serbian translation of tl guide

git-svn-id: svn://tug.org/texlive/trunk@19112 c570f23f-e606-0410-a88d-b1316a301751
author: Karl Berry <karl@freefriends.org> 2010-06-22 23:44:45 +0000
committer: Karl Berry <karl@freefriends.org> 2010-06-22 23:44:45 +0000
commit: c2b6bf96e536386f448626aa3afbee047f79f7cf (patch)
tree: 2ed95a068b9a0b895df1e801470957da1cb7b7b2 /Master/texmf
parent: a277e0e1a6f4d5bedcd50a3f5d0bc00025a8672e (diff)
13 files changed, 3856 insertions, 0 deletions
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/Makefile b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/Makefile
new file mode 100644
index 00000000000..ff7741aae68
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/Makefile
@@ -0,0 +1,25 @@
+# Makefile for Serbian Translation of the TeX Live documentation.
+
+TEX = xelatex
+TECKIT = teckit_compile
+doc = texlive-sr
+source = $(doc).tex
+pdf = $(doc).pdf
+html = ${doc}.html
+
+all: realclean pdf
+
+env = TEXINPUTS=../texlive-common:../texlive-en:images:; export TEXINPUTS;
+
+pdf:
+	$(env) $(TEX) $(source)
+	$(env) $(TEX) $(source)
+
+clean:
+	rm -f *.aux *.log *.blg *.toc *.out *.lot tex4ht.ps *.4*
+	rm -f *.xref* *.lg *.idv *.out *.otc *.tmp tmp.*
+	rm -f $(doc).dvi $(doc).ps $(doc).xdv
+
+realclean: clean
+	rm -f $(doc).pdf 
+	rm -f *.html *.htm $(doc).css *.gif *.jpg $(doc).tec *~
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt
new file mode 100644
index 00000000000..998f8d066b6
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt
@@ -0,0 +1,44 @@
+========================================================================
+         TeX Live Guide Translation (Serbian, Cyrillic Script)
+  --------------------------------------------------------------------
+      Original: The TeX Live Guide: TeX Live 2010, Karl Berry (ed.)
+        Translator: Nikola Lečić <nikola.lecic@anthesphoria.net>
+========================================================================
+
+To compile texlive-sr.tex, you need:
+
+1. XeTeX (xelatex);
+
+2. the following packages, apart from those required to build texlive-en:
+   fontspec, xunicode, xltxtra, polyglossia, caption and relsize;
+
+3. Serbian Cyrillic hyphenation patterns (cf. loadhyph-sr-cyrl.tex) and
+   regenerated xelatex.fmt (must be done manually in TeX Live 2010);
+
+3. the following fonts:
+
+   Old Standard >= 2.0.2 (by Alexey Kryukov) [1]
+   Computer Modern Unicode >= 0.6.3a (by Andrey Panov) [2]
+
+   [1] http://www.thessalonica.org.ru/en/oldstandard.html
+   [2] http://canopus.iacp.dvo.ru/~panov/cm-unicode/
+       http://sourceforge.net/projects/cm-unicode/
+
+   (please read TeX Live 2010 Guide sec. 3.4.5 on how to install these
+   fonts for use with XeTeX);
+
+4. BSD or GNU make.
+
+To produce texlive-sr.pdf, type `make pdf'.
+
+If you have any problems, suggestions or questions, please contact the
+translator.
+
+Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation
+under the terms of the adapted version of FreeBSD documentation licence.
+The text of the licence is included in texlive-sr.tex and at the end of
+resulting PDF file.
+
+http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses
+http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html
+
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/index.html b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/index.html
new file mode 100644
index 00000000000..a97cd5651bb
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/index.html
@@ -0,0 +1,36 @@
+<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01 Transitional//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/loose.dtd">
+<html>
+<head>
+    <title>Storage@Anthesphoria: Index of /FreeBSD/TeXLive-Devel/doc/texlive-sr-r19070/images/</title>
+    <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type">
+    <link rel="stylesheet" type="text/css" href="/css/anthes-dindex.css">
+</head>
+
+<body id="anthesdirid">
+	<div id="anthesdirheader">
+		<a href="http://anthesphoria.net/"><img src="http://anthesphoria.net/files/images/anthes-storage-header.png" width="700" height="48" alt="Anthesphoria Logo"></a>
+	</div>
+	<div id="indexof">Index of /FreeBSD/TeXLive-Devel/doc/texlive-sr-r19070/images/</div>
+
+	[an error occurred while processing this directive]
+<table><tr><th>&nbsp;</th><th>Name</th><th>Last modified</th><th>Size</th><th>Description</th></tr><tr><td valign="top"><a href="/FreeBSD/TeXLive-Devel/doc/texlive-sr-r19070/"><img src="/files/images/folder.png" alt="[DIR]" width="16" height="16"></a></td><td><a href="/FreeBSD/TeXLive-Devel/doc/texlive-sr-r19070/">Parent Directory</a></td><td>&nbsp;</td><td align="right">  - </td></tr>
+<tr><td valign="top"><a href="tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png"><img src="/files/images/image.png" alt="[IMG]" width="16" height="16"></a></td><td><a href="tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png">tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png</a></td><td align="right">22-Jun-2010 16:32  </td><td align="right"> 78K</td><td>PNG image</td></tr>
+<tr><td valign="top"><a href="tl2010-install-tl-platforms-freebsd-sr.png"><img src="/files/images/image.png" alt="[IMG]" width="16" height="16"></a></td><td><a href="tl2010-install-tl-platforms-freebsd-sr.png">tl2010-install-tl-platforms-freebsd-sr.png</a></td><td align="right">22-Jun-2010 16:32  </td><td align="right"> 15K</td><td>PNG image</td></tr>
+<tr><td valign="top"><a href="tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png"><img src="/files/images/image.png" alt="[IMG]" width="16" height="16"></a></td><td><a href="tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png">tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png</a></td><td align="right">22-Jun-2010 16:32  </td><td align="right"> 33K</td><td>PNG image</td></tr>
+<tr><td valign="top"><a href="tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png"><img src="/files/images/image.png" alt="[IMG]" width="16" height="16"></a></td><td><a href="tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png">tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png</a></td><td align="right">22-Jun-2010 16:32  </td><td align="right"> 46K</td><td>PNG image</td></tr>
+<tr><td valign="top"><a href="tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png"><img src="/files/images/image.png" alt="[IMG]" width="16" height="16"></a></td><td><a href="tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png">tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png</a></td><td align="right">22-Jun-2010 16:32  </td><td align="right"> 25K</td><td>PNG image</td></tr>
+<tr><td valign="top"><a href="tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png"><img src="/files/images/image.png" alt="[IMG]" width="16" height="16"></a></td><td><a href="tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png">tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png</a></td><td align="right">22-Jun-2010 16:32  </td><td align="right"> 23K</td><td>PNG image</td></tr>
