diff options
Diffstat (limited to 'Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex')
-rw-r--r-- | Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex | 371 |
1 files changed, 188 insertions, 183 deletions
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex index 32b5e7fd93b..587489fe119 100644 --- a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex @@ -17,10 +17,10 @@ % disclaimer as the first lines of the source file unmodified. % % * Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs, -% converted to PDF, PostScript, RTF and other formats) must reproduce -% the above copyright notice, this list of conditions and the following -% disclaimer in the documentation and/or other materials provided with -% the distribution. +% converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must +% reproduce the above copyright notice, this list of conditions and +% the following disclaimer in the documentation and/or other +% materials provided with the distribution. % % THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY % EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE @@ -40,6 +40,7 @@ % Revision history: % 2010/06/22: first revision to be included into the TL SVN trunk. The % translated text is equivalent to texlive-en.tex r19070. +% 2010/07/06: fixed typos, some better wording; = texlive-en.tex r19168. % ---------------------------------------------------------------------- \documentclass{article} @@ -59,13 +60,13 @@ \hyphenation{сис-те-ма} \title{% - {\huge \textit{\TeX\ Live: Упутство}\\\smallskip}% + {\huge \textit{\TeX\ Live: Приручник}\\\smallskip}% {\LARGE \textsf{\TL{} 2010}}% \footnote{\textserbian{Превод текста: \textenglish{Karl Berry (ed.), \emph{The \TL{} Guide: \TL{} 2010}}. Ова верзија превода је еквивалент \TeX\ ко\char"0302 да из фајла - \hbox{\file{texlive-en.tex}}, \acro{SVN} r19070. Услови под којима - можете да употребљавате овај превод дати су на крају документа, као + \hbox{\file{texlive-en.tex}}, \acro{SVN} r19168. Услови под којима + можете да користите овај превод дати су на крају документа, као и у фајлу \hbox{\file{README-SR.txt}}.}}% } @@ -182,8 +183,8 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу \subsection{На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности} \label{sec:security} -По нашем најбољем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који чине -језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви). +Према нашем најдубљем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који +чине језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви). Међутим, допунски програми који су укључени у \TeX\ Live нису нужно на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да будете опрезни када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне @@ -235,7 +236,7 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу одговоре прво овде потражите. \item [\TeX{} Catalogue] (\TeX{}-каталог) Ако тражите неки специфичан -пакет, фонт, програм... \TeX{}-каталог је место на коме треба +пакет, фонт или програм, \TeX{}-каталог је место на коме треба отпочети претрагу. То је огромна колекција свих ствари које имају везе са \TeX{}-ом. Погледајте \url{http://www.ctan.org/help/Catalogue/}. @@ -258,7 +259,7 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу можете да поставите питање на \dirname{comp.text.tex} користећи Google или свој newsreader, или на \email{texhax@tug.org} путем електронске поште. Али, пре него што поставите питање, \emph{молимо - Вас} да причитате овај текст из \acro{FAQ} колекције како бисте + Вас} да прочитате овај текст из \acro{FAQ} колекције како бисте увећали шансе да добијете користан одговор: \url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion}. @@ -302,8 +303,8 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу Интернет-страница пројекта је \url{http://tug.org/mactex/}. \item [pro\TeX{}t] Рађен као проширење \Windows{} дистрибуције - \MIKTEX, \ProTeXt\ укљулује неколико допунских алатки и - поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независтан од \TL{}-а + \MIKTEX, \ProTeXt\ укључује неколико допунских алатки и + поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независан од \TL{}-а и има сопствена упутства за инсталацију. Интернет-страница \ProTeXt-а је \url{http://tug.org/protext}. @@ -395,13 +396,13 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ \item [TEXMFLOCAL] Дрво које администратори могу да користе за инсталацију додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; садржај овог дрвета важи за цео систем. -\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници когу да користе за своје личне +\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници могу да користе за своје личне инсталације додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; вредност ове променљиве динамички се прилагођава положају личног директоријума сваког појединог корисника. -\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које користе апликације - \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ за чување измењених - конфигурационих података. +\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које апликације + \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ користе за чување + измењених конфигурационих података. \item [TEXMFSYSCONFIG] (Глобално важеће) дрво које користе апликације \verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+ за чување измењених конфигурационих података. @@ -501,12 +502,12 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ \item [\OMEGA\ (Omega)] је заснован на Unicode стандарду (сваки знак заузима 16 бита), па стога подржава рад са скоро свим светским писмима у исто време. Он подржава и тзв. „\OMEGA{} процесе превођења“ - („\textenglish{\OMEGA{} Translation Processes}“ --- \acro{OTP}) за + („\textenglish{\OMEGA{}~Translation Processes}“ --- \acro{OTP}) за извођење сложених транформација над произвољним улазом. Omega није - више укључен у \TL{} као одвојени програм; обезбеђен је само Aleph + више укључен у \TL{} као одвојени програм; одржавамо само Aleph (погледајте испод). -\item [Aleph] комбинује проширења које су донели \OMEGA\ и \eTeX. +\item [Aleph] комбинује проширења која су донели \OMEGA\ и \eTeX. Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base}. \end{description} @@ -519,9 +520,9 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ \begin{cmddescription} -\item [bibtex, bibtex8] подршка за прављење библиографија. +\item [bibtex, bibtex8] подршка за прављење библиографија\char"0304. -\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса. +\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса\char"0304. \item [dvips] пребацује \dvi{} формат у \PS{}. @@ -533,7 +534,7 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ \item [dviconcat, dviselect] рад са документима у \dvi{} формату. \item [dvipdfmx] пребацује \dvi{} у \acro{PDF}; служи као - алтернативна приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено горе). + алтернатива приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено горе). \item [psselect, psnup...] алатке за баратање \PS{} документима. @@ -597,7 +598,7 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ \subsubsection{Unix} \noindent -Од сада па надаље, \texttt{>} одначава „промпт“ („shell prompt“); оно +Од сада па надаље, \texttt{>} означава „промпт“ („shell prompt“); оно што уноси корисник приказано је \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}. Скрипта \filename{install-tl} је написана у језику Perl. Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа @@ -614,7 +615,7 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ цео садржај програма (слика~\ref{fig:text-main}). Ако желите да обавите инсталацију у експертском графичком режиму -(„expert \acro{GUI}“, слика~\ref{fig:gui-main}), требаће Вам +(„expert \acro{GUI}“, слика~\ref{fig:gui-main}), биће Вам потребан \dirname{Perl/TK} модул компајлиран са \acro{XFT} подршком; то је обично тако на \GNU/Linux-у, али није нужно случај на другим системима.\footnote{\textserbian{Ово нарочито важи ако користите @@ -630,19 +631,17 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ > \Ucom{perl install-tl -help} \end{alltt} -\textbf{Упозорење везано за права приступа фајловима на Unix -системима:} Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш -\code{umask} који важи у време инсталације. Дакле, ако желите да -инсталирани систем користе и други корисници, побрините се да -подесите одговарајуће дозволе, на пример, \code{umask 002}. Дубље -информације о команди \code{umask} можете пронаћи у документацији на -Вашем систему. +\textbf{Упозорење везано за корисничка овлашћења на Unix системима:} +Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш \code{umask} који важи +у време инсталације. Дакле, ако желите да инсталирани систем користе +и други корисници, побрините се да подесите одговарајуће дозволе, на +пример, \code{umask 002}. Исцрпније информације о команди +\code{umask} можете пронаћи у документацији на Вашем систему. \textbf{Посебни обзири везани за Cygwin:} За разлику од других система компатибилних са Unix-ом, Cygwin у свом стандардном облику не садржи све неопходне програме који су потребни инсталационом програму -\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} садржи више информација по овом -питању. +\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} посвећен је овој теми. \subsubsection{MacOSX} @@ -679,7 +678,7 @@ Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ д > \Ucom{install-tl} \end{alltt} -Можете и да употребите апсолутну путању, на пример: +Можете да употребите и апсолутну путању, на пример: \begin{alltt} > \Ucom{D:\bs{}texlive\bs{}install-tl} \end{alltt} @@ -694,7 +693,7 @@ Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ д > \Ucom{install-tl -no-gui} \end{alltt} -Ако желите да видите потпун списак разних опција, откуцајте: +Комплетан списак опција\char"0304\ добићете ако откуцате: \begin{alltt} > \Ucom{install-tl -help} \end{alltt} @@ -777,7 +776,7 @@ Actions: употебите дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и унос текста. Просто откуцате нешто на промпту (разлика између великих и малих слова је битна) и притиснете Enter; тада се цео екран -терминала поново попуњава измењеним садржајем. +терминала поново испуњава измењеним садржајем. Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је дизајниран да ради на што је год могуће већем броју оперативних система, @@ -859,7 +858,7 @@ Available sets of binaries: на компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних система. -\subsubsection{Одабирање компоненти} +\subsubsection{Избор компоненти} \label{sec:components} \begin{figure}[tbh] @@ -885,9 +884,9 @@ Select a scheme: се да тако и урадите; ипак, можете да изаберете и „основну“ (\optname{basic}) шему прикладну за мале системе, „минималну“ (\optname{minimal}) шему за потребе тестирања и „средњу“ -(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- за нешто што -пада у средину између претходна два. Постоје такође и разне -специјализоване шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи. +(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- нешто у +средини између претходна два. Постоје такође и разне специјализоване +шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи. \begin{figure}[tb] \begin{center} @@ -935,7 +934,7 @@ Select a scheme: \dirname{/usr/local/texlive-cur} и да тај линк касније промените након тестирања новог издања.) -Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационог +Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационом програму повлачи за собом и промену директоријума\char"0304\ \dirname{TEXMFLOCAL}, \dirname{TEXMFSYSVAR} и \dirname{TEXMFSYSCONFIG}. @@ -943,7 +942,7 @@ Select a scheme: Препоручујемо да користите \dirname{TEXMFHOME} као место за личне макрое и пакете. Подразумевана вредност је |~/texmf|. Насупрот \dirname{TEXDIR}-у, овде се ознака |~| чува у новозаписаним -конфигурационим фајловима зато што показује на лични директоријум +конфигурационим фајловима зато што означава лични директоријум било ког појединца који користи \TeX. Он на Unix-у узима вредност \dirname{$HOME} а на \Windows{}-у постаје \verb|%USERPROFILE%|. @@ -979,8 +978,9 @@ Current options setup: \begin{description} \item[узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4] (\textenglish{use letter size instead of A4 by de\-fault}): Избор - подразумеване величине папира. Наравно, поједини документи могу ако - је потребно да користе папир другачије величине. + подразумеване величине папира. Наравно, можете да употребите било + коју величину папира ако се за тим укаже потреба у неком посебном + документу. \item[извршавање ограничене листе програма] (\textenglish{execution of restricted list of programs}): Почев од \TL\ 2010, покретање @@ -993,7 +993,7 @@ Current options setup: files}): Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби бити - прављени у личним директоријума корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}). + прављени у личним директоријумима корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}). На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави нова верзија програма или правила за прелом текста, па корисник лако може да има проблем са некомпатибилним форматима. @@ -1006,16 +1006,16 @@ Current options setup: \item[направи симболичке линкове у системским директоријумима] (\textenglish{create symlinks in standard directories}) --- само на - Unix-у: Ова опција служи да заобиђете потребу да мењате променљиве из - радног окружења (environment variables). Без ове опције, + Unix-у: Ова опција служи да избегнете подешавање променљивих из + радног окружења (\textenglish{environment variables}). Без ове опције, директоријуми \TL{}-а обично морају да се додају у \envname{PATH}, - \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Ако ово желите, требаће Вам и - овлашћење за уписивање у те системске директоријуме. Изричито - саветујемо да употребом ове опције \emph{не дирате} инсталацију \TeX-а - која је део Вашег система. Она је намењена пре свега да би се \TL{} - систему приступало кроз директоријуме који су већ познати кориснику, - као што је \dirname{/usr/local/bin} али само ако они пре тога нису - садржавали никакве фајлове везане за \TeX. + \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Ако ово желите, биће Вам + потребно и овлашћење за уписивање у те системске директоријуме. + Изричито саветујемо да употребом ове опције \emph{не дирате} + инсталацију \TeX-а која је део Вашег система. Она је намењена пре + свега да би се \TL{} систему приступало кроз директоријуме који су + већ познати кориснику, као што је \dirname{/usr/local/bin} али само + ако они пре тога нису садржавали никакве фајлове везане за \TeX. \end{description} Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете @@ -1054,9 +1054,10 @@ Current options setup: (\texttt{it}), јапански (\texttt{ja}), холандски (\texttt{nl}), пољски (\texttt{pl}), руски (\texttt{ru}), словачки (\texttt{sk}), словеначки (\texttt{sl}), српски (\texttt{sr}), вијетнамски - (\texttt{vi}) и кинески (\texttt{zh-cn} и тајванска верзија - \texttt{zh-tw}). Инсталациони програм ће покушати да одреди језик; - ако не успе или ако језик није доступан, пребациће се на енглески. + (\texttt{vi}) и кинески (поједностављени \texttt{zh-cn} и + традиционални \texttt{zh-tw}). Инсталациони програм ће покушати да + одреди језик; ако не успе или ако језик није доступан, пребациће се + на енглески. \item[-profile {\sl file}] Инсталациони програм увек записује фајл \filename{texlive.profile} у \dirname{tlpkg}, поддиректоријум Ваше @@ -1100,7 +1101,7 @@ Current options setup: \subsection{Постинсталациони задаци} \label{sec:postinstall} -Може се десити да је потребно урадити нешто после и инсталације. +Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације. \subsubsection{Windows} @@ -1131,7 +1132,7 @@ Current options setup: Можете исто тако да додате директоријуме са man-страницама и Info-документацијом у одговарајуће путање за претраге уколико желите да системске алатке могу да их уоче. Иначе, man-страницама можете да -приступати и после проширивање списка путања из системске променљиве +приступате и после проширивања списка путања из системске променљиве \envname{PATH}. Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је @@ -1186,8 +1187,8 @@ MANPATH_MAP /usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux \ прави се симболички линк \code{man} који показује према \dirname{texmf/doc/man}. Неке варијанте програма \code{man}, као што је стандардни \code{man} на \MacOSX-у, аутоматски ће се снаћи са -новом путањом, елиминишући на тај начин потребу за било каквим -подешавањем ове врсте путања за претрагу. +новом путањом; на тај начин ћете избећи потребу да било шта подешавате +на путањама за претрагу. \htmlanchor{xetexfontconfig} @@ -1281,10 +1282,11 @@ context --make на располагању за слободну употребу: погледајте одељак~\ref{sec:tl-fonts}. -Једна могућа алтернатива јесте да користите \XeTeX\ или Lua\TeX\ -(погледајте одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам -омогућавају да користите фонтове из оперативног система без икакве -инсталације унутар \TeX-а. +Једна од алтернатива\char"0304\ које Вам стоје на располагању јесте +да користите \XeTeX\ или Lua\TeX\ (погледајте +одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам омогућавају да +користите фонтове из оперативног система без икакве инсталације +унутар \TeX-а. Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте \url{http://tug.org/fonts/fontinstall.html}: на тој страни смо @@ -1404,7 +1406,7 @@ Transcript written on sample2e.log. > \Ucom{xpdf sample2e.pdf} \end{alltt} Ни \cmdname{gv} ни \cmdname{xpdf} нису укључени у \TL{}, тако да -морате да их засебно инсталирате. Погледајте +морате да их сами одвојено инсталирате. Погледајте \url{http://www.gnu.org/software/gv} и \url{http://www.foolabs.com/xpdf} ако Вам треба више информација о овим програмима. Наравно, има још много других програма у којима @@ -1421,7 +1423,7 @@ Transcript written on sample2e.log. појаве неки проблеми; \item [testpage.tex:] проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд); \item [nfssfont.tex:] служи да одштампате табеле фонтова и - одговарајуће тестове; + одговарајуће тестове везане за њих; \item [testfont.tex:] такође за табеле са фонтовима, али користи основни \TeX{}; \item [story.tex:] најчистији канонски тест-фајл за \TeX{} који се @@ -1433,7 +1435,7 @@ Transcript written on sample2e.log. да ли су системски фонтови видљиви за \XeTeX\ на овај начин: \begin{alltt} > \Ucom{xetex opentype-info.tex} -This is XeTeX, Version 3.1415926\dots +This is XeTeX, Version 3.1415926... ... Output written on opentype-info.pdf (1 page). Transcript written on opentype-info.log. @@ -1445,15 +1447,15 @@ Transcript written on opentype-info.log. \end{enumerate} -\subsection{Додатни софтвер који можете да преузмете са Интернета} +\subsection{Додатни софтвер који се може преузети са Интернета} Ако сте нови у \TeX{}-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око писања докумената у \TeX{}-у или \LaTeX{}-у, молимо Вас да посетите \url{http://tug.org/begin.html}: ту ћете наћи неке текстове који су веома добри као увод. -Ово су линкови ка Интернет-страницама са неким још неким програмима -који могли да Вам буду од користи: +Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који +би могли да Вам буду од користи: \begin{description} \item[Ghostscript] \url{http://www.cs.wisc.edu/~ghost/}; \item[Perl] \url{http://www.perl.org/} са додатним пакетима са @@ -1499,13 +1501,13 @@ Transcript written on opentype-info.log. \section{Инсталације на мрежи} \label{sec:netinstall} -\TL{} је дизајниран тако да може да га дели више корисника на неком -систему и/или ако корисници употребљавају више различитих оперативних -система на некој компјутерској мрежи. Ако се држите стандардног -распореда директоријума, подешавања не садрже ниједну фиксирану -путању: локације фајлова који су потребни \TL{} програмима проналазе -се релативно у односу на саме програме. Овакав приступ постаје јасан -ако погледате главни конфигурациони фајл +\TL{} је дизајниран тако га истовремено могу употребљавати или више +корисника на неком систему или корисници који имају разне +оперативне системе на некој компјутерској мрежи. Ако се држите +стандардног распореда директоријума, подешавања не садрже ниједну +фиксирану путању: локације фајлова који су потребни \TL{} програмима +проналазе се релативно у односу на саме програме. Овакав приступ +постаје јасан ако погледате главни конфигурациони фајл \filename{$TEXMFMAIN/web2c/texmf.cnf}, који садржи овакве линије: \begin{sverbatim} TEXMFMAIN = $SELFAUTOPARENT/texmf @@ -1718,7 +1720,7 @@ revision: 14675 \subsection{Могућности специфичне за Windows} \label{sec:winfeatures} -Осим онога што је описано и претходним одељцима, инсталациони програм +Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм на \Windows{}-у обавља још неке додатне ствари: \begin{description} \item[Менији и пречице.] У Start менију се додаје нови одељак @@ -1738,7 +1740,7 @@ revision: 14675 \subsection{Додатни софтвер укључен на Windows-у} За целовиту инсталацију \TL-а потребни су помоћни пакети који обично -не постоје \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује следеће карике +не постоје на \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује следеће карике које недостају: \begin{description} \item[Perl и Ghostscript.] Због важности Perl-а и Ghostscript-а, @@ -1763,7 +1765,7 @@ revision: 14675 \item[dviout.] На \Windows{}-у се инсталира и \prog{dviout}, програм у коме можете да прегледате \acro{DVI} фајлове. У почетку, када почнете да га употребљавате за ту сврху, \prog{dviout} ће правити - потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инталирани). После + потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инсталирани). После неког времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом поступку. О овом програму можете добити много више података на @@ -1778,7 +1780,7 @@ revision: 14675 спадају \cmdname{gzip}, \cmdname{unzip} и алати из пројекта \cmdname{xpdf} (\cmdname{pdfinfo}, \cmdname{pdffonts}...). Са\char"0302 м \cmdname{xpdf} \textenglish{viewer} (прегледач) нема - верзију која ради на \Windows{}-у. Jедна могућност јесте да уместо + верзију која ради на \Windows{}-у. Jедна алтернатива јесте да уместо њега преузмете Sumatra \acro{PDF} viewer, који је заснован на \cmdname{xpdf}-у; Интернет-страница пројекта је \url{http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf}. @@ -1793,7 +1795,7 @@ revision: 14675 \end{description} -\subsection{Лични директоријум корисника на Windows-у} +\subsection{Лични кориснички директоријум на Windows-у} \label{sec:winhome} Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на @@ -1828,9 +1830,9 @@ revision: 14675 \label{sec:winpermissions} У новијим верзијама \Windows{}-а постоји разлика између обичних -корисника и администратора; само ови други имају слободан приступ -целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било описати -ове класе корисника као неовлашћене и нормалне кориснике: бити +корисника и администратора; само администратори имају слободан +приступ целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било +описати ове класе корисника као неовлашћене и обичне кориснике: бити администратор је правило, а не изузетак. Без обриза на то, уложили смо доста напора да омогућимо да се \TL{} може инсталирати без администраторских овлашћења. @@ -1842,7 +1844,7 @@ revision: 14675 се само његово окружење. Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не, -подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инстациони +подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инсталациони програм увек је унутар \verb|%SystemDrive%|. Програм увек тестира да ли тренутни корисник може да уписује податке у тај основни директоријум. @@ -1851,7 +1853,7 @@ revision: 14675 претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са својим путањама, нови \TL{} никад неће добити предност. Како би се решила ова ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног -промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испрад локалне путање +промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испред локалне путање за претрагу. Нови \TL{} ће увек бити употребљив унутар таквог командног промпта. Пречица за \TeX{}works, ако се тај програм инсталира, такође додаје \TL{} на почетак путање за претрагу, тако да @@ -1861,17 +1863,18 @@ revision: 14675 улоговани као администратор, морате да изричито затражите администраторксе привилегије. У ствари, нема много сврхе да узимате улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним дугметом -миша на програм или пречицу који желите да покренете, и то ће Вам у -нормалним околностима дати могућност да „покренете програм као -администратор“ („Run as administrator“). +миша на програм који желите да покренете или на његову пречицу, и то +ће Вам у нормалним околностима дати могућност да „покренете програм +као администратор“ („\textenglish{Run as administrator}“). \section{Кориснички водич кроз Web2C} -\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX: сам -\TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце \TL{}-а. Интернет -страница пројекта, са најновијим приручником и много других ствари, -налази се на \url{http://tug.org/web2c}. +\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX: +са\char"0302 м \TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце +\TL{}-а. Интернет-страница пројекта, на којој се налази најновији +приручник и много других ствари, налази се на +\url{http://tug.org/web2c}. Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки [\textgerman{Tomas Rokicki}], који је 1987. развио први „\TeX{}-у-C“ @@ -1887,8 +1890,8 @@ Morgan}] и током тог периода име је промењено у W \Webc{} систем ради на Unix-у, 32-битним \Windows{} системима, \MacOSX{}-у и многим другим оперативним системима. Он користи оригинални Кнутов [\textenglish{Knuth}] ко\char"0302 д за \TeX{} и -друге основне програме написане у \web{} систему за „писмено -приграмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у +друге основне програме написане у „\web{} систему за писмено +програмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у језик C. Језгро састављено од \TeX{} програма\char"0304\ који се третирају на овај начин чине: @@ -1919,16 +1922,16 @@ Morgan}] и током тог периода име је промењено у W \item[tftopl] Претвара \acro{TFM} у текстуални списак особина фонта. \item[vftovp] Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак особина\char"0304. -\item[vptovf] Претвара виртуелни списак особина\char"0304 у +\item[vptovf] Претвара виртуелни списак особина\char"0304\ у виртуелни фонт. \item[weave] Преводи \web{} ко\char"0302 д у \TeX. \end{cmddescription} \noindent Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у -документацији која долази уз одговајуће пакете, као и уз сам \Webc{}. -Међутим, корисно је знати неколико заједничких принципа који важе за -све њих зато што на тај начин можете боље да искористите своју -\Webc{} инсталацију. +документацији која долази уз одговарајуће пакете, као и уз +са\char"0302 м \Webc{}. Међутим, корисно је знати неколико +заједничких принципа који важе за све њих зато што на тај начин +можете боље да искористите своју \Webc{} инсталацију. Сви ови програми поштују ове стандардне \GNU параметре: \begin{ttdescription} @@ -1951,7 +1954,7 @@ Morgan}] и током тог периода име је промењено у W за све фајлове који се налазе ниже по хијерархији у том директоријуму. -\subsection{Налажење фајлова помоћу Kpathsea} +\subsection{Проналажење фајлова помоћу Kpathsea} \label{sec:kpathsea} Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека \KPS{}. @@ -2054,11 +2057,12 @@ default values}, односно вредности које имају пред \subsubsection{Конфигурациони фајлови} -\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} и % emph! -у њима тражи путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за -претрагу која се користи да се са\char"0301 ми ови фајлови лоцирају -зове се \envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову -(нити било коју другу) системску променљиву. +\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} (ови +фајлови су предвиђени да се читају само када програми раде) и из њих +узима путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за претрагу која +се користи да се са\char"0301 ми ови фајлови лоцирају зове се +\envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову (нити +било коју другу) системску променљиву. Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања фајла \file{.../2010/texmf.cnf}. Ако морате да начините неке промене @@ -2066,7 +2070,7 @@ default values}, односно вредности које имају пред обично није потребно), онда је овај фајл место где те вредности треба уписати. Главни конфигурациони фајл је \file{.../2010/texmf/web2c/texmf.cnf}; њега не би требало да -преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија која +преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија инсталирана путем дистрибуције освежи. \emph{Сви} фајлови названи \file{texmf.cnf} који се нађу у путањи за @@ -2101,9 +2105,8 @@ default values}, односно вредности које имају пред \item Ако је присутна променљива \samp{.\var{име-програма}}, дефиниција важи само ако се покренути програм зове \texttt{\var{име-програма}} - или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да, - захваљујући овоме, разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите - путање за претрагу. + или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да + разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите путање за претрагу. \item \var{вредност} може да садржи било који знак осим \code{\%} и \samp{@}. Могућност \code{\$\var{пром}.\var{прог}} не може се @@ -2270,10 +2273,10 @@ default values}, односно вредности које имају пред Препоручени начин да направите и одржавате \samp{ls-R} јесте да покренете скрипту \code{mktexlsr} (која је укључена у дистрибуцију). -Њу позивају разне \samp{mktex}\dots\ скрипте. У принципу, ова скрипта +Њу позивају разне \samp{mktex}... скрипте. У принципу, ова скрипта напросто покреће команду \begin{alltt} -cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R +cd \var{/корен/texmf/хијерархије} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R \end{alltt} уз претпоставку да команда \code{ls} на Вашем систему даје исправан излаз (\GNU \code{ls} је таква команда). Како бисте били сигурни да је @@ -2295,7 +2298,7 @@ cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста програма \code{find} ако треба лоцирати појединачне фајлове у \TeX{}-хијерархијама (\texttt{kpsewhich} се заиста и користи веома -интензивно у скриптама \samp{mktex}\dots\ које су део дистрибуције). +интензивно у скриптама \samp{mktex}... које су део дистрибуције). \begin{alltt} > \Ucom{kpsewhich \var{option}... \var{filename}...} @@ -2454,7 +2457,8 @@ cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R \begin{alltt} p +utm.map \end{alltt} -што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи који желимо да лоцирамо. +што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи ког желимо да +лоцирамо. \begin{alltt} > \Ucom{kpsewhich utm.map} /usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map @@ -2524,10 +2528,10 @@ utmro8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb (Напомена за кориснике \Windows{}-а: на овом систему није лако преусмерити све поруке које даје неки програм у фајл. За сврхе -дијагностификовања можете привремено да подесите одговарајућу +дијагностиковања можете привремено да подесите одговарајућу променљиву помоћу \texttt{SET KPATHSEA\_DEBUG\_OUTPUT=err.log}.) -Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} кодом, +Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} ко\char"0302 дом, \file{hello-world.tex} („Здраво, свете!“), са следећим садржајем: \begin{verbatim} \documentclass{article} @@ -2619,7 +2623,7 @@ Font cmr10 <CMR10> is resident. \end{alltt} Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом \file{cmr10.tfm}; када га пронађе, упућује се на још неколико пролог фајлова (нису -приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, која се зове +приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, који се зове \file{cmr10.pfb}, и тај податак се укључује у фајл са излазом (погледајте последњу линију). \begin{alltt}\small @@ -2651,16 +2655,17 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По available}) за \TeX{}, \MF{} и \MP. За сваку вредност се мора направити посебан фајл са форматом. На пример, можете да направите „огромну“ (huge) верзију \TeX{}-a и да назовете фајл са форматом - \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима назначавања имена - програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна вредност променљиве - \texttt{main\_memory} ће се онда прочитати из \file{texmf.cnf}. + \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима означавања + имена\char"0304\ програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна + вредност променљиве \texttt{main\_memory} прочитаће се из фајла + \file{texmf.cnf}. \item[\texttt{extra\_mem\_bot}] Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави \TeX{}: оквири (\textenglish{boxes}), лепак (\textenglish{glue}), места прелома (\textenglish{breakpoints}) итд. Посебно корисно ако користите \PiCTeX{}. \item[\texttt{font\_mem\_size}] - Количина меморије о подацима о фонтовима која стоји \TeX{}-у на + Количина меморије за податке о фонтовима која стоји \TeX{}-у на располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних \acro{TFM} фајлова. \item[\texttt{hash\_extra}] @@ -2817,7 +2822,7 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По имају везе са \TeX{}-ом, од којих \TL{} зависи; \item Нелзон Биб [\textenglish{Nelson Beebe}], који је ставио - програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе, и који је + програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе и који је са\char"0302 м обавио много темељних тестова; \item Џон Боумен [\textenglish{John Bowman}], који је обавио велики @@ -2875,7 +2880,7 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По \item Џонатан Кју [\textenglish{Jonathan Kew}], зато што је развио изузетни дериват \XeTeX{} и зато што је одвојио време и снагу да га уклопи у \TL{}, као и за почетну верзију инсталера за Mac\TeX\ и за - рад на специјализованм едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо + рад на специјализованом едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо као окружење за рад; \item Рајнхард Котуха [\textgerman{Reinhard Kotucha}], за велики @@ -2928,12 +2933,12 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По \item Томаш Тжечак [\textpolish{Tomasz Trzeciak}], за свеобухватну помоћ везану за \Windows{}; -\item Хан Че Чањ [Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành], Мартин Шредер +\item Хан Те Танг [Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành], Мартин Шредер [\textgerman{Martin Schröder}] и pdf\TeX\ тим (\url{http://pdftex.org}) за непрестани рад на проширивању могућности \TeX-а; -\item Ханс Хажен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања +\item Ханс Хахен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања свог \ConTeXt\ формата (\url{http://pragma-ade.com}) и зато што је омогућио да он ради у оквиру \TL-а; @@ -2972,8 +2977,8 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По Ову документацију су превели: Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}] (пољски), -Борис Вејцман [\textenglish{Boris Veytsman}] (руски), -Ђигод Ђијанг [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао +Борис Вејцман [Борис Вейцман] (руски), Ђигод Ђијанг + [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао [\textenglish{Jinsong Zhao}], Јие Ванг [\textenglish{Yue Wang}] и Хелин Гаи [\textenglish{Helin Gai}] (кинески), Никола Лечић (српски), @@ -2997,20 +3002,20 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисника\char"0304\ \TeX{}-а се, током рада на пројекту 4All\TeX{} \CD{} (намењеног -корисницима \acro{MS-DOS}-а), појавила идеја се можда може направити -јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан циљ за оно -време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се доврши рад на -иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је из ње -произашла и радна група названа Технички савет \acro{TUG}-а (Удружења -корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на \emph{структури -\TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{} \textenglish{Directory -Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила како да -се направи конзистентна и употребљива колекција помоћних \TeX{} -фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је у децембарском издању -часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том раном стадијуму било -је јасно да би такву структуру требало следити и на \CD{}-у. -Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан резултат -преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех +корисницима \acro{MS-DOS}-а), појавила идеја да се можда може +направити јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан +циљ за оно време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се +доврши рад на иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је +из ње произашла и радна група названа Технички савет \acro{TUG}-а +(Удружења корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на +\emph{структури \TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{} +\textenglish{Directory Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); +група је осмислила како да се направи конзистентна и употребљива +колекција помоћних \TeX{} фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је +у децембарском издању часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том +раном стадијуму било је јасно да би такву структуру требало следити и +на \CD{}-у. Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан +резултат преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех 4All\TeX{} \CD{}-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од тако функционалног система, и управо ова идеја представља други главни мотив за рад на \TL-у. @@ -3021,7 +3026,7 @@ Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила к пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто је био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу организације фајлова које ти системи користе. Томас се сложио да помогне и -озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање овјављено је у мају +озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање објављено је у мају исте године. Почетком 1997, Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] је објавио ново издање система \Webc{}, које је укључивало готово све могућности које је Томас Есер већ убацио у \teTeX, и тако смо @@ -3030,7 +3035,7 @@ Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила к заснивало се на темељно прерађеној верзији \Webc{}-a (7.2), коју је урадио Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}]; истовремено је урађена и нова верзија \teTeX-а, а \TL{} је укључио скоро све његове -могућности. Чертврто издање следило је исти смер, укључивало је нову +могућности. Четврто издање следило је исти смер, укључивало је нову верзију \teTeX-а и ново издање \Webc{}-а (7.3). Систем је овог пута имао и потпуну подршку за \Windows{}. @@ -3043,33 +3048,33 @@ Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила к Debian-овим упутствима за слободни софтвер (\textenglish{Debian Free Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); учинили смо све што је тада било у нашој моћи да проверимо лиценце -свих пакета; бисмо били веома захвални ако нас известите о било којој +свих пакета; били бисмо веома захвални ако нас известите о било којој грешци коју смо направили. Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог материјала. Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне. -Језички орјентисане колекције биле су комплетно преуређене за ово -издање тако да избор неке од тада не значи да се само инсталирају -одговарајући макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и -одговарајући \texttt{language.dat}. +Језичке колекције биле су комплетно преуређене за ово издање: избор +неке од њих од тада не значи да се само инсталирају одговарајући +макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и одговарајући +\texttt{language.dat}. Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке за \MacOSX{}, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста -пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања био је и +пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања била је и поновна интеграција ко\char"0302 да са \teTeX-ом како би се елиминисао раскорак направљен у верзијама 5~и~6. \subsubsection{2003} -2003. године, усред непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо +2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо да је \TL{} толико нарастао да више није могао да стане на један \CD, тако да смо га поделили на три одвојене дистрибуције (погледајте одељак~\ref{sec:tl-coll-dists}, стр.~\pageref{sec:tl-coll-dists}). Уз то, \begin{itemize*} -\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а, променили смо +\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а променили смо стандардне команде \cmdname{latex} и \cmdname{pdflatex} тако да од сада користе \eTeX{} (в.~стр.~\pageref{text:etex}). \item Укључени су нови \textenglish{Latin Modern} фонтови и @@ -3088,11 +3093,11 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); \cmdname{updmap} и инсталирају се у \dirname{texmf/fonts/map}. \item \TeX{}, \MF{} и \MP{} сада, осим ако није другачије подешено, уписују већину унесених знакова (са \acro{ASCII} ко\char"0302 дом 32 - и даље) такве какве јесу у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|), + и даље) као такве у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|), лог-фајлове и на терминал, тј. \emph{непреведене} уз помоћ нотације \verb|^^|. У \TL{}~7, овај превод је зависио од језичких подешавања у систему (тзв. „\textenglish{locale}“); сада језичка подешавања немају - утицај на понашање \TeX{} програмa\char"0304. Ако Вам је из неког + утицај на понашање \TeX{} програма\char"0304. Ако Вам је из неког разлога потребан излаз прерађен помоћу \verb|^^|, просто промените име фајла \verb|texmf/web2c/cp8bit.tcx|. (У будућим издањима ова процедура ће бити упрошћена.) @@ -3157,17 +3162,17 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); преко „фајла са преводом“ \filename{cp227.tcx}; некада су их преводили помоћу \verb|^^| нотације. Посебно, слова на позицијама 32--256, „\textenglish{tab}“, „\textenglish{vertical tab}“ и - „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају принтабилним и не - преводе се. Изузетак представљају формати везани за чисти (plain) - \TeX\ (само су 32--126 принтабилни), за \ConTeXt\ (0--255 су - принтабилни) и за програм \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро - исто као у \TL~2003, али је реализовано на много чистији начин, са - више могућности за накнадна подешавања. Погледајте - \CDref{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}% - {\texttt{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}. - (Узгред, ако је улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се - десити да \TeX\ избаци непотпуне низове знакова када показује - контекст грешке, пошто ради само са појединачним бајтовима.) + „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају приказивим + (\textenglish{printable}) не преводе се. Изузетак представљају + формати везани за чисти (\textenglish{plain}) \TeX\ (само се 32--126 + могу штампати), за \ConTeXt\ (0--255 су принтабилни) и за програм + \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро исто као у \TL~2003, али + је реализовано на много чистији начин, са више могућности за накнадна + подешавања. Погледајте \CDref{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}% + {\texttt{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}. (Узгред, ако је + улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се десити да \TeX\ + избаци непотпуне низове знакова када показује контекст грешке, пошто + ради само са појединачним бајтовима.) \item \textsf{pdfetex} је сада подразумевани програм за све формате изузев за чисти (\textenglish{plain}) \textsf{tex}. (Наравно, он @@ -3181,7 +3186,7 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); неки сличан ко\char"0302 д, зато што просто тестирање да ли \cs{pdfoutput} или нека примитива (\textenglish{primitive}) нису дефинисани није поуздан начин да се одреди да ли је излаз који се - прави баш у \acro{PDF} формату. Ове године смо подесили да ово + ствара уједно и у \acro{PDF} формату. Ове године смо подесили да ово понашање буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али следеће године се може десити да \cs{pdfoutput} буде дефинисан чак и ако се прави \acro{DVI}. @@ -3229,7 +3234,7 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); \url{http://www.olsak.net/enctex.html}. \item У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује - \eTeX\ и \OMEGA. Невелика документација може се наћи у + \eTeX\ и \OMEGA. Кратка документација се може наћи у \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base} и на страници \url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph}. Aleph формат заснован на \LaTeX-у назива се \textsf{lamed}. @@ -3281,8 +3286,8 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем измена на пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена -у односу на 2004. годину, али је нешто неизбежно морало другачије да -се уради. +у односу на 2004. годину. Неизбежно, понешто је морало другачије да +се уради: \begin{itemize} @@ -3290,7 +3295,7 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); \cmdname{updmap-sys} и \cmdname{fmtutil-sys}; оне мењају конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте \cmdname{texconfig}, \cmdname{updmap} и \cmdname{fmtutil} сада - прерађују фајлове специфичне за корисника, смештене под + прерађују фајлове специфичне за корисника; ти фајлови су смештени у \dirname{$HOME/.texlive2005}. \item У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве @@ -3376,7 +3381,7 @@ latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex се сада држи под контролом система \textenglish{Subversion}, са уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање ко\char"0302 да; можете доћи до одговарајућих страница преко наше уводне Интернет-стране. -Премда није оставило много видљивих трагова у коначном издању из ове +Премда није оставила много видљивих трагова у коначном издању из ове године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан развојни темељ за године које долазе. @@ -3399,8 +3404,8 @@ latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција \TL{}-а освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је функционалност коју је MiK\TeX\ имао пре много година. Очекујемо да -корисницима стављамо на располагање нове пакете чим се објаве на -\CTAN-у. +корисницима редовно стављамо на располагање нове пакете чим се објаве +на \CTAN-у. У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua\TeX\ (\url{http://luatex.org}); поред новог нивоа флексибилности у @@ -3476,7 +3481,7 @@ Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega. неколико промена облика\char"0304\ које је Кнут [Knuth] током претходних година унео у изворни \MF\ ко\char"0302 д, а побољшан је и „hinting“. Херман Цапф [\textgerman{Hermann Zapf}] је темељно -редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (погледајте +редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (в. \url{http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf}). У свим овим случајевима, метрика је остала непромењена. Интернет-страница фонтова Америчког математичког друштва (AMS) је @@ -3550,9 +3555,9 @@ PDF. Стандардне опције су подешене са намером можете пронаћи у документацији укљученој у пакет \pkgname{epstopdf} (\url{http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg}). -Још једна промена која има везе са овим јесте то да је сада покретање -малобројних спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18}) -сада активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су: +Још једна промена која има везе са овим: сада је покретање малог +броја спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18}) +активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су: \code{repstopdf}, \code{makeindex}, \code{kpsewhich}, \code{bibtex} и \code{bibtex8}; списак је одређен у фајлу \code{texmf.cnf}. Ако радите у окружењу у коме морате да укинете покретање свих таквих @@ -3666,10 +3671,10 @@ conditions are met: disclaimer as the first lines of the source file unmodified. \item Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs, - converted to PDF, PostScript, RTF and other formats) must reproduce - the above copyright notice, this list of conditions and the following - disclaimer in the documentation and/or other materials provided with - the distribution. + converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must + reproduce the above copyright notice, this list of conditions and + the following disclaimer in the documentation and/or other materials + provided with the distribution. \end{itemize} THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY |