4182
4183
4184
4185
4186
4187
4188
4189
4190
4191
4192
4193
4194
4195
4196
4197
4198
4199
4200
4201
4202
4203
4204
4205
4206
4207
4208
4209
4210
4211
4212
4213
4214
4215
4216
4217
4218
4219
4220
4221
4222
4223
4224
4225
4226
4227
4228
4229
4230
4231
4232
4233
4234
4235
4236
4237
4238
4239
4240
4241
4242
4243
4244
4245
4246
4247
4248
4249
4250
4251
4252
4253
4254
4255
4256
4257
4258
4259
4260
4261
4262
4263
4264
4265
4266
4267
4268
4269
4270
4271
4272
4273
4274
4275
4276
4277
4278
4279
4280
4281
4282
4283
4284
4285
4286
4287
4288
4289
4290
4291
4292
4293
4294
4295
4296
4297
4298
4299
4300
4301
4302
4303
4304
4305
4306
4307
4308
4309
4310
4311
4312
4313
4314
4315
4316
4317
4318
4319
4320
4321
4322
4323
4324
4325
4326
4327
4328
4329
4330
4331
4332
4333
4334
4335
4336
4337
4338
4339
4340
4341
4342
4343
4344
4345
4346
4347
4348
4349
4350
4351
4352
4353
4354
4355
4356
4357
4358
4359
4360
4361
4362
4363
4364
4365
4366
4367
4368
4369
4370
4371
4372
4373
4374
4375
4376
4377
4378
4379
4380
4381
4382
4383
4384
4385
4386
4387
4388
4389
4390
4391
4392
4393
4394
4395
4396
4397
4398
4399
4400
4401
4402
4403
4404
4405
4406
4407
4408
4409
4410
4411
4412
4413
4414
4415
4416
4417
4418
4419
4420
4421
4422
4423
4424
4425
4426
4427
4428
4429
4430
4431
4432
4433
4434
4435
4436
4437
4438
4439
4440
4441
4442
4443
4444
4445
4446
4447
4448
4449
4450
4451
4452
4453
4454
4455
4456
4457
4458
4459
4460
4461
4462
4463
4464
4465
4466
4467
4468
4469
4470
4471
4472
4473
4474
4475
4476
4477
4478
4479
4480
4481
4482
4483
4484
4485
4486
4487
4488
4489
4490
4491
4492
4493
4494
4495
4496
4497
4498
4499
4500
4501
4502
4503
4504
4505
4506
4507
4508
4509
4510
4511
4512
4513
4514
4515
4516
4517
4518
4519
4520
4521
4522
4523
4524
4525
4526
4527
4528
4529
4530
4531
4532
4533
4534
4535
4536
4537
4538
4539
4540
4541
4542
4543
4544
4545
4546
4547
4548
4549
4550
4551
4552
4553
4554
4555
4556
4557
4558
% TeX Live documentation.  Originally written by Sebastian Rahtz and
% Michel Goossens, now maintained by Karl Berry and others.
% Public domain.

% Permission is granted to copy, distribute and/or modify this
% translation under the terms of the adapted version of FreeBSD
% documentation licence.
%
% Дистрибуција овог превода дозвољена је под условима прилагођене
% варијанте FreeBSD Documentation License. Tекст лиценце je прилагођен
% техничким карактеристикама ове документације.
%
%   http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses
%   http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html

% ----------------------------------------------------------------------
% Serbian translation of TeX Live Guide: TeX Live 2020.
% Copyright (C) 2010--2020
%   Nikola Lečić <nikola.lecic@anthesphoria.net> (the translator).
%
% Redistribution and use in source (LuaLaTeX code) and `compiled'
% forms (XDV, SGML, HTML, PDF, PostScript, RTF and so forth) with or
% without modification, are permitted provided that the following
% conditions are met:
%
% * Redistributions of source code (LuaLaTeX code) must retain the above
%   copyright notice, this list of conditions and the following
%   disclaimer as the first lines of the source file unmodified.
%
% * Redistributions in `compiled' form (transformed to other DTDs,
%   converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must
%   reproduce the above copyright notice, this list of conditions and
%   the following disclaimer in the documentation and/or other
%   materials provided with the distribution.
%
% THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR `AS IS' AND ANY
% EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE
% IMPLIED WARRANTIES OF MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR
% PURPOSE ARE DISCLAIMED. IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE
% FOR ANY DIRECT, INDIRECT, INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR
% CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF
% SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF USE, DATA, OR PROFITS; OR
% BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON ANY THEORY OF LIABILITY,
% WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT (INCLUDING NEGLIGENCE
% OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF THIS
% DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE.
% ----------------------------------------------------------------------

% See README-SR.txt for the technical details specific to this
%   translation.

% Revision history:
% 2020/03/27: fot TeX Live 2020: English screenshots,
%             = texlive-en.tex r54188
% 2019/10/22: for TeX Live 2019, post festum;
%             = texlive-en.tex r51878.
% 2018/04/08: = texlive-en.tex r47434.
% 2018/04/07: a typo.
% 2018/04/03: = texlive-en.tex r47197.
% 2017/05/14: = texlive-en.tex r44317.
% 2017/05/11: for TeX Live 2017: switching to LuaLaTeX, a lot
%             of tidying up, new screenshots;
%             = texlive-en.tex r44250.
% 2016/05/17: = texlive-en.tex r41185.
% 2016/05/12: = texlive-en.tex r40981.
% 2016/05/02: for TeX Live 2016: new screenshots, reformatting TOC;
%             = texlive-en.tex r40820.
% 2015/05/06: = texlive-en.tex r37205.
% 2015/05/03: for TeX Live 2015: new screenshots;
%             = texlive-en.tex r37109.
% 2014/05/16: some rewording; updated screenshots.
% 2014/05/06: for TeX Live 2014: new screenshots;
%             = texlive-en.tex r33865.
% 2013/05/17: for TeX Live 2013: new screenshots;
%             = texlive-en.tex r30494.
% 2012/06/02: for TeX Live 2012: new screenshots;
%             = texlive-en.tex r26703.
% 2011/06/14: = texlive-en.tex r22906; screenshots updated.
% 2011/06/07: small corrections.
% 2011/06/05: first version for TeX Live 2011; new screenshots;
%             = texlive-en.tex r22709.
% 2010/07/17: New localised screenshots;
%             a small adjustment for new screenshot.
% 2010/07/14: = texlive-en.tex r19386.
% 2010/07/13: = texlive-en.tex r19386.
% 2010/07/07: = texlive-en.tex r19168.
% 2010/07/06: fixed typos, some better wording; = texlive-en.tex r19168.
% 2010/06/22: first revision to be included into the TL SVN trunk. The
%             translated text is equivalent to texlive-en.tex r19070.
% ----------------------------------------------------------------------

\documentclass{article}
\let\tldocenglish=0 % for live4ht.cfg
\usepackage{texlive-sr}

\begin{document}
% Different font; we want to change geometry a bit, plus
%   we want footnotes etc.:
\newgeometry{hscale=0.75,lines=57,vmarginratio=10:8}
\setlength{\droptitle}{-3em}

\title{%
  \huge \textit{\TeX\ Live 2020: Приручник}%
    \protect\footnote{\textserbian{Превод текста: \textenglish{Karl Berry
    (ed.), \emph{The \TL{} Guide: \TL{} 2020}}. Ова верзија превода је
    еквивалент \TeX\ \tmpbox{ко\char"0302 да} из фајла
    \hbox{\file{texlive-en.tex}}, SVN r54188. Услови под којима
    можете да користите овај превод дати су на крају документа, као
    и у фајлу \hbox{\file{texlive-sr.tex}}.}}%
}

\author{%
  Карл Бери, уредник\\[.8mm]
  \url{https://tug.org/texlive/}\\[5.0mm]
  \small{\textit{превод на српски језик}}\\[.9mm]
  \small{Никола Лечић}\\
  \scriptsize{\protect\email{nikola.lecic@anthesphoria.net}}
}

\date{март 2020}

\maketitle
\tableofcontents

\vfill
\pagebreak

\section{Увод}
\label{sec:intro}

\subsection{\protect\TeX\protect\ Live и \protect\TeX\protect\ Collection}

У овом документу су описане главне могућности софтверске дистрибуције
\TL{}, која се састоји од \TeX{}-а и програма који су повезани са њим,
и која се прави за \GNU/Linux и друге варијанте Unix-а, \MacOSX и
\Windows{}.

\TL{} се може преузети са Интернета или добити преко \TK{} \DVD-ја
који групе корисника \TeX{}-а дистрибуирају својим члановима, и на
разне друге начине. Одељак \ref{sec:tl-coll-dists} укратко описује
садржај \DVD-ја. \TL{} и \TK{} су резултат удружених напора многих
група корисника \TeX{}-а. Овај документ описује пре свега
\tmpbox{са\char"0302 м} \TL{}.

У \TL{} су укључени програми \TeX{}, \LaTeXe{}, \ConTeXt, \MF, \MP,
\BibTeX{} и многи други, обимна колекција макроа, фонтова и
документације, као и подршка за припрему текста на много разних
писама и језика из свих делова света.

Кратак преглед најважнијих промена у овом издању \TL{}-а налази се на
крају документа, у одељку~\ref{sec:history}
(стр.~\pageref{sec:history}).


\htmlanchor{platforms}
\subsection{Подржани оперативни системи}
\label{sec:os-support}

\TL{} садржи унапред компајлиране програме за многе варијанте Unix-а,
укључујући \GNU/Linux и \MacOSX. Такође, ту су и верзије програма за
Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибуцију, програми се могу
компајлирати и на платформама\footnote{\textserbian{\emph{Платформа}
представља комбинацију архитектуре и оперативног система: нпр.
оперативни систем FreeBSD који ради на 64-битном Intel
или AMD процесору јесте платформа по имену
\pkgname{amd64-freebsd}. Развојни тим \TL{}-a се одлучио да овом
изразу да\char"0302\ предност у односу на израз „оперативни систем“ и
ми ћемо следити ту одлуку колико је то могуће, мада не у свим
случајевима (пре свега у српском преводу програма\char"0304\
\prog{install-tl} и \prog{tlmgr}, у којима би употреба израза
\emph{архитектура} могла лако да збуни корисника пошто тамо није
могуће дати овакво објашњење) --- \emph{прим. прев.}}} за које немамо
унапред припремљене бинарне фајлове.

Што се тиче \Windows{}-а, подржани су само \Windows{}~7
и касније верзије. \Windows{} \textenglish{Vista} ће са
великом вероватноћом и даље радити за највећи број ствари. На 
\Windows{}-у~XP и старијим верзијама, међутим, \TL{} нећете
моћи ни да инсталирате. \TL{} не садржи
посебне 64-битне програме за \Windows{}; уместо тога, 32-битни
програми би требало да раде на 64-битним системима.

Погледајте одељек~\ref{sec:tl-coll-dists} ако Вам је потребно више
информација о алтернативним решењима за \Windows{} и \MacOSX.


\subsection{Основна инсталација \protect\TL{}-а}
\label{sec:basic}

\TL{} се може инсталирати са \DVD{}-ја или преко Интернета
(\url{https://tug.org/texlive/acquire.html}). Сам програм за
инсталацију који ради преко мреже је мали и скида све што је задато
са Интернета.

Програм за инсталацију са \DVD{}-ја Вам омогућава да инсталирате
\TL{} на локални диск. \TL{} се не може директно покретати са
\DVD{}-ја (као ни из \DVD{} \code{.iso} одраза), али зато можете да
припремите преносиву радну верзију на нпр. USB-диску
(погледајте одељак~\ref{sec:portable-tl}). Инсталација је детаљно
описана у одељцима који следе (стр.~\pageref{sec:install}); укратко,
поступак изгледа овако:

\begin{itemize*}

\item Инсталациона скрипта се зове \prog{install-tl}. Она може да
  ради у графичком режиму ако се позове са опцијом \code{-gui} 
  (подразумевани режим на   Win\-\hbox{dows-у}, 
  у текстуалном режиму ако се позове са \code{-gui=text} 
  (подразумевани режим на свим другим системима). На операционим 
  системима сродним Unix-у и даље су доступни Perl/Tk и „wizard“ 
  режими (ако је Perl/Tk инсталиран); одељак \ref{sec:wininst} 
  садржи још неколико важних информација које се
  тичу \Windows{}-а.

\item Један од инсталираних програма је и \TL\ Manager, који се позива
  помоћу \prog{tlmgr}. Као и програм за инсталацију, он може да се
  користи и у графичком (\GUI{}) и у текстуалном режиму. Можете га
  користити да инсталирате и деинсталирате пакете и да обавите разне
  конфигурационе задатке.

\end{itemize*}


\htmlanchor{security}
\subsection{На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности}
\label{sec:security}

Према нашем најдубљем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који
чине језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви).
Међутим, допунски програми који су укључени у \TeX\ Live нису нужно
на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да
будете опрезни када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне
податке; најсигурније што можете да урадите јесте да то увек радите у
новом поддиректоријуму или да користите \code{chroot}.

Потреба за опрезом је нарочито важна на \Windows{}-у, пошто
\Windows{} обично тражи програме у текућем директоријуму пре него на
било ко другом месту, без обзира на путању за претрагу коју задаје
корисник. Ово отвара широку лепезу могућности\char"0304\ за напад. Ми
смо санирали многе сигурносне пропусте, али неки превиди су без сумње
и даље ту, нарочито у програмима који нам долазе са стране. Стога
препоручујемо да проверите да ли радни директоријум садржи сумњиве,
пре свега извршне фајлове (бинарне или скрипте). Њих обично нема, и
свакако не би требало да се створе обичном обрадом неког документа.

Коначно, \TeX\ (и пратећи програми) често стварају нове фајлове када
обрађују документ, што је особина која се може злоупотребити на много
разних начина. Да поновимо, обрада непознатих докумената у новом
поддиректоријуму је најсигурније што можете да урадите.

Осим тога, важно је и проверити да ли је преузети материал идентичан
материјалу са сервера. Програм \prog{tlmgr} (section~\ref{sec:tlmgr})
аутоматски обавља криптографску верификацију преузетог материјала
уколико је доступан \prog{gpg} (GNU Privacy Guard); \prog{gpg} се не
дистрибуира у оквиру \TL{}; погледајте
\url{https://texlive.info/tlgpg/}.

\subsection{Помоћ у раду}
\label{sec:help}

Заједница корисника \TeX{}-а је активна и пријатељски расположена,
тако да се и на најозбиљнија питања на крају нађе одговор. Међутим,
ова подршка је неформалне природе будући да долази од
волонтера\char"0304\ и случајних читалаца мејлинг-листа, тако да је
нарочито важно да „урадите домаћи задатак“ пре него што нешто питате.
(Ако више волите загарантовану комерцијалну подршку, можете се у
потпуности одрећи \TL{}-а и купити одговарајући систем; на страници
\url{https://tug.org/interest.html#vendors} постоји списак таквих
продаваца.)

Ово је листа расположивих ресурса датих отприлике редоследом по коме
препоручујемо да их користите:

\begin{description}
\item [Страница за почетнике] Ако сте нови у \TeX-у, страница
\url{https://tug.org/begin.html} нуди кратак увод у систем.

\item [\TeX{} FAQ] (питања везана за \TeX{} која се често
постављају) представља огромну збирку одговора на све врсте питања,
од најосновнијих до најсложенијих. Та збирка је укључена у \TL{} и
налази се у директоријуму
\OnCD{texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/}, а доступна је и
на Интернету преко \url{https://texfaq.org}. Молимо Вас да
одговоре прво овде потражите.

\item [\TeX{} Catalogue] (\TeX{}-каталог) Ако тражите неки специфичан
пакет, фонт или програм, \TeX{}-каталог је место на коме треба
отпочети претрагу. То је огромна колекција свих ствари које имају
везе са \TeX{}-ом. Погледајте
\url{https://ctan.org/pkg/catalogue/}.

\item [\TeX{} ресурси на Интернету] Интернет-страница
\url{https://tug.org/interest.html} садржи многе линкове који имају
везе са \TeX{}-ом, нарочито на бројне књиге, приручнике и чланке о
свим аспектима система.

\item [базе знања и помоћ] Најважнија места на којима можете потражити
  информације о \TeX-у су портали \url{https://latex.org} (форум корисника
  \LaTeX{}-a) и \url{https://tex.stackexchange.com} (сајт са питањима и 
  одговорима посвећеним \TeX-у који одржавају сами корисници),
  Usenet група \url{news:comp.text.tex} и мејлинг-листа
  \email{texhax@tug.org}.
  Архиве ових ресурса садрже велики број питања и одговора
  прикупљених током много година; претраживе архиве доступне
  су преко \url{http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics} и
  \url{https://tug.org/mail-archives/texhax}. Такође, обична претрага
  Интернета никад није наодмет.

\item [постављање питања] Ако не можете да пронађете одговор,
  можете да поставите питање директно на порталима
  \url{https://latex.org} и \url{https://tex.stackexchange.com/},
  или на \dirname{comp.text.tex} помоћу
  Google-овог или сопственог newsreader-а, а такође и на мејлинг-листи
  \email{texhax@tug.org} путем електронске поште. Пре него што поставите 
  питање, \emph{молимо Вас} да прочитате овај текст из FAQ колекције 
  како бисте увећали шансе да добијете користан одговор:
  \url{https://texfaq.org/FAQ-askquestion}.

\item [подршка везана за \TL{}] Ако желите да пријавите грешку или
  ако имате предлоге и коментаре везане за дистрибуцију, инсталацију
  или документацију \TL{}-а, мејлинг-листа је \email{tex-live@tug.org}.
  Међутим, ако се Ваше питање тиче употребе неког посебног програма
  укљученог у \TL{}, молимо Вас да пишете особи која тренутно одржава
  тај програм или на одговарајућу мејлинг-листу. Врло често, покретање
  програма са параметром \code{-{}-help} даје адресу на коју треба
  пријавити грешке.

\end{description}

С друге стране, ту је пружање помоћи онима који постављају питања. 
Поменути ресурси су отворени за сваког, па стога будите слободни да се 
прикључите; почните да читате и помозите где можете.


% don't use \TL so the \uppercase in the headline works.  Also so
% tex4ht ends up with the right TeX.  Likewise the \protect's.
\section{Преглед \protect\TeX\protect\ Live{}-а}
\label{sec:overview-tl}

Овај одељак описује садржај дистрибуције \TK{} и њеног саставног дела, \TL{}-а.


\subsection{\protect\TeX\protect\ Collection: \protect\TL,
  pro\protect\TeX{}t, Mac\protect\TeX}
\label{sec:tl-coll-dists}

\TK{} \DVD{} обухвата:

\begin{description}

\item [\TL] Комплетан \TeX{} систем који се може инсталирати на диск.
  Интернет-страница: \url{https://tug.org/texlive/}.

\item [Mac\TeX] Варијанта \TL{}-а за \MacOSX (Apple сада овај систем
  назива macOS, али ми ћемо у овом документу наставити да користимо
  старо име); укључује инсталациони програм писан специјално за 
  \MacOSX\ и још неке Mac апликације.
  Интернет-страница: \url{https://tug.org/mactex/}.

\item [pro\TeX{}t] Рађен као проширење \Windows{} дистрибуције
  \MIKTEX, \ProTeXt\ укључује неколико допунских алатки и
  поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независан од \TL{}-а
  и има сопствена упутства за инсталацију. Интернет-страница:
  \url{https://tug.org/protext}.

\item [CTAN] Сајт-копија (mirror) репозиторијума \CTAN{}
  (\url{http://www.ctan.org/}).

\end{description}

Лиценце које одређују услове умножавања \CTAN{}-а и пакета
  \pkgname{protext} нису нужно исте као у \TL{}-у, па стога будите
  опрезни када их редистрибуирате или преправљате.


\subsection{\protect\TL{}: директоријуми највишег нивоа}
\label{sec:tld}

Ево списка и кратких описа директоријума\char"0304\ највишег нивоа у
\TL{} инсталацији:

\begin{ttdescription}
\item[bin] Програми \TeX{} система, груписани по платформама.
%
\item[readme-*.dir] Кратак преглед \TL{}-a и корисни линкови на
  разним језицима, у \HTML{} и текстуалном формату.
%
\item[source] Изворни \tmpbox{ко\char"0302 д} свих програма који су укључени у
  \TL{}, укључујући средишње \TeX{} дистрибуције засноване на
  \Webc{}-у.
%
\item[texmf-dist] Главни директоријум. Погледајте опис променљиве
  \dirname{TEXMFDIST} у следећем одељку.
%
\item[tlpkg] Скрипте, програми и подаци потребни за одржавање
  инсталације, као и фајлови специфични за \Windows{}.
\end{ttdescription}

Што се тиче документације, од помоћи може да буде исцрпна колекција
линкова у фајлу \OnCD{doc.html}, који се налази у директоријуму највишег
нивоа. Документација за готово све (пакети, формати, фонтови, приручници
за програме, man-странице, Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}.
Документација за \TeX\ пакете и формате налази се у
\dirname{texmf-dist/doc}. Можете да употребите програм \cmdname{texdoc}
ако желите да пронађете било који део документације.

Документација о самој дистрибуцији \TL\ налази се у
\dirname{texmf/doc/texlive} и доступна је на неколико језика:

\begin{itemize*}
\item{енглески:} \OnCD{texmf-dist/doc/texlive/texlive-en}
\item{италијански:} \OnCD{texmf-dist/doc/texlive/texlive-it}
\item{јапански:} \OnCD{texmf-dist/doc/texlive/texlive-ја}
\item{кинески:} \OnCD{texmf-dist/doc/texlive/texlive-zh-cn}
\item{немачки:} \OnCD{texmf-dist/doc/texlive/texlive-de}
\item{пољски:} \OnCD{texmf-dist/doc/texlive/texlive-pl}
\item{руски:} \OnCD{texmf-dist-dist/doc/texlive/texlive-ru}
\item{српски:} \OnCD{texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr} (овај документ)
\item{француски:} \OnCD{texmf-dist/doc/texlive/texlive-fr}
\item{чешки и словачки:} \OnCD{texmf-dist/doc/texlive/texlive-cz}
\item{шпански:} \OnCD{texmf-dist/doc/texlive/texlive-es}
\end{itemize*}


\subsection{Садржај директоријума texmf}
\label{sec:texmftrees}

Овај одељак даје списак унапред дефинисаних променљивих које одређују
распоред података унутар директоријума texmf, сврху којој служе, као
и њихов подразумевани положај и својства унутар \TL{}-а. Команда
\texttt{tlmgr~conf} приказује вредности ових променљивих тако да лако
можете да видите на који директоријум (дрво) на Вашој инсталацији оне
упућују.

Сви ови директоријуми (дрвета), укључујући и лични, треба да поштују
\TDS\ (\emph{структуру \TeX{} директоријума}, односно \TeX{}
\textenglish{Directory Structure} --- \url{https://tug.org/tds}), са
свим безбројним поддиректоријумима карактеристичним за њу, иначе може
да се деси да се неки фајлови не могу пронаћи.
Одељак~\ref{sec:local-personal-macros}
(стр.~\pageref{sec:local-personal-macros}) детаљно се бави овом темом.
Претрага се врши од последњег наведеног директоријума уназад. Другим
речима, претрага се завршава ако је фајл пронађен у директоријуму
који је наведен касније у листи.


\begin{ttdescription}
\item [TEXMFDIST] Дрво које садржи готово све фајлове оригиналне
  дистрибуције: конфигурационе фајлове, помоћне скрипте, пакете,
  фонтове, итд. (Најважнији изузетак су програми који зависе од
  операционог система, и који су смештени у паралелни директоријум
  \code{bin/}.)
\item [TEXMFSYSVAR] (Глобално важеће) дрво које користе
  \verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+, \verb+fmtutil-sys+ и
  \verb+tlmgr+ за чување (кешираних) података које разни програми
  користе током рада, као што су формати и мапе.
\item [TEXMFSYSCONFIG] (Глобално важеће) дрво које користе апликације
  \verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+ за
  чување измењених конфигурационих података.
\item [TEXMFLOCAL] Дрво које администратори могу да користе за
  инсталацију додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; садржај
  овог дрвета важи за цео систем.
\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници могу да користе за своје личне
  инсталације додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; вредност
  ове променљиве динамички се прилагођава положају личног директоријума
  сваког појединог корисника.
\item [TEXMFVAR] (Лично корисниково) дрво у коме апликације
  \verb+updmap-user+ и \verb+fmtutil-user+ чувају
  аутоматски направљене (кеширане) податаке које разни
  програми користе током рада, као што су формати и мапе.
\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које апликације
  \verb+texconfig+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+ користе за чување
  измењених конфигурационих података.
\item [TEXMFCACHE] Дрво (или више дрвета) које \ConTeXt\ MkIV и
  \LuaLaTeX{} користе за чување (кешираних) радних података.
  Подразумевана вредност ове променљиве је \code{TEXMFSYSVAR}, а ако
  се тамо не могу уписивати подаци, онда се узима вредност
  \code{TEXMFVAR}.
\end{ttdescription}

Подразумевана структура директоријума изгледа овако:
\begin{description}
  \item[корен система] може да садржи више различитих издања \TL{}-а
    (подразумевано место на Unix-има je \texttt{/usr/local/texlive}):
  \begin{ttdescription}
    \item[2019] Претходно издање.
    \item[2020] Тренутно издање.
    \begin{ttdescription}
      \item [bin] ~
      \begin{ttdescription}
        \item [i386-freebsd\ \ \ \ ]        програми за FreeBSD
        \item [i386-linux\ \ \ \ \ \ ]      програми за \GNU/Linux
        \item [...]
        \item [universal-darwin]            програми за \MacOSX
        \item [x86\_64-darwin\ \ \ ]        програми за \MacOSX
        \item [win32\ \ \ \ \ \ \ \ \ \ \ ] програми за \Windows{}
      \end{ttdescription}
      \item [texmf-dist\ \ ]    \envname{TEXMFDIST} и \envname{TEXMFMAIN}
      \item [texmf-var \ \ ]    \envname{TEXMFSYSVAR}, \envname{TEXMFCACHE}
      \item [texmf-config]      \envname{TEXMFSYSCONFIG}
    \end{ttdescription}
    \item [texmf-local] \envname{TEXMFLOCAL}, заједнички за сва издања.
  \end{ttdescription}
  \item[корисников лични директоријум] (\texttt{\$HOME} или
    \texttt{\%USERPROFILE\%})
    \begin{ttdescription}
      \item[.texlive2019] Лични направљени и конфигурациони подаци за
        претходно издање.
      \item[.texlive2020] Лични направљени и конфигурациони подаци за
        тренутно издање.
      \begin{ttdescription}
        \item [texmf-var\ \ \ ] \envname{TEXMFVAR}, \envname{TEXMFCACHE}
        \item [texmf-config]  \envname{TEXMFCONFIG}
      \end{ttdescription}
    \item[texmf] \envname{TEXMFHOME} Лични макрои итд.
  \end{ttdescription}
\end{description}


\subsection{Проширења \protect\TeX-а}
\label{sec:tex-extensions}

Кнутов [Knuth] оригинални \TeX{} је замрзнут: осим ретких поправки
грешака, у њега се не уносе никакве исправке. Изворни \TeX{} је још
увек присутан у \TL-у као програм \prog{tex}, и тако ће и остати у
будућности. \TL{} садржи неколико проширених варијанти \TeX-а
(познатих као \TeX\ engines --- „\TeX\ мотори“):

\begin{description}

\item [\eTeX] додаје неколико нових примитива\char"0304\
  \label{text:etex} (којe се односе на проширење макроа, читање
  симбола\char"0304, класе ознака, додатне могућности за отклањање
  грешака и још пуно тога), као и проширење звано \TeXXeT{} које
  служи за припрему докумената са садржајем на језицима који се пишу
  са лева на десно, уз оне који се пишу са десна на лево.
  У подразумеваном режиму, \eTeX{} је 100\% компатибилан са стандардним
  \TeX-ом. Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf}.

\item [pdf\TeX] је изграђен на проширењима које је донео \eTeX,
  додајући на њих подршку за прављење докумената директно у PDF
  формату (поред уобичајеног \dvi{}) и много проширења невезаних за
  излаз. Ово је програм који се користи за већину формата, као што су
  \prog{etex}, \prog{latex}, \prog{pdflatex}. Интернет страница
  пројекта је \url{http://www.pdftex.org/}. Упутство за употребу је
  \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf}, а примери који
  демонстрирају неке од његових могућности налазе се у
  \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/samplepdftex/samplepdf.tex}.

\item [\LuaTeX] је предвиђен да буде наследник pdf\TeX-а, и углавном
  је (мада не у потпуности) компатибилан са својим претходницима.
  Намера је такође да он буде функционални надскуп Aleph-а (погледајте
  ниже), премда нема намере да се подржи савршена компатибилност.
  Уграђени интерпретер језика Lua (\url{https://www.lua.org/}) омогућава
  елегантна решења за многе тешко решиве проблеме у \TeX{}-у. Када се
  позива као \filename{texlua}, функционише као самостални Lua
  интерпретер и као такав је у употреби унутар \TL-а.
  Интернет-страница пројекта је \url{http://www.luatex.org/} а
  приручник је \OnCD{texmf-dist/doc/luatex/base/luatex.pdf}.

\item [\XeTeX] додаје подршку за унос текста према Unicode
  стандарду уз употребу OpenType фонтова; \XeTeX\ може да користи
  фонтове који већ постоје на систему; ова подршка је урађена уз
  употребу спољних библиотека. Погледајте \url{https://tug.org/xetex}.

\item [\OMEGA\ (Omega)] је заснован на Unicode стандарду (сваки знак
  заузима 16 бита), па стога подржава рад са скоро свим светским
  писмима у исто време. Он подржава и тзв. „\OMEGA{} процесе превођења“
  („\textenglish{\OMEGA{}~Translation Processes}“ --- OTP) за
  извођење сложених транформација над произвољним улазом. Omega није
  више укључен у \TL{} као одвојени програм; одржавамо само Aleph
  (погледајте испод).

\item [Aleph] комбинује проширења која су донели \OMEGA\ и \eTeX.
  Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base}.

\end{description}


\subsection{Други истакнути програми у \protect\TL}

Ево неколико других важних програма који су укључени у \TL{} и који
се често користе:

\begin{cmddescription}
\itemsep=-.2em
\item [bibtex, biber] подршка за прављење библиографија\char"0304.
\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса\char"0304.
\item [dvips] пребацује \dvi{} формат у \PS{}.
\item [xdvi] програм за приказивање \dvi{} формата у графичком
  систему X (X Window System).
\item [dviconcat, dviselect] рад са документима у \dvi{} формату.
\item [dvipdfmx] пребацује \dvi{} у PDF; служи као
  алтернатива приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено у претходном одељку).
\item [psselect, psnup\ldots{}] алатке за баратање \PS{} документима.
\item [pdfjam, pdfjoin\ldots{}] алатке за баратање PDF документима.
\item [context, mtxrun] програми за Con\TeX{}t и PDF.
\item [htlatex, \ldots] \cmdname{tex4ht}: конвертор из \AllTeX{} у
  HTML, XML и друге формате.

конвертор из \TeX{}-а у HTML, XML и
  много других формата.
\end{cmddescription}


\htmlanchor{installation}
\section{Инсталација}
\label{sec:install}


\subsection{Покретање инсталационог програма}
\label{sec:inst-start}

За почетак, потребан Вам је \TK{} \DVD{} или програм за инсталирање
\TL{}-а преко Интернета (\textenglish{net installer}). Пронађите
инсталациону скрипту: она се зове \filename{install-tl} на Unix-има,
а \filename{install-tl-windows.bat} на \Windows{}-у. На страници
\url{https://tug.org/texlive/acquire.html} налазе се додатне информације
како можете да дођете до софтвера.

\begin{description}
\item [Net installer, .zip или .tar.gz:] Скините га са \CTAN-а, налази
  се у директоријуму \dirname{systems/texlive/tlnet}; преко путање
  \url{http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet} требало би да
  будете аутоматски пребачени на географски најближи сајт-копију (mirror)
  који садржи најновије верзије целокупног садржаја. Можете да преузмете
  \filename{install-tl.zip}, који се може користити и под Unix-ом и под
  \Windows{}-ом, или значајно мањи \filename{install-unx.tar.gz} (само
  за Unix). Када распакујете фајл који сте преузели, у поддиректоријуму
  \dirname{install-tl} наћи ћете фајлове \filename{install-tl} и
  \filename{install-tl-windows.bat}.

\item [Net installer, \Windows{} .exe:] Скините га са \CTAN-а као и у
  претходном случају, и покрените двоструким кликом миша. Покренуће се
  иницијални инсталер; погледајте слику~\ref{fig:nsis}. Он нуди две
  опције: „Инсталирај“ („\textenglish{Install}“) и „Само распакуј“ 
  („\textenglish{Unpack only}“).

\item [\TeX{} Collection \DVD:] Уђите у директоријум \dirname{texlive}
  на \DVD-ју. На \Windows{}-у се инсталациони програм обично сам
  покреће када убаците \DVD. \DVD можете добити ако постанете члан неке
  групе корисника \TeX-а (наша срдачна препорука да урадите тако,
  погледајте \url{https://tug.org/usergroups.html}), тако што ћете га
  купити (\url{https://tug.org/store}), или тако што ћете сами нарезати
  \ISO\ фајл. На већини система можете и да директно приступите
  садржају \ISO{} одраза („\textenglish{mount}“). Ако после инсталације
  преко \DVD{}-ја или \ISO{} одраза желите да наставите са надоградњама
  преко Интернета, погледајте одељак~\ref{sec:dvd-install-net-updates}.

\end{description}

\begin{figure}[tb]
\begin{center}
\tlpng{nsis_installer}{.6\linewidth}
  \caption{Иницијални прозор .exe инсталера на \Windows{}-у}\label{fig:nsis}
\end{center}
\end{figure}

Без обзира на то који извор користите, покреће се један исти инсталер.
Највидљивија разлика је то што преко мреже („\textenglish{Net
installer}“) добијате пакете који су доступни у том тренутку. За
разлику од тога, \DVD{} и \ISO{} фајлови се не освежавају у периоду
између главних издања.

Ако за преузимање са Интернета морате да користите прокси, треба да у
сагласности са њим подесите фајл \filename{~/.wgetrc}, одговарајуће
системске променљиве програма \prog{Wget}
(\url{https://www.gnu.org/software/wget/manual/html_node/Proxies.html}),
или било који еквивалентни програм који вам одговара. Ово нема
никаквог значаја ако инсталирате са \DVD{}-ја или из \ISO{} фајла.

Наредни одељци детаљно објашњавају како се инсталациони програм
користи.

\subsubsection{Unix}

Од сада па надаље, \texttt{>} означава „промпт“ („shell prompt“); оно
што уноси корисник приказано је \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}.
Скрипта \prog{install-tl} је написана у језику Perl.
Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа
овако:
\begin{alltt}
> \Ucom{perl /путања/до/програма/за/инсталацију/install-tl}
\end{alltt}
(Уместо тога, можете је просто позвати са \Ucom{perl
/путања/до/инсталера/install-tl} ако је скрипта извршни фајл --- има
„права на извршавање“, речено Unix језиком --- итд; нећемо понављати
све ове варијације.) Може се десити да је потребно да повећате прозор
свог терминала како би у њега стао цео садржај програма
(слика~\ref{fig:text-main}).

Ако желите да обавите инсталацију у графичком („GUI“) режиму
(слика~\ref{fig:advanced-lnx}), биће Вам потребан
модул \dirname{Perl::TK} компајлиран са подршком XFT.
Када све буде спремно, откуцајте:
\begin{alltt}> \Ucom{perl install-tl -gui}
\end{alltt}

Старе \code{wizard} и \code{perltk} опције су и даље доступне.
За њих је потребан модул \dirname{Perl::Tk} компајлиран са подршком 
XFT; то је обично тако на \GNU/Linux-у, али није нужно случај на
другим системима.%
\footnote{\textserbian{Ово нарочито важи ако користите
ћириличне верзије програма, укључујући и српску; фонтови могу бити
читљиви, али ће изгледати веома лоше --- \emph{прим. прев.}}} 

Ако желите да видите комплетан списак разних опција, откуцајте:
\begin{alltt}> \Ucom{perl install-tl -help}
\end{alltt}

\textbf{Корисничка овлашћења на Unix системима:}
Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш \code{umask} који важи
у време инсталације. Дакле, ако желите да инсталирани систем користе
и други корисници, побрините се да подесите одговарајуће дозволе, на
пример, \code{umask 002}. Исцрпније информације о команди
\code{umask} можете пронаћи у документацији на Вашем систему.

\textbf{Посебни обзири везани за Cygwin:} За разлику од других
система компатибилних са Unix-ом, Cygwin у свом стандардном облику не
садржи све неопходне програме који су потребни инсталационом програму
\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} посвећен је овој теми.


\subsubsection{\MacOSX}
\label{sec:macosx}

Као што је поменуто у одељку~\ref{sec:tl-coll-dists}, за \MacOSX је
припремљена посебна дистрибуција по имену Mac\TeX\
(\url{https://tug.org/mactex}). Препоручујемо да на \MacOSX систему
користите изворни инсталациони програм уместо оног који је укључен у
\TL\ зато што ће Mac\TeX\ верзија урадити и нека додатна подешавања
специфична за \MacOSX, пре свега она која Вам омогућавају да се лако
пребацујете са једне на другу дистрибуцију \TeX-а (Mac\TeX, Fink,
MacPorts\ldots{}) које поштују тзв. \TeX{}Dist структуру података.

Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ директоријуми су
у потпуности исти. Mac\TeX\ на ту структуру додаје неколико допунских
директоријума са документацијом и апликацијама специфичним за Mac.


\subsubsection{Windows}\label{sec:wininst}

Ако користите нераспаковани .zip фајл преузет са Интернета или ако се
инсталациони програм са \DVD-ја не отвори аутоматски, двапут кликните
\filename{install-tl-windows.bat}.

Инсталациони програм се може покренути и са командне линије
(command-prompt). У наставку текста, \texttt{>} ће означавати промпт;
оно што куца корисник биће штампано \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}.
Када уђете у директоријум у коме се налази инсталациони програм,
откуцајте:
\begin{alltt}> \Ucom{install-tl-windows}
\end{alltt}

Можете да употребите и апсолутну путању, на пример:
\begin{alltt}> \Ucom{D:\bs{}texlive\bs{}install-tl-windows}
\end{alltt}
Овај конкретан пример значи да користите \TK\ \DVD и да је ознака
оптичког драјва на Вашем компјутеру \dirname{D:}.
Слика~\ref{fig:wizard-w32} приказује иницијални екран инсталера
у графичком (GUI) режиму; овај режим се на \Windows{}-у подразумева.

Ако хоћете да инсталирате у текстуалном режиму, откуцајте:
\begin{alltt}> \Ucom{install-tl-windows -no-gui}
\end{alltt}

Комплетан списак опција\char"0304\ добићете ако откуцате:
\begin{alltt}> \Ucom{install-tl-windows -help}
\end{alltt}

\begin{figure}[tb]
\begin{boxedverbatim}
Installing TeX Live 2020 from: ...
Platform: x86_64-linux => 'GNU/Linux on x86_64'
Distribution: live (compressed)
Directory for temporary files: /tmp
...
 Detected platform: GNU/Linux on x86_64

 <B> binary platforms: 1 out of 16

 <S> set installation scheme: scheme-full

 <C> customizing installation collections
   40 collections out of 41, disk space required: 6536 MB

 <D> directories:
   TEXDIR (the main TeX directory):
     /usr/local/texlive/2020
   ...

 <O> options:
   [ ] use letter size instead of A4 by default
   ...

   <V> set up for portable installation

Actions:
 <I> start installation to hard disk
 <P> save installation profile to 'texlive.profile' and exit
 <H> help
 <Q> quit
\end{boxedverbatim}
%\vskip-\baselineskip
\caption{Главни екран инсталационог програма (\GNU/Linux)}\label{fig:text-main}
\end{figure}

\begin{figure}[tb]
%\tlpng{tl2019-install-tl-basic-sr}{.6\linewidth}
\tlpng{advanced-lnx}{.6\linewidth}
\caption{Основни екран инсталационог програма (\GNU/Linux);\\ ако притиснете
  дугме „Напредно“ добићете нешто налик на 
  слику~\ref{fig:advanced-lnx}}\label{fig:wizard-w32}
\end{figure}

\begin{figure}[tb]
%\tlpng{tl2019-install-tl-advanced-sr}{\linewidth}
\tlpng{basic-w32}{.6\linewidth}
  \caption{Напредна верзија инсталационог програма у графичком (GUI) режиму 
  (Windows)}\label{fig:advanced-lnx}
\end{figure}


\htmlanchor{cygwin}
\subsubsection{Cygwin}
\label{sec:cygwin}

Пре него што почнете инсталацију, покрените Cygwin-ов програм
\filename{setup.exe} како бисте инсталирали пакете \filename{perl} и
\filename{wget} уколико не постоје на Вашем систему. Препоручују се и
ови додатни пакети:
\begin{itemize*}
\item \filename{fontconfig} [потребан за \XeTeX\ и \LuaTeX]
\item \filename{ghostscript} [потребан за више разних програма]
\item \filename{libXaw7} [потребан за \prog{xdvi}]
\item \filename{ncurses} [обезбеђује команду \code{clear} коју
  користи инсталациони програм]
\end{itemize*}


\subsubsection{Инсталација у текстуалном режиму}

Слика~\ref{fig:text-main} приказује главни екран инсталационог
програма у текстуалном режиму рада на Unix-у. Текстуални режим је
стандард на Unix-у.

У овом режиму, инсталациони програм се искључиво ослања на командну
линију; употреба курзора није могућа. На пример, не можете да
употебите дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и
унос текста. Просто откуцате нешто на промпту (разлика између великих
и малих слова је битна) и притиснете Enter; тада се цео екран
терминала поново испуњава измењеним садржајем.

Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је дизајниран
да ради на што је год могуће већем броју оперативних система,
укључујући и оне које садрже само минималну верзију Perl-а.


\subsubsection{Инсталација у графичком режиму}
\label{sec:graphical-inst}

Инсталациони програм у графичком режиму почиње рад са само неколико
опција; погледајте слику~\ref{fig:wizard-w32}. Овај режим рада се може 
позвати помоћу
\begin{alltt}> \Ucom{install-tl -gui}
\end{alltt}
Дугме „Напредно“ („Advanved“) отвара вам доступ ка већини опција
из текстуалне верзије; погледајте слику~\ref{fig:advanced-lnx}.


\subsubsection{Старе верзије инсталације}

Стари режими \texttt{perltk}/\texttt{expert} и \texttt{wizard} 
и даље су доступни на системима са инсталираним Perl/Tk. Они се могу
изричито позвати помоћу \texttt{-gui=perltk} и \texttt{-gui=wizard}.


\subsection{Употреба инсталационог програма}
\label{sec:runinstall}

Инсталер је направљен са намером да буде мање-више јасан по себи, али
ево неколико напомена о разним опцијама.

\subsubsection{Мени за избор платформе (само на Unix-у)}
\label{sec:binary}

\begin{figure}[tb]
\begin{boxedverbatim}
Available platforms:
===============================================================================
  a [ ] Cygwin on Intel x86 (i386-cygwin)
  b [ ] Cygwin on x86_64 (x86_64-cygwin)
  c [ ] MacOSX current (10.13-) on x86_64 (x86_64-darwin)
  d [ ] MacOSX legacy (10.6-) on x86_64 (x86_64-darwinlegacy)
  e [ ] FreeBSD on x86_64 (amd64-freebsd)
  f [ ] FreeBSD on Intel x86 (i386-freebsd)
  g [ ] GNU/Linux on ARM64 (aarch64-linux)
  h [ ] GNU/Linux on ARMv6/RPi (armhf-linux)
  i [ ] GNU/Linux on Intel x86 (i386-linux)
  j [X] GNU/Linux on x86_64 (x86_64-linux)
  k [ ] GNU/Linux on x86_64 with musl (x86_64-linuxmusl)
  l [ ] NetBSD on x86_64 (amd64-netbsd)
  m [ ] NetBSD on Intel x86 (i386-netbsd)
  o [ ] Solaris on Intel x86 (i386-solaris)
  p [ ] Solaris on x86_64 (x86_64-solaris)
  s [ ] Windows (win32)
\end{boxedverbatim}
\caption{Мени за избор платформе (тј. архитектуре и оперативног система) за програме}\label{fig:bin-text}
\end{figure}

Слика~\ref{fig:bin-text} приказује мени са подржаним платформама
(в.~фусноту 1 за објашњење израза „платформа“) за програме, у
текстуалном режиму. Подразумева се да ће бити инсталиране само
верзије програма за тип процесора и оперативни систем на коме сте
покренули инсталацију. Можете, међутим, изабрати и да инсталирате
верзије програма и за неке друге платформе. Ово може да буде корисно
ако се \TeX\ заједнички користи на мрежи са разнородним машинама или
на компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних
система.

\subsubsection{Избор компоненти}
\label{sec:components}

\begin{figure}[tbh]
\begin{boxedverbatim}
Select scheme:
===============================================================================
 a [X] full scheme (everything)
 b [ ] medium scheme (small + more packages and languages)
 c [ ] small scheme (basic + xetex, metapost, a few languages)
 d [ ] basic scheme (plain and latex)
 e [ ] minimal scheme (plain only)
 f [ ] ConTeXt scheme
 g [ ] GUST TeX Live scheme
 h [ ] infrastructure-only scheme (no TeX at all)
 i [ ] teTeX scheme (more than medium, but nowhere near full)
 j [ ] custom selection of collections
\end{boxedverbatim}
\caption{Мени са шемама}\label{fig:scheme-text}
\end{figure}

Слика~\ref{fig:scheme-text} приказује \TL-ов мени са шемама; преко њега
можете изабрати „шему“, тј. један кохерентан скуп колекција пакета.
Подразумевана „пуна“ (\optname{full}) шема инсталира све. Препоручује
се да тако и урадите; ипак, можете да изаберете и „основну“
(\optname{basic}) шему (са којом добијате само plain и \LaTeX{}), 
„малу“ (\optname{small}) шему (са којом добијате неколико програма
приде, слично као у случају тзв. Basic\TeX\ инсталације у Mac\TeX-у),
„минималну“ (\optname{minimal}) шему за потребе тестирања и „средњу“
(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- нешто у
средини. Постоје такође и разне специјализоване
шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи.

\begin{figure}[tb]
\begin{center}
%  \tlpng{tl2019-install-tl-collections-sr}{.6\linewidth}
  \tlpng{stdcoll}{.6\linewidth}
  \caption{Мени са колекцијама}\label{fig:collections-gui}
\end{center}
\end{figure}

Одабир шеме може да се даље разради помоћу менија „колекције“
(слика~\ref{fig:collections-gui}, овог пута, за промену, приказан
у графичком режиму).

Колекције су за један ниво детаљније него шеме --- поједностављено
речено, једна шема се састоји од неколико колекција, колекција се
састоји од једног или више пакета\char"0304, а пакет (најнижи ниво
груписања у \TL-у) садржи стварне фајлове \TeX\ макроа, фонтова, итд.

Ако желите још више контроле него што нуде менији са колекцијама,
можете да користите \textenglish{\TeX\ Live Manager} (\prog{tlmgr})
након инсталације (подгледајте одељак~\ref{sec:tlmgr}); помоћу њега
можете да контролишете инсталацију на нивоу пакета\char"0304.

\subsubsection{Директоријуми}
\label{sec:directories}

Подразумевани распоред директоријума\char"0304\ описан је у
одељку~\ref{sec:texmftrees}, стр.~\pageref{sec:texmftrees}.
Стандардни директоријум у који се смешта инсталација је
\dirname{/usr/local/texlive/2020} на Unix-у, односно
|%SystemDrive%\texlive\2020| на Win\-dows-у.
На тај начин можете лако одржавати више паралелних инсталација \TL,
по једну за свако издање (обично једно годишње, као у овом случају),
и можете се лако пребацивати са једне на другу простим мењањем
путање за претрагу.

Директоријум за инсталацију можете променити у инсталеру подешавајући
променљиву \dirname{TEXDIR}. Како се мењају ова и друге опције
приказано је на слици~\ref{fig:advanced-lnx}. Најчешћи разлог за промену
је недостатак простора на партицији на којој се налази подразумевани
директоријум (комплетан \TL{} има неколико гигабајта) или недостатак
права уписивања на подразумевано место (не морате да будете root или
администратор да бисте инсталирали \TL, али морате имати право
уписивања у циљни директоријум).

Директоријуми за инсталацију могу да се промене и пре покретања
инсталера подешавањем одређених системских променљивих (најчешће су
то \envname{TEXLIVE\_INSTALL\_PREFIX} или
\envname{TEXLIVE\_INSTALL\_TEXDIR}); у документацији коју даје
|install-tl --help| (доступна на Интернету на страници
\url{https://tug.org/texlive/doc/install-tl.html}) наћи ћете комплетан
списак и много више детаља.

Разумна алтернатива за инсталацију је неки директоријум унутар личног
директоријума, посебно ако ћете једини корисник бити Ви. Употребите
„|~|“ да означите лични директоријум, на пример „|~/texlive/2020|“.

Препоручујемо да укључите ознаку за годину у име изабраног
директоријума како бисте били у могућности да држите различита издања
\TL{}-а једно поред другог. (Такође, можете и да помоћу симболичког
линка одржавате име независно од верзије, нпр.
\dirname{/usr/local/texlive-cur} и да тај линк касније промените
након тестирања новог издања.)

Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационом
програму повлачи за собом и промену директоријума\char"0304\ 
\dirname{TEXMFLOCAL}, \dirname{TEXMFSYSVAR} и
\dirname{TEXMFSYSCONFIG}.

Препоручујемо да користите \dirname{TEXMFHOME} као место за личне
макрое и пакете. Подразумевана вредност је |~/texmf| 
(|~/Library/texmf| на \MacOSX{}). Насупрот
\dirname{TEXDIR}-у, овде се ознака |~| чува у новозаписаним
конфигурационим фајловима зато што означава лични директоријум
особе која који користи \TeX. Он на Unix-у узима вредност
\dirname{$HOME} а на \Windows{}-у постаје \verb|%USERPROFILE%|.
Посебна, већ помало сувишна напомена: \envname{TEXMFHOME}, као и
сва дрвета са подацима, мора бити организовано у складу са \TDS{};
у противном се може десити да фајлови не могу да се пронађу.

\dirname{TEXMFVAR} је место где се смештају кеширани подаци који се
стварају током рада програма\char"0304\ и који се разликују од
корисника до корисника. \LuaLaTeX{} и \ConTeXt\ MkIV
(погледајте одељак~\ref{sec:context-mkiv},
стр.~\pageref{sec:context-mkiv}) користе у те сврхе
директоријум \dirname{TEXMFCACHE}; његова подразумевана вредност је
\dirname{TEXMFSYSVAR}, а у случају да тамо не могу да се уписују
подаци, узима се вредност \dirname{TEXMFVAR}.


\subsubsection{Опције}
\label{sec:options}

\begin{figure}[tbh]
\begin{boxedverbatim}
Options customization:
===============================================================================
 <P> use letter size instead of A4 by default:              [ ]
 <E> execution of restricted list of programs:              [X]
 <F> create all format files:                               [X]
 <D> install font/macro doc tree:                           [X]
 <S> install font/macro source tree:                        [X]
 <L> create symlinks in standard directories:               [ ]
            binaries to:
            manpages to:
                info to:
 <Y> after install, set CTAN as source for package updates: [X]
\end{boxedverbatim}
\caption{Мени са опцијама (Unix)}\label{fig:options-text}
\end{figure}

Слика~\ref{fig:options-text} приказује мени са опцијама у текстуалном режиму
рада. Следи више информација о свакој од њих:

\begin{description}
\itemsep=.2em
\item[узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4]
  (\textenglish{use letter size instead of A4 by de\-fault}): Избор
  подразумеване величине папира. Наравно, можете да употребите било
  коју величину папира ако се за тим укаже потреба у неком посебном
  документу.

\item[извршавање ограничене листе програма] (\textenglish{execution
  of restricted list of programs}): Почев од \TL\ 2010, покретање
  једног броја спољних програма дозвољено је у стандардној инсталацији.
  Листа дозвољених програма (која је веома кратка) дата је у
  \filename{texmf.cnf}. Више детаља можете наћи у списку новитета за
  \TL\ 2010 (одељак~\ref{sec:2010news}).

\item[направи све фајлове са форматима] (\textenglish{create all format
  files}): Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место
  на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите
  ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби бити
  прављени у личним директоријумима корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}).
  На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави
  нова верзија основних програма или правила за прелом текста, па 
  корисник лако може да има проблем са некомпатибилним форматима.

\item[инсталирај изворни \tmpbox{ко\char"0302 д} и документацију фонтова и макроа]
  (\textenglish{install font/macro doc/source tree}): Ако су ове опције
  укључене, биће преузети са Интернета и инсталирани документација и
  изворни \tmpbox{ко\char"0302 д} који су саставни део већине пакета.
  Искључивање ове опције се не препоручује.

\item[направи симболичке линкове у системским директоријумима]
  (\textenglish{create symlinks in standard directories}): Ова опција
  (само на Unix-у) служи да избегнете подешавање променљивих из
  радног окружења (\textenglish{environment variables}). Без ове опције,
  директоријуми \TL{}-а обично морају да се додају у \envname{PATH},
  \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Биће Вам потребно и овлашћење
  за уписивање у те системске директоријуме. Ова опција је пре свега
  намењена да би се \TL{} систему приступало кроз директоријуме који су
  већ познати кориснику, као што је \dirname{/usr/local/bin}, али само
  ако они пре тога нису садржавали никакве фајлове везане за \TeX.
  Ову опцију не треба користити тако да она мења фајлове који већ
  постоје тако што ћете, на пример, у овом контексту задати неки
  системски директоријум. Најбоље је --- и ми то препоручујемо --- да
  ову опцију оставите искључену.

\item[после инсталације подесити CTAN као извор за надоградње]
  (\textenglish{after install, set CTAN as source for package updates}):
  Када инсталирате са \DVD-ја, ова опција се подразумева зато што већина
  корисника жели да преузме све нове верзије пакета са \CTAN-а које се
  појаве током године. Једини разумни разлог да искључите ову опцију
  појављује се у случају када са \DVD-ја инсталирате само део система и
  планирате да га касније проширите. У сваком случају, репозиторијум
  пакета\char"0304\ који се користи за инсталацију и за будуће
  освежавање система може да се подеси и касније; погледајте
  одељке~\ref{sec:location} и~\ref{sec:dvd-install-net-updates}.
\end{description}

Опције специфичне за \Windows{}, доступне у напредној верзији Perl/Tk
(графичког) интерфејса:

\begin{description}
\item[подесити променљиву PATH у „registry“-ју] (\textenglish{adjust
  PATH setting in registry}): Сви програми инсталирани на систему видеће
  директоријум са програмима \TL{} у својој путањи за претрагу.

\item[додати пречице у менију] (\textenglish{add menu shortcuts}): Ако
  је ова опција укључена, у \textenglish{Start} мениjу \Windows{}-а
  појавиће се подмени „\TL{}“. Поред „\textenglish{\TL{} menu}“ и
  „\textenglish{No shortcuts}“, постоји и трећа опција
  (\textenglish{Launcher entry}. Она је описана у одељку
  \ref{sec:sharedinstall}.

\item[повежи типове фајлова са одговарајућим програмима]
  (\textenglish{change file associations}): Расположиве варијанте су
  „само у новим случајевима“ („\textenglish{only new}“ --- прави нове
  везе али не дира старе), „увек“ („\textenglish{all}“) и „не“
  („\textenglish{none}“).

\item[инсталирати програм \TeX{}works] (\textenglish{install \TeX{}works
  front end})
\end{description}

Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете
„|I|“ (у текстуалном интерфејсу) или „Инсталирај \TL{}“ (у графичком,
тj. Perl/Tk \GUI{} интерфејсу) како бисте започели поступак инсталације.
Када се све заврши, пређите на одељак~\ref{sec:postinstall} и прочитајте
шта после тога има да се уради, ако уопште нешто буде потребно.


\subsection{Параметри програма install-tl на командној линији}
\label{sec:cmdline}

Откуцајте
\begin{alltt}> \Ucom{install-tl -help}
\end{alltt}
како бисте добили списак свих параметара које можете да употребите на
командној линији. Можете да користите и |-| и |--| испред назива
параметра. Ово је списак могућности које се најчешће употребљавају:

\begin{ttdescription}
\item[-gui] Ако је могуће биће употребљена графичка (\GUI{}) верзија
  инсталационог програма. За ово је потребан Tcl/Tk 8.5 или новији.
  Ово је случај на \MacOSX, док се за \Windows{}-у потребна верзија
  дистрибуира у оквиру \TL{}. Опције за старе верзије 
  (\texttt{-gui=perltk} and \texttt{-gui=wizard}) су још увек
  дуступне и за њих је потребан модул \dirname{Perl::Tk}
  (\url{https://tug.org/texlive/distro.html#perltk}) компајлиран са
  подршком за XFT; ако \dirname{Perl::Tk} није доступан, инсталација се
  наставља у текстуалном режиму.

\item[-no-gui] Изричито захтевање употребе текстуалног режима рада.

\item[-lang {\sl LL}] Задавање језика инсталационог програма према
  стандардном двословном коду \textsl{LL}. Инсталациони програм ће
  покушати да установи који се језик користи на систему; ако не успе
  или ако језик није доступан, пребациће се на енглески. Команда
  \verb+install-tl --help+ ће приказати листу расположивих језика.
  Инсталациони програм је преведен на српски; покрените га помоћу
  \code{install-tl -gui -lang sr}.

\item[-portable] \tmpbox{При\char"030F према} преносиве инсталације на
  USB-диску. Овај параметар се може изабрати и у текстуалном
  режиму инсталера (помоћу команде \code{V}), као и у графичком режиму.
  Погледајте одељак~\ref{sec:portable-tl}.

\item[-profile {\sl file}] Учитава инсталациони профил \var{file} и
  обавља инсталацију без интеракције са корисником. Инсталациони
  програм увек записује фајл \filename{texlive.profile} у
  \dirname{tlpkg}, поддиректоријум Ваше инсталације. Помоћу ове опције
  поменути фајл се може употребити да се, на пример, идентична
  инсталација понови да неком другом систему. Осим тога, можете да лако
  припремите сопствени профил тако што промените вредности у профилу
  који је аутоматски направљен (простом изменом вредности у текст
  едитору) или да подесите да профил буде празан фајл (у ком случају ће
  инсталациони програм без питања инсталирати \TL{} са подразумеваним
  параметрима).

Ова опција задаје програму да изнова употреби такав фајл
  тако да, након прве инсталације, можете да инсталирате \TL{} на више
  система или компјутера у режиму без постављања питања (batch mode),
  понављајући све опције које сте првобитно изабрали.

\item [-repository {\sl url-or-directory}] Одређује репозиторијум из
  кога ће се инсталирати пакети; погледајте следећи одељак.

\htmlanchor{opt-in-place}
\item[-in-place] (Ова опција је унета у документацију због
  комплетности. Немојте је користити ако не знате тачно шта радите.)
  Ако већ имате копију \TL{}-а направљену помоћу \prog{rsync},
  \prog{svn} или друге копије самог \TL{}-а (погледајте
  \url{https://tug.org/texlive/acquire-mirror.html}), онда се овим
  параметром задаје да се употреби то што имате, такво какво је; биће
  обављене само неопходне постинсталационе радње. Будите пажљиви зато
  што фајл \filename{tlpkg/texlive.tlpdb} може бити пребрисан новом
  верзијом; на Вама је да га сачувате. Такође, уклањање
  пакета\char"0304\ мора да се уради ручно. стите овај параметар ако
  не знате тачно шта радите. Ова опција не може да се укључи преко
  графичког интерфејса инсталера.


\end{ttdescription}


\subsubsection{Параметар \optname{-repository}}
\label{sec:location}

Подразумевани репозиторијум пакета је један од сајтова-копија
(mirror) \CTAN{}-a који се аутоматски одређује преко
\url{http://mirror.ctan.org}.

Ако не желите да користите овај систем, вредност локације може да
буде путања (URL) која почиње са \texttt{ftp:}, \texttt{http:} или
\texttt{file:/}, или пак да буде обична путања до локалног
директоријума. (Када задајете \texttt{http:} или \texttt{ftp:},
завршни знак „\texttt{/}“ и/или завршни текст
„\texttt{/tlpkg}“ се игноришу.)

На пример, можете да изаберете неки посебан \CTAN\ mirror отприлике
овако:
\url{http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/},
стављајући право име сервера (hostname) и његову специфичну путању до
\CTAN-садржаја уместо |ctan.example.org/tex-archive|. Увек свежа
листа сервера\char"0304\ који држе свеже копије садржаја \CTAN-а
налази се на \url{https://ctan.org/mirrors}.

Ако је задата вредност локална (путања или URL који почиње са
\texttt{file:/}), употребиће се спаковани фајлови из поддиректоријума
\dirname{archive} у репозиторијуму (чак и у случају да су распаковани
фајлови доступни упоредо са њима).


\subsection{Постинсталациони задаци}
\label{sec:postinstall}

Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације.


\subsubsection{Системске променљиве на Unix-у}
\label{sec:env}

Ако сте изабрали да се направе симболички линкови у стандардним
директоријумима (као што је објашњено у одељку~\ref{sec:options}),
онда нема потребе да се преправљају системске променљиве.%
\footnote{\textserbian{\emph{Системска променљива} је
превод израза \textenglish{\emph{environment variable}}. Други могући
превод био би \emph{променљива из окружења}, али смо се одлучили да
избегнемо ту конструкцију зато што је она по нашем мишљењу (1) мање
јасна корисницима \Windows{}-а и зато што (2) обе имају мање-више
исто значење у пракси --- \emph{прим. прев.}}} У супротном се на Unix
системима директоријум са програмима за Ваш оперативни систем мора
додати у путању за претрагу. (На \Windows-у о овоме инсталер сам води
рачуна.)

Сваки подржани оперативни систем има свој поддиректоријум унутар
\dirname{TEXDIR/bin}. На слици~\ref{fig:bin-text} можете да видите
списак поддиректоријума и одговарајућих платформи.

По избору можете да додате и директоријуме са man-страницама и
Info-документацијом у одговарајуће путање за претрагу, уколико желите
да системске алатке могу да их уоче. Може се десити да man-странице
постану аутоматски доступне и после проширивања списка путања из
системске променљиве \envname{PATH}.

Ако користите shell компатибилан са Bourne shell (као што је нпр.
\prog{bash}) и Intel x86 GNU/Linux, и ако сте задржали подразумевани
распоред директоријума као у нашем примеру, фајл који треба да
уредите требало би да буде \filename{$HOME/.profile} (или неки други
фајл који се позива из \filename{.profile}), а линије које треба
додати изгледале би овако:

\begin{sverbatim}
PATH=/usr/local/texlive/2020/bin/i386-linux:$PATH; export PATH
MANPATH=/usr/local/texlive/2020/texmf-dist/doc/man:$MANPATH; export MANPATH
INFOPATH=/usr/local/texlive/2020/texmf-dist/doc/info:$INFOPATH; export INFOPATH
\end{sverbatim}

Ако користите \prog{csh} или \prog{tcsh}, фајл који треба уредити
обично је \filename{$HOME/.cshrc}, а линије које треба додати
изгледале би овако:

\begin{sverbatim}
setenv PATH /usr/local/texlive/2020/bin/i386-linux:$PATH
setenv MANPATH /usr/local/texlive/2020/texmf-dist/doc/man:$MANPATH
setenv INFOPATH /usr/local/texlive/2020/texmf-dist/doc/info:$INFOPATH
\end{sverbatim}

Ако у својим конфигурационим фајловима („који почињу са тачком“) већ
имате нека подешавања ове врсте, онда би наравно требало да уклопите
\TL\ директоријуме у већ постојеће вредности.


\subsubsection{Системске променљиве: глобална подешавања}
\label{sec:envglobal}

Ако желите да промене описане у претходном одељку важе глобално и за
сваког новог корисника на систему, онда сте препуштени сами себи;
напросто постоји превише варијација од система до система у погледу
тога како и где се ове ствари подешавају.

Можемо Вам дати два савета: (1)~пробајте да потражите фајл
\filename{/etc/manpath.config} и да, ако постоји, додате линије као
што су ове:

\begin{sverbatim}
MANPATH_MAP /usr/local/texlive/2020/bin/x86_64-linux \
            /usr/local/texlive/2020/texmf-dist/doc/man
\end{sverbatim}

Или, (2)~\tmpbox{потра\char"0301 жите} фајл \filename{/etc/environment}; у њему
би могле бити дефинисане путање за претрагу и друге подразумеване
системске променљиве.

Осим тога, у свим директоријумима са програмима на Unix системима
прави се симболички линк \code{man} који показује према
\dirname{texmf-dist/doc/man}. Неке варијанте програма \code{man}, као
што је стандардни \code{man} на \MacOSX-у, аутоматски ће се снаћи са
новом путањом; на тај начин ћете избећи потребу да било шта подешавате
на путањама за претрагу.


\subsubsection{Надоградње преко Интернета после инсталације са \DVD-ја}
\label{sec:dvd-install-net-updates}

Ако сте инсталирали \TL\ са \DVD-ја и желите да после тога преузимате
надоградње са Интернета, потребно је да покренете ову команду --- али
\emph{тек пошто сте} проширили своју питању за претрагу (као што је
описано у претходном одељку):

\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr option repository http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet}
\end{alltt}

Ова команда говори програму \cmdname{tlmgr} да употреби оближњу
сајт-копију (\textenglish{mirror}) \CTAN-а за будуће надоградње.
Надоградње ће се овим путем аутоматски обављати ако сте инсталирали
\TL\ са \DVD-ја, према опцији описаној у одељку~\ref{sec:options}.


У случају проблема са аутоматским избором најближег сајта, можете да
назначите неку посебну копију (\textenglish{mirror}) \CTAN-а са списка
доступног на \url{https://ctan.org/mirrors}. Користите тачну путању до
поддиректоријума \dirname{tlnet} на том сајту, као што је урађено у
нашем примеру.


\htmlanchor{xetexfontconfig} % keep historical anchor working
\htmlanchor{sysfontconfig}
\subsubsection{Подешавање системских фонтова за
  \protect\XeTeX\protect\ и \protect\LuaTeX}
\label{sec:font-conf-sys}

\XeTeX\ и \LuaTeX\ могу да користе не само фонтове који су укључени
у \TL, него и било који фонт инсталиран на Вашем систему. Они то раде
на сличан, али не идентичан начин.

На \Windows-у су фонтови укључени у \TL\ аутоматски по називу доступни
\XeTeX-у. Како би на \MacOSX-у фонтови били доступни на исти начин, по
називу, неопходне су неке додатне радње; погледајте Интернет-страницу
Mac\TeX-а (\url{https://tug.org/mactex}). Ако Вам је потребна таква
функционалност на другим оперативним системима из Unix породице,
прочитајте остатак овог одељка.

Ако сте инсталирали пакет \filename{xetex} на оперативном систему
из Unix породице, морате да подесите систем тако да може да
пронађе фонтове из \TL-а према стварном називу фонта, а не просто
према именима фајлова од којих се фонт састоји.

Како бисмо олакшали овај задатак, када се инсталира пакет
\pkgname{xetex} (у иницијалној поставци или накнадно) прави се и
одговарајући конфигурациони фајл
\filename{TEXMFSYSVAR/fonts/conf/texlive-fontconfig.conf}.

Како бисте начинили фонтове из \TL{}-а видљивим за цео систем,
подразумевајући да имате одговарајућа овлашћења на систему, урадите
следеће:
\begin{enumerate*}
\item прекопирајте фајл \filename{texlive-fontconfig.conf} у
  \dirname{/etc/fonts/conf.d/09-texlive.conf};
\item покрените \Ucom{fc-cache -fsv}.
\end{enumerate*}

Ако немате овлашћења да ово урадите или ако Вам је довољно да фонтови
из \TL{}-а буду видљиви само једном кориснику, можете да урадите
следеће:
\begin{enumerate*}
\item прекопирајте \filename{texlive-fontconfig.conf} у
  \filename{~/.fonts.conf}, где \filename{~} представља Ваш лични
  директоријум;
\item покрените \Ucom{fc-cache -fv}.
\end{enumerate*}

Команда \code{fc-list} ће излистати називе свих фонтова расположивих
на Вашем систему. Ако је позовете помоћу
\code{fc-list : family style file spacing} (унесите аргументе баш у
том облику), биће приказане пробране информације које ће Вам
највероватније бити веома корисне за рад.


\subsubsection{\protect\ConTeXt{} Mark IV}
\label{sec:context-mkiv}

И „стари“ \ConTeXt{} (Mark II) и „нови“ \ConTeXt{} (Mark
IV) требало би да раде без икаквих интервенција након
инсталације \TL{}-а; тако би требало и да остане ако за надоградње
будете користили само \verb+tlmgr+.

Ипак, пошто \ConTeXt{} MkIV не користи библиотеку \KPS{},
неопходне су неке ручне интервенције кад год ручно инсталирате нове
фајлове (без \verb+tlmgr+). После сваке такве инсталације корисник
мора да покрене команду
\begin{sverbatim}
luatools --generate
\end{sverbatim}
како би освежио кеширане радне податке које \ConTeXt{} чува на диску.
Направљени фајлови се смештају у \code{TEXMFCACHE}; подразумевана
вредност ове променљиве у \TL-у је \verb+TEXMFSYSVAR;TEXMFVAR+.

\ConTeXt\ MkIV ће читати из свих путања поменутих у
\verb+TEXMFCACHE+, а податке ће смештати у прву путању у коју се може
уписивати. Приликом читања, последње установљено поклапање ће имати
предност у случају дуплираних кешираних података.

Више информација можете наћи на
\url{https://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV}.


\subsubsection{Укључивање локалних и личних макроа}
\label{sec:local-personal-macros}

Ова тема је имплицтно већ начета у одељку~\ref{sec:texmftrees}:
\dirname{TEXMFLOCAL} (чија је подразумевана вредност
\dirname{/usr/local/texlive/texmf-local} или
\verb|%SystemDrive%\texlive\texmf-local| на \Windows-у) јесте место
предвиђено за локалне фонтове и макрое који се употребљавају на целом
систему, док је \dirname{TEXMFHOME} (чија је подразумевана вредност
\dirname{$HOME/texmf} или \verb|%USERPROFILE%\texmf|) намењен за
корисникове личне фонтове и макрое. Предвиђено је да се ови
директоријуми не мењају од издања до издања и да нове верзије \TL{}-а
аутоматски узимају у обзир њихов садржај. Стога је најбоље да се
суздржите од подешавања вредности променљиве \dirname{TEXMFLOCAL} на
нешто што је превише удаљено од главног директоријума \TL{}-а, иначе
ћете морати ручно да мењате ту вредност за свако будуће издање.

У оба ова директоријума фајлови треба да буду распоређени у
одговарајуће поддиректоријуме у складу са \emph{структуром \TeX{}
директоријума} (\TDS) --- погледајте \url{https://tug.org/tds} или
прегледајте фајл \filename{texmf-dist/web2c/texmf.cnf}. На пример,
једна \LaTeX{} класа или пакет треба да се ставе у
\dirname{TEXMFLOCAL/tex/latex} или у \dirname{TEXMFHOME/tex/latex},
или у неки поддиректоријум поменутих директоријума.

Функционалност директоријума \dirname{TEXMFLOCAL} зависи од тога да
ли је база података са именима фајлова увек свежа; у супротном фајлови
неће моћи да се пронађу. Базу можете освежити командом
\cmdname{mktexlsr} или употребом дугмета „Поново постави базу
података са фајловима“ („\textenglish{Reinit file database}“) --- наћи
ћете га у језичку за конфигурацију програма \TeX\ Live Manager
(\prog{tlmgr}) када он ради у графичком (\GUI) режиму.

Подразумевана вредност сваке ове променљиве једнака je једном посебном
директоријуму, као што је малочас показано. Ово правило није стриктно.
На пример, ако Вам је потребно да се лако пребацујете навише и наниже
кроз разне верзије великих пакета, можете да одржавате више
директоријума (дрвета) за Ваше сопствене потребе. То се ради тако што
се \dirname{TEXMFHOME} подеси као списак директоријума одвојених
зарезима, унутар заграда:

\begin{verbatim}
  TEXMFHOME = {/мој/дир1,/мојдир2,/неки/трећи/дир}
\end{verbatim}

Одељак~\ref{sec:brace-expansion} се детаљно бави прерачунавањем
заграда.


\subsubsection{Укључивање спољних фонтова}

Нажалост, ово је веома компликован задатак. Немојте ни да размишљате
о овоме уколико нисте вољни да се удубите у најситније детаље
инсталације \TeX{}-а. У \TL{} је укључен велики број квалитетних
фонтова, па стога препоручујемо да их прегледате зато што се оно што
тражите може већ налазити у дистрибуцији.

Једна од алтернатива\char"0304\ које Вам стоје на располагању јесте
да користите \XeTeX\ или \LuaTeX\ (погледајте
одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам омогућавају да
користите фонтове из оперативног система без икакве инсталације
унутар \TeX-а.

Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте
\url{https://tug.org/fonts/fontinstall.html}: на тој страни смо
најбоље што смо могли описали неопходну процедуру.


\subsection{Тестирање инсталације}
\label{sec:test-install}

Након што сте инсталирали \TL{}, природно је да ћете желети да га
испробате како бисте могли да почнете са израдом свих тих дивних
докумената и\slash или фонтова.

Оно што ће Вам вероватно прво затребати јесте погодан специјализовани
едитор. \TL{} инсталира \TeX{}works
(\url{https://tug.org/texworks}) само на \Windows{}-у, док Mac\TeX
инсталира TeXShop
(\url{https://pages.uoregon.edu/koch/texshop}. На другим Unix системима
мораћете сами да изаберете погодан едитор. Избор је велики; неке
расположиве опције су изложене у следећем одељку; погледајте и
\url{https://tug.org/interest.html#editors}. У принципу, можете да
користите било који едитор специјализован за чисти текст, укључујући
и оне који немају никакве посебне механизме предвиђене за \TeX.

Остатак овог одељка описује неке основне поступке за проверу
функционалности новог система. Овде ћемо дати команде за Unix-е; ако
користите \MacOSX{} или \Windows{}, вероватно ћете све ове команде
покретати покренути кроз графички интерфејс, мада принцип остаје исти.

\begin{enumerate}

\item Најпре проверите да ли можете да покренете сам програм
  \cmdname{tex}:
\begin{alltt}> \Ucom{tex -{}-version}
TeX 3.14159265 (TeX Live ...)
Copyright ... D.E. Knuth.
...
\end{alltt}
Ако овде добијете поруку „command not found“ („команда се не може
пронаћи“) уместо података о верзији \TeX-а и ауторским правима, или
ако је верзија коју видите старија, то највероватније значи да немате
исправан поддиректоријум \dirname{bin} као елемент у системској
променљиви \envname{PATH}. Погледајте како се подешавају системске
променљиве на стр.~\pageref{sec:env}.

\item Покушајте да обрадите основни \LaTeX{} фајл:
\begin{alltt}> \Ucom{latex sample2e.tex}
pdfTeX 3.14... (TeX Live ...)
...
Output written on sample2e.dvi (3 pages, 7484 bytes).
Transcript written on sample2e.log.
\end{alltt}
Ако \LaTeX{} не успе да пронађе \filename{sample2e.tex} или неки
други фајл, највероватније је у питању нека збрка старих и нових
системских променљивих или конфигурационих фајлова; у таквим
случајевима се препоручује да, за почетак, обришете вредности свих
системских променљивих које имају везе са \TeX-ом. (Ако Вам треба
дубља анализа, може се од самог \TeX{} програма тражити да извести
које путање употребљава за претрагу и шта притом успева да пронађе;
погледајте одељак „Поступци за отклањање грешака“
[\textenglish{debugging}] на стр.~\pageref{sec:debugging}.)

\item Затим прегледајте како изгледа документ који сте добили овом
  обрадом:
\begin{alltt}> \Ucom{xdvi sample2e.dvi}    # Unix
> \Ucom{dviout sample2e.dvi}  # Windows
\end{alltt}
Требало би да се појави нови прозор са лепим документом који
објашњава неке основне ствари о \LaTeX{}-у. (Узгред, тај текст је
врло корисно прочитати ако сте почетник.) Како би програм
\cmdname{xdvi} радио, морате имати покренут графички X сервер; ако X
не ради или ако је системска променљива \envname{DISPLAY} неправилно
подешена, добићете грешку \samp{Can't open display} („Није могуће
отворити дисплеј“).

\item Направите \PS{} фајл за штампање или гледање на екрану:
\begin{alltt}> \Ucom{dvips sample2e.dvi -o sample2e.ps}
\end{alltt}

\item Направите PDF уместо \dvi{} фајла; ова команда ће
  обрадити \filename{.tex} фајл и директно направити PDF:
\begin{alltt}> \Ucom{pdflatex sample2e.tex}
\end{alltt}

\item Прегледајте добијени PDF фајл:
\begin{alltt}> \Ucom{gv sample2e.pdf}
\textrm{или:}
> \Ucom{xpdf sample2e.pdf}
\end{alltt}
Ни \cmdname{gv} ни \cmdname{xpdf} нису укључени у \TL{}, тако да
морате да их сами одвојено инсталирате. Погледајте
\url{https://www.gnu.org/software/gv} и
\url{https://www.xpdfreader.com} ако Вам треба више информација о
овим програмима. Наравно, има још много других програма у којима
можете отварати PDF фајлове. Ако користите \Windows{},
препоручујемо да пробате Sumatra PDF
(\url{https://www.sumatrapdfreader.org/free-pdf-reader.html}).

\item Може бити корисно да пробате и друге тест-фајлове осим
\filename{sample2e.tex}:

\begin{ttdescription}
\item [small2e.tex:] једноставнији документ него \filename{sample2e};
  сврха му је да минимализује величину података који се обрађују ако се
  појаве неки проблеми;
\item [testpage.tex:] проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд);
\item [nfssfont.tex:] служи да одштампате табеле фонтова и
  одговарајуће тестове везане за њих;
\item [testfont.tex:] такође за табеле са фонтовима, али користи
  основни \TeX{};
\item [story.tex:] најчистији канонски тест-фајл за \TeX{} који се
  може направити; морате да откуцате \samp{\bs bye} када се појави упит
  са звездицом (\code{*}) након што покренете \samp{tex story.tex}.
\end{ttdescription}

\item Ако сте инсталирали пакет \filename{xetex}, можете да испробате
  да ли су системски фонтови видљиви за \XeTeX\ на овај начин:
\begin{alltt}> \Ucom{xetex opentype-info.tex}
This is XeTeX, Version 3.14...
...
Output written on opentype-info.pdf (1 page).
Transcript written on opentype-info.log.
\end{alltt}

Ако добијете поруку „Invalid fontname `Latin Modern Roman/ICU'\dots“
(„Неисправно име фонта `Latin Modern Roman/ICU'\dots“), онда морате
да подесите систем тако да се фонтови укључени у \TL могу пронаћи.
Погледајте одељак~\ref{sec:font-conf-sys}.

\end{enumerate}


\subsection{Додатни софтвер који се може преузети са Интернета}

Ако сте нови у \TeX{}-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око
писања докумената у \TeX{}-у или \LaTeX{}-у, молимо Вас да посетите
\url{https://tug.org/begin.html}: ту ћете наћи неке текстове који су
веома добри као увод.

Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који
би могли да Вам буду од користи:
\begin{description}
\item[Ghostscript] \url{https://ghostscript.com/};
\item[Perl] \url{https://www.perl.org/} са додатним пакетима са
  CPAN-а, \url{http://www.cpan.org/}.
\item[ImageMagick] \url{https://www.imagemagick.com}, за обраду слика
  и пребацивање из једног формата у други.
\item[NetPBM] \url{http://netpbm.sourceforge.net}, такође за обраду
  слика.
\item[Едитори специјализовани за \TeX] Овде имате велики избор и све
  зависи од Вашег укуса. Ево само неколико, по абецедном реду (неки од
  побројаних програма раде само на \Windows{}-у):
  \begin{itemize*}
  \itemsep=.1em
  \item \cmdname{GNU Emacs} је доступан и у изворном облику за
    \Windows{}: погледајте
    \url{https://www.gnu.org/software/emacs/emacs.html}.
  \item \cmdname{Emacs} са Auc\TeX-ом за \Windows{} доступан је преко
    \CTAN-a. Интернет-страница Auc\TeX-а је
    \url{https://www.gnu.org/software/auctex}.
  \item \cmdname{SciTE} је доступан на
    \url{https://www.scintilla.org/SciTE.html}.
  \item \cmdname{Texmaker} је софтвер отвореног кода, доступан на
    \url{https://www.xm1math.net/texmaker}.
  \item \cmdname{TeXstudio} је дериват (fork) \cmdname{TeXmaker}-а и
    укључује неке додатне могућности; погледајте
    \url{https://texstudio.org/}.
  \item \cmdname{TeXnicCenter} је софтвер отвореног кода, доступан на
    \url{https://www.texniccenter.org} и као део дистрибуције pro\TeX{}t.
  \item \cmdname{TeXworks} је такође отворени софтвер, доступан на
    \url{https://tug.org/texworks}; инсталира се као део \TL-а само на
   	\Windows{}-у.
  \item \cmdname{Vim} је отворени софтвер, доступан преко
    \url{https://www.vim.org}.
  \item \cmdname{WinEdt} је „shareware“ доступан на
    \url{https://tug.org/winedt} или \url{https://www.winedt.com}.
  \item \cmdname{WinShell} се може набавити на
    \url{https://www.winshell.de}.
  \end{itemize*}
\end{description}
Још исцрпнији списак пакета и програма налази се на
\url{https://tug.org/interest.html}.


\section{Специјализоване инсталације}

Претходни одељци бавили су се основним процесом инсталације. Сада
прелазимо на неке специјализоване случајеве.


\htmlanchor{tlsharedinstall}
\subsection{Инсталације које дели више корисника или више компјутера}
\label{sec:sharedinstall}

\TL{} је дизајниран тако га истовремено могу употребљавати корисници
који имају разне оперативне системе на некој компјутерској мрежи.
Ако се држите стандардног распореда директоријума, подешавања не
садрже ниједну фиксирану путању: локације фајлова који су потребни
\TL{} програмима проналазе се релативно у односу на саме програме.
Овакав приступ постаје јасан ако погледате главни конфигурациони фајл
\filename{$TEXMFDIST/web2c/texmf.cnf}, који садржи овакве линије:
\begin{sverbatim}
TEXMFROOT = $SELFAUTOPARENT
...
TEXMFDIST = $TEXMFROOT/texmf-dist
...
TEXMFLOCAL = $SELFAUTOGRANDPARENT/texmf-local
\end{sverbatim}
Ово значи да корисници других оперативних система само треба да додају
директоријум који садржи верзије програма за њихову платформу у своје
путање за претрагу како би добили поставку спремну за употребу.

На исти начин можете да инсталирате \TL{} локално и да онда накнадно
преместите целу хијерархију на неко друго место на мрежи.

За кориснике \Windows{}-а у \TL{} је укључен програм \prog{tlaunch}.
Помоћу њега је веома лако покренути разне \TeX\ програме или пронаћи
потребну документацију, простим притиском на одговарајуће дугме или
кроз мени. Интерфејс овог програма лако је прилагодити сопственим
потребама путем одговарајућег \filename{.ini} фајла. Када се први пут
покрене, \prog{tlaunch} понавља одређене постинсталационе радње
специфичне за \Windows{} (подешава путању за претраге \TL{}-a и
повезује одређене типове фајлова са одговарајућим програмима), али
само за тренутног корисника. То значи да на другим компјутерима на
локалној мрежи који могу да приступају тој инсталацији \TL{}-а само
треба подесити пречицу до \prog{tlaunch}. Више детаља о свему
овоме можете пронаћи у документацији (\code{texdoc tlaunch} или на
\url{https://ctan.org/pkg/tlaunch}).


\htmlanchor{tlportable}
\subsection{Преносиве инсталације на USB-диску}
\label{sec:portable-tl}

Ако инсталациони програм покренете са параметром \code{-portable}
(или употребите команду \code{V} у текстуалном режиму, односно ако
изаберете одговарајућу опцију у графичком режиму), направиће се
потпуно затворена и самостална инсталација \TL{}-а и биће изостављена
интеграција са остатком система. Такву инсталацију можете да направите
директно на \USB{}-диску или да је на \USB{}-диск касније копирате.

Како бисте покренули \TeX\ из овакве преносиве инсталације, морате да
додате одговарајући директоријум са програмима у путању за претрагу у
свом терминалу. На \Windows{}-у ово можете да урадите помоћу
двоструког клика миша на \filename{tl-tray-menu} (налази се на
првом нивоу инсталације), и тиме направите радну („tray“) иконицу,
која даје избор између неколико уобичајених задатака, као што је
приказано на следећој слици:

\medskip
\begin{center}
  \tlpng{tray-menu}{4cm}
\end{center}
\smallskip

\noindent Ставка „More\ldots“ објашњава како овај мени можете да
прилагодите својим потребама.


%\htmlanchor{tlisoinstall}
%\subsection{\ISO\ (или \DVD) инсталације}
%\label{sec:isoinstall}
%
%Ако немате потребе да често надограђујете инсталацију или да је мењате
%на било који начин и\slash или имате неколико система\char"0304\ на
%којима је потребно користити \TL{}, може бити веома корисно да
%направите \ISO\ одраз своје личне инсталације \TL{}-а. Ова пракса може
%бити веома добра зато што~је:
%
%\begin{itemize}
%\itemsep=.01em
%\item копирање \ISO\ фајла са компјутера на компјутер много брже него
%  копирање обичне инсталације;
%\item ако имате компјутер са више оперативних система
%  (\textenglish{dual-boot}) и желите да се инсталација \TL{}-а користи
%  на свим тим системима, \ISO-инсталација није условљена
%  специфичностима и ограничењима страних система (FAT32,
%  NTFS, HFS+);
%\item директан приступ таквом \ISO\ одразу („\textenglish{mount}“) је
%  једноставан на виртуелним машинама.
%\end{itemize}
%
%Наравно, Ваш \ISO\ одраз може и да се нареже на \DVD\ ако Вам је тако
%згодније.
%
%Десктоп системи из GNU/Linux/Unix породице, укључујући \MacOSX,
%могу да приступе садржају \ISO\ одраза као обичном фајл-систему
%(„\textenglish{mount}“). \Windows{}~8 је први (!) из своје породице
%у коме је ова једноставна радња изводива. Осим тог детаља, ништа није
%другачије у поређењу са обичном инсталацијом на хард-диску: погледајте
%одељак~\ref{sec:env}.
%
%Када припремате такву \ISO\ инсталацију, најбоље је да изоставите
%поддиректоријум који се односи на годину издања и да поставите
%\filename{texmf-local} на исти ниво са другим дрветима
%(\filename{texmf-dist}, \filename{texmf-var} итд). Ово можете да урадите
%у инсталеру користећи уобичајене опције за директоријуме.
%
%За реални (не виртуелни) \Windows{} систем можете да нарежете \ISO\ на
%DVD. Међутим, исплати се одвојити мало времена и испитати
%могућности директне употребе \ISO\ одраза\char"0304\ 
%(\ISO-\textenglish{mounting}) које нуди отворени софтвер, на пример
%\prog{WinCDEmu} (\url{http://wincdemu.sysprogs.org/}).
%
%Ради боље интеграције са системом на \Windows{}-у можете да убаците и
%скрипте из групе \filename{w32client}
%(описане у одељку~\ref{sec:sharedinstall} и на страници
%\url{https://tug.org/texlive/w32client.html}), које добро баратају и
%\ISO\ инсталацијама и инсталацијама преко мреже.
%
%На \MacOSX-у, програм \TeX{}Shop може да користи
%DVD-инсталацију ако симболички линк \filename{/usr/texbin}
%показује на одговарајући директоријум са програмима, на пример
%\begin{verbatim}
%sudo ln -s /Volumes/MyTeXLive/bin/universal-darwin /usr/texbin
%\end{verbatim}
%
%Историјска напомена: \TL{} 2010 био је први \TL{} који није био издат
%„жив“ (\textenglish{live}). Ипак, увек је било потребно мало
%акробација да би се \TL{} користио са \DVD-ја или из \ISO\ одраза; ово
%се посебно односило на чињеницу да није постојао згодан начин да се
%подеси барем још једна додатна системска променљива. Ако, међутим,
%направите свој сопствени \ISO\ од постојеће инсталације, за овим
%додатком неће бити потребе.


\htmlanchor{tlmgr}
\section{Одржавање инсталације помоћу \cmdname{tlmgr}}
\label{sec:tlmgr}

\begin{figure}[tb]
\begin{center}
  \tlpng{tlshell-macos}{\linewidth}
  \caption{\prog{tlshell} у графичком (\GUI) режиму рада и менијем „Actions“ (\MacOSX)}
\label{fig:tlshell}
\end{center}
\end{figure}

\begin{figure}[tb]
\tlpng{tlcockpit-packages}{.8\linewidth}
\caption{Графички (GUI) режим \prog{tlcockpit} за \prog{tlmgr}}
\label{fig:tlcockpit}
\end{figure}

\begin{figure}[tb]
%\tlpng{tl2019-tlmgr-tl-old-gui-sr}{\linewidth}
\tlpng{tlmgr-gui}{\linewidth}
\caption{Стари графички (GUI) режим \prog{tlmgr}: главни прозор,\\ 
  после „Учитај подразумевани репозиторијум“ („Load“)}
\label{fig:tlmgr-gui}
\end{figure}

%\end{minipage}

\TL{} садржи програм по имену \prog{tlmgr} који служи за одржавање
\TL{}-а након почетне инсталације. Његове могућности између осталог
укључују:

\begin{itemize*}
\item инсталацију, освежавање, бекаповање, враћање из бекапа,
  уклањање појединачних пакета са могућношћу да се узму у обзир са њима
  повезани пакети;
\item претрагу и прављење разних спискова пакета и њихових описа;
\item излиставање, додавање и уклањање верзија програма за неки
  оперативни систем (односно платформу);
\item промену параметара инсталације као што су величина папира или
  локација изворног кода (погледајте одељак~\ref{sec:location}).
\end{itemize*}

Функционалност програма \prog{tlmgr} обухвата и превазилази могућности
програма \prog{texconfig}. Још увек дистрибуирамо и одржавамо
\prog{texconfig} зато што постоје корисници који су на њега навикли, али
изричито препоручујемо да користите \prog{tlmgr}.


\subsection{Графички интерфејс (\GUI{}) за \cmdname{tlmgr}}

\TL{} садржи неколико графичких интерфејса (\GUI{}) за \cmdname{tlmgr}. 
Два најважнијих: (1)~слика~\ref{fig:tlshell} приказује \cmdname{tlshell}, 
који је написан на Tcl/Tk и подразумева се на \Windows{}-у и \MacOSX{};
(2)~слика~\ref{fig:tlcockpit} приказује \prog{tlcockpit}, за који је 
потребан Java верзије~8 или више, као и JavaFX; оба се дистрибуирају
као одвојени пакети.

Сам \prog{tlmgr} се може покренути у графичком (\GUI{}) режиму
  (слика~\ref{fig:tlmgr-gui}) помоћу
\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr -gui}
\end{alltt}
(српски језик добијате помоћу \Ucom{-gui-lang sr}). Међутим, за овај 
интерфејс је потребно да имате инсталиран модул \dirname{Perl::Tk}; 
он више није укључен у дистрибуцију \TL{}-а за \Windows{}.


\subsection{Примери позивања \cmdname{tlmgr}-а са командне линије}

Након почетне инсталације, можете да освежите свој систем најновијим
доступним верзијама целокупног садржаја помоћу:
\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr update -all}
\end{alltt}
Ако Вас ово чини нервозним, прво пробајте
\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr update -all -dry-run}
\end{alltt}
или (са мање објашњења):
\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr update -list}
\end{alltt}

Следећи сложенији пример додаје једну колекцију (све што је везано за
\XeTeX), и то из једног локалног директоријума:

\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr -repository /local/mirror/tlnet install collection-xetex}
\end{alltt}
Ова команда даје следеће поруке (скраћено):
\begin{fverbatim}
install: collection-xetex
install: arabxetex
...
install: xetex
install: xetexconfig
install: xetex.i386-linux
running post install action for xetex
install: xetex-def
...
running mktexlsr
mktexlsr: Updating /usr/local/texlive/2020/texmf-dist/ls-R...
...
running fmtutil-sys --missing
...
Transcript written on xelatex.log.
fmtutil: /usr/local/texlive/2020/texmf-var/web2c/xetex/xelatex.fmt installed.
\end{fverbatim}

Као што видите, \prog{tlmgr} инсталира све неопходне пакете и води
рачуна о свим радњама које су неопходне после инсталације, што у овом
случају обухвата освежавање базе података са именима фајлова и
поновно прављење неких формата. У претходном примеру смо направили
нове формате за \XeTeX.

Ако Вам је потребан опис пакета (или колекције или шеме), откуцајте:
\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr show collection-latexextra}
\end{alltt}
Команда даје следећи излаз:
\begin{fverbatim}
package:    collection-latexextra
category:   Collection
shortdesc:  LaTeX supplementary packages
longdesc:   A very large collection of add-on packages for LaTeX.
installed:  Yes
revision:   46963
sizes:      657941k
\end{fverbatim}

Последње и најважније, пуна документација о програму \prog{tlmgr}
налази се на страници \url{https://tug.org/texlive/tlmgr.html}, а
можете је видети и ако откуцате:
\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr -help}
\end{alltt}


\section{Напомене за Windows}
\label{sec:windows}


\subsection{Могућности специфичне за Windows}
\label{sec:winfeatures}

Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм
на \Windows{}-у обавља још неке додатне ствари:
\begin{description}
\item[Менији и пречице.] У Start менију се додаје нови одељак
  „\TL{}“, преко кога се могу позивати неки графички (\GUI{}) програми
  (\prog{tlmgr}, \prog{texdoctk}, и преко кога можете да дођете до 
  једног дела документације.
\item[Повезивање класа докумената са одговарајућим програмима.] Ако су
  инсталирани, \prog{TeXworks} и \prog{Dviout} постају
  или подразумевани програми за одговарајуће класе докумената или
  добијају ставку у менију „\textenglish{Open with}“ („отвори помоћу“),
  који се добија када документима поменутих класа приступите притиском
  на десно дугме миша.
\item[Превођење бит-мапа у eps формат.] Разни формати који за основу
  имају бит-мапе добијају ставку \cmdname{bitmap2eps} у свом менију
  „\textenglish{Open with}“ („отвори помоћу“), који се добија притиском
  на десно дугме миша. Bitmap2eps је једноставна скрипта која омогућава
  да \cmdname{sam2p} и \cmdname{bmeps} обаве главни део посла.
\item[Аутоматско подешавање путања.] Није потребна никаква ручна
  интервенција по овом питању.
\item[Уклањање.] Инсталациони програм додаје одговарајућу
  ставку за \TL{} у „\textenglish{Add/Re\-mo\-ve Programs}“. Дугме
  за деинсталацију у графичком (\GUI) режиму програма
  \textenglish{\TeX\ Live Manager} („Уклони“) пребацује вас управо
  тамо. Ако је \TL{} инсталиран само за једног корисника, инсталациони
  програм ће направити и ставку за деинсталацију у \textenglish{Start}
  менију \Windows{}-а.
\item[Заштита од измена.] Ако сте инсталацију обавили као администратор,
  директоријуми који садрже \TL{} биће \textenglish{write-protected},
  тј. заштићени од измена, барем у „обичним“ околностима (ако је \TL{}
  инсталиран на NTFS партицију на непокретном диску).
\end{description}

Ово нису све могућности специфичне за \Windows{}; погледајте и секцију
\ref{sec:sharedinstall}, у којој се говори о програму
\filename{tlaunch}.


\subsection{Додатни софтвер за Windows}

За целовиту инсталацију \TL-а потребни су помоћни пакети који обично
не постоје на \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује карике које
недостају. Следећи програми се инсталирају као део \TL{}-а само на
\Windows{}-у:
\begin{description}
\item[Perl и Ghostscript.] Због важности Perl-а и Ghostscript-а,
  \TL{} садржи „скривене“ копије ових програма. \TL{} програми који их
  користе знају где треба да их потраже, али не одају њихово присуство
  кроз системске променљиве или путем измена у „registry“-ју. То нису
  целовите инсталације и не би требало да дођу у сукоб са неком правом
  инсталацијом Perl-а или Ghostscript-а која је \Windows{}-у видљива.

\item[dviout.] На \Windows{}-у се инсталира и \prog{dviout}, програм
  у коме можете да прегледате DVI фајлове. У почетку, када
  почнете да га употребљавате за ту сврху, \prog{dviout} ће правити
  потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инсталирани). После
  неког времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је
  потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом
  поступку. О овом програму можете добити много више података на
  Интернет-страници (коју топло препоручујемо).

\item[\TeX{}works.] \TeX{}works је едитор специјализован за \TeX; он
  има уграђен приказивач PDF фајлова.

\item[Алатке за командну линију.] Осим уобичајених \TL{} програма, на
  \Windows{}-у се инсталира и известан број \Windows{}
  верзија\char"0304\ уобичајених Unix алатки за командну линију. Ту
  спадају \cmdname{gzip}, \cmdname{zip}, \cmdname{unzip} и алати из пројекта
  \cmdname{poppler} (\cmdname{pdfinfo}, \cmdname{pdffonts}\ldots{});
  у дистрибуцији за \Windows{} није укључен ниједан самосталан
  \textenglish{viewer} (прегледач) PDF фајлова. Можете да
  инсталирате Sumatra PDF viewer; Интернет-страница пројекта је
  \url{https://www.sumatrapdfreader.org/}.

\item[fc-list, fc-cache\ldots{}] Алатке из библиотеке fontconfig
  омогућавају \XeTeX{}-у да барата системским фонтовима на
  \Windows{}-у. Можете да користите \prog{fc-list} да одредите имена
  фонтова која задајете у \XeTeX-овој проширеној команди \cs{font}. Ако
  је потребно, најпре покрените \prog{fc-cache} како би се подаци о
  фонтовима освежили.

\end{description}


\subsection{Лични кориснички директоријум на Windows-у}
\label{sec:winhome}

Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на
\Windows{}-у јесте директоријум \verb|%USERPROFILE%|. На \Windows{}-у
Vista и новијим то је обично \verb|C:\Users\<username>|. У
фајлу \filename{texmf.cnf} и у \KPS{} уопште, симбол \verb|~| ће се
претворити у исправну путању и на \Windows{}-у и на Unix-у.


\subsection{Windows-ов „registry“}
\label{sec:registry}

\Windows{} држи скоро сва подешавања у тзв. „registry“-ју. То
складиште садржи скуп хијерархијски организованих кључева, са
неколико кључева највишег нивоа. Најважнији за инсталационе програме
су \path{HKEY_CURRENT_USER} и \path{HKEY_LOCAL_MACHINE}, или скраћено
\path{HKCU} и \path{HKLM}. Део „registry“-ја \path{HKCU} налази се у
личном директоријуму корисника (погледајте одељак~\ref{sec:winhome}).
\path{HKLM} се обично налази у поддиректоријуму директоријума званог
\Windows{}.

У неким случајевима, информације о систему се могу добити из
системских променљивих, али неке, на пример локација
пречица\char"0304, и даље захтевају да се консултује „registry“.
Трајно подешавање системских променљивих такође захтева приступ
„registry“-ју.


\subsection{Овлашћења на Windows-у}
\label{sec:winpermissions}

У новијим верзијама \Windows{}-а постоји разлика између обичних
корисника и администратора; само администратори имају слободан
приступ целом оперативном систему. Уложили смо доста напора да
омогућимо да се \TL{} може инсталирати без администраторских
овлашћења.

Ако је инсталер покренут са администраторским овлашћењима, постоји
опција да се \TL{} инсталира за све кориснике. Ако се ово изабере,
пречице се праве за све кориснике и мењају се поставке на нивоу
система. У супротном, пречице и одељци у менију праве се само за
текућег корисника и мења се само његово окружење (ове измене се 
своде на модификацију путање за претрагу).

Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не,
подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инсталациони
програм увек је унутар \verb|%SystemDrive%|. Програм увек тестира да
ли тренутни корисник може да уписује податке у тај основни директоријум.

Може се појавити проблем ако корисник није администратор а \TeX{} већ
постоји у путањи за претрагу програма. Пошто се радна путања за
претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са
својим путањама, нови \TL{} никад неће добити предност. Како би се
решила ова ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног
промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испред локалне путање
за претрагу. Нови \TL{} ће увек бити употребљив унутар таквог
командног промпта. Пречица за \TeX{}works, ако се тај програм
инсталира, такође додаје \TL{} на почетак путање за претрагу, тако да
би и тај едитор требало да буде имун на ове проблеме са путањама.

Треба истаћи још једну особеност: чак иако сте улоговани као 
Администратор, морате да изричито затражите администраторксе привилегије. 
У ствари, нема много сврхе да узимате улогу правог администратора. 
Уместо тога, кликните десним дугметом миша на програм који желите да 
покренете или на његову пречицу, и то ће Вам у нормалним околностима 
дати могућност да „покренете програм као администратор“ 
(„\textenglish{Run as administrator}“).


\subsection{Увећавање максимума доступне меморије на Windows-у и
  Cygwin-у}
\label{sec:cygwin-maxmem}

Корисницима \Windows{}-а и Cygwin-а (погледајте
одаљак~\ref{sec:cygwin} о специфичностима инсталације на Cygwin-у)
може да се деси да остану без меморије када покрећу неке програме
укључене у \TL. На пример, \prog{asy} може да остане без меморије ако
покушате да заузмете низ (array) од 25.000.000 реалних бројева, а
\LuaTeX\ може да остане без меморије ако покушавате да обрадите
документ са много великих фонтова.

Што се тиче Cygwin-а, можете да увећате расположиву меморију ако
пратите одговарајућа упутства из њиховог водича за кориснике (Cygwin
User's Guide ---
\url{https://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html}).

На \Windows{}-у морате да направите један додатни фајл, рецимо
\file{moremem.reg}, који садржи следеће четири линије:

\begin{sverbatim}
Windows Registry Editor Version 5.00

[HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Cygwin]
"heap_chunk_in_mb"=dword:ffffff00
\end{sverbatim}

\noindent и да онда извршите команду \code{regedit /s moremem.reg}
као администратор. (Ако желите да увећате меморију само за тренутног
корисника уместо на целом систему, употребите кључ
\code{HKEY\_CURRENT\_USER}.)


\section{Кориснички водич кроз \Webc{}}

\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX:
\tmpbox{са\char"0302 м} \TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце
\TL{}-а. Интернет-страница пројекта, на којој се налази најновији
приручник и много других ствари, налази се на
\url{https://tug.org/web2c}.

Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки
[\textgerman{Tomas Rokicki}], који је 1987. развио први „\TeX{}-у-C“
разрадивши изворну Unix верзију, оригинални рад Хауарда Трикија
[\textenglish{Howard Trickey}] и Павела Кертиса [\textenglish{Pavel
Curtis}].

Одржавање система је наставио Тим Морган [\textenglish{Tim
Morgan}] и током тог периода име је промењено у Web-to-C\@. 1990.
године рад је преузео Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] који је уз
помоћ више десетина сарадника одржавао пројекат до 1997, када је
предао штафету Олафу Веберу [\textenglish{Olaf Weber}], који је
руковођење вратио Карлу 2006. године.

\Webc{} систем ради на Unix-у, 32-битним \Windows{} системима,
\MacOSX{}-у и многим другим оперативним системима. Он користи
оригинални Кнутов [\textenglish{Knuth}] \tmpbox{ко\char"0302 д} за \TeX{} и
друге основне програме написане у „\web{} систему за писмено
програмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у
језик C. Језгро састављено од \TeX{} програма\char"0304\ који се
третирају на овај начин чине:

\begin{cmddescription}
\item[bibtex]    Рад са библиографијама.
\item[dvicopy]   Рад са виртуелним фонтовима у \dvi{} фајловима.
\item[dvitomp]   Претвара \dvi{} у MPX (\MP{} слике).
\item[dvitype]   Претвара \dvi{} у читљив текст.
\item[gftodvi]   Визуализација изворних (\textenglish{generic})
                 фонтова.
\item[gftopk]    Претвара изворне (generic) у спаковане (packed)
                 фонтове.
\item[gftype]    Претвара GF (изворне фонтове) у читљив текст.
\item[mf]        Програм за прављење породица\char"0304\ фонтова
                 (typeface families).
\item[mft]       „Лепо штампање“ (prettyprinting) \MF{}
                 \tmpbox{ко\char"0302 да}
\item[mpost]     Програм за прављење техничких дијаграма.
\item[patgen]    Програм за прављење правила\char"0304\ за прелом
                 речи\char"0304\ (\textenglish{hyphenation patterns}).
\item[pktogf]    Претвара спаковане (packed) у изворне (generic)
                 фонтове.
\item[pktype]    Претвара PK у читљив текст.
\item[pltotf]    Претвара текстуални списак особина фонта у acro{TFM}.
\item[pooltype]  Приказује \web{} pool фајлове.
\item[tangle]    Преводи \web{} \tmpbox{ко\char"0302 д} у језик Pascal.
\item[tex]       Припрема текста.
\item[tftopl]    Претвара TFM у текстуални списак особина фонта.
\item[vftovp]    Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак
                 особина\char"0304.
\item[vptovf]    Претвара виртуелни списак особина\char"0304\ у
                 виртуелни фонт.
\item[weave]     Преводи \web{} \tmpbox{ко\char"0302 д} у \TeX.
\end{cmddescription}

\noindent Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у
документацији која долази уз одговарајуће пакете, као и уз
\tmpbox{са\char"0302 м} \Webc{}.  Међутим, корисно је знати неколико
заједничких принципа који важе за све њих зато што на тај начин
можете боље да искористите своју \Webc{} инсталацију.

Сви ови програми поштују ове стандардне \GNU параметре:
\begin{ttdescription}
\item[-{}-help] штампање основног прегледа употребе.
\item[-{}-version] штампање података о верзији, иза кога следи
  напуштање програма.
\end{ttdescription}

Већина поштује и:
\begin{ttdescription}
\item[-{}-verbose] штампање детаљнијег извештаја о раду.
\end{ttdescription}

Да би одредили положај разних фајлова, \Webc{} програми користе
библиотеку за претрагу \KPS{} (\url{https://tug.org/kpathsea}). Ова
библиотека користи комбинацију системских променљивих и
конфигурационих фајлова како би оптимизовала претрагу кроз (огромни)
садржај \TeX{} система. \Webc{} може да упоредо користи више
хијерархија за претрагу, што је корисно за одржавање стандардних
дистрибуција \TeX-а упоредо са локалним и личним проширењима у
одвојеним директоријумима. Како би се претраживање убрзало,
директоријум највишег нивоа у свакој хијерархији има фајл \file{ls-R}
који садржи записе састављене од \tmpbox{и\char"030F мена} и релативне путање
за све фајлове који се налазе ниже по хијерархији у том директоријуму.


\subsection{Проналажење фајлова помоћу Kpathsea}
\label{sec:kpathsea}

Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека \KPS{}.

\emph{Путањом за претрагу} (search path) називамо списак
\emph{елемената путање} раздвојених двотачком или тачка-зарезом; ти
елементи су обично имена директоријума, мада путања за претрагу може
да се састави од елемената који потичу из разних извора. Када тражи
фајл \samp{my-file} по путањи \samp{.:/dir}, \KPS{} проверава један
по један сваки елемент путање: прво \file{./my-file}, затим
\file{/dir/my-file}, и враћа први погодак (уз могућност да врати и
све поготке одједном).

Како би се оптимално прилагодила конвенцијама свих оперативних
система, на системима који нису сродни са Unix-ом \KPS{} може да
користи и друге сепараторе а не само двотачку (\samp{:}) и косу црту
(\samp{/}).

Када проверава поједини елемент путање \var{p}, \KPS{} прво проверава
да ли се унапред припремљена база података (погледајте „База података
са именима фајлова“ на страни~\pageref{sec:filename-database}) може
употребити за \var{p}, тј. да ли се база података налази у
директоријуму који је префикс од \var{p}. Ако је то случај, задата
путања се \tmpbox{ра\char"0300 вна\char"0304} према садржају базе података.

Премда је најједноставнији и најуобичајенији елемент путање име
директоријума, \KPS{} подржава и додатне могућности у путањама за
претрагу: „рашчлањене“ подразумеване вредности (\textenglish{layered
default values}, односно вредности које имају предност једна у односу
на другу зависно од извора у односу на који се користе), имена
системских променљивих, вредности из конфигурационих фајлова, личне
директоријуме корисника\char"0304, као и наредбе за рекурзивно
претраживање поддиректоријума\char"0304. Стога кажемо да \KPS{}
\emph{прерачунава}\footnote{\textserbian{\emph{Прерачунавање} је
превод израза \textenglish{\emph{expanding}; генерално се ради о
замени неког једноставног израза неким компликованијим садржајем до
кога се долази одговарајућим алгоритмом; стога, у зависности од
контекста, може да значи и \emph{рашчлањавање} и \emph{проширивање}}
--- \emph{прим. прев.}}} елемент путање, што значи да он трансформише
све спецификације у основно име (или имена) директоријума. Ово је
описано у наредним одељцима у истом поретку у коме се претрага и врши.

Обратите пажњу на један детаљ: ако је име фајла који се тражи
апсолутно или изричито задато у релативном облику, тј. ако почиње са
\samp{/}, \samp{./} или \samp{../}, \KPS{} просто проверава да ли тај
фајл постоји.

\ifSingleColumn
\else
\begin{figure*}
\verbatiminput{examples/ex5.tex}
\setlength{\abovecaptionskip}{0pt}
  \caption{Илустративни пример конфигурационог фајла}
  \label{fig:config-sample}
\end{figure*}
\fi

\subsubsection{Извори путања}
\label{sec:path-sources}

Путања за претрагу може имати разне изворе. Ово је редослед у коме их
\KPS{} користи:

\begin{enumerate}
\item Системске променљиве подешене од стране корисника, на пример
\envname{TEXINPUTS}\@. Системске променљиве које садрже име програма
  придодато на крају иза тачке добијају предност; нпр. ако је име
  покренутог програма \samp{latex}, онда ће \envname{TEXINPUTS.latex}
  имати предност у односу на \envname{TEXINPUTS}.
\item Конфигурациони фајл специфичан за поједини програм, нпр. линија
  \samp{S /a:/b} у фајлу \file{config.ps} који припада програму
  \cmdname{dvips}.
\item Конфигурациони фајл \file{texmf.cnf} који припада \KPS{}-у, и
  који садржи линију као што је \samp{TEXINPUTS=/c:/d} (погледајте
  ниже).
\item Вредност задата у време компајлирања.
\end{enumerate}
\noindent Како се према свакој од набројаних ставки формирају
вредности за неку задату путању можете да пратите ако употребите
опцију за отклањање грешака (\textenglish{debugging}) --- погледајте
одељак „Поступци за отклањање грешака“ на
страни~\pageref{sec:debugging}).

\subsubsection{Конфигурациони фајлови}

\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} (ови
фајлови су предвиђени да се читају само када програми раде) и из њих
узима путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за претрагу која
се користи да се \tmpbox{са\char"0301 ми} ови фајлови лоцирају зове се
\envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову (нити
било коју другу) системску променљиву.

Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања
фајла \file{.../2020/texmf.cnf}. Ако морате да начините неке промене
вредности\char"0304\ које су тамо уписане као подразумеване (што
обично није потребно), онда је овај фајл место где те вредности треба
уписати. Главни конфигурациони фајл је
\file{.../2020/texmf-dist/web2c/texmf.cnf}; њега не би требало да
преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија
инсталирана путем дистрибуције освежи.

Ако просто хоћете да додате лични директоријум у неку посебну путању
за претрагу, разумна варијанта је да подесите системску променљиву:
method:
\begin{verbatim}
  TEXINPUTS=.:/my/macro/dir:
\end{verbatim}
Како бисте ову променљиву могли да подешавате током година, користите
знак \samp{:} (\samp{;} на \Windows{}-у) на крају линије да
додате системске путање; то је боље него да их све изричито набрајате
(погледајте одељак~\ref{sec:default-expansion}). Друга варијанта је
да користите дрво \envname{TEXMFHOME} (погледајте 
одељак~\ref{sec:directories}).

\emph{Сви} фајлови названи \file{texmf.cnf} који се нађу у путањи за
претрагу биће прочитани и дефиниције из претходних фајлова биће
замењене онима на које се касније наиђе. На пример, ако је путања за
претрагу \verb|.:$TEXMF|, вредности из \file{./texmf.cnf} имају
предност у односу на оне из \verb|$TEXMF/texmf.cnf|.

\begin{itemize*}
\item
  Коментари почињу са \code{\%} који се налази или на почетку линије 
  или после размака (\textenglish{whitespace}%
\footnote{\textserbian{Израз \emph{whitespace} означава све врсте 
    „провидних знакова“, пре свега размак („\textenglish{space}“) и 
	„Tab“ --- \emph{прим. прев.}}}), и настављају се до краја линије.
\item
  Празне линије се прескачу.
\item
  Симбол \bs{} на крају линије има улогу ознаке за наставак, тј.
  следећа линија се придодаје на текућу. Размаци
  (\textenglish{whitespace}) на почетку линије која се додаје се 
  \emph{не} игноришу.
\item
  Све остале линије имају следећи облик:\\
  \hspace*{2em}\texttt{\var{променљива} \textrm{[}.\var{име-програма}\textrm{]}
   \textrm{[}=\textrm{]} \var{вредност}}\\[1pt]
  
  где се знак \samp{=} и размаци око њега могу изоставити. (Међутим,
  ако \var{value} почиње на \samp{.}, најједноставније је користити
  \samp{=} како би се избегла интерпретација тачке као квалификатора
  програма.)
\item
  \ttvar{променљива} може да садржи било који знак осим
  размака\char"0304\ (\textenglish{whitespace}), \samp{=} и \samp{.},
  али је најсигурније држати се скупа \samp{A-Za-z\_} (тј. велика и
  мала слова енглеског алфабета и доња црта).
\item
  Ако је присутна променљива \samp{.\var{име-програма}}, дефиниција
  важи само ако се покренути програм зове \texttt{\var{име-програма}}
  или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да
  разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите путање за претрагу.
\item
  Будући string-ом, \var{вредност} може да садржи било који знак.
  Међутим, у пракси већина вредности из \file{texmf.cnf} односи се на
  прерачунавање путања; пошто се у прерачунавању користе разни 
  специјални знакови (см.~одељак~\ref{sec:cnf-special-chars}) као што 
  су заграде и зарези, они не могу да се налазе у именима дуректоријума.

  Знак \samp{;}\ унутар \var{променљиве} преводи се у \samp{:} ако је 
  у питању Unix; ово је корисно јер омогућава да се исти 
  \file{texmf.cnf} користи и за Unix и за MS-DOS и за \Windows{}.
  Ово превођење се обавља за све вредности, не само у случају путања
  за претраживање; срећом, у пракси \samp{;} није неопходан у тим 
  другим случајевима.

  Структуру \code{\$\var{var}.\var{prog}} не можете да користите
  „здесна“; уместо ње морате да употребите додатну променљиву.

\item
  Све дефиниције се прочитају пре него што се било шта прерачуна, што
  значи да се променљиве могу употребити и пре него што се дефинишу.
\end{itemize*}
Део конфигурационог фајла који илуструје већину ових ствари
\ifSingleColumn
приказан је у следећој табели:

\verbatiminput{examples/ex5.tex}
\else
приказан је на слици~\ref{fig:config-sample}.
\fi

\subsubsection{Прерачунавање путање}
\label{sec:path-expansion}

\KPS{} препознаје неке специјалне ознаке и конструкције у путањама за
претрагу, сличне онима из Unix шкољки (\textenglish{shells}). На
пример, путања \verb+~$USER/{foo,bar}//baz+ претвара се после
прерачунавања у све поддиректоријуме унутар директоријума\char"0304\
\file{foo} и \file{bar} у личном директоријуму корисника
\texttt{\$USER}, и то само онакве који садрже у себи директоријум или
фајл по имену \file{baz}. Овакве трансформације објашњене су у следећем
одељку.

\subsubsection{Стандардно прерачунавање}
\label{sec:default-expansion}

Ако путања за претрагу са највећим приоритетом (погледајте „Извори
путања“ на стр.~\pageref{sec:path-sources}) садржи једну
\emph{додатну двотачку} (на почетку, на крају, или удвојену) \KPS{}
убацује на том месту путању која је следећу по приоритету у оквиру
задате претраге. Ако та уметнута путања има додатну двотачку, исто се
дешава са следећим расположивим приоритетом по важности. На пример,
ако су системске променљиве постављене овако:

\begin{alltt}> \Ucom{setenv TEXINPUTS /home/karl:}
\end{alltt}
и ако је вредност променљиве \code{TEXINPUTS} из \file{texmf.cnf}
једнака

\begin{alltt}  .:\$TEXMF//tex
\end{alltt}
онда ће коначна вредност која ће бити употребљена за претрагу бити:

\begin{alltt}  /home/karl:.:\$TEXMF//tex
\end{alltt}

Пошто би било бескорисно уметати подразумевану вредност на више од
једног места, \KPS{} трансформише само један додатни \samp{:} а
остале оставља како јесу. Програм најпре тражи има ли \samp{:} на
почетку реда, затим на крају, а затим тражи двоструке \samp{:}.

\subsubsection{Прерачунавање заграда}
\label{sec:brace-expansion}

Једна корисна могућност је и прерачунавање заграда: на пример,
\verb+v{a,b}w+ се претвара у  \verb+vaw:vbw+. Дозвољено је уметање
заграда унутар постојећег пара заграда; захваљујући овоме могуће је
имати више \TeX{} хијерархија директоријума\char"0304\ тако што се
\code{\$TEXMF}-у додели листа заграда. У фајлу \file{texmf.cnf} 
из дистрибуције направљена је оваква дефиниција (у овом примеру
стварни \tmpbox{ко\char"0302 д} је поједностављен):
\begin{verbatim}
  TEXMF = {$TEXMFVAR,$TEXMFHOME,!!$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFDIST}
\end{verbatim}
Ово затим употребљавамо да бисмо, на пример, дефинисали директоријуме које
\TeX{} узима у обзир када учитава спољне фајлове:
\begin{verbatim}
  TEXINPUTS = .;$TEXMF/tex//
\end{verbatim}
%$
што значи да ће се претрага, након задржавања у тренутном
директоријуму, обавити \emph{искључиво} у дрветима
\code{\$TEXMFVAR/tex}, \code{\$TEXMFHOME/tex},
\code{\$TEXMFLOCAL/tex} и \code{\$TEXMFDIST/tex} (последња два користе
базу података са фајловима \file{ls-R}). 

\subsubsection{Прерачунавање поддиректоријума}
\label{sec:subdirectory-expansion}

Две или више узастопних косих црта у елементу путање које следе иза
директоријума \var{d} трансформишу се у списак свих поддиректоријума
који се по хијерархији налазе испод \var{d\/}: прво иду они који су
непосредно испод \var{d}, затим они испод њих, итд. На сваком од
тих нивоа редослед којим се директоријуми претражују \emph{није
изричито одређен}.

Ако ставите неки део имена фајла после \samp{//}, биће укључени само
поддиректоријуми који садрже поклапање са тим делом имена. На пример,
\samp{/a//b} се претвара у директоријуме \file{/a/1/b},
\file{/a/2/b}, \file{/a/1/1/b} итд, али не у \file{/a/b/c} или
\file{/a/1}.

Могуће је употребити и више конструкција са \samp{//} у једној
путањи, али се \samp{//} на почетку путање игнорише.

\subsubsection{Преглед специјалних симбола у фајловима \file{texmf.cnf}}
\label{sec:cnf-special-chars}

Следећа листа даје преглед специјалних симбола и конструкција у 
конфигурационим фајловима које користи \KPS{}.

% need a wider space for the item labels here.
\newcommand{\CODE}[1]{\makebox[3em][l]{\code{#1}}}
\begin{ttdescription}
\item[\CODE{:}] Сепаратор у задавању путање; на почетку или на крају
  путање, или удвојен у средини, служи уместо подразумеваног 
  прерачунавања путање.
\item[\CODE{;}] Сепаратор на системима који нису сродни са Unix-им
  (понаша се исто као \code{:}).
\item[\CODE{\$}] Прерачунавање променљиве.
\item[\CODE{\string~}] Представља корисников лични директоријум.
\item[\CODE{\char`\{...\char`\}}] Прерачунавање заграда\char"0304.
\item[\CODE{,}] Раздвајање елемената у прерачунавању заграда.
\item[\CODE{//}] Прерачунавање поддиректоријума\char"0304\ (може да
  стоји било где у путањи изузев на почетку).
\item[\CODE{\%}] Почетак коментара.
\item[\CODE{\bs}] Ознака на крају линије да следи наставак текста:
  на овај начин се праве ставке које се простиру кроз више линија.
\item[\CODE{!!}] Претраживање \emph{искључиво} базе података да се
  нађе фајл, диск се \emph{не} претражује.
\end{ttdescription}

Када ће конкретно симбол бити размотрен као специјални, а када ће бити
искоришћен такав какав јесте, зависи од контекста. Правила се предају
кроз неколико нивоа интерпретације конфигурације (анализа текста,
прерачунавање, претрага\ldots{}) и због тога, нажалост, нема јасног
правила. Такође, нема општег „\textenglish{escape}“ механизма;
посебно треба нагласити да \samp{\bs} није „\textenglish{escape
character}“ у фајловима \file{texmf.cnf}.

У случају имена инсталационих директоријума, најсигурније да уопште
не користите специјалне симболе.

\subsection{Базе података са именима фајлова}
\label{sec:filename-database}

\KPS{} покушава да колико је могуће смањи физички приступ диску када
обавља своје претраге. Па ипак, у стандардном \TL{}-у или у било којој
инсталацији са много директоријума, претраживање свих могућих 
директоријума да би се нашао задати фајл може предуго да траје. Из 
тог разлога је \KPS{} осмишљен да може да користи унапред састављену
„базу података“ --- заправо текстуални фајл --- по имену \file{ls-R},
који повезује стварне фајлове са одговарајућим директоријумима и на
тај начин елиминише потребу да се диску често приступа.

Други фајл --- база података, по имену \file{aliases}, омогућава Вам
да дате додатна имена фајловима који су излистани у \file{ls-R}. 

\subsubsection{База података ls-R}
\label{sec:ls-R}

Као што је малочас објашњено, име главне базе података са фајловима
мора бити \file{ls-R}. Можете да ставите по један такав фајл у корен
сваке \TeX{}-хијерархије коју имате и коју желите да претражујете
помоћу \KPS{} (подразумева се \code{\$TEXMF}). \KPS{} увек проверава
да ли има неки \file{ls-R} дуж \code{TEXMFDBS}.

Препоручени начин да направите и одржавате \samp{ls-R} јесте да
покренете скрипту \code{mktexlsr} (која је укључена у дистрибуцију).
Њу позивају разне \samp{mktex}\ldots{} скрипте. У принципу, ова скрипта
напросто покреће команду
\begin{alltt}cd \var{/корен/texmf/хијерархије} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R
\end{alltt}
уз претпоставку да команда \code{ls} на Вашем систему даје исправан
излаз (\GNU \code{ls} је таква команда). Како бисте били сигурни да је
база података увек свежа, најлакши начин је да је редовно преправљате
користећи \code{cron}, тако да се она аутоматски освежава увек када
се неки већ инсталирани фајл промени, као што је случај када се
инсталира или освежава неки \LaTeX{} пакет.

Ако фајл не може да се пронађе у бази података, подразумевана радња
коју предузима \KPS{} јесте да крене у претрагу директно на диску.
Ако, међутим, неки поједини елемент путање почиње са \samp{!!},
претражиће се \emph{само} база података, никада \tmpbox{са\char"0302 м} диск.


\subsubsection{Самостални програм за претраживање: kpsewhich}
\label{sec:invoking-kpsewhich}

Програм \prog{kpsewhich} изводи претраживање независно од било које
апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста
програма \code{find} ако треба лоцирати појединачне фајлове у
\TeX{}-хијерархијама (\prog{kpsewhich} се заиста и користи веома
интензивно у скриптама \samp{mktex}\ldots{} које су део дистрибуције).

\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich \var{option}... \var{filename}...}
\end{alltt}
Опције назначене у \ttvar{option} могу да почну и са \samp{-} и са
\samp{-{}-}; такође, дозвољено је и било које недвосмислено скраћивање.

\KPS{} третира сваки аргумент са командне линије (који није опција)
као име фајла, и враћа први фајл који пронађе. Не постоји могућност
да се врате сва имена фајлова са појединим именом (ако Вам је тако
нешто потребно, употребите Unix команду \samp{find}).

Следи опис најважнијих параметара.

\begin{ttdescription}
\item[\texttt{-{}-dpi=\var{num}}]\mbox{}\\
  Задаје резолуцију \ttvar{num}; ово се тиче само претрага за
  фајловима типа \samp{gf} и \samp{pk}. \samp{-D} је синоним, омогућен
  ради компатибилности са \cmdname{dvips}. Подразумевана вредност је
  600.

\item[\texttt{-{}-format=\var{name}}]\mbox{}\\
  Задаје да се тражи формат \ttvar{name}. Подразумевани формат се
  претпоставља на основу имена фајла. За формате који немају
  једнозначан наставак, као што су нпр. помоћни фајлови програма
  \MP{} или конфигурациони фајлови програма \cmdname{dvips}, морате
  назначити име које је познато \KPS{}-у, на пример \texttt{tex} или
  \texttt{enc files}. Покрените \texttt{kpsewhich -{}-help-formats} 
  ако желите да видите целовит списак.

\item[\texttt{-{}-mode=\var{string}}]\mbox{}\\
  Задаје режим по имену \ttvar{string}; ово се тиче једино претрага
  за фајловима типа \samp{gf} и \samp{pk}. Нема подразумеване
  вредности: тражиће се фајлови за све режиме.

\item[\texttt{-{}-must-exist}]\mbox{}\\
  Задаје да се учини све што је могуће да се фајлови пронађу; пре
  свега се мисли на прибегавање директном претраживању диска.
  Подразумева се да се, ефикасности ради, проверава само база података
  \file{ls-R}.

\item[\texttt{-{}-path=\var{string}}]\mbox{}\\
  Претрага ће се вршити низ путању \ttvar{string} (обично су то
  елементи раздвојени двотачкама), уместо да се путања за претрагу
  претпоставља на основу имена фајла. Подржани су \samp{//} и сва
  стандардна прерачунавања и трансформације. Параметри \samp{-{}-path}
  и \samp{-{}-format} узајамно се искључују.

\item[\texttt{-{}-progname=\var{name}}]\mbox{}\\
  Задаје \texttt{\var{name}} као име програма. Ово може да утиче на
  путање за претрагу путем могућности дописивања имена програма
  (\texttt{.\var{progname}}). Подразумевана вредност је
  \cmdname{kpsewhich}.

\item[\texttt{-{}-show-path=\var{name}}]\mbox{}\\
  Приказује путању која се користи да се пронађе фајл или тип фајла
  \texttt{\var{name}}. Могу се користити и наставци за имена фајлова
  (\code{.pk}, \code{.vf}, итд), као и сама имена, баш као у случају
  опције \hbox{\samp{-{}-format}}.

\item[\texttt{-{}-debug=\var{num}}]\mbox{}\\
  Поставља ниво потраге за грешкама на \texttt{\var{num}}.
\end{ttdescription}


\subsubsection{Примери употребе}
\label{sec:examples-of-use}

Погледајмо сада \KPS{} на делу. Ево једне једноставне претраге:

\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich article.cls}
   /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/article.cls
\end{alltt}
Оно што тражимо је фајл \file{article.cls}. Пошто је наставак
\samp{.cls} недвосмислен, не морамо да посебно назначимо да желимо да
тражимо фајл типа \optname{tex} (директоријуми који садрже фајлове са
изворним \TeX{} \tmpbox{ко\char"0302 дом}). Тражимо га у поддиректоријуму
\file{tex/latex/base} који се налази у \TL\ директоријуму
\samp{texmf-dist}. На сличан начин, сви фајлови у примерима који следе
проналазе се без проблема захваљујући својим недвосмисленим
наставцима:
\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich array.sty}
   /usr/local/texmf-dist/tex/latex/tools/array.sty
> \Ucom{kpsewhich latin1.def}
   /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/latin1.def
> \Ucom{kpsewhich size10.clo}
   /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/size10.clo
> \Ucom{kpsewhich small2e.tex}
   /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/small2e.tex
> \Ucom{kpsewhich tugboat.bib}
   /usr/local/texmf-dist/bibtex/bib/beebe/tugboat.bib
\end{alltt}

Узгред, последњи фајл из овог низа је библиографска база података
програма \BibTeX{} која се односи на чланке у часопису
\textsl{TUGboat}.

\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich cmr10.pk}
\end{alltt}
Фајловe типa \file{.pk} (фонтови направљени као бит-мапе) користе
приказивачи као што су \cmdname{dvips} и \cmdname{xdvi}. У овом
случају се не враћа никаква вредност пошто нема унапред припремљених
\textenglish{Computer Modern} \samp{.pk} фајлова у \TL{}-у ---
подразумева се да се користе Type~1 варијанте.
\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich wsuipa10.pk}
\ifSingleColumn   /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/wsuipa/wsuipa10.600pk
\else /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/
...                         wsuipa/wsuipa10.600pk
\fi\end{alltt}
За ове фонтове (фонетски алфабет, производ Универзитета Вашингтона)
морамо да генеришемо \samp{.pk} фајлове, и пошто је подразумевани
режим програма \MF{} на нашем систему \texttt{ljfour} са основном
резолуцијом од 600\dpi{} (тачака по инчу), имамо баш овај резултат.
\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich -dpi=300 wsuipa10.pk}
\end{alltt}
У овом случају, међутим, када је изричито назначено да смо
заинтересовани за резолуцију од 300\dpi{} (\texttt{-dpi=300}), видимо
да такав фонт није расположив на систему. Остаје на програмима као
што су \cmdname{dvips} или \cmdname{xdvi} да сами направе потребне
\texttt{.pk} фајлове помоћу скрипте \cmdname{mktexpk}.

Сада ћемо размотрити заглавља (\textenglish{headers}) и
конфигурационе фајлове програма \cmdname{dvips}. Погледајмо најпре
један веома често коришћени фајл, пролог \file{tex.pro} за \TeX{}
подршку, а затим један општи конфигурациони фајл (\file{config.ps}) и
\PS{} фонт-мапу \file{psfonts.map} --- од издања \TL{}-а из 2004.
фајлови са мапама и кодним распоредима имају своје сопствене путање
за претрагу и нов положај унутар \dirname{texmf} дрвета\char"0304.
Пошто је наставак \samp{.ps} вишесмислен, морамо да изричито
назначимо који тип имамо у виду (\optname{dvips config}) за фајл
\texttt{config.ps}.
\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich tex.pro}
   /usr/local/texmf/dvips/base/tex.pro
> \Ucom{kpsewhich --format="dvips config" config.ps}
   /usr/local/texmf/dvips/config/config.ps
> \Ucom{kpsewhich psfonts.map}
   /usr/local/texmf/fonts/map/dvips/updmap/psfonts.map
\end{alltt}

Погледајмо сада поближе помоћне фајлове програма \PS{} који се тичу
фонта URW Times. Префикси за ове фајлове су, према стандардној
шеми за именовање фонтова, \samp{utm}. Први фајл који разматрамо је
један конфигурациони фајл, који садржи име фајла са одговарајућом
мапом:
\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich --format="dvips config" config.utm}
   /usr/local/texmf-dist/dvips/psnfss/config.utm
\end{alltt}
Садржај тог фајла је
\begin{alltt}  p +utm.map
\end{alltt}
што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи ког желимо да
лоцирамо.
\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich utm.map}
   /usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map
\end{alltt}
Овај фајл са мапом одређује имена фајлова Type~1 \PS{} фонтова у URW
колекцији. Његов садржај изгледа овако (приказујемо само део):
\begin{alltt}utmb8r  NimbusRomNo9L-Medi    ... <utmb8a.pfb
utmbi8r NimbusRomNo9L-MediItal... <utmbi8a.pfb
utmr8r  NimbusRomNo9L-Regu    ... <utmr8a.pfb
utmri8r NimbusRomNo9L-ReguItal... <utmri8a.pfb
utmbo8r NimbusRomNo9L-Medi    ... <utmb8a.pfb
utmro8r NimbusRomNo9L-Regu    ... <utmr8a.pfb
\end{alltt}
Узмимо, на пример, инстанцу фонта \textenglish{Times Roman} по имену
\file{utmr8a.pfb} и \tmpbox{потра\char"0301 жимо} њен положај у директоријуму
\file{texmf}, уз трагање за фонт-фајловима типа Type~1:
\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich utmr8a.pfb}
\ifSingleColumn   /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/urw/times/utmr8a.pfb
\else   /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/
... urw/utm/utmr8a.pfb
\fi\end{alltt}

Из ових примера требало би да буде јасно како лако можете да одредите
положај било ког задатог фајла. Ово је нарочито важно ако сумњате да
је у обради неког документа употребљена погрешна верзија неког фајла,
пошто ће Вам \cmdname{kpsewhich} приказати само први фајл на који наиђе.

\subsubsection{Поступци отклањања грешака}
\label{sec:debugging}

Понекад је неопходно да се испита како неки програм разрешава
упућивања на одређене фајлове. Да би помогао у таквим ситуацијама,
\KPS{} нуди разне нивое излаза у режиму трагања за грешкама
(\textenglish{debugging}):
\begin{ttdescription}
\item[\texttt{\ 1}] Статистика директног приступа диску. Када се
  претрага обавља са свежом \file{ls-R} базом, ово не би требало да
  да\char"0302\ готово никакав излаз.
\item[\texttt{\ 2}] Упућивања на „hash“ табеле (као што је база
  података \file{ls-R}, фајлови са мапама, конфигурациони фајлови).
\item[\texttt{\ 4}] Операције отварања и затварања фајлова.
\item[\texttt{\ 8}] Опште информације о путањама које \KPS{} користи
  за разне типове фајлова. Ово је корисно када треба установити на
  ком месту   је нека поједина путања за неки фајл дефинисана.
\item[\texttt{16}] Листа директоријума за сваки елемент путање (ово
  је релевантно само ако се претражује диск).
\item[\texttt{32}] Претраге за фајловима.
\item[\texttt{64}] Вредности променљивих.
\end{ttdescription}
Вредност \texttt{-1} ће активирати све описане опције; у пракси је ово
обично и најкорисније.

На сличан начин, ако се програм \cmdname{dvips} покрене са
одговарајућом комбинацијом ових опција, може се до најситнијих детаља
пратити одакле се узимају поједини фајлови. Или, ако се неки фајл не
пронађе, детаљан излаз који смо добили показује у којим је
директоријумима програм покушавао да нађе задати фајл, тако да се
може добити неки наговештај о томе где лежи проблем.

Уопштено говорећи, будући да већина програма позива библиотеку \KPS{}
интерно, опција за отклањање грешака се може укључити путем системске
променљиве \envname{KPATHSEA\_DEBUG} тако што се она подеси на неку
вредност (или комбинацију вредности) описану у претходној табели.

(Напомена за кориснике \Windows{}-а: на овом систему није лако
преусмерити све поруке које даје неки програм у фајл. За сврхе
дијагностиковања можете привремено да подесите одговарајућу
променљиву помоћу \texttt{SET KPATHSEA\_DEBUG\_OUTPUT=err.log}.)

Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} \tmpbox{ко\char"0302 дом},
\file{hello-world.tex} („Здраво, свете!“), са следећим садржајем:
\begin{verbatim}
  \documentclass{article}
  \begin{document}
  Hello World!
  \end{document}
\end{verbatim}
Овај мали фајл користи само фонт \file{cmr10}, па погледајмо стога
како \cmdname{dvips} припрема \PS{} фајл (желимо да користимо Type~1
верзију фонтова из породице \textenglish{Computer Modern}, отуда
опција \texttt{-Pcms}).
\begin{alltt}> \Ucom{dvips -d4100 hello-world -Pcms -o}
\end{alltt}
У овом случају смо комбиновали ниво 4 за отклањање грешака програма
\cmdname{dvips} (тј. путање везане за фонтове) са прерачунавањем
елемента путање преко \KPS{} (погледајте упутство за употребу
програма \cmdname{dvips}). Излаз (незнатно пресложен) може се видети
на слици~\ref{fig:dvipsdbga}.
\begin{figure*}[tp]
\centering
\input{examples/ex6a.tex}
\caption{Тражење конфигурационих фајлова}\label{fig:dvipsdbga}
\end{figure*}

\cmdname{dvips} почиње тако што лоцира своје сопствене конфигурационе
фајлове. Најпре налази \file{texmf.cnf}, и тај фајл му даје дефиниције
путања на којима треба наћи друге фајлове, затим се проналази база
података \file{ls-R} (како би се трагање за фајловима оптимизовало),
и коначно фајл \file{aliases}, који омогућава да се зада више имена
за исти фајл (нпр. кратка имена у стилу система DOS~8.3 или
читкије дуже варијанте). Затим \cmdname{dvips} прелази на тражење
општег конфигурационог фајла \file{config.ps}, пре него што прегледа
фајл са подешавањима по имену \file{.dvipsrc} (који, у овом случају,
\emph{није пронађен}). Коначно, \cmdname{dvips} налази конфигурациони
фајл за породицу \PS{} фонтова \textenglish{Computer Modern}, који се
зове \file{config.cms} (ово је иницирано зато што је уз команду
\cmdname{dvips} употребљена опција \texttt{-Pcms}). Овај фајл садржи
листу фајлова са мапама који дефинишу однос између \TeX{}-а, \PS{}-а
и стварних имена фонтова на диску.
\begin{alltt}> \Ucom{more /usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms}
   p +ams.map
   p +cms.map
   p +cmbkm.map
   p +amsbkm.map
\end{alltt}
\cmdname{dvips} налази све ове фајлове, као и општи фајл са мапом по
имену \file{psfonts.map}, који се увек учитава (он садржи декларације
за најчешће коришћене \PS{} фонтове; последњи део одељка
\ref{sec:examples-of-use} садржи више информација о коришћењу фајлова
са мапама за \PS{} фонтове).

На овом ступњу \cmdname{dvips} се представља кориснику:
\begin{alltt}This is dvips(k) 5.92b Copyright 2002 Radical Eye Software (www.radicaleye.com)
\end{alltt}
\ifSingleColumn
Затим прелази на тражење пролог фајла \file{texc.pro}:
\begin{alltt}\small
kdebug:start search(file=texc.pro, must\_exist=0, find\_all=0,
  path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:
       ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).
kdebug:search(texc.pro) => /usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro
\end{alltt}
\else
Затим тражи пролог фајла \file{texc.pro} (погледајте
слику~\ref{fig:dvipsdbgb}).
\fi

Нашавши поменути фајл, \cmdname{dvips} исписује датум и време и
обавештава нас да ће направити фајл \file{hello-world.ps}, затим да
му треба фонт-фајл \file{cmr10}, као и да ће овај последњи бити
означен као „резидентан“ (тј. да му нису потребне бит-мапе):
\begin{alltt}\small
TeX output 1998.02.26:1204' -> hello-world.ps
Defining font () cmr10 at 10.0pt
Font cmr10 <CMR10> is resident.
\end{alltt}
Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом \file{cmr10.tfm}; када
га пронађе, упућује се на још неколико пролог фајлова (нису
приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, који се зове
\file{cmr10.pfb}, и тај податак се укључује у фајл са излазом
(погледајте последњу линију).
\begin{alltt}\small
kdebug:start search(file=cmr10.tfm, must\_exist=1, find\_all=0,
  path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//:
       /var/tex/fonts/tfm//).
kdebug:search(cmr10.tfm) => /usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm
kdebug:start search(file=texps.pro, must\_exist=0, find\_all=0,
   ...
<texps.pro>
kdebug:start search(file=cmr10.pfb, must\_exist=0, find\_all=0,
  path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:
       ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).
kdebug:search(cmr10.pfb) => /usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb
<cmr10.pfb>[1]
\end{alltt}

\subsection{Опције током рада (runtime options)}

Још једна корисна способност \Webc{}-а јесте могућност да се
контролише велики број меморијских параметара (а посебно „array
sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. Подешавања
која се тичу меморије могу се пронаћи у делу~3 тог фајла у \TL{}
дистрибуцији. Важнији параметри које можете да подесите су:

\begin{ttdescription}
\item[\texttt{main\_memory}]
  Укупна расположива меморија (\textenglish{Total words of memory
  available}) за \TeX{}, \MF{} и \MP. За сваку вредност се мора
  направити посебан фајл са форматом. На пример, можете да направите
  „огромну“ (huge) верзију \TeX{}-a и да назовете фајл са форматом
  \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима означавања
  имена\char"0304\ програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна
  вредност променљиве \texttt{main\_memory} прочитаће се из фајла
  \file{texmf.cnf}.
\item[\texttt{extra\_mem\_bot}]
  Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави
  \TeX{}: оквири (\textenglish{boxes}), лепак (\textenglish{glue}),
  места прелома (\textenglish{breakpoints}) итд. Посебно корисно ако
  користите \PiCTeX{}.
\item[\texttt{font\_mem\_size}]
  Количина меморије за податке о фонтовима која стоји \TeX{}-у на
  располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних
  TFM фајлова.
\item[\texttt{hash\_extra}]
  Додатни простор за „hash“ табелу са именима контролних секвенци.
  Само \tmpbox{\char"007E 10.000} контролних секвенци може да се смести у
  главну „hash“ табелу; ако имате велику књигу са бројним унакрсним
  референцама, може се лако десити да то није довољно. Подразумевана
  вредност променљиве \texttt{hash\_extra} је \texttt{50000}.
\end{ttdescription}

\noindent Ово није замена за праве динамичке низове и методе
  располагања меморијом, али пошто је изузетно тешко да се тако нешто
  изведе у садашњем изворном \tmpbox{ко\char"0302 ду} \TeX{}-а, ови параметри за
  покретање програма представљају практични компромис који ипак даје и
  нешто флексибилности.


\htmlanchor{texmfdotdir}
\subsection{\texttt{\$TEXMFDOTDIR}}
\label{sec:texmfdotdir}

На разним местима ми смо раније задавали разне путање за претрагу које
почињу са \code{.} (како би се тренутни директоријум претраживао први),
као у следећем примеру:
\begin{alltt}\small
TEXINPUTS=.;$TEXMF/tex//
\end{alltt}

Овај пример је поједностављивање. Фајл \code{texmf.cnf} из дистрибуције
\TL{} користи \filename{$TEXMFDOTDIR} уместо просто \samp{.}:
\begin{alltt}\small
TEXINPUTS=$TEXMFDOTDIR;$TEXMF/tex//
\end{alltt}
(У фајлу из дистрибуције други елемент путање је такође мало 
компликованији од \filename{$TEXMF/tex//}. Али то је од мањег значаја,
сада желимо да размотримо \filename{$TEXMFDOTDIR}.)

Разлог да се у именима путања користи променљива \filename{$TEXMFDOTDIR} 
уместо \samp{.} је проста могућност коришћења неке друге вредности.
На пример, компликовани документи могу да имају много изворних фајлова
организованих у много поддиректоријума. Како би све радило како треба,
можете да подесите \filename{$TEXMFDOTDIR} као \filename{.//} (на
пример, у окружењу у коме компајлирате документ) и тада ће сви ти
директоријуми бити узети у обзир у претрази. (Упозорење: не користите
\filename{.//} као подразумевану вредност; што се тиче сигурности,
идеја да претражујете све поддиректоријуме било ког документа је 
веома лоша.) 

Још један пример: могуће је да ви уопште не желите да претражујете 
тренутни директоријум; на пример, тако ће бити ако сте документе
организовали тако да се сви фајлови налазе по експлицитним путањама.
У том случају можете да подесите \filename{$TEXMFDOTDIR} на вредност
\filename{/nonesuch} или на неки непостојећи директоријум.

Подразумевана вредност \filename{$TEXMFDOTDIR} је просто \samp{.},
као што је и урађено у нашем \filename{texmf.cnf}.



\htmlanchor{ack}
\section{Захвалнице}

\TL{} је резултат заједничких напора практично свих група корисника
\TeX{}-а. Овим издањем \TL{}-а руководио је Карл Бери
[\textenglish{Karl Berry}]. Групе и појединци набројани на списку
који следи, они који су у прошлости радили на \TL{}-у и они који су
тренутно активни, заслужују нашу велику захвалност.

\begin{itemize}
\itemsep=.15em
\parskip=0pt

\item Централно удружење корисника \TeX{}-а, као и удружења из
  Немачке, Холандије и Пољске (TUG, DANTE e.V.,
  NTG и GUST), која обезбеђују неопходну техничку и
  административну инфраструктуру. Молимо Вас да се учланите у најближу
  групу корисника \TeX{}-а! (Погледајте
  \url{https://tug.org/usergroups.html});

\item CTAN тим, који дистрибуира издања \TL{}-а и обезбеђује
  обједињену инфраструктуру за освежавање свих пакета који имају везе
  са \TeX{}-ом, од којих \TL{} зависи;

\item Нелзон Биб [\textenglish{Nelson Beebe}], који је ставио
  програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе и који
  \tmpbox{са\char"0302 м} спроводи много темељних тестова и велики библиографски
  подухват;

\item Џон Боумен [\textenglish{John Bowman}], који је обавио велики
  посао на интеграцији свог напредног графичког програма
  \prog{Asymptote} у \TL{};

\item Петер Брајтенлонер [\textgerman{Peter Breitenlohner}] и \eTeX\
  тим, зато што су поставили чврсте темеље будућим варијантама \TeX-а;
  осим тога, Петер је много година одржавао систем \GNU\ autotools и
  елементе изворног \tmpbox{ко\char"302 да} унутар \TL{}-а у беспрекорном стању;
  Петер је преминуо у октобру 2015. Даљи рад на овом пољу посвећујемо
  успомени на њега;

\item Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}], главна
  особа за тестирање \TL{}-а и координатор многих пољских пројеката,
  за рад на \Windows{} инсталацији, и још много тога; Сташек је
  преминуо у фебруару 2018. и ми даљи рад на овом пољу посвећујемо
  успомени на њега;

\item Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}], за стрпљиво одржавање
  система \Webc{} током претходних година;

\item Хербен Вирда [\textdutch{Gerben Wierda}], зато што је
  установио и одржавао верзију \TL{} за \MacOSX;

\item Грејем Вилијамс [\textenglish{Graham Williams}], зачетник
  каталога пакета\char"0304\ \TeX\ Catalogue;

\item Владимир Волович, за помоћ око портовања \TL{}-а на многе
  системе и за рад на многим програмима, нарочито зато што је омогућио
  да се у дистрибуцију укључи \cmdname{xindy};

\item Мишел Гусенс [\textdutch{Michel Goossens}], који је био један
  од аутора прве верзије ове документације;

\item Ејтан Гурари [\textenglish{Eitan Gurari}], чији систем
  \TeX4ht користимо да направимо \HTML{} верзије ове документације,
, и који је сваке године неуморно радио на усавршавању свог програма.
  Ејтан је прерано преминуо у јуну 2009. и ми посвећујемо даљи рад на
  документацији успомени на њега;

\item Томас Есер [\textgerman{Thomas Esser}], без чијег сјајног
  \teTeX{}-а \TL{} никада не би постојао;

\item Хоронобу Јамашита [\textenglish{Hironobu Yamashita}], за велики
  рад на p\TeX\ и подршку везану за тај пројекат;

\item Павел Јацковски [\textpolish{Pawe{\l} Jackowski}], за развој
  инсталационог програма за \Windows{} по имену \cmdname{tlpm}, и Томаш
  Лужак [\textpolish{Tomasz {\L}uczak}] за програм \cmdname{tlpmgui},
  који су се користили у ранијим издањима;

\item Акира Какуто [\textenglish{Akira Kakuto}], зато што је ставио
  на располагање верзије програма за \Windows{} из своје дистрибуције
  W32TEX за јапански \TeX\ (\url{http://w32tex.org}), као и за
  велики допринос развоју многих елемената \TL{}-a;

\item Хиронори Китагава [\textenglish{Hironori Kitagawa}], за велики
  рад на p\TeX\ и подршку везану за тај пројекат;

\item Џонатан Кју [\textenglish{Jonathan Kew}], зато што је развио
  изузетни дериват \XeTeX{} и зато што је одвојио време и снагу да га
  уклопи у \TL{}, као и за почетну верзију инсталера за Mac\TeX\ и за
  рад на специјализованом едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо
  као окружење за рад;

\item Рајнхард Котуха [\textgerman{Reinhard Kotucha}], за велики
  допринос на развоју инфраструктуре и инсталационог програма за \TL{}
  2008, као и за многа истраживања на пољу \Windows{}-а, за скрипту
  \cmdname{getnonfreefonts}, и још много тога;

\item Дик Кох [\textenglish{Dick Koch}], за одржавање Mac\TeX-а
  (\url{https://tug.org/mactex}) у тесној сарадњи са \TL{} тимом, као и
  за   свој непресушни ентузијазам током рада;

\item \tmpbox{Си\char"0304 п} Кроненберг [\textdutch{Siep Kroonenberg}],
  за велики допринос у раду на инфраструктури и инсталационом програму
  за \TL{} 2008, посебно на \Windows{}-у, као и за велики рад на
  проширивању овог приручника како би се те нове могућности описале;

\item Клерк Ма [\textenglish{Clerk Ma}], за устрањивање багова у
  основним програмима и њиховим надоградњама;

\item Мојца Миклавец [\textslovenian{Mojca Miklavec}], за велику помоћ 
  око \ConTeXt-а, компајлирање програма за велики број платформи и
  много других ствари;

\item Хеико \tmpbox{Оберди\char"0304 к} [\textdutch{Heiko Oberdiek}], за пакет
  \pkgname{epstopdf} и за многе друге пакете, за компресију огромних
  \pkgname{pst-geo} фајлова са подацима тако да смо могли да их
  укључимо у дистрибуцију, и изнад свега, за његов изузетни рад на
  \pkgname{hyperref} пакету;

\item Фелипе Олејник [\textenglish{Phelype Oleinik}], за рад на 
  \cs{input} у разним програмима током 2020., и много другог;

\item Петр Олшак [\textczech{Petr Olšak}], који је веома пажљиво
  прегледао цео чешки и словачки материјал и координисао рад да се он
  направи;

\item Тошио Ошима [\textenglish{Toshio Oshima}], за његов
  \cmdname{dviout} приказивач за \Windows{};

\item Мануел Перугје-Гонар [\textfrenchp{Manuel Pégourié-Gonnard}], за
  помоћ на освежавању пакета, стално унапређивање документације, као и
  за развој програма \cmdname{texdoc};

\item Фабрис Попино [\textfrenchp{Fabrice Popineau}], за првобитну
  подршку за \Windows{} у \TL{}-у и за рад на француској верзији
  документације;

\item Норберт Прајнинг [\textgerman{Norbert Preining}], за креирање
  тренутне инфраструктуре и инсталационог програма за \TL{},
  за координацију верзије \TL{}-а за Debian (заједно са
  Франком Кистером [\textgerman{Frank Küster}]) и за многе друге
  важне ствари;

\item Џозеф Рајт [\textenglish{Joseph Wright}], за велики рад на томе
  да се исте примитиве понашају једнако у свим доступним програмима;

\item Себастијан Рац [\textgerman{Sebastian Rahtz}], зато што је
  створио \TL{} и одржавао га много година. Себастијан је преминуо у
  марту 2016, и ми посвећујемо наш даљи рад успомени на њега;

\item Луиђи Скарсо [\textitalian{Luigi Scarso}], за велики рад на
	\MP{}-у, \LuaTeX-у и у многим другим областима;

\item Хан Те Тањ [\textenglish{Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành}], Мартин Шредер
  [\textgerman{Martin Schröder}] и pdf\TeX\ тим
  (\url{http://pdftex.org}) за непрестани рад на проширивању могућности
  \TeX-а;

\item Фил Тејлор [\textenglish{Phil Taylor}], зато што је омогућио
  да се \TL{} преузима преко \textenglish{BitTorrent}-а;

\item Томаш Тжечак [\textpolish{Tomasz Trzeciak}], за свеобухватну
  помоћ везану за \Windows{};

\item Ханс Хахен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања
  свог \ConTeXt\ пакета (\url{https://pragma-ade.com}) и зато што је
  омогућио да он ради у оквиру \TL-а, као и за непрестани рад на
  развоју \TeX{}-а;

\item Хартмут Хенкел [\textgerman{Hartmut Henkel}], за значајни
  допринос на развоју pdf\TeX-а, \LuaTeX-а, и још много тога;

\item Шуншаку Хирата [Shunshaku Hirata], за рад на оригиналом
  DVIPDFM$x$, као и за његов развој;

\item Халед Хосни [\textenglish{Khaled Hosny}], за велики допринос
  \XeTeX{}-у и програму DVIPDFM$x$, као и за рад у области фонтова,
  пре свега	арапских;

\item Тако Хукватер [\textdutch{Taco Hoekwater}], зато што је обновио
  развој MetaPost-а и за рад на [Lua]\TeX-у (\url{http://luatex.org}),
  за напоре на укључивању \ConTeXt-а у \TL, зато што је омогућио
  \textenglish{multi-threading} у \KPS{} библиотеци, и још много тога;

\item Ђин-Хуан Чо [\textenglish{Jin-Hwan Cho}] и DVIPDFM$x$
  тим, за њихов изврсни драјвер и брзе реакције везане за
  конфигурационе проблеме;

\item Андреас Шерер [\textgerman{Andreas Scherer}], за \texttt{cwebbin}, 
  имплементацију CWEB која се користи у \TL{}-у.
\end{itemize}

Програме за подржане оперативне системе припремили су:
Марк Бодоан [\textfrenchp{Marc Baudoin}] (\pkgname{amd64-netbsd},
  \pkgname{i386-netbsd}),
Кен Браун [\textenglish{Ken Brown}] (\pkgname{i386-cygwin},
  \pkgname{x86\_64-cygwin}),
Сајмон Дејлс [\textenglish{Simon Dales}] (\pkgname{armhf-linux}),
Акира Какуто [\textenglish{Akira Kakuto}] (\pkgname{win32}),
Дик Коч [\textenglish{Dick Koch}] (\pkgname{universal-darwin}),
Мојца Миклавец [\textslovenian{Mojca Miklavec}]
  (\pkgname{i386-linux},
  \pkgname{amd64-freebsd},
  \pkgname{i386-freebsd},
  \pkgname{i386-darwin}, 
  \pkgname{powerpc-darwin},
  \pkgname{x86\_64-darwinlegacy},
  \pkgname{i386-solaris}, 
  \pkgname{x86\_64-solaris},
  \pkgname{sparc-solaris}),
Норберт Прајнинг [\textgerman{Norbert Preining}]
  (\pkgname{x86\_64-linux}),
Јоханес Хилшер [\textgerman{Johannes Hielscher}] (\pkgname{aarch64-linux}).
Процес компајлирања \TL{}-а описан је на
\url{https://tug.org/texlive/build.html}.

Преводиоци ове документације:
Дени Битузе [\textfrenchp{Denis Bitouzé}] и Патрик Бидо
  [\textfrench{Patrick Bideault}] (француски),
Зофја Валчак [\textpolish{Zofia Walczak}] (пољски),
Борис Вејцман [\textrussian{Борис Вейцман}] (руски),
Ђигод Ђијанг [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао
  [\textenglish{Jinsong Zhao}], Јие Ванг [\textenglish{Yue Wang}] и
  Хелин Гаи [\textenglish{Helin Gai}] (кинески),
Карлос Енрикез Фигуерас [\textspanish{Carlos Enriquez Figueras}]
  (шпански),
Никола Лечић (српски),
Марко Паланте \textitalian{[Marco Pallante]} и Карла Мађи
  [\textitalian{Carla Maggi}] (италијански),
Петр Сојка [\textczech{Petr Sojka}] и Јан Буша [\textslovak{Ján
  Buša}] (чешки\slash словачки),
Уве Цигенхаген [\textgerman{Uwe Ziegenhagen}] (немачки),
Интернет-страница са документацијом за \TL{} је
\url{https://tug.org/texlive/doc.html}.

Наравно, најважнија захвалница мора ићи Доналду Кнуту [Donald Knuth],
најпре зато што је изумео \TeX, а потом зато што га је поклонио свету.


\section{Историја издања\char"0304}
\label{sec:history}


\subsection{Прошлост}

Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисника\char"0304\
\TeX{}-а се, током рада на пројекту 4All\TeX{} \CD{} (намењеног
корисницима MS-DOS-а), појавила идеја да се можда може
направити јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан
циљ за оно време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се
доврши рад на иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је
из ње произашла и радна група названа Технички савет TUG-а
(Удружења корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на
\emph{структури \TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{}
\textenglish{Directory Structure}} --- \url{https://tug.org/tds});
група је осмислила како да се направи конзистентна и употребљива
колекција помоћних \TeX{} фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је
у децембарском издању часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том
раном стадијуму било је јасно да би такву структуру требало следити и
на \CD{}-у.  Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан
резултат преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех
4All\TeX{} \CD{}-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од
тако функционалног система, и управо ова идеја представља други
главни мотив за рад на \TL-у.

Предузели смо прве кораке да направимо такав \TDS{} \CD{} који би
радио на Unix-у на јесен 1995. и брзо смо схватили да је \teTeX{}
Томаса Есера [\textgerman{Thomas Esser}] савршена полазна тачка,
пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто је
био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу организације
фајлова које ти системи користе. Томас се сложио да помогне и
озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање објављено је у мају
исте године. Почетком 1997, Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] је
објавио ново издање система \Webc{}, које је укључивало готово све
могућности које је Томас Есер већ убацио у \teTeX, и тако смо
одлучили да се друго издање \CD{}-а базира на стандардном \Webc-у, уз
додатак скрипте \texttt{texconfig} из \teTeX-а. Треће издање \CD{}-а
заснивало се на темељно прерађеној верзији \Webc{}-a (7.2), коју је
урадио Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}]; истовремено је урађена
и нова верзија \teTeX-а, а \TL{} је укључио скоро све његове
могућности. Четврто издање следило је исти смер, укључивало је нову
верзију \teTeX-а и ново издање \Webc{}-а (7.3). Систем је овог пута
имао и потпуну подршку за \Windows{} захваљујући Фабрису Попиноу
(\textfrenchp{Fabrice Popineau}).

За пето издање (март 2000) многи делови \CD{}-а су редизајнирани и
темељније тестирани, а биле су укључене и нове верзије више стотина
пакета. Подаци о пакетима спаковани су у XML фајлове. Ипак,
највећа промена у \TeX\ Live~5 била је то што су уклоњени сви
програми који нису рађени у складу са идејом слободног софтвера.
Наиме, намера је била да од тада све у \TL{}-у буде у сагласности са
Debian-овим упутствима за слободни софтвер (\textenglish{Debian Free
Software Guidelines} --- \url{https://www.debian.org/intro/free});
учинили смо све што је тада било у нашој моћи да проверимо лиценце
свих пакета; били бисмо веома захвални ако нас известите о било којој
грешци коју смо направили.

Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог материјала.
Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може
да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне.
Језичке колекције биле су комплетно преуређене за ово издање: избор
неке од њих од тада не значи да се само инсталирају одговарајући
макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и одговарајући
\texttt{language.dat}.

Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке
за \MacOSX{}, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста
пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања била је и
поновна интеграција \tmpbox{ко\char"0302 да} са \teTeX-ом како би се
елиминисао раскорак направљен у верзијама 5~и~6.

\subsubsection{2003}

2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо
да је \TL{} толико нарастао да више није могао да стане на један \CD,
тако да смо га поделили на три одвојене дистрибуције (погледајте
одељак~\ref{sec:tl-coll-dists}, стр.~\pageref{sec:tl-coll-dists}). Уз
то,

\begin{itemize*}
\itemsep=.1em
\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а променили смо
  стандардне команде \cmdname{latex} и \cmdname{pdflatex} тако да од
  сада користе \eTeX{} (в.~стр.~\pageref{text:etex}).
\item Укључени су нови \textenglish{Latin Modern} фонтови и
  препоручени за употребу.
\item Укинута је подршка за Alpha OSF (подршка за HPUX
  је укинута још раније), зато што нико није имао нити био спреман да
  уступи хардвер на којем бисмо компајлирали нове верзије
  програма\char"0304.
\item Инсталација за \Windows{} је измењена из корена; по први пут
  смо укључили интегрисано окружење засновано на \prog{XEmacs}-у.
\item Верзије важних помоћних програма за \Windows{} (Perl,
  Ghost\-script, Image\-Magick, Ispell) сада су укључене у стандардну
  инсталацију \TL{}-а.
\item Фонт-мапе које користе \cmdname{dvips}, \cmdname{dvipdfm} и
  \cmdname{pdftex} сада се праве помоћу новог програма по имену
  \cmdname{updmap} и инсталирају се у \dirname{texmf/fonts/map}.
\item \TeX{}, \MF{} и \MP{} сада, осим ако није другачије подешено,
  уписују већину унесених знакова (са ASCII \tmpbox{ко\char"0302 дом} 32
  и даље) као такве у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|),
  лог-фајлове и на терминал, тј. \emph{непреведене} уз помоћ нотације
  \verb|^^|. У \TL{}~7, овај превод је зависио од језичких подешавања у
  систему (тзв. „\textenglish{locale}“); сада језичка подешавања немају
  утицај на понашање \TeX{} програма\char"0304. Ако Вам је из неког
  разлога потребан излаз прерађен помоћу \verb|^^|, просто промените
  име фајла \verb|texmf/web2c/cp8bit.tcx|. (У будућим издањима ова
  процедура ће бити упрошћена.)
\item Ова документација је темељно прерађена.
\item Коначно, пошто су бројеви у ознаци верзије постали непрактични
  за употребу, верзија је сада просто изједачена са годином:
  \TL{}~2003.
\end{itemize*}


\subsubsection{2004}

2004. године десиле су се многе промене:

\begin{itemize}
\itemsep=.1em

\item Ако имате приватно инсталиране фонтове који користе своје
  сопствене \filename{.map} или (много мање вероватно) \filename{.enc}
  помоћне фајлове, може се десити да ћете морати да те фајлове
  уклоните.

  \filename{.map} фајлови се сада, осим дуж путање
  \envname{TEXFONTMAPS}, траже искључиво у директоријумима испод
  \dirname{fonts/map} (тј. у сваком \filename{texmf} стаблу). Слично,
  \filename{.enc} фајлови се сада, осим дуж путање \envname{ENCFONTS},
  траже искључиво у директоријумима испод \dirname{fonts/enc}.
  \cmdname{updmap} ће покушати да изда неко упозорење ако наиђе на
  проблематичне фајлове.

  Упутства о томе како да се поступа са овим и другим подацима налазе
  се на \url{https://tug.org/texlive/mapenc.html}.

\item \TK\ је проширен инсталациониом \CD-ом базираним на \MIKTEX-у,
  за оне који више воле ту имплементацију него \Webc. Погледајте
  одељак~\ref{sec:overview-tl} (стр.~\pageref{sec:overview-tl}).

\item Унутар \TL-а, једно велико \dirname{texmf} стабло из претходних
  издања замењено је са три: \dirname{texmf}, \dirname{texmf-dist} и
  \dirname{texmf-doc}. Погледајте одељак~\ref{sec:tld}
  (стр.~\pageref{sec:tld}) и фајлове \filename{README} у
  сваком од њих.

\item Сви улазни фајлови који се односе на \TeX\ сада су прикупљени у
  поддиректоријум \dirname{tex} у сваком \dirname{texmf*} дрвету; они
  су се раније налазили у одвојеним сродним директоријумима
  \dirname{tex}, \dirname{etex}, \dirname{pdftex}, \dirname{pdfetex},
  итд. Погледајте
  \CDref{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Extensions}%
    {\texttt{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Extensions}}.

\item Помоћне скрипте (\textenglish{helper scripts}) --- за које
  није предвиђено да их покрећу сами корисници --- сада су смештене у
  нове поддиректоријуме по имену \dirname{scripts} у сваком
  \dirname{texmf*} дрвету, и могу се пронаћи помоћу
  \verb|kpsewhich -format=texmfscripts|. То значи да треба да
  поправите подешавања у програмима који позивају такве скрипте, ако
  их имате. Погледајте
  \CDref{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Scripts}%
    {\texttt{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Scripts}}.

\item Скоро сви формати остављају већину слова одштампаним каква јесу
  преко „фајла са преводом“ \filename{cp227.tcx}; некада су их
  преводили помоћу \verb|^^| нотације. Посебно, слова на позицијама
  32--256,  „\textenglish{tab}“, „\textenglish{vertical tab}“ и
  „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају приказивим
  (\textenglish{printable}) не преводе се. Изузетак представљају
  формати везани за чисти (\textenglish{plain}) \TeX\ (само се 32--126
  могу штампати), за \ConTeXt\ (0--255 су принтабилни) и за програм
  \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро исто као у \TL~2003, али
  је реализовано на много чистији начин, са више могућности за накнадна
  подешавања. Погледајте \CDref{texmf-dist/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}%
  {\texttt{texmf-dist/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}. (Узгред, ако је
  улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се десити да \TeX\
  избаци непотпуне низове знакова када показује контекст грешке, пошто
  ради само са појединачним бајтовима.)

\item \textsf{pdfetex} је сада подразумевани програм за све формате
  изузев за чисти (\textenglish{plain}) \textsf{tex}. (Наравно, он
  прави DVI када ради као \textsf{latex}, итд.) Ово између
  осталог значи да су микротипографске могућности \textsf{pdftex}-а
  доступне и у \LaTeX-у, \ConTeXt-у, итд; исто важи и за могућности
  \eTeX-а (\OnCD{texmf-dist/doc/etex/base/}).

  То такође значи да је важније него икада раније да се користи пакет  % emph!
  \pkgname{ifpdf} (који ради и са чистим \TeX-ом и са \LaTeX-ом) или
  неки сличан \tmpbox{ко\char"0302 д}, зато што просто тестирање да ли
  \cs{pdfoutput} или нека примитива нису
  дефинисани није поуздан начин да се одреди да ли излаз
  има PDF формат. Ове године смо подесили да ово
  понашање буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али
  следеће године се може десити да \cs{pdfoutput} буде дефинисан чак и
  ако се прави DVI.

\item pdf\TeX\ (\url{http://pdftex.org}) има много нових могућности:

\vspace{-\topsep} % TMP
\begin{itemize*}

  \item \cs{pdfmapfile} и \cs{pdfmapline} омогућавају да се барата
    фонт-мапама из самог документа;

  \item олакшана је употреба микротипографског проширења фонтова
    (\textenglish{font expansion}: 
    \url{http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html});

  \item сви параметри који су се раније подешавали у посебном
    конфигурационом фајлу \filename{pdftex.cfg} сада се морају
    подешавати путем примитива\char"0304, обично у фајлу
    \filename{pdftexconfig.tex}; укинута је подршка за
    \filename{pdftex.cfg}; сви постојећи \filename{.fmt} фајлови
    морају да се прераде кад год се \filename{pdftexconfig.tex} промени;

  \item више информација о свему овоме можете пронаћи у приручнику за
    pdf\TeX: \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf}.

\end{itemize*}
\vspace{-\topsep} % TMP

\item Примитива \cs{input} у програму \cmdname{tex} (као и у
  \cmdname{mf} и у \cmdname{mpost}) сада прихвата аргументе са дуплим
  наводницима који садрже размаке и друге специјалне знаке. Типични
  примери:
\vspace{-.9\topsep} % TMP
\begin{verbatim}
\input "име фајла са размацима"   % plain
\input{"име фајла са размацима"}  % latex
\end{verbatim}
\vspace{-.9\topsep} % TMP
  \Webc{} приручник садржи много више информација о овоме:
  \OnCD{texmf-dist/doc/web2c}.

\item \Webc{} сада укључује и подршку за enc\TeX\ (а тиме и за све
  \TeX\ програме) путем опције \optname{-enc}, али \emph{само када
  се праве фајлови са форматима}. enc\TeX\ подржава свеобухватно мењање
  кодног распореда улаза и излаза, омогућујући на тај начин пуну
  подршку за \textenglish{Unicode} (у UTF-8 кодном распореду).
  Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/generic/enctex/} и
  \url{https://olsak.net/enctex.html}.

\item У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује
  \eTeX\ и \OMEGA. Кратка документација се може наћи у
  \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base} и на страници
  \url{https://texfaq.org/FAQ-enginedev}. Aleph
  формат заснован на \LaTeX-у назива се \textsf{lamed}.

\item Најновије издање \LaTeX-а садржи нову верзију LPPL
  лиценце --- која је сада званично одобрена од стране Debian-а. Што се
  тиче других новости везаних за ову област, погледајте фајл
  \filename{ltnews} у \OnCD{texmf-dist/doc/latex/base}.

\item У дистрибуцију је укључен \cmdname{dvipng}, нови програм за
  претварање DVI фајлова у PNG слике. Погледајте
  \url{http://www.ctan.org/pkg/dvipng}.

\item Скуп фонтова који припадају пакету \pkgname{cbgreek} свели смо
  на „средњу“ величину, уз пристанак и савет аутора, Клаудија
  Бекарија \textitalian{[Claudio Beccari]}. Искључили смо невидљиве,
  провидне и „оцртане“ (\textenglish{outlined}) фонтове; они се веома
  ретко користе а нама је простор био преко потребан. Цела колекција је
  наравно и даље доступна преко CTAN-a
  (\url{https://ctan.org/pkg/cbgreek-complete}).

\item \cmdname{oxdvi} је уклоњен; уместо њега просто користите
  \cmdname{xdvi}.

\item Линкови \cmdname{ini} и \cmdname{vir} за команде \cmdname{tex},
  \cmdname{mf} и \cmdname{mpost} више се не праве (као нпр.
  \cmdname{initex}). Функционалност команде \cmdname{ini} била је
  доступна путем опције \optname{-ini} годинама уназад.

\item Укинута је подршка за платформу \textsf{i386-openbsd}. Пошто је
  пакет \pkgname{tetex} доступан преко портова на BSD системима
  и пошто смо имали спремљене верзије програма\char"0304\ за
  GNU/Linux и FreeBSD, били смо мишљења да се време
  волонтера\char"0304\ могло боље употребити за неке друге ствари.

\item На платформи \textsf{sparc-solaris} (можда и другде) може бити
  неопходно да подесите системску променљиву
  \envname{LD\_LIBRARY\_PATH} како би програми из пакета
  \pkgname{t1utils} могли да раде. Ово се десило зато што се они
  компајлирају помоћу C++, у коме нема стандардне локације за
  библиотеке које програми користе док раде. (Ово није ново у верзији
  2004, али раније није било документовано.) Слично, на
  платформи \textsf{mips-irix}, неоходни су MIPSpro 7.4 радне
  библиотеке.

\end{itemize}

\subsubsection{2005}

Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем измена
Инфраструктура је остала релативно непромењена
у односу на 2004. Неизбежно, понешто је морало другачије да
се уради:

\begin{itemize}
\itemsep=.1em

\item Уведене су нове скрипте \cmdname{texconfig-sys},
  \cmdname{updmap-sys} и \cmdname{fmtutil-sys}; оне мењају
  конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте
  \cmdname{texconfig}, \cmdname{updmap} и \cmdname{fmtutil} сада
  прерађују фајлове специфичне за корисника; ти фајлови су смештени у
  \dirname{$HOME/.texlive2005}.

\item У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве
  \envname{TEXMFCONFIG} и \envname{TEXMFSYSCONFIG}; оне одређују
  директоријуме у којима се налазе конфигурациони фајлови (кориснички
  или системски). Стога се може десити да треба да преместите личне
  верзије фајлова \filename{fmtutil.cnf} и \filename{updmap.cfg} на та
  нова места; друга могућност је да у \filename{texmf.cnf} промените
  вредности \envname{TEXMFCONFIG} или \envname{TEXMFSYSCONFIG}. У
  сваком случају, стварни положај ових фајлова и вредности променљивих
  \envname{TEXMFCONFIG} и \envname{TEXMFSYSCONFIG} морају да се слажу.
  Погледајте одељак~\ref{sec:texmftrees},
  стр.~\pageref{sec:texmftrees}.

\item Прошле године смо задржали \verb|\pdfoutput| и друге примитиве
које нису дефинисане за \dvi\ излаз, чак и ако се користи
\cmdname{pdfetex}. Ове године, као што смо обећали, повукли смо ту
меру компатибилности. Дакле, ако Ваш документ користи
\verb|\ifx\pdfoutput\undefined| да установи да ли се прави PDF
као излаз, морате да промените тај тест. Можете да за ту сврху
употребите пакет \pkgname{ifpdf.sty} (који ради и под чистим \TeX-ом
и под \LaTeX-ом) или да позајмите логику из његовог \tmpbox{ко\char"0302 да}.

\item Прошле године смо променили већину формата тако да исписују
  (8-битне) знакове као такве (погледајте претходни одељак). Нови
  TCX фајл \filename{empty.tcx} сада омогућава лакши начин да се
  добије оригинална \verb|^^| нотација ако је желите, на пример:
\begin{verbatim}
latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex
\end{verbatim}

\item У дистрибуцију је сада укључен нови програм \cmdname{dvipdfmx}
  који преводи DVI у PDF; ово је надоградња програма
  \cmdname{dvipdfm} која иза себе има активну групу програмера (стари
  програм је за сада још увек доступан, премда га не препоручујемо).

\item Укључени су нови програми \cmdname{pdfopen} и
  \cmdname{pdfclose}: они омогућавају да се \filename{.pdf} фајлови
  изнова учитају у приказивачу \textenglish{Adobe Acrobat Reader} без
  поновног покретања програма. (Други PDF читачи, пре свега
  \cmdname{xpdf}, \cmdname{gv} и \cmdname{gsview}, никада нису имали
  овај проблем.)

\item Ради доследности, имена променљивих \envname{HOMETEXMF} и
  \envname{VARTEXMF} промењена су у \envname{TEXMFHOME} и
  \envname{TEXMFSYSVAR}. Ту је такође и \envname{TEXMFVAR}, за коју је
  предвиђено да буде специфична за појединог корисника. Погледајте прву
  ставку у овом списку.

\end{itemize}


\subsubsection{2006--2007}

Током 2006. и 2007. главни додатак \TL{}-у био је програм \XeTeX{},
доступан путем команди \texttt{xetex} и \texttt{xelatex}; погледајте
\url{https://scripts.sil.org/xetex}.

Такође, значајно је обновљен и унапређен програм \MP{}, уз велике
планове за будућност (\url{https://tug.org/metapost/articles});
настављен је и развој pdf\TeX{}-а
(\url{https://tug.org/applications/pdftex}).

\TeX-ов \filename{.fmt} (\textenglish{high-speed format}) и слични
фајлови за \MP\ и \MF\ сада су смештени у директоријуме унутар
\dirname{texmf/web2c} уместо у \tmpbox{са\char"0302 м} тај директоријум
(премда се тај директоријум и даље претражује, зарад постојећих
\filename{.fmt} фајлова). Поддиректоријуми су названи према
програмима (врстама \TeX{}-а) који су у употреби, као што су
\filename{tex}, \filename{pdftex} или \filename{xetex}. Ова промена
не би требало да буде видљива у свакодневној употреби.

(Чисти) \texttt{tex} програм више не чита прву линију која почиње са
\texttt{\%\&} како би одредио који формат да покрене; \texttt{tex} је
сада чисти кнутовски \TeX. (\LaTeX\ и сви други и даље читају линије
са \texttt{\%\&}.)

Наравно, и ове године смо, као и обично, унели стотине надоградњи
свих пакета и програма. Као и увек, молимо Вас да проверите да ли
постоје нове верзије на CTAN-у (\url{http://mirror.ctan.org}).

Што се тиче интерног рада програмерског тима, развојно дрво \TL{}-а
се сада држи под контролом система \textenglish{Subversion}, са
уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање \tmpbox{ко\char"0302 да}; можете
доћи до одговарајућих страница преко наше уводне Интернет-стране.
Премда није оставила много видљивих трагова у коначном издању из ове
године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан развојни
темељ за године које долазе.

Коначно, у мају 2006. Томас Есер [\textgerman{Thomas Esser}] је
објавио да више неће радити на te\TeX{}-у
(\url{https://tug.org/tetex}). Директна последица овог потеза било је
огромно интересовање за \TL{}, посебно међу \GNU/Linux
дистрибуцијама. (У \TL{}-у сада постоји нова инсталациона шема
\texttt{tetex}, која даје приближни еквивалент.) Надамо се да ће се
ово у једном тренутку преточити у побољшање квалитета \TeX\ окружења
за све кориснике.


\subsubsection{2008}

2008. године цела инфраструктура \TL{}-а је редизајнирана и исписана
испочетка. Сви подаци о инсталацији сада су смештени у текстуалном
фајлу \filename{tlpkg/texlive.tlpdb}.

Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција \TL{}-а
освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је
функционалност коју је MiK\TeX\ имао пре много година. Очекујемо да
корисницима редовно стављамо на располагање нове пакете чим се објаве
на \CTAN-у.

У дистрибуцију је укључен важан нови дериват \LuaTeX\
(\url{http://luatex.org}); поред новог нивоа флексибилности у
припреми текста, он уводи и сјајан језик за писање команди у облику
скрипте (\textenglish{scripting language}), који може да се користи и
унутар и ван \TeX\ докумената.

Подршка за \Windows{} и платформе засноване на Unix-у сада је много
униформнија. Нарочито је битно то што је сада већина скрипти које су
написане у језицима Perl и Lua сада доступна и на \Windows{}-у зато
што се Perl дистрибуира у оквиру \TL-а.

Нова скрипта \cmdname{tlmgr} (одељак~\ref{sec:tlmgr}) сада представља
општи интерфејс за одржавање \TL{}-а после почетне инсталације. Она
барата новим верзијама пакета\char"0304\ и води рачуна о одговарајућим
прерадама фајлова са форматима, мапама (\textenglish{map files}),
фајловима везаним за поједине језике, уз могућност да се укључе и
локални додаци.

Пошто сада имамо на располагању скрипту \cmdname{tlmgr}, све радње
(везане за прераду конфигурационих фајлова са форматима и правилима
за прелом речи\char"0304) које је некада обављао програм
\cmdname{texconfig} сада су искључене.

Програм за прављење индекса\char"0304\ \cmdname{xindy}
(\url{http://xindy.sourceforge.net/}) укључен је за већину подржаних
оперативних система.

Алатка \cmdname{kpsewhich} сада може да врати све поготке за задати
фајл (опција \optname{--all}) или да ограничи поготке на задати
поддиректоријум (опција \optname{--subdir}).

Програм \cmdname{dvipdfmx} сада има могућност да извуче податке о
висини и ширини текста (\textenglish{bounding box}) ако се позове као
\cmdname{extractbb}; ово је била једна од последњих могућности које
је имао \cmdname{dvipdfm} а које нису постојале у
\cmdname{dvipdfmx}-у.

Уклоњена су алтернативна имена (алиаси) за фонтове
\filename{Times-Roman}, \filename{Helvetica} итд. Различити пакети
очекују различито понашање од тих имена (пре свега очекују да имају
различите кодне распореде), и није постојао добар начин да се ово
реши.

Уклоњен је формат \pkgname{platex} како би се разрешио конфликт око
имена са потпуно независним јапанским \pkgname{platex}-ом; пакет
\pkgname{polski} сада представља главни ослонац за све што се тиче
пољског језика.

Интерно, \web\ string pool фајлови сада су компајлирани као бинарни
фајлови, како би се олакшале надоградње.

Коначно, промене које је увео Доналд Кнут [Donald Knuth] у свом раду
„Дорада \TeX{}-а из 2008“ („\textenglish{\TeX\ tuneup of 2008}“)
укључене су у ово издање. Погледајте
\url{https://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf}.


\subsubsection{2009}

У издању из 2009, PDF је постављен као подразумевани излазни формат
за Lua\AllTeX\ како би се искористиле могућности напредне \LuaTeX-ове
подршке за OpenType итд. Нови програми названи \prog{dviluatex} и
\prog{dvilualatex} покрећу \LuaTeX\ са излазом у DVI формату.
Интернет-страница \LuaTeX-а је \url{http://luatex.org}.

Програм Omega и формат Lambda су уклоњени, након дискусије са
ауторима пројекта Omega. У дистрибуцији су остале надограђене верзије
Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega.

Укључено је и ново издање AMS \TypeI\ фонтова, међу њима и
\textenglish{Computer Modern}: на тај начин је постало доступно
неколико промена облика\char"0304\ које је Кнут [Knuth] током
претходних година унео у изворни \MF\ \tmpbox{ко\char"0302 д}, а побољшан је и
„hinting“. Херман Цапф [\textgerman{Hermann Zapf}] је темељно
редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (в.
\url{https://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf}). У
свим овим случајевима, метрика је остала непромењена.
Интернет-страница фонтова Америчког математичког друштва (AMS) је
\url{https://www.ams.org/tex/amsfonts.html}.

У дистрибуцију су укључене верзије новог графичког (\GUI{}) окружења
\TeX{}works за \Windows{} и Mac\TeX. Ако желите да користите
\TeX{}works на другим оперативним системима, погледајте
Интернет-страницу пројекта \url{https://tug.org/texworks}. \TeX{}works
је програм писан за више платформи и инспирисан је \MacOSX\ едитором
TeXShop, са циљем да олакша свакодневни рад у \TeX{}-у.

Такође, укључене су верзије графичког програма
\textenglish{Asymptote} за неколико оперативних система. Он
интерпретира језик за описивање цртежа\char"0304\ који личи на \MP, али
са развијеном подршком за тродимензионалне пројекције и многим другим
могућностима. Интернет-страница овог програма је
\url{https://asymptote.sourceforge.io}.

Засебни програм \prog{dvipdfm} замењен је \prog{dvipdfmx}-ом;
\prog{dvipdfmx} може да ради у посебном режиму компатибилности ако се
позове са старим именом. \prog{dvipdfmx} укључује подршку за кинески,
јапански и корејски (CJK) и током година које су прошле од
последњег издања \prog{dvipdfm}-а накупило се много исправки.

Додати су програми за платформе \pkgname{i386-cygwin} и
\pkgname{i386-netbsd}; посаветовани смо да корисници OpenBSD-ја
добијају \TL{} преко свог система за пакете; такође, било је и тешкоћа
да се направе програми који би имали шансу да раде на више од једног
издања тог оперативног система.

Још неколико малих промена: сада користимо компресију типа
\pkgname{xz}, која представља стабилну замену за \pkgname{lzma}
(\url{https://tukaani.org/xz/}); знак |$| је сада дозвољен у именима
фајлова уколико то не доводи то поклапања са именом неке постојеће
променљиве; библиотека \KPS{} сада има подршку за
\textenglish{multi-threading} (неопходно за нову верзију програма
\MP{}); читаво компајлирање \TL{}-а сада се заснива на систему
\textenglish{Automake}.

На крају, једна напомена везана за прошлост: сва издања \TL{}-а, са
допунским материјалом као што су налепнице и омоти за \CD-ове,
доступна су на страници \url{ftp://tug.org/historic/systems/texlive}.


\subsubsection{2010}
\label{sec:2010news} % keep with 2010

У издању \TL{}-а из 2010. године подразумевана верзија PDF
формата који праве разни програми постављена је на 1.5; ово омогућава
бољу компресију докумената. Ова промена важи за све \TeX\ програме
када им је задато да праве PDF, као и за \prog{dvipdfmx}. Ако желите
да вратите верзију на PDF~1.4, учитајте \LaTeX\ пакет по имену
\pkgname{pdf14} или подесите |\pdfminorversion=4|.

pdf\AllTeX\ сада \emph{аутоматски} пребацује задати
\textenglish{Encapsulated PostScript} (EPS) фајл у PDF формат помоћу
пакета \pkgname{epstopdf}; исто важи и ако је учитан \LaTeX-ов
конфигурациони фајл \filename{graphics.cfg} и ако је излаз подешен на
PDF. Стандардне опције су подешене са намером да елиминишу могућност
да се неки ручно урађени PDF фајл случајно пребрише у том процесу,
али Ви свеједно можете да спречите да се \prog{epstopdf} учитава
стављајући |\newcommand{\DoNotLoadEpstopdf}{}| (или |\def...|) пре
команде \cs{documentclass}. Исто тако, \prog{epstopdf} се не учитава
ако се користи пакет \pkgname{pst-pdf}. Више детаља о овим стварима
можете пронаћи у документацији укљученој у пакет \pkgname{epstopdf}
(\url{https://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg}).

Још једна промена која има везе са овим: сада је покретање малог
броја спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18})
активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су:
\code{repstopdf}, \code{makeindex}, \code{kpsewhich}, \code{bibtex} и
\code{bibtex8}; списак је одређен у фајлу \filename{texmf.cnf}. Ако
радите у окружењу у коме морате да укинете покретање свих таквих
спољних команди, можете да искључите одговарајућу опцију у
инсталационом програму (погледајте одељак~\ref{sec:options}) или да
промените вредност након инсталације помоћу команде
|tlmgr conf texmf shell_escape 0|.

Промена која следи из претходне две јесте то што ће \BibTeX\ и
Makeindex сада, у стандардној конфигурацији, одбити да уписују своје
излазне фајлове у произвољни директоријум (као и \tmpbox{са\char"0302 м}
\TeX). Ова промена је уведена да би се искористила могућност да се
\cmdname{bibtex} и \cmdname{makeindex} додају на листу дозвољених
команди путем \cs{write18}; из поменутих разлога оне су у тај списак
и укључене. Ако желите да промените ово подразумевано понашање,
можете да дефинишете системску променљиву \envname{TEXMFOUTPUT} или
да промените параметар |openout_any|.

\XeTeX\ сада подржава микротипографске ефекте (\textenglish{margin
kerning}) на исти начин као pdf\TeX. (Проширивање фонтова
[\textenglish{font expansion}] тренутно није подржано.)

У стандардној конфигурацији, \prog{tlmgr} сада прави по једну
резервну копију (бекап) за сваки надограђени пакет (\code{tlmgr
option autobackup 1}), тако да се пакети чије освежавање не успе могу
лако повратити у радно стање помоћу \code{tlmgr restore}. Ако
надограђујете пакете после инсталације а немате простора на диску за
резервне копије, покрените команду \code{tlmgr option autobackup 0}.

У \TL{} су укључени неки нови програми: p\TeX\ и алатке повезане са
њим, специјализовани за припрему текста на јапанском језику; програм
\BibTeX{}U који уводи подршку за \textenglish{Unicode} у \BibTeX;
алатка \prog{chktex} (\url{http://baruch.ev-en.org/proj/chktex}) која
проверава исправност \AllTeX\ докумената; програм за пребацивање из
DVI у SVG векторски формат (\url{https://dvisvgm.de}).

Додате су верзије програма\char"0304\ за пет нових платформи:
\pkgname{amd64-freebsd}, \pkgname{amd64-kfreebsd}, \pkgname{i386-freebsd},
\pkgname{i386-kfreebsd}, \pkgname{x86\_64-darwin} и
\pkgname{x86\_64-solaris}.

Једна промена из \TL{} 2009 коју смо пропустили да евидентирамо:
бројни програми везани за \TeX4ht\ (\url{https://tug.org/tex4ht})
склоњени су из директоријума са извршним фајловима. Програм
\prog{mk4ht} сада покрива све могуће \prog{tex4ht} комбинације.

На нашу велику жалост, издање \TL{}-а на \TK\ \DVD-ју више не може да
се покреће „живо“ (\textenglish{live}): \DVD\ као медиј просто више
није довољно велики. У томе има, међутим, и једна успутна предност:
инсталација са \DVD-ја је сада много бржа.


\subsubsection{2011}

Издање \TL{}-a из 2011. године донело је релативно мало промена.

Програми за \MacOSX\ (\pkgname{universal-darwin} и \pkgname{x86\_64-darwin})
сада раде само на систему \textenglish{Leopard} и на новијим издањима;
\textenglish{Panther} и \textenglish{Tiger} нису више подржани.

Укључен је програм за обраду библиографија \prog{biber}; постоје
верзије за све уобичајене оперативне системе. Развој овог софтвера је
тесно повезан са пакетом \pkgname{biblatex}. \prog{biber} поставља на
нове основе библиографске могућности које постоје у \LaTeX{}-у.

Програм \MP\ (\code{mpost}) више не прави и не користи \filename{.mem}
фајлове. Неопховни фајлови, као што је \filename{plain.mp}, напросто се
изнова читају сваки пут када се програм покрене. Ова промена везана је
за подршку \MP-а као библиотеке, што је још једна значајна, премда за
кориснике невидљива промена.

Имплементација програма \prog{updmap} у програмском језику Perl,
која је раније била у употреби само на \Windows-у, сада је прерађена
и стављена у употребу на свим платформама. Ова промена не би требало
да буде видљива за кориснике, осим што ће од сада програм радити много
брже.

Враћени су програми \cmdname{initex} и \cmdname{inimf}, али не и остале
\cmdname{ini*} варијанте.

\subsubsection{2012}

\prog{tlmgr} сада може да обавља надоградње користећи неколико
репозиторијума на Интернету упоредо. О овоме можете да прочитате
више у документацији \TL\ менаџера (\code{tlmgr help}).

Подразумевана вредност параметра \cs{XeTeXdashbreakstate} сада је~1
(и за \code{xetex} и за \code{xelatex}). То значи да ће се линије
ломити после средњих и великих црта\char"0304\ 
(\textenglish{em-dash} и \textenglish{en-dash}), као што је увек био
случај у чистом \TeX-у, \LaTeX-у, \LuaTeX-у, итд. У постојећим \XeTeX\ 
документима у којима је неопходно задржати потпуну компатибилност по
питању ломљења линије иза црте морате изричито да подесите вредност
\cs{XeTeXdashbreakstate} на~0.

Фајлови које праве \code{pdftex} и \code{dvips} (између осталих) сада
могу да буду већи од 2 гигабајта.

35 стандардних \PS фонтова сада се уграђују у све фајлове које прави
\code{dvips}, зато што се појавило много разних верзија ових
„стандардних“ фонтова.

У режиму рада \cs{write18} (у коме је дозвољено покретање само малог
броја спољних команди), још једна команда додата је у повлашћени списак
у стандардној инсталацији: \code{mpost}.

Фајл \filename{texmf.cnf} се сада може пронаћи и у
\filename{../texmf-local}, тј. преко
\filename{/usr/local/texlive/texmf-local/web2c/texmf.cnf} (ако постоји).

Скрипта \prog{updmap} сада чита \filename{updmap.cfg} у сваком дрвету
уместо само једну глобалну конфигурацију. Ова промена нема никаквих
практичних последица за кориснике који нису директно мењали
\filename{updmap.cfg} фајлове. Више информација можете пронаћи у
документацији скрипте \prog{updmap} (покрените \verb|updmap \mbox{--help}|).

Додате су нове платформе \pkgname{armel-linux} и
\pkgname{mipsel-linux}; платформе \pkgname{sparc-linux} и
\pkgname{i386-netbsd} удаљене су из главне дистрибуције \TL-а.

\subsubsection{2013}

Структура дистрибуције: директоријум највишег нивоа \filename{texmf/} је
ради једноставности спојен са \filename{texmf-dist/} и више не постоји.
Сада \KPS{} променљиве \code{TEXMFMAIN} и \code{TEXMFDIST} обе
показују на \filename{texmf-dist}.

Инсталација и пакети: Велики број малих језичких колекција је груписан
како би се процес инсталације упростио.

\MP{} сада без употребе спољних програма подржава излаз у формату
PNG и IEEE стандард бројева двоструке тачности
(\textenglish{floating-point --- IEEE double}).

\LuaTeX\ сада садржи Lua 5.2 и нову библиотеку \code{pdfscanner}, 
која му омогућава да процесуира спољне PDF документе и још много тога
(погледајте Интернет страницу овог пројекта).

\XeTeX\ сада (такође погледајте Интернет страницу пројекта):
\begin{itemize*}
\itemsep=.01em
\item за баратање фонтовима користи библиотеку HarfBuzz
  уместо ICU (ICU се и даље користи за кодни распоред
  улазног текста, подршку писања са десна на лево и опционално ломљење
  редова према стандарду Unicode);
\item за подршку фонт-технологије Graphite користи Graphite2 и
  HarfBuzz (уместо досадашњег \code{SilGraphite});
\item На \MacOSX{} користи Core Text уместо застареле технологије
  ATSUI;
\item даје предност TrueType/OpenType фонтовима у односу на Type1 у
  случају да имају исто име;
\item више нема проблема са повременим неспоразумима између \XeTeX-а и
  \prog{xdvipdfmx} у погледу проналажења фонтова;
\item подржава OpenType math cut-ins.
\end{itemize*}

\cmdname{xdvi}: сада користи \code{FreeType} уместо \code{t1lib} за
рендеринг.

\pkgname{microtype.sty}: доноси нове микротипографске могућности,
укључујући побољшану подршку за \XeTeX\ (\textenglish{protrusion}) и
\LuaTeX\ (\textenglish{protrusion, font expansion, tracking}).

\cmdname{tlmgr}: нова подкоманда \code{pinning} уведена је да олакша
конфигурисање рада \TL{} у случају да користите више репозиторијума
на Интернету истовремено; погледајте одговарајући одељак у
\verb|tlmgr --help| (или исти садржај преко Интернета, на
\url{https://tug.org/texlive/doc/tlmgr.html#MULTIPLE-REPOSITORIES}).

Платформе: \pkgname{armhf-linux}, \pkgname{mips-irix},
\pkgname{i386-netbsd} и \pkgname{amd64-netbsd} су враћене или укључене
први пут; \pkgname{powerpc-aix} је уклоњен из дистрибуције.

\subsubsection{2014}

Ову годину је обележила још једна мала поправка у Кнутовом \TeX-у. Она
се пројектује на све деривативне програме („\textenglish{engines}“),
али ће једина видљива промена највероватније бити то што ће се у
иницијалном излазу програма поново појављивати речи \code{preloaded
format}. Према Кнутовим речима, то означава формат који \emph{може}
бити учитан уколико нема додатних инструкција, и не означава
„\textenglish{undumped}“ формат који се садржи у извршном фајлу. Овај
формат се може променити на разне начине.

pdf\TeX: Додат је нови параметар за укидање порука о упозорењима,
\cs{pdfsuppresswarningpagegroup}; додате су нове примитиве за
размак између речи које треба да помогну око реформатирања прелома
текста у формату PDF (\textenglish{text reflowing}):
\cs{pdfinterwordspaceon}, \cs{pdfinterwordspaceoff},
\cs{pdffakespace}.

\LuaTeX: Унете су значајне измене и поправке у механизме учитавања
фонтова и преноса речи. Највећа новина су нова варијанта овог
дериватива, \prog{luajittex} и његови
рођаци, \prog{texluajit} и \prog{texluajitc}. Они користе
„\textenglish{just-in-time}“ компајлер језика Lua (детаље
можете пронаћи у чланку магазина \textsl{TUGboat}:
\url{https://tug.org/TUGboat/tb34-1/tb106scarso.pdf}). \prog{luajittex}
је још увек у развојној фази и није доступан на свим оперативним
системима; такође, сматра се нестабилнијим од \prog{luatex}.
Ни ми ни његови аутори не препоручујемо да га користите осим ако не
желите да експериментишете са jit над \tmpbox{ко\char"0302 дом}
написаним на језику Lua.

\XeTeX: Сада су на свим оперативним системима подржани исти формати
слика, укључујући и \MacOSX; уведена је политика избегавања посезања
за тзв. уникодном еквиваленцијом („\textenglish{compatibility
decomposition}“ --- декомпозиција саставних симбола Уникода), с тим
што се то не односи на друге варијанте еквиваленције; OpenType фонтови
сада имају предност у односу на фонтове са технологијом Graphite, ради
компатибилности са ранијим верзијама \XeTeX-а.

\MP: Сада је подржан нови бројни систем, \code{decimal}, као и нова
одговарајућа интерна променљива, \code{numberprecision}; у фајл
\filename{plain.mp} је, према Кнутовом савету, додата нова дефиниција
\code{drawdot}-а; између осталог, исправљене су багови везани за излаз
у форматима SVG и PNG.

Алатка Con\TeX{}t-а, \cmdname{pstopdf}, биће уклоњена као самостална
команда у једном тренутку након издања, због конфликта са програмима
са истим именом који постоје на неким оперативним системима. Моћи ће
да се позове (може и сада) помоћу \code{mtxrun --script pstopdf}.

Нови одговорни програмер је темељно прерадио \cmdname{psutils}. Неке
алатке које су се ретко користиле, (\code{fix*}, \code{getafm},
\code{psmerge}, \code{showchar}) сада се налазе у директоријуму
\dirname{scripts/}, а не у општем директоријуму са другим програмима
(ова одлука ће бити промењена ако се испостави да доноси проблеме).
Додата је нова скрипта, \code{psjoin}.

Mac\TeX, специјализовани дериват \TeX\ Live-а
(одељак~\ref{sec:macosx}), више не укључује опционалне пакете фонтова
\textenglish{Latin Modern} и \TeX\ Gyre прилагођене само за рад на
\MacOSX, зато што је корисницима веома лако да их инсталирају у случају
потребе. Избачен је и програм \cmdname{convert} (део ImageMagick-а),
пошто \TeX4ht (конкретно \filename{tex4ht.env}) сада директно користи
Ghostscript.

Колекција \pkgname{langcjk} (језичка подршка за кинески, јапански и
корејски) сада је подељена на три мање колекције.

\TL{} сада подржава платформу \pkgname{x86\_64-cygwin} и више не
подржава \pkgname{mips-irix}; \textenglish{Microsoft} више не подржава
\Windows{} XP, тако да наши програми на том систему могу да
престану да раде како треба у било ком тренутку.

\subsubsection{2015}

\LaTeXe\ сада у стандардној конфигурацији садржи допуне које су се
раније активирале помоћу пакета \pkgname{fixltx2e} (пакет као опција
више не постоји). Нови пакет \pkgname{latexrelease} и други механизми
омогућавају контролу ових измена. У документима \LaTeX\
\textenglish{News} \#22 и „\LaTeX\ \textenglish{changes}“ можете да
прочитате детаље. Узгред, пакети \pkgname{babel} и \pkgname{psnfss},
без обзира на то што су део језгра \LaTeX-а, развијају се одвојено и
требало би и даље да раде: њих се ове промене не тичу.

\LaTeXe\ се сада интерно може конфигурисати према стандарду
\textenglish{Unicode} (који симболи представљају слова, како се
именују примитиве итд); та подешавања су се раније задавала на нивоу
\TL{}-а. Ова промена би требало да буде невидљива за кориснике.
Неколико интерних контролних секвенци ниског нивоа добило је нова
имена, али укупно понашање би требало да остане непромењено.

pdf\TeX: Овај дериват сада подржава JPEG Exif и JFIF. Не
приказује се чак ни упозорење ако је \cs{pdfinclusionerrorlevel}
негативан. Синхронизован је са \prog{xpdf}~3.04.

\LuaTeX: Укључена је нова библиотека \pkgname{newtokenlib} за
скенирање токена. Исправљене су грешке везане за \code{normal}
генератор случајних бројева, као и многе друге.

\XeTeX: Унапређено је баратање сликама. Програм \prog{xetex} од сада
прво покушава да покрене \prog{xdvipdfmx} из сопственог директоријума,
а не онај који има предност према системској променљивој
\envname{PATH}. Интерни \code{XDV} кодови операција\char"0304\ су
промењени.

\MP{}: Уведен је нови бројевни систем \code{binary}. Уведени су нови
програми са подршком за јапански \prog{upmpost} и \prog{updvitomp},
аналогни \prog{up*tex}.

Mac\TeX: CJK фонтови из \TL{}-а сада су доступни Ghostscript
пакету који је укључен у Mac\TeX. Панел за избор \TeX\ дистрибуције
(\textenglish{The \TeX\ Distribution Preference Pane}) сада ради на
\textenglish{Yosemite} (\MacOSX~10.10). \XeTeX{} више не подржава
„\textenglish{resource-fork font suitcases}“ (ови фајлови обично
немају екстензију); „data-fork suitcases“ (\filename{.dfont} фајлови)
остају подржани.

Инфраструктура: Скрипта \prog{fmtutil} сада чита
\filename{fmtutil.cnf} у сваком стаблу посебно, као што то ради
\prog{updmap}. \Webc{} скрипте \prog{mktex*} (укључујући
\prog{mktexlsr}, \prog{mktextfm} и \prog{mktexpk}) сада дају предност
програмима који се налазе у њиховом сопственом директоријуму; до сада
је предност имала локација из системске променљиве \envname{PATH}.

Платформе: Програми за \pkgname{*-kfreebsd} су уклоњени из
дистрибуције зато што се на овој породици оперативних система \TL{}
сада лако може инсталирати интерним путем.

Подршка за неке додатне платформе је обезбеђена преко странице
\url{https://tug.org/texlive/custom-bin.html}. Неке подржане платформе
се од сада не дистрибуирају на \DVD-ју (због ограниченог простора),
али се и даље могу уобичајеним путем инсталирати преко Интернета.


\subsubsection{2016}

\LuaTeX: Велике измене примитива\char"0304\ (укључујући промене имена
и укидање), као и ново устројство структуре нодова. Преглед ових
измена представљен је у чланку Ханса Хахена [\textdutch{Hans Hagen}]
„\textenglish{\LuaTeX\ 0.90 backend change for PDF and more}“
(\url{https://tug.org/TUGboat/tb37-1/tb115hagen-pdf.pdf}). Детаљан опис
налази се у Приручнику за \LuaTeX:
\OnCD{texmf-dist/doc/luatex/base/luatex.pdf}.

\MF{}: У дистрибуцију су укључени нови чланови породице, MFlua и
MFluajit. Они представљају покушај интеграције \MF{}-а и језика Lua, и
налазе се у експерименталној фази.

\MP{}: Исправљене су неке грешке и направљени нови кораци ка верзији
2.0.

Сви деривативи осим \LuaTeX-a сада узимају у обзир вредност системске
променљиве \code{SOURCE\_DATE\_EPOCH}. \LuaTeX{} ће ову
функционалност подржавати у следећем издању. Оригинални \code{tex} је
намерно изузет. Ако поменута системска променљива има неку вредност,
она се користи за временске ознаке у резултујућем PDF фајлу. Ако је,
осим ње, подешена и променљива
\code{SOURCE\_DATE\_EPOCH\_TEX\_PRIMITIVES}, онда се према вредности
\code{SOURCE\_DATE\_EPOCH} подешавају примитиве \cs{year}, \cs{month},
\cs{day} и \cs{time}. Приручник pdf\TeX-а садржи више детаља и
примере.

pdf\TeX: Нове примитиве \cs{pdfinfoomitdate}, \cs{pdftrailerid} и
\cs{pdfsuppressptexinfo} омогућавају контролу одговарајућих
вредности које се уписују у PDF, и које се мењају приликом сваког
покретања програма (ово се тиче само резултујућег PDF фајла, а не DVI).

\XeTeX: Додате су нове примитиве: \cs{XeTeXhyphenatablelength},
\cs{XeTeXgenerateactualtext}, \cs{XeTeXinterwordspaceshaping} и
\cs{mdfivesum}; максималан број класа\char"0304\ слова\char"0304\ увећан
је на 4096; увећан је id-бајт верзије DVI.

Измене у другим програмима:
\begin{itemize*}
\itemsep=0em
\item \prog{gregorio}: овај нови програм је део пакета \pkgname{gregoriotex},
  који служи за припрему партитура грегоријанских напева; у стандардној
  инсталацији укључен је у \code{shell\_escape\_commands};
\item \prog{upmendex}: овај нови програм за прављење индекса\char"0304
  (углавном компатибилан са \prog{makeindex}) између осталог подржава
  сортирање по стандартима \textenglish{Unicode};
\item \prog{afm2tfm}: промене висине условљене присуством акцентских
  знакова сада могу имати само позитивну вредност; ако не желите никакве
  измене такве врсте, ту је нова опција \code{-a};
\item \prog{ps2pk} сада може ради са унапређеним верзијама PK/GF фонтова.
\end{itemize*}

Mac\TeX: Нема више Панела за избор \TeX\ дистрибуције (\textenglish{The
\TeX\ Distribution Preference Pane}); његову улогу је преузео
\textenglish{\TL{} Utility}. Укључене су нове верзије апликација
специфичних за ову дистрибуцију. За кориснике којима је потребна
интеграција разник CJK фонтова у Ghostscript предвиђена је скрипта
\code{cjk-gs-integrate}.

Инфраструктура: Сада је могуће конфигурисати \prog{tlmgr} на системском
нивоу; \TL\ сада контролише криптографске суме пакета\char"0304\ и, ако
је доступан GPG, проверава криптографске потписе током освежавања
преко Интернета. Криптографско верификовање спроводе и инсталер и
\prog{tlmgr}. Ако GPG није доступан, сви описани процеси се обављају
као раније.

Платформе: \pkgname{alpha-linux} и \pkgname{mipsel-linux} више нису укључени
у дистрибуцију.

%
\subsubsection{2017}

\LuaTeX: Више контроле на свим нивоима функционалности
(\textenglish{callbacks}, слагање текста, приступ интерним
променљавама); библиотека за динамичко учитавање \tmpbox{ко\char"0302 да}
(\code{ffi}) укључења је на неким платформама.

pdf\TeX: Прошлогодишња системска променљива
|SOURCE_DATE_EPOCH_TEX_PRIMITIVES| промењена је на |FORCE_SOURCE_DATE|;
ова промена се не тиче функционалности; ако листа токена
\cs{pdfpageattr} садржи стринг \code{/MediaBox}, изоставља се излаз
подразумеваног \code{/MediaBox}.

\XeTeX: За обраду математичког садржаја по Unicode/OpenType сада се
користе MATH таблице библиотеке HarfBuzz; исправљено неколико
багова.

\prog{dvips}: Ако је, као резултат вишеструке примене \cs{special} 
команде, у \file{.dvi} фајлу више пута задата величина папира 
(\code{papersize}), излаз ће се формирати на основу последње, а не на
основу прве (као раније). То је урађено да би се понашање усагласило са
\prog{dvipdfmx} и логиком многих пакета\char"0304. Ако не желите ову
промену у понашању, употребите параметар \code{-L0} (коме одговара
конфигурациони параметар \code{L0}).

ep\TeX, eup\TeX: Нове примитиве из pdf\TeX-а: \cs{pdfuniformdeviate},
\cs{pdfnormaldeviate}, \cs{pdfrandomseed}, \cs{pdfsetrandomseed},
\cs{pdfelapsedtime} и \cs{pdfresettimer}.

Mac\TeX: Од ове године Mac\TeX\ ће, под платформом \pkgname{x86\_64-darwin},
подржавати само верзије \MacOSX\ за које Apple обезбеђује надоградње
које се тичу безбедности; у овом тренутку то су \textenglish{Yosemite},
\textenglish{El~Capitan} и \textenglish{Sierra} (10.10 и новије верзије).
Програми за старије верзије \MacOSX\ неће бити укључени у Mac\TeX, али
ће и даље бити доступни у \TL{}-у (платформе \pkgname{x86\_64-darwinlegacy},
\pkgname{i386-darwin} и \pkgname{powerpc-darwin}).

Инфраструктура: Ново подразумевано понашање је да се сада дрво
\envname{TEXMFLOCAL} претражује пре \envname{TEXMFSYSCONFIG} и
\envname{TEXMFSYSVAR}; очекујемо да ће се нова пракса боље слагати са
очекивањима корисника код којих одређени локални фајлови треба да имају
предност у односу на системске. Осим тога, \prog{tlmgr} има нови режим
под називом \code{shell}, који се може користити за писање скрипти или
интерактивно, и нову команду \code{conf auxtrees}, која омогућава да се
лако додају или уклоне одговарајуће хијејархије података.

\prog{updmap} и \prog{fmtutil}: Ове скрипте сада упозоравају корисника
ако су позване без изричито назначеног тзв. системског режима
(тј. без \prog{updmap-sys}, \prog{fmtutil-sys} или опције \code{-sys})
или корисничког режима (тј. без \prog{updmap-user}, \prog{fmtutil-user}
или опције \code{-user}). Надамо се да ће ово решити стари проблем:
често се дешавало да корисник случајно покрене скрипте у корисничком
режиму и тако изгуби будуће системске надоградње. Детаљније о овоме
можете прочитати на страници
\url{https://tug.org/texlive/scripts-sys-user.html}.

\prog{install-tl}: Mac\TeX\ ће од сада личне директоријуме корисника,
на пример \envname{TEXMFHOME}, подешавати на |~/Library/...|. Додата 
је нова опција \code{-init-from-profile}, која омогућава да се 
инсталација покрене на основу вредности променљивих задатих у 
одређеном профилу; у ту сврху додата је команда \code{P}, помоћу које 
је могуће сачувати жељени профил; уведене су нове променљиве за имена 
профила\char"0304\ (мада се старе и даље прихватају).

Sync\TeX: фајл са привременим (tmp) подацима сада је
\code{foo.synctex(busy)}, уместо ранијег \code{foo.synctex.gz(busy)}
(нема више \code{.gz}). Корисничке програме и системе који уклањају
привремене податке треба прилагодити овој промени.

Остали програми: Укључен је нови портабилни програм
\prog{texosquery-jre8}, који служи да се из \TeX\ документа разазнају
locale и друге информације специфичне за оперативни систем; програм
је укључен у подразумевани списак |shell_escape_commands|. (Старије
верзије JRE могу се користити за \prog{texosquery}, али та комбинација
неће функционисати у „\textenglish{restricted mode}“.)

Платформе: Погледајте ставку о Mac\TeX\ из овог одељка; нема других
измена.


\subsubsection{2018}

\KPS{}: Проналажење фајлова се сада у свим несистемским 
  директоријумима обавља уз игнорисање разлике међу великим и
  малим словима (\textenglish{сase-insensitive}). Ако Вам ново
  подразумевано понашање \KPS{} не одговара, поставите вредност
  \code{texmf\_casefold\_search} на~\code{0} (или путем 
  подешавања одговарајуће системске променљиве, или у
  \code{texmf.cnf}). Више информација можете пронаћи
  у приручнику на страници \url{https://tug.org/kpathsea}.

ep\TeX, eup\TeX: Додата нова примитива \cs{epTeXversion}.

Lua\TeX: У току су припреме за прелазак на Lua-5.3 током 2019. За
  већину платформи већ сада је доступан програм \code{luatex53}; ако
  хоћете да га користите, морате или да му промените име на 
  \code{luatex} или да користите фајлове са \ConTeXt{} Garden
  (\url{https://wiki.contextgarden.net}); више информација можете
  пронаћи на самом сајту.

\MP{}: Исправљене грешке везане за \PS{} „path directions“ и излаз
  у форматима TFM и PNG.

pdf\TeX: \PS „вектори кодирања“ („encoding vectors“ --- који су раније 
  могли да се повежу са Type~1 фонтовима и TFM фајловима) сада могу да 
  се асоцирају и са bitmap фонтовима. 
  Радни директоријум се не више уписује у PDF~ID.
  Исправљене су грешке везане за \cs{pdfprimitive} и са њом повезане 
  примитиве.

\XeTeX: Додата је подршка за \code{/Rotate} приликом импорта PDF слике;
% exit nonzero if the output driver fails; 
неколико исправки везаних за ретке ситуације са UTF-8 и примитивама.

Mac\TeX: Погледајте ниже измене везане за подржане верзије. Осим тога,
фајлови који се инсталирају у \code{/Applications/TeX/} реорганизовани су
ради веће прегледности: на овом месту се у директоријуму највишег нивоа
сада налазе четири графичка интерфејса (BibDesk, \LaTeX{}iT, \TL{} Utility 
и \TeX{}Shop), а у поддиректоријумима су смештене додатне алатке и
документација.

\code{tlmgr}: Нови графички интерфејси \code{tlshell} (Tcl/Tk) и
\code{tlcockpit} (Java); излаз у JSON формату; \code{uninstall} је
од сада синоним за \code{remove}; нова опција \code{print-platform-info}.

Платформе:
\begin{itemize*}
\item Уклоњене: \code{armel-linux}, \code{powerpc-linux}.

\item \code{x86\_64-darwin} ради на верзијама 10.10--10.13
(Yosemite, El~Capitan, Sierra, High~Sierra).

\item \code{x86\_64-darwinlegacy} ради на верзијама 10.6--10.10 (премда
је на 10.10 боље да користите \code{x86\_64-darwin}). Leopard (10.5)
више није подржан и стога су платформе \code{powerpc-darwin} и
\code{i386-darwin platforms} уклоњене из дистрибуције.

\item Windows: XP више није подржан.
\end{itemize*}


%
\subsubsection{2019}

Kpathsea: конзистентније прерачунавање заграда (\textenglish{brace 
expansion} и дељење путања (\textenglish{path splitting}); нова
променљива \code{TEXMFDOTDIR} (уместо фиксиране \code{.}\ у путањама)
даје могућност да се лако претражује у допунским поддиректоријумима
(погледајте коментаре у \code{texmf.cnf}).

ep\TeX, eup\TeX: Нове примитиве \cs{readpapersizespecial} и
\cs{expanded}.

Lua\TeX: Сада се користи Lua-5.3 са свим својим изменама на пољу
аритметике и интерфејса. За читање PDF фајлова сада се користи 
сопствена библиотека \code{pplib}; тиме је елиминисана зависност од
пројекта \code{poppler} (а тиме и од~C++); интерфейс Lua је измењен
у складу са тиме.

\MP{}: Команда \code{r-mpost} је сада алиас за позивање са опцијом
\code{--restricted}, и додата је у списак команди чија се доступност
подразумева. Минимална прецизност је за сада~2 (у децималном и
бинарном режиму). Бинарни режим више није доступан у \MP{}lib,
али је и даље доступан у самосталном \MP{}.

pdf\TeX: Нова примитива \cs{expanded}; ако се њен параметар
\cs{pdfomitcharset} подеси на~1, из PDF излаза се избацује \code{/CharSet}
зато што се не може рачунати на то да ће бити исправан (што захтевају
PDF/A-2 и PDF/A-3).

\XeTeX{}: Нове примитиве \cs{expanded},
\cs{creationdate},
\cs{elapsedtime},
\cs{filedump}, 
\cs{filemoddate}, 
\cs{filesize}, 
\cs{resettimer}, 
\cs{normaldeviate}, 
\cs{uniformdeviate}, 
\cs{randomseed}; раширите \cs{Ucharcat} како бисте саздали „активне
симболе“ (\textenglish{active characters}).

\code{tlmgr}: Сада подржава \code{curl} као програм за преузимање са
  Интернета; користи \code{lz4} и \code{gzip} пред \code{xz} за локалне бекапе
  (ако су доступни); у случају паковања и преузимања са Интернета даје 
  предност програмима из система у односу на оне који су дистрибуирани 
  у \TL{}-у, осим ако није подешена системска променљива
  \code{TEXLIVE\_PREFER\_OWN}.

\code{install-tl}: Нова опција \code{-gui} (без аргумената) сада се
подразумева на \Windows{}-у и \MacOSX{}; она подразумева нови графички
интерфејс написан у Tcl/Tk (погледајте одељке~\ref{sec:basic} 
и~\ref{sec:graphical-inst}).

Програмски алати:
\begin{itemize*}
\item \code{cwebbin} (\url{https://ctan.org/pkg/cwebbin}) је сада CWEB
имплементација у \TL{}-у; она подржава више језичких дијалеката и садржи
програм \code{ctwill} за прављење мини-индекса;

\item \code{chkdvifont}: даје информације о фонтовима у \dvi{} фајловима,
као и у tfm/ofm, vf, gf,~pk;

\item \code{dvispc}: прави странице DVI фајла независим у односу на 
specials.
\end{itemize*}

Mac\TeX: \code{x86\_64-darwin} сада ради на верзији 10.12 и новијим (Sierra,
High Sierra, Mojave); \code{x86\_64-darwinlegacy} још увек подржава 10.6
и новије. Пакет Excalibur за проверу правописа више није укључен у
дистрибуцију због своје 32-битне природе.

Платформе: Уклоњен \code{sparc-solaris}.


\htmlanchor{news}
\subsection{Тренутно стање --- 2020}
\label{sec:tlcurrent}

Опште: 
\begin{itemize}
\item Примитива \cs{input} у свим \TeX-програмима, укључујући сам
\texttt{tex}, сада прима име фајла раздељено на групе као аргумент;
функционалност овог проширења зависи од система. Стари начин задавања
имена фајла помоћу размака/разделитеља није се променио. Нови тип
задавања аргумента раније је био разрађен у оквиру Lua\TeX-а, а сада
је доступан у свим програмима. Дупли ASCII наводници (\texttt{"})
се уклањају из имена фајла, али се после токенизације не мењају. 
Ово се тренутно не тиче команде \LaTeX-а \cs{input}, зато што је
она редефинисани макро стандардне примитиве \cs{input}.

\item Нова опција \texttt{--cnf-line} за \texttt{kpsewhich}, \texttt{tex},
\texttt{mf} и све остале програме, уведена ради подршке произвољних
концифурационих подешавања на командној линији.

\item Додавање разних примитива у разне програме током ове и претходне 
године имало је за циљ достизање једнаке функционалности у свим
програмима (\textsl{\LaTeX\ News \#31}, 
\url{https://latex-project.org/news}).
\end{itemize}

ep\TeX, eup\TeX: нове примитиве \cs{Uchar}, \cs{Ucharcat},
\cs{current(x)spacingmode}, \cs{ifincsname}; провера \cs{fontchar??} и
\cs{iffontchar}. Искључиво у eup\TeX: \cs{currentcjktoken}.

Lua\TeX: интеграција са библиотеком HarfBuzz сада је доступна у облику
нових програма \texttt{luahbtex} (за \texttt{lualatex}) и 
\texttt{luajithbtex}. Нове примитиве: \cs{eTeXgluestretchorder}, 
\cs{eTeXglueshrinkorder}.

pdf\TeX: нова примитива \cs{pdfmajorversion}; она просто мења број
верзије у резултујућем PDF фајлу и не утиче на његов садржај.
\cs{pdfximage} и~сл. сада траже фајлове са сликама на исти начин као
\cs{openin}.

p\TeX: нове примитиве \cs{ifjfont}, \cs{iftfont}. То важи и за ep\TeX,
up\TeX, eup\TeX.

Xe\TeX: исправке у \cs{Umathchardef}, \cs{XeTeXinterchartoks}, 
\cs{pdfsavepos}.

Dvips: резултујући кодни распореди за битмап фонтове ради боље
функционалности copy/paste
(\url{https://tug.org/TUGboat/tb40-2/tb125rokicki-type3search.pdf}).

Mac\TeX: за Mac\TeX\ и \texttt{x86\_64-darwin} сада је потребна верзија
10.13 или виша (\textenglish{High~Sierra, Mojave, Catalina});
\texttt{x86\_64-darwinlegacy} подржава 10.6 и новије. Mac\TeX\ је 
сада организован по захтевима Apple према инсталационим пакетима
(нотаризација и „\textenglish{hardened runtimes}“ за програме који се
покрећу са командне линије). BibDesk и \TeX\ Live Utility
више нису у Mac\TeX-у зато што нису нотаризовани; фајл 
\filename{README} садржи списак сајтова са којих можете да их преузмете.

\code{tlmgr} и инфраструктура: 
\begin{itemize*}
\item аутоматски поновни покушај (један) да се преузму пакети ако прво
  скидање није успело;
\item нова опција \texttt{tlmgr check texmfdbs}, која служи да се
  провери конзистентност \texttt{ls-R} фајлова и \texttt{!!}
  спецификације за свако посебно дрво;
\item имена фајлова који садрже пакете сада имају у себи верзију,
  на пример \texttt{tlnet/archive/\textsl{pkgname}.rNNN.tar.xz}; иако
  ова промена не би требало да буде видљива за корисника, она је 
  веома важна за дистрибуцију;
\item информација \texttt{catalogue-date} се више не преузима из 
  \TeX~Catalogue зато што често нема везе са надоградњама пакета.
\end{itemize*}


\subsection{Будућност}

\TL{} није савршен, и никада неће ни бити. Намера нам је да
наставимо да издајемо нове верзије, да припремимо више документације,
више програма и још боље подешену и тестирану структуру макроа, фонтова
и свега другог везаног за \TeX{}. Сав овај рад обављају волонтери
у свом слободном времену, тако да посла увек има на претек. Стога Вас
позивамо да посетите страницу
\url{https://tug.org/texlive/contribute.html}.

Молимо Вас да шаљете исправке, предлоге и понуде за сарадњу на:
\begin{quote}
\email{tex-live@tug.org} \\
\url{https://tug.org/texlive}
\end{quote}

\medskip
\noindent \textsl{Срећно \TeX-овање!}

% ----------------------------------------------------------------------
\vfill
\noindent\rule{\linewidth}{.4pt}

\bigskip
\noindent\centering\begin{minipage}[b]{.8\textwidth}
\scriptsize

\begin{english}
Serbian translation of \emph{\TeX\ Live Guide: \TL{} 2020}.
Copyright © 2010--2020
Nikola Lečić [\email{nikola.lecic@anthesphoria.net}] (the translator).

\smallskip
Redistribution and use in source (Lua\LaTeX\ code) and `compiled'
forms (XDV, SGML, HTML, PDF, PostScript, RTF and so forth) with or
without modification, are permitted provided that the following
conditions are met:

\begin{itemize}
\parskip=0pt
\itemsep=.4em

\item Redistributions of source code (Lua\LaTeX\ code) must retain the
  above copyright notice, this list of conditions and the following
  disclaimer as the first lines of the source file unmodified.

\item Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs,
  converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must
  reproduce the above copyright notice, this list of conditions and
  the following disclaimer in the documentation and/or other materials
  provided with the distribution.
\end{itemize}

THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR `AS IS' AND ANY
EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE
IMPLIED WARRANTIES OF MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR
PURPOSE ARE DISCLAIMED. IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE
FOR ANY DIRECT, INDIRECT, INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR
CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF
SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF USE, DATA, OR PROFITS; OR
BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON ANY THEORY OF LIABILITY,
WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT (INCLUDING NEGLIGENCE
OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF THIS
DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE.
\end{english}
\end{minipage}
% ----------------------------------------------------------------------

\end{document}