+<tr><td valign="top"><a href="tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png"><img src="/files/images/image.png" alt="[IMG]" width="16" height="16"></a></td><td><a href="tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png">tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png</a></td><td align="right">22-Jun-2010 16:32  </td><td align="right"> 23K</td><td>PNG image</td></tr>
+</table>
+<div id="anthesdirfooter">
+<a href="http://www.freebsd.org"><img src="http://anthesphoria.net/files/images/pbfreebsd_sm.png" alt="Powered by FreeBSD"></a>&nbsp;
+<a href="http://www.postgresql.org"><img src="http://anthesphoria.net/files/images/poweredby_postgresql.png" alt="Powered by PostgreSQL"></a>&nbsp;
+<a href="http://python.org"><img src="http://anthesphoria.net/files/images/pypw-x31-white.png" alt="Powered by Python"></a>&nbsp;
+<a href="http://validator.w3.org/check?uri=referer"><img src="http://www.w3.org/Icons/valid-html401-blue" alt="Valid HTML 4.01 Transitional" height="31" width="88"></a>&nbsp;
+<a href="http://jigsaw.w3.org/css-validator/check/referer"><img style="border:0;width:88px;height:31px" src="http://jigsaw.w3.org/css-validator/images/vcss-blue" alt="Valid CSS!"></a>
+</div>
+
+<div id="contactline">Никола Лечић :: Nikola Lečić :: <a href="mailto:nikola.lecic@anthesphoria.net">nikola.lecic@anthesphoria.net</a><br>FEF3 66AF C90E EDC3 D878  7CDC 956D F4AB A377 1C9B</div>
+
+</body>
+</html>
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..7be9592588b
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..4d5a7eebbf8
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-platforms-freebsd-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-platforms-freebsd-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..669bff94c8c
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-platforms-freebsd-sr.png
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..88cf1640ffd
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..0794ff975c6
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..8c303b355e3
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png
new file mode 100644
index 00000000000..d58b62b375a
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf
new file mode 100644
index 00000000000..c3aa00a0cb5
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty
new file mode 100644
index 00000000000..fa60ef7c860
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty
@@ -0,0 +1,61 @@
+\def\Status{1}
+
+% Settings specific for Serbian translation and its XeLaTeX code
+% ---------------------------------------------------------------------
+
+% Extra packages needed for XeLaTeX
+\RequirePackage{polyglossia}
+% Import the original tex-live.sty from texlive-en; this must be done
+%   after fontspec (fontspec is loaded by polyglossia). xltxtra loads
+%   xunicode:
+\RequirePackage{tex-live}
+\RequirePackage{xltxtra}
+%   ... and:
+\RequirePackage[center,it,small]{caption}
+\RequirePackage{relsize}
+
+% Load the default and all other languages.
+%   For the sake of simplicity, we enclose non-Serbian text in
+%   appropriate \textLL{} only if we need different hyphenation.
+\setdefaultlanguage[script=cyrillic]{serbian}
+\setotherlanguage{english}
+\setotherlanguage{german}
+\setotherlanguage{french}
+\setotherlanguage{italian}
+\setotherlanguage{polish}
+\setotherlanguage{czech}
+\setotherlanguage{slovak}
+\setotherlanguage{dutch}
+\setotherlanguage{finnish}
+
+% OTF fonts that we use; cf. README-SR.txt.
+%   (We use only tex-text for the sake of simplicity.)
+\setmainfont[RawFeature={+ss11,+ss12},Mapping=tex-text]{Old Standard}
+\newfontfamily\serbianfont[RawFeature={+ss11,+ss12},%
+  Mapping=tex-text]{Old Standard}
+% We do not want ligatures in filenames, directories, commands, etc.
+\setsansfont[Ligatures=NoCommon]{CMU Sans Serif}
+\setmonofont[Ligatures=NoCommon]{CMU Typewriter Text Light}
+
+% A bit more tuning:
+% "Windows" is a very frequent word so let's get it properly
+%   hyphenated. The same for Kpathsea:
+\newcommand{\Windows}{\textenglish{Windows}}
+\def\KPS{\textenglish{Kpathsea}}
+% We need different quotes for Serbian.
+\renewcommand{\samp}[1]{\char"201E\texttt{#1}\char"201C{}}
+% There is no slanted Old Standard, so use XeTeX's fake slant feature.
+\newfontfamily\slantfont[FakeSlant=.2]{Old Standard}
+\newfontfamily\cmutt{CMU Typewriter Text}
+\renewcommand{\var}[1]{{\slantfont#1}}
+\renewcommand{\textsl}[1]{{\slantfont#1}}
+\def\Ucom#1{{\cmutt\bfseries#1}}
+\renewcommand{\BibTeX}{B{\smaller IB}\TeX{}}
+
+% Finally:
+\widowpenalty=4000
+\clubpenalty=4000
+\frenchspacing
+\flushbottom
+
+\endinput
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex
new file mode 100644
index 00000000000..32b5e7fd93b
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex
@@ -0,0 +1,3690 @@
+% TeX Live documentation.  Originally written by Sebastian Rahtz and
+% Michel Goossens, now maintained by Karl Berry and others.
+% Public domain.
+
+% ----------------------------------------------------------------------
+% Serbian translation of TeX Live Guide: TeX Live 2010
+% Copyright (C) 2010 Nikola Lečić <nikola.lecic@anthesphoria.net>
+% (the translator).
+%
+% Redistribution and use in source (XeLaTeX code) and `compiled'
+% forms (XDV, SGML, HTML, PDF, PostScript, RTF and so forth) with or
+% without modification, are permitted provided that the following
+% conditions are met:
+%
+% * Redistributions of source code (XeLaTeX code) must retain the above
+%   copyright notice, this list of conditions and the following
+%   disclaimer as the first lines of the source file unmodified.
+%
+% * Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs,
+%   converted to PDF, PostScript, RTF and other formats) must reproduce
+%   the above copyright notice, this list of conditions and the following
+%   disclaimer in the documentation and/or other materials provided with
+%   the distribution.
+%
+% THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY
+% EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE
+% IMPLIED WARRANTIES OF MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR
+% PURPOSE ARE DISCLAIMED. IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE
+% FOR ANY DIRECT, INDIRECT, INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR
+% CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF
+% SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF USE, DATA, OR PROFITS; OR
+% BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON ANY THEORY OF LIABILITY,
+% WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT (INCLUDING NEGLIGENCE
+% OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF THIS
+% DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE.
+
+% See README-SR.txt for the technical details specific to this
+%   translation. 
+
+% Revision history:
+% 2010/06/22: first revision to be included into the TL SVN trunk. The
+%             translated text is equivalent to texlive-en.tex r19070.
+% ----------------------------------------------------------------------
+
+\documentclass{article}
+\let\tldocenglish=0 % for live4ht.cfg
+\usepackage{texlive-sr}
+
+\begin{document}
+
+% Different font; we want to change geometry a bit, plus
+%   we want footnotes etc.:
+\newgeometry{hscale=0.75,lines=58,vmarginratio=10:8}
+% Fixing some wrongly hyphenated words:
+\hyphenation{фајл фај-ло-ви изу-мео скрип-та пре-тра-га по-дрш-ку}
+\hyphenation{под-ди-рек-то-ри-јум под-ди-рек-то-ри-ју-му по-треб-но}
+\hyphenation{под-ди-рек-то-ри-ју-ма фај-ло-ва при-прем-ље-на раз-ни}
+\hyphenation{сис-те-ме сис-тем сис-тем-ским сис-тем-ски на-до-град-ња}
+\hyphenation{сис-те-ма}
+
+\title{%
+  {\huge \textit{\TeX\ Live: Упутство}\\\smallskip}%
+  {\LARGE \textsf{\TL{} 2010}}%
+    \footnote{\textserbian{Превод текста: \textenglish{Karl Berry
+    (ed.), \emph{The \TL{} Guide: \TL{} 2010}}. Ова верзија превода је
+    еквивалент \TeX\ ко\char"0302 да из фајла
+    \hbox{\file{texlive-en.tex}}, \acro{SVN} r19070. Услови под којима
+    можете да употребљавате овај превод дати су на крају документа, као
+    и у фајлу \hbox{\file{README-SR.txt}}.}}%
+}
+
+\author{%
+  Карл Бери, уредник\\[3mm]
+  \url{http://tug.org/texlive/}\\[6mm]
+  \small{\textit{превод на српски језик}}\\[1mm]
+  \small{Никола Лечић}\\
+  \scriptsize{\email{nikola.lecic@anthesphoria.net}}
+}
+
+\date{јул 2010}
+
+\maketitle
+
+\begin{multicols}{2}
+\tableofcontents
+%\listoftables
+\end{multicols}
+\vfill
+\pagebreak
+
+\section{Увод}
+\label{sec:intro}
+
+\subsection{\TeX\ Live и \TeX\ Collection}
+
+У овом документу су описане главне могућности софтверске дистрибуције
+\TL{}, која се састоји од \TeX{}-а и програма који су повезани са њим,
+и која се прави за \GNU/Linux и друге варијанте Unix-а, \MacOSX и
+\Windows{}.
+
+\TL{} се може преузети са Интернета или добити преко \TK{} \DVD-ја
+који групе корисника \TeX{}-а дистрибуирају својим члановима, и на
+разне друге начине. Одељак \ref{sec:tl-coll-dists} укратко описује
+садржај \DVD-ја. \TL{} и \TK{} су резултат удружених напора многих
+група корисника \TeX{}-а. Овај документ описује пре свега
+са\char"0302 м \TL{}.
+
+У \TL{} су укључени програми \TeX{}, \LaTeXe{}, \ConTeXt, \MF, \MP,
+\BibTeX{} и многи други, обимна колекција макроа, фонтова и
+документације, као и подршка за припрему текста на много разних
+писама и језика из свих делова света.
+
+Кратак преглед најважнијих промена у овом издању \TL{}-а налази се на
+крају документа, у одељку~\ref{sec:history}
+(стр.~\pageref{sec:history}).
+
+\subsection{Подржани оперативни системи}
+\label{sec:os-support}
+
+\TL{} садржи унапред компајлиране програме за многе варијанте Unix-а,
+укључујући \GNU/Linux и \MacOSX. Такође, ту су и верзије програма за
+Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибуцију, програми се могу
+компајлирати и на платформама\footnote{\textserbian{\emph{Платформа}
+представља комбинацију архитектуре и оперативног система: нпр.
+оперативни систем Free\acro{BSD} који ради на 64-битном \acro{Intel}
+или \acro{AMD} процесору јесте платформа по имену
+\pkgname{amd64-freebsd}. Развојни тим \TL{}-a се одлучио да овом
+изразу да\char"0302\ предност у односу на израз „оперативни систем“ и
+ми ћемо следити ту одлуку колико је то могуће, мада не у свим
+случајевима (пре свега у српском преводу програма\char"0304\
+\prog{install-tl} и \prog{tlmgr}, у којима би употреба израза
+\emph{архитектура} могла лако да збуни корисника пошто тамо није
+могуће дати овакво објашњење) --- \emph{прим. прев.}}} за које немамо
+унапред припремљене бинарне фајлове.
+
+Што се тиче \Windows{}-а, подржани су само \Windows{} 2000 и касније
+верзије. Подршка за \Windows{}~9\textit{x}, \acro{ME} и \acro{NT} је
+укинута. Захваљујући овој промени \Windows{} захтева много мање
+посебног третмана у поређењу са Unix системима. Не постоје посебни
+64-битни програми за \Windows{}; уместо тога, 32-битни програми би
+требало да раде на 64-битним системима.
+
+Погледајте одељек~\ref{sec:tl-coll-dists} ако Вам је потребно више
+информација о алтернативним решењима за \Windows{} и \MacOSX.
+
+\subsection{Основна инсталација \protect\TL{}-а}
+\label{sec:basic}
+
+\TL{} се може инсталирати са \DVD{}-ја или преко Интернета
+(\url{http://tug.org/texlive/acquire.html}). Сам програм за
+инсталацију који ради преко мреже је мали и скида све што је задато
+са Интернета.
+
+Програм за инсталацију са \DVD{}-ја омогућава Вам да инсталирате
+\TL{} на локални диск. \TL{} се не може директно покретати са
+\DVD{}-ја, као ни из \DVD{} ISO фајла, али зато можете да припремите
+преносиву радну верзију на нпр. USB-диску (погледајте
+одељак~\ref{sec:portable-tl}). Инсталација је детаљно описана у
+одељцима који следе (стр.~\pageref{sec:install}); укратко, поступак
+изгледа овако:
+
+\begin{itemize*}
+
+\item Инсталациона скрипта се зове \filename{install-tl}. Она може да
+  ради у поједностављеном графичком, тзв. „wizard“ режиму, ако се
+  позове са опцијом \code{-gui=wizard} (подразумевани режим на
+  Win\-\hbox{dows-у}, у текстуалном режиму ако се позове са
+  \code{-gui=text} (подразумевани режим на свим другим
+  системима), и графичком режиму на експертском нивоу (тзв. „expert
+  \GUI{}“ режим), који се позива са \code{-gui=perltk}.
+
+\item Један од инсталираних програма је и \TL\ Manager, који се позива
+  помоћу \prog{tlmgr}. Као и програм за инсталацију, он може да се
+  користи и у графичком (\GUI{}) и у текстуалном режиму. Можете га
+  користити да инсталирате и деинсталирате пакете и да обавите разне
+  конфигурационе задатке.
+
+\end{itemize*}
+
+
+\htmlanchor{security}
+\subsection{На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности}
+\label{sec:security}
+
+По нашем најбољем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који чине
+језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви).
+Међутим, допунски програми који су укључени у \TeX\ Live нису нужно
+на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да
+будете опрезни када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне
+податке; најсигурније што можете да урадите јесте да то увек радите у
+новом поддиректоријуму.
+
+Потреба за опрезом је нарочито важна на \Windows{}-у, пошто
+\Windows{} обично тражи програме у текућем директоријуму пре него на
+било ко другом месту, без обзира на путању за претрагу коју задаје
+корисник. Ово отвара широку лепезу могућности\char"0304\ за напад. Ми
+смо санирали многе сигурносне пропусте, али неки превиди су без сумње
+и даље ту, нарочито у програмима који нам долазе са стране. Стога
+препоручујемо да проверите да ли радни директоријум садржи сумњиве,
+пре свега извршне фајлове (бинарне или скрипте). Њих обично нема, и
+свакако не би требало да се створе обичном обрадом неког документа.
+
+Коначно, \TeX\ (и пратећи програми) често стварају нове фајлове када
+обрађују документ, што је особина која се може злоупотребити на много
+разних начина. Да поновимо, обрада непознатих докумената у новом
+поддиректоријуму је најсигурније што можете да урадите.
+
+
+\subsection{Помоћ у раду}
+\label{sec:help}
+
+Заједница корисника \TeX{}-а је активна и пријатељски расположена,
+тако да се и на најозбиљнија питања на крају нађе одговор. Међутим,
+ова подршка је неформалне природе будући да долази од
+волонтера\char"0304\ и случајних читалаца мејлинг-листа, тако да је
+нарочито важно да „урадите домаћи задатак“ пре него што нешто питате.
+(Ако више волите загарантовану комерцијалну подршку, можете се у у
+потпуности одрећи \TL{}-а и купити одговарајући систем; на страници
+\url{http://tug.org/interest.html#vendors} постоји списак таквих
+продаваца.)
+
+Ово је листа расположивих ресурса датих отприлике редоследом по коме
+препоручујемо да их користите:
+
+\begin{description}
+\item [Страница за почетнике] Ако сте нови у \TeX-у, страница
+\url{http://tug.org/begin.html} нуди кратак увод у систем.
+
+\item [\TeX{} \acro{FAQ}] (питања везана за \TeX{} која се често
+постављају) представља огромну збирку одговора на све врсте питања,
+од најосновнијих до најсложенијих. Та збирка је укључена у \TL{} и
+налази се у директоријуму
+\OnCD{texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/html/index.html}, а доступна је и
+на Интернету преко \url{http://www.tex.ac.uk/faq}. Молимо Вас да
+одговоре прво овде потражите.
+
+\item [\TeX{} Catalogue] (\TeX{}-каталог) Ако тражите неки специфичан
+пакет, фонт, програм... \TeX{}-каталог је место на коме треба
+отпочети претрагу. То је огромна колекција свих ствари које имају
+везе са \TeX{}-ом. Погледајте
+\url{http://www.ctan.org/help/Catalogue/}.
+
+\item [\TeX{} ресурси на Интернету] Интернет-страница
+\url{http://tug.org/interest.html} садржи многе линкове који имају
+везе са \TeX{}-ом, нарочито на бројне књиге, приручнике и чланке о
+свим аспектима система.
+
+\item [архивирана подршка] Два главна форума су Usenet група
+  \url{news:comp.text.tex} и мејлинг-листа \email{texhax@tug.org}.
+  Архиве ова два форума садрже велики број питања и одговора
+  прикупљених током много година; ове претраживе архиве су доступне
+  преко \url{http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics} и
+  \url{http://tug.org/mail-archives/texhax}. Такође, обична претрага
+  Интернета, на пример преко \url{http://google.com}, никад није на
+  одмет.
+
+\item [постављање питања] Ако и даље не можете да пронађете одговор,
+  можете да поставите питање на \dirname{comp.text.tex} користећи
+  Google или свој newsreader, или на \email{texhax@tug.org} путем
+  електронске поште. Али, пре него што поставите питање, \emph{молимо
+  Вас} да причитате овај текст из \acro{FAQ} колекције како бисте
+  увећали шансе да добијете користан одговор:
+  \url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion}.
+
+\item [подршка везана за \TL{}] Ако желите да пријавите грешку или
+  ако имате предлоге и коментаре везане за дистрибуцију, инсталацију
+  или документацију \TL{}-а, мејлинг-листа је \email{tex-live@tug.org}.
+  Међутим, ако се Ваше питање тиче употребе неког посебног програма
+  укљученог у \TL{}, молимо Вас да пишете особи која тренутно одржава
+  тај програм или на одговарајућу мејлинг-листу. Врло често, покретање
+  програма са параметром \code{-{}-help} даје адресу на коју треба
+  пријавити грешке.
+
+\end{description}
+
+С друге стране, ту је пружање помоћи онима који постављају питања. И
+\dirname{comp.text.tex} и \code{texhax} су отворени за сваког, па
+стога будите слободни да се прикључите; почните да читате и помозите
+где можете.
+
+
+% don't use \TL so the \uppercase in the headline works.  Also so
+% tex4ht ends up with the right TeX.  Likewise the \protect's.
+\section{Преглед \protect\TeX\protect\ Live{}-а}
+\label{sec:overview-tl}
+
+Овај одељак описује садржај дистрибуције \TK{} и њеног саставног дела, \TL{}-а.
+
+\subsection{\protect\TeX\protect\ Collection: \TL, pro\TeX{}t, Mac\TeX}
+\label{sec:tl-coll-dists}
+
+\TK{} \DVD{} обухвата:
+
+\begin{description}
+
+\item [\TL] Комплетан \TeX{} систем који се може покретати „жив“
+  (live) или инсталиран на диск. Интернет-страница \TL{}-a је
+  \url{http://tug.org/texlive/}.
+
+\item [Mac\TeX] Варијанта \TL{}-а за \MacOSX; укључује инсталациони
+  програм писан специјално за \MacOSX\ и још неке Mac апликације.
+  Интернет-страница пројекта је \url{http://tug.org/mactex/}.
+
+\item [pro\TeX{}t] Рађен као проширење \Windows{} дистрибуције
+  \MIKTEX, \ProTeXt\ укљулује неколико допунских алатки и
+  поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независтан од \TL{}-а
+  и има сопствена упутства за инсталацију. Интернет-страница \ProTeXt-а
+  је \url{http://tug.org/protext}.
+
+\item [CTAN] Сајт-копија (mirror) репозиторијума \CTAN{}
+  (\url{http://www.ctan.org}).
+
+\item [\texttt{\textbf texmf-extra}] Директоријум са разним допунским
+  пакетима.
+
+\end{description}
+
+Лиценце које одређују услове умножавања \CTAN{}-а, пакета
+  \pkgname{protext} и садржаја директоријума \dirname{texmf-extra} нису
+  нужно исте као у \TL{}-у, па стога будите опрезни када их
+  редистрибуирате или преправљате.
+
+
+\subsection{\TL{} директоријуми највишег нивоа}
+\label{sec:tld}
+
+Ево списка и кратких описа директоријума\char"0304\ највишег нивоа у
+\TL{}-у.  На \TK{} \DVD-ју, цела \TL{} хијерархија се налази у
+поддиректоријуму \dirname{texlive}, а не на највишем нивоу самог
+диска.
+
+\begin{ttdescription}
+\item[bin] Програми \TeX{} система, груписани по платформама.
+%
+\item[readme-*.dir] Кратак преглед \TL{}-a и корисни линкови на
+  разним језицима, у \HTML{} и текстуалном формату.
+%
+\item[source] Изворни ко\char"0302 д свих програма који су укључени у
+  \TL{}, укључујући средишње \TeX{} дистрибуције засноване на
+  \Webc{}-у.
+%
+\item[texmf] Погледајте опис променљиве \dirname{TEXMFMAIN} у следећем
+  одељку.
+%
+\item[texmf-dist] Погледајте опис променљиве \dirname{TEXMFDIST} у
+  следећем одељку.
+%
+\item[tlpkg] Скрипте, програми и подаци потребни за одржавање
+  инсталације, као и фајлови специфични за \Windows{}.
+\end{ttdescription}
+
+Осим управо набројаних директоријума, на највишем нивоу дистрибуције
+налазе се и инсталационе скрипте и \filename{README}
+(\filename{ПРОЧИТАЈ-МЕ}) фајлови на разним језицима.
+
+Што се тиче документације, од помоћи могу да буду исцрпни линкови у
+фајлу \OnCD{doc.html}, који се налази у директоријуму највишег нивоа.
+Документација за поједине програме (приручници, man-странице,
+Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документација за \TeX\
+пакете и формате налази се у \dirname{texmf-dist/doc}. Можете да
+употребите програм \cmdname{texdoc} ако желите да пронађете било који
+део документације.
+
+Документација о самој дистрибуцији \TL\ налази се у
+\dirname{texmf/doc/texlive} и доступна је на неколико језика:
+
+\begin{itemize*}
+\item{енглески:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-en}
+\item{италијански:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-it}
+\item{кинески:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-zh-cn}
+\item{немачки:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-de}
+\item{пољски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-pl}
+\item{руски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-ru}
+\item{српски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-sr} (овај документ)
+\item{француски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-fr}
+\item{чешки и словачки:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-cz}
+\end{itemize*}
+
+\subsection{Садржај директоријума texmf}
+\label{sec:texmftrees}
+
+Овај одељак даје списак унапред дефинисаних променљивих које одређују
+распоред података унутар директоријума texmf, сврху којој служе, као
+и њихов подразумевани положај и својства унутар \TL{}-а. Команда
+\texttt{tlmgr~conf} приказује вредности ових променљивих тако да лако
+можете да видите на који директоријум (дрво) на Вашој инсталацији оне
+упућују.
+
+\begin{ttdescription}
+\item [TEXMFMAIN] Дрво у коме се налазе витални делови система као
+  што су конфигурациони фајлови, помоћне скрипте и документација за
+  програме.
+\item [TEXMFDIST] Дрво које садржи главни скуп макро-пакета, фонтова,
+  итд.
+\item [TEXMFLOCAL] Дрво које администратори могу да користе за
+  инсталацију додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; садржај
+  овог дрвета важи за цео систем.
+\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници когу да користе за своје личне
+  инсталације додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; вредност
+  ове променљиве динамички се прилагођава положају личног директоријума
+  сваког појединог корисника.
+\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које користе апликације
+  \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ за чување измењених
+  конфигурационих података.
+\item [TEXMFSYSCONFIG] (Глобално важеће) дрво које користе апликације
+  \verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+ за
+  чување измењених конфигурационих података.
+\item [TEXMFVAR] (Лично корисниково) дрво које користе
+  \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ за чување аутоматски
+  направљених података које разни програми користе током рада, као што
+  су формати и мапе. Користи га и \ConTeXt\ Mk\acro{IV}.
+\item [TEXMFSYSVAR] (Глобално важеће) дрво које користе
+  \verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+, као и
+  \verb+tlmgr+, за чување аутоматски направљених података које разни
+  програми користе током рада, као што су формати и мапе.
+\end{ttdescription}
+
+\noindent
+Подразумевана структура директоријума изгледа овако:
+\begin{description}
+  \item[корен система] може да садржи више различитих издања \TL{}-а:
+  \begin{ttdescription}
+    \item[2009] Претходно издање.
+    \item[2010] Тренутно издање.
+    \begin{ttdescription}
+      \item [bin] ~
+      \begin{ttdescription}
+        \item [i386-linux\ \ \ \ \ \ ] програми за \GNU/Linux
+        \item [...]
+        \item [universal-darwin] програми за \MacOSX
+        \item [win32\ \ \ \ \ \ \ \ \ \ \ ] програми за \Windows{}
+      \end{ttdescription}
+      \item [texmf\ \ \ \ \ \ \ ] \envname{TEXMFMAIN}
+      \item [texmf-dist\ \ ]      \envname{TEXMFDIST}
+      \item [texmf-var \ \ ]      \envname{TEXMFSYSVAR}
+      \item [texmf-config]      \envname{TEXMFSYSCONFIG}
+    \end{ttdescription}
+    \item [texmf-local] \envname{TEXMFLOCAL}, заједнички за сва издања.
+  \end{ttdescription}
+  \item[корисников лични директоријум] (\texttt{\$HOME} или
+    \texttt{\%USERPROFILE\%})
+    \begin{ttdescription}
+      \item[.texlive2009] Лични направљени и конфигурациони подаци за
+        претходно издање.
+      \item[.texlive2010] Лични направљени и конфигурациони подаци за
+        тренутно издање.
+      \begin{ttdescription}
+        \item [texmf-var\ \ \ ] \envname{TEXMFVAR}
+        \item [texmf-config]  \envname{TEXMFCONFIG}
+      \end{ttdescription}
+    \item[texmf] \envname{TEXMFHOME} Лични макрои итд.
+  \end{ttdescription}
+\end{description}
+
+
+\subsection{Проширења \protect\TeX-а}
+\label{sec:tex-extensions}
+
+Кнутов [Knuth] оригинални \TeX{} је замрзнут: осим ретких поправки
+грешака, у њега се не уносе никакве исправке. Изворни \TeX{} је још
+увек присутан у \TL-у као програм \prog{tex}, и тако ће и остати у
+будућности. \TL{} садржи неколико проширених варијанти \TeX-а:
+
+\begin{description}
+
+\item [\eTeX] додаје неколико нових примитива\char"0304\
+  \label{text:etex} (којe се односе на проширење макроа, читање
+  симбола\char"0304, класе ознака, додатне могућности за отклањање
+  грешака и још пуно тога), као и проширење звано \TeXXeT{} које
+  служи за припрему докумената са садржајем на језицима који се пишу
+  са лева на десно, уз оне који се пишу са десна на лево.
+  У подразумеваном режиму, \eTeX{} је 100\% компатибилан са стандардним
+  \TeX-ом. Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf}.
+
+\item [pdf\TeX] је изграђен на проширењима које је донео \eTeX,
+  додајући на њих подршку за прављење докумената директно у \acro{PDF}
+  формату (поред уобичајеног \dvi{}) и много проширења невезаних за
+  излаз. Ово је програм који се користи за већину формата, као што су
+  \prog{etex}, \prog{latex}, \prog{pdflatex}. Интернет страница
+  пројекта је \url{http://www.pdftex.org/}. Упутство за употребу је
+  \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf}, а примери који
+  демонстрирају неке од његових могућности налазе се у
+  \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/samplepdf/samplepdf.tex}.
+
+\item [Lua\TeX] је предвиђен да буде наследник pdf\TeX-а, и углавном
+  је (мада не у потпуности) компатибилан са својим претходницима.
+  Намера је такође да он буде функционални надскуп Aleph-а (погледајте
+  ниже), премда нема намере да се подржи техничка компатибилност.
+  Уграђени интерпретер језика Lua (\url{http://www.lua.org/}) омогућава
+  елегантна решења за многе тешко решиве проблеме у \TeX{}-у. Када се
+  позива као \filename{texlua}, функционише као самостални Lua
+  интерпретер и као такав је већ у употреби унутар \TL-а.
+  Интернет-страница пројекта је \url{http://www.luatex.org/} а
+  приручник је \OnCD{texmf-dist/doc/luatex/luatexref-t.pdf}.
+
+\item [\XeTeX] додаје подршку за унос текста према Unicode
+  стандарду уз употребу OpenType фонтова; \XeTeX\ може да користи
+  фонтове који већ постоје на систему; ова подршка је урађена уз
+  употребу спољних библиотека. Погледајте \url{http://tug.org/xetex}.
+
+\item [\OMEGA\ (Omega)] је заснован на Unicode стандарду (сваки знак
+  заузима 16 бита), па стога подржава рад са скоро свим светским
+  писмима у исто време. Он подржава и тзв. „\OMEGA{} процесе превођења“
+  („\textenglish{\OMEGA{} Translation Processes}“ --- \acro{OTP}) за
+  извођење сложених транформација над произвољним улазом. Omega није
+  више укључен у \TL{} као одвојени програм; обезбеђен је само Aleph
+  (погледајте испод).
+
+\item [Aleph] комбинује проширења које су донели \OMEGA\ и \eTeX.
+  Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base}.
+
+\end{description}
+
+
+\subsection{Други истакнути програми у \protect\TL}
+
+Ево неколико других важних програма који су укључени у \TL{} и који
+се често користе:
+
+\begin{cmddescription}
+
+\item [bibtex, bibtex8] подршка за прављење библиографија.
+
+\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса.
+
+\item [dvips] пребацује \dvi{} формат у \PS{}.
+
+\item [xdvi] програм за приказивање \dvi{} формата у графичком
+  систему X (X Window System).
+
+\item [dvilj] \dvi{} драјвер за породицу штампача\char"0304\ HP LaserJet.
+
+\item [dviconcat, dviselect] рад са документима у \dvi{} формату.
+
+\item [dvipdfmx] пребацује \dvi{} у \acro{PDF}; служи као
+  алтернативна приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено горе).
+
+\item [psselect, psnup...] алатке за баратање \PS{} документима.
+
+\item [pdfjam, pdfjoin...] алатке за баратање \acro{PDF} документима.
+
+\item [texexec, texmfstart] програми за Con\TeX{}t и \acro{PDF}.
+
+\item [tex4ht] конвертор из \TeX{}-а у \acro{HTML}, \acro{XML} и
+  много других формата.
+
+\end{cmddescription}
+
+
+\subsection{Фонтови у \protect\TL}
+\label{sec:tl-fonts}
+
+У \TL{} је укључен велики број векторских фонтова високог квалитета.
+Погледајте \url{http://tug.org/fonts} и
+\OnCD{texmf-dist/doc/fonts/free-math-font-survey}.
+
+
+\section{Инсталација}
+\label{sec:install}
+
+\subsection{Покретање инсталационог програма}
+\label{sec:inst-start}
+
+За почетак, потребан Вам је \TK{} \DVD{} или програм за инсталирање
+\TL{}-а преко Интернета (\textenglish{net installer}). Пронађите
+инсталациону скрипту: она се зове \filename{install-tl} на Unix-има,
+а \filename{install-tl.bat} на \Windows{}-у.
+
+\begin{description}
+\item [Net installer:] Скините га са \CTAN-а, налази се у
+  директоријуму \dirname{systems/texlive/tlnet}; преко путање
+  \url{http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet} бићете аутоматски
+  пребачени на географски најближи сајт-копију (mirror) који садржи
+  најновије верзије целокупног садржаја. Можете да преузмете
+  \filename{install-tl.zip}, који се може користити и под Unix-ом и под
+  \Windows{}-ом, или значајно мањи \filename{install-unx.tar.gz} (само
+  за Unix). Када распакујете фајл који сте преузели, у поддиректоријуму
+  \dirname{install-tl} наћи ћете фајлове \filename{install-tl} и
+  \filename{install-tl.bat}.
+
+\item [\TeX{} Collection \DVD:] Уђите у директоријум
+  \dirname{texlive}. На \Windows{}-у се инсталациони програм обично сам
+  покреће када убаците \DVD. \DVD можете добити ако постанете члан неке
+  групе корисника \TeX-а (наша срдачна препорука да урадите тако,
+  погледајте \url{http://tug.org/usergroups.html}), тако што ћете га
+  купити (\url{http://tug.org/store}), или тако што ћете сами нарезати
+  \ISO\ фајл.
+
+\end{description}
+
+Погледајте \url{http://tug.org/texlive/acquire.html} ако Вам је
+потребно још информација или неки други начин да дођете до софтвера.
+
+Наредни одељци детаљно објашњавају како се инсталациони програм
+користи.
+
+\subsubsection{Unix}
+
+\noindent
+Од сада па надаље, \texttt{>} одначава „промпт“ („shell prompt“); оно
+што уноси корисник приказано је \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}.
+Скрипта \filename{install-tl} је написана у језику Perl.
+Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа
+овако:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{cd /путања/до/програма/за/инсталацију}
+> \Ucom{perl install-tl}
+\end{alltt}
+(Уместо тога, можете је позвати са \Ucom{perl
+/path/to/installer/install-tl} или са \Ucom{./install-tl} ако је
+скрипта извршни фајл --- има „права на извршавање, речено Unix
+језиком --- итд; нећемо понављати све ове варијације.) Може се десити
+да је потребно да повећате прозор свог терминала како би у њега стао
+цео садржај програма (слика~\ref{fig:text-main}).
+
+Ако желите да обавите инсталацију у експертском графичком режиму
+(„expert \acro{GUI}“, слика~\ref{fig:gui-main}), требаће Вам
+\dirname{Perl/TK} модул компајлиран са \acro{XFT} подршком; то је
+обично тако на \GNU/Linux-у, али није нужно случај на другим
+системима.\footnote{\textserbian{Ово нарочито важи ако користите
+ћириличне верзије програма, укључујући и српску; фонтови могу бити
+читљиви, али ће изгледати веома лоше --- \emph{прим. прев.}}} Када
+све буде спремно, откуцајте:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{perl install-tl -gui}
+\end{alltt}
+
+Ако желите да видите комплетан списак разних опција, откуцајте:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{perl install-tl -help}
+\end{alltt}
+
+\textbf{Упозорење везано за права приступа фајловима на Unix
+системима:} Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш
+\code{umask} који важи у време инсталације. Дакле, ако желите да
+инсталирани систем користе и други корисници, побрините се да
+подесите одговарајуће дозволе, на пример, \code{umask 002}. Дубље
+информације о команди \code{umask} можете пронаћи у документацији на
+Вашем систему.
+
+\textbf{Посебни обзири везани за Cygwin:} За разлику од других
+система компатибилних са Unix-ом, Cygwin у свом стандардном облику не
+садржи све неопходне програме који су потребни инсталационом програму
+\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} садржи више информација по овом
+питању.
+
+
+\subsubsection{MacOSX}
+
+Као што је поменуто у одељку~\ref{sec:tl-coll-dists}, за \MacOSX је
+припремљена посебна дистрибуција по имену Mac\TeX\
+(\url{http://tug.org/mactex}). Препоручујемо да на \MacOSX систему
+користите изворни инсталациони програм уместо оног који је укључен у
+\TL\ зато што ће Mac\TeX\ верзија урадити и нека додатна подешавања
+специфична за \MacOSX, пре свега она која Вам омогућавају да се лако
+пребацујете са једне на другу дистрибуцију \TeX-а (Mac\TeX, Fink,
+MacPorts...).
+
+Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ директоријуми су
+у потпуности исти. Mac\TeX\ на ту структуру додаје неколико допунских
+директоријума са документацијом и апликацијама специфичним за Mac.
+
+
+\subsubsection{Windows}
+
+Ако користите програм за инсталацију преко Интернета (net installer)
+или ако се инсталациони програм са \DVD-ја не отвори аутоматски,
+двапут кликните \filename{install-tl.bat}. Ако желите да имате више
+могућности око подешавања разних параметара, нпр. да изаберете или не
+изаберете поједине колекције пакета, уместо поменутог програма
+покрените \filename{install-tl-advanced.bat}.
+
+Инсталациони програм се може покренути и са командне линије
+(command-prompt). У наставку текста, \texttt{>} ће означавати промпт;
+оно што куца корисник биће штампано \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}.
+Када уђете у директоријум у коме се налази инсталациони програм,
+откуцајте:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{install-tl}
+\end{alltt}
+
+Можете и да употребите апсолутну путању, на пример:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{D:\bs{}texlive\bs{}install-tl}
+\end{alltt}
+Овај конкретан пример значи да користите \TK\ \DVD и да је ознака
+оптичког драјва на Вашем компјутеру \dirname{D:}.
+Слика~\ref{fig:wizard-w32} приказује поједностављени графички
+(„wizard“) режим рада инсталационог програма; овај режим се на
+\Windows{}-у подразумева.
+
+Ако хоћете да инсталирате у текстуалном режиму, откуцајте:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{install-tl -no-gui}
+\end{alltt}
+
+Ако желите да видите потпун списак разних опција, откуцајте:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{install-tl -help}
+\end{alltt}
+
+\begin{figure}[tb]
+\begin{boxedverbatim}
+Installing TeX Live 2010 from: ...
+Platform: i386-linux => 'Intel x86 with GNU/Linux'
+Distribution: live (compressed)
+...
+ Detected platform: Intel x86 with GNU/Linux
+
+ <B> binary systems: 1 out of 19
+
+ <S> Installation scheme (scheme-full)
+     84 collections out of 85, disk space required: 2256 MB
+
+ Customizing installation scheme:
+   <C> standard collections
+   <L> language collections
+
+ <D> directories:
+   TEXDIR (the main TeX directory):
+     /usr/local/texlive/2010
+   ...
+
+ <O> options:
+   [ ] use letter size instead of A4 by default
+   [X] allow execution of restricted list of programs via \write18
+   ...
+
+Actions:
+ <I> start installation to hard disk
+ <H> help
+ <Q> quit
+\end{boxedverbatim}
+\caption{Главни екран инсталационог програма
+  (\GNU/Linux)}\label{fig:text-main}
+\end{figure}
+
+\begin{figure}[tb]
+\tlpng{tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr}{\linewidth}
+  \caption{Инсталациони програм у експертском графичком („Expert
+  \GUI{}“) режиму (FreeBSD)}\label{fig:gui-main}
+\end{figure}
+
+\begin{figure}[tb]
+\tlpng{tl2010-install-tl-wizard-win32-sr}{\linewidth}
+\caption{Инсталациони програм у поједностављеном графичком („Wizard“)
+  режиму (\Windows{})}\label{fig:wizard-w32}
+\end{figure}
+
+
+\htmlanchor{cygwin}
+\subsubsection{Cygwin}
+\label{sec:cygwin}
+
+Инсталациони програм \TL{}-а ради само на Cygwin 1.7. Пре него што
+почнете инсталацију, покрените Cygwin-ов програм \filename{setup.exe}
+како бисте инсталирали пакете \filename{perl} и \filename{wget}
+уколико не постоје на Вашем систему. Препоручују се и ови додатни
+пакети:
+\begin{itemize*}
+\item \filename{fontconfig} [потребан за \XeTeX]
+\item \filename{ghostscript} [потребан за више разних програма]
+\item \filename{libXaw7} [потребан за \code{xdvi}]
+\item \filename{ncurses} [обезбеђује команду \code{clear} коју
+  користи инсталациони програм]
+\end{itemize*}
+
+
+\subsubsection{Инсталација у текстуалном режиму}
+
+Слика~\ref{fig:text-main} приказује главни екран инсталационог
+програма у текстуалном режиму рада на Unix-у. Текстуални режим је
+стандард на Unix-у.
+
+У овом режиму, инсталациони програм се искључиво ослања на командну
+линију; употреба курзора није могућа. На пример, не можете да
+употебите дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и
+унос текста. Просто откуцате нешто на промпту (разлика између великих
+и малих слова је битна) и притиснете Enter; тада се цео екран
+терминала поново попуњава измењеним садржајем.
+
+Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је дизајниран
+да ради на што је год могуће већем броју оперативних система,
+укључујући и оне са тако једноставним инсталацијама које садрже само
+чист Perl.
+
+
+\subsubsection{Инсталација у експертском графичком режиму}
+
+Слика~\ref{fig:gui-main} приказује експертски графички режим рада на
+Free\acro{BSD} систему. Основна разлика у односу на текстуални режим
+јесте то што овде можете да користите дугмиће и меније. 
+
+Овај режим рада се може изричито позвати помоћу
+\begin{alltt}
+> \Ucom{install-tl -gui=perltk}
+\end{alltt}
+
+
+\subsubsection{Инсталација у поједностављеном графичком („wizard“)
+  режиму}
+
+Ако није другачије захтевано, на \Windows{}-у инсталациони програм
+користи најједноставнији режим рада који смо могли да осмислимо и који
+се зове „wizard“ („чаробњак“ --- слика \ref{fig:wizard-w32}). Програм
+у том режиму инсталира све и не пита скоро ништа. Ако желите да
+подешавате инсталацију, треба да користите неки од горе описаних
+режима.
+
+Овај режим се може изричито позвати помоћу
+\begin{alltt}
+> \Ucom{install-tl -gui=wizard}
+\end{alltt}
+
+
+\subsection{Употреба инсталационог програма}
+\label{sec:runinstall}
+
+Инсталер је направљен са намером да буде мање-више јасан по себи, али
+ево неколико напомена о разним опцијама.
+
+\subsubsection{Мени за избор платформе (само на Unix-у)}
+\label{sec:binary}
+
+\begin{figure}[tb]
+\begin{boxedverbatim}
+Available sets of binaries:
+===============================================================================
+   a [ ] alpha-linux      DEC Alpha with GNU/Linux
+   b [ ] amd64-freebsd    x86_64 with FreeBSD
+   c [ ] amd64-kfreebsd   x86_64 with GNU/FreeBSD
+   d [ ] i386-cygwin      Intel x86 with Cygwin
+   e [ ] i386-freebsd     Intel x86 with FreeBSD
+   f [ ] i386-kfreebsd    Intel x86 with GNU/FreeBSD
+   g [X] i386-linux       Intel x86 with GNU/Linux
+   h [ ] i386-netbsd      Intel x86 with NetBSD
+   i [ ] i386-solaris     Intel x86 with Solaris
+   j [ ] mips-irix        SGI IRIX
+   k [ ] powerpc-aix      PowerPC with AIX
+   l [ ] powerpc-linux    PowerPC with GNU/Linux
+   m [ ] sparc-linux      Sparc with GNU/Linux
+   o [ ] sparc-solaris    Sparc with Solaris
+   p [ ] universal-darwin universal binaries for MacOSX/Darwin
+   s [ ] win32            Windows
+   t [ ] x86_64-darwin    x86_64 with MacOSX/Darwin
+   u [ ] x86_64-linux     x86_64 with GNU/Linux
+   v [ ] x86_64-solaris   x86_64 with Solaris
+\end{boxedverbatim}
+\caption{Мени за избор платформе (тј. архитектуре и оперативног система) за програме}\label{fig:bin-text}
+\end{figure}
+
+Слика~\ref{fig:bin-text} приказује мени са подржаним платформама
+(в.~фусноту 1 за објашњење израза „платформа“) за програме, у
+текстуалном режиму. Подразумева се да ће бити инсталиране само
+верзије програма за тип процесора и оперативни систем на коме сте
+покренули инсталацију. Можете, међутим, изабрати и да инсталирате
+верзије програма и за неке друге платформе. Ово може да буде корисно
+ако се \TeX\ заједнички користи на мрежи са разнородним машинама или
+на компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних
+система.
+
+\subsubsection{Одабирање компоненти}
+\label{sec:components}
+
+\begin{figure}[tbh]
+\begin{boxedverbatim}
+Select a scheme:
+===============================================================================
+ a [ ] basic scheme (plain and LaTeX)
+ b [ ] ConTeXt scheme
+ c [X] full scheme (everything)
+ d [ ] GUST TeX Live scheme
+ e [ ] medium scheme (plain, latex, recommended packages, some languages)
+ f [ ] minimal scheme (plain only)
+ g [ ] teTeX scheme (more than medium, but nowhere near full)
+ h [ ] XML scheme
+ i [ ] custom selection of collections
+\end{boxedverbatim}
+\caption{Мени са шемама}\label{fig:scheme-text}
+\end{figure}
+
+Слика~\ref{fig:scheme-text} приказује \TL-ов мени са шемама; преко њега
+можете изабрати „шему“, тј. један кохерентан скуп колекција пакета.
+Подразумевана „пуна“ (\optname{full}) шема инсталира све. Препоручује
+се да тако и урадите; ипак, можете да изаберете и „основну“
+(\optname{basic}) шему прикладну за мале системе, „минималну“
+(\optname{minimal}) шему за потребе тестирања и „средњу“
+(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- за нешто што
+пада у средину између претходна два. Постоје такође и разне
+специјализоване шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи.
+
+\begin{figure}[tb]
+\begin{center}
+  \tlpng{tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr}{.7\linewidth}
+  \caption{Мени са колекцијама}\label{fig:collections-gui}
+\end{center}
+\end{figure}
+
+Одабир шеме може да се даље разради помоћу менија „Стандардне
+колекције“ и „Језичке колекције“ (слика~\ref{fig:collections-gui},
+овог пута, за промену, приказани у графичком режиму).
+
+Колекције су за један ниво детаљније него шеме --- поједностављено
+речено, једна шема се састоји од неколико колекција, колекција се
+састоји од једног или више пакета\char"0304, а пакет (најнижи ниво
+груписања у \TL-у) садржи стварне фајлове \TeX\ макроа, фонтова, итд.
+
+Ако желите још више контроле него што нуде менији са колекцијама,
+можете да користите \textenglish{\TeX\ Live Manager} (\prog{tlmgr})
+након инсталације (подгледајте одељак~\ref{sec:tlmgr}); помоћу њега
+можете да контролишете инсталацију на нивоу пакета\char"0304.
+
+\subsubsection{Директоријуми}
+\label{sec:directories}
+
+Подразумевани распоред директоријума\char"0304\ описан је у
+одељку~\ref{sec:texmftrees}, стр.~\pageref{sec:texmftrees}.
+Стандардна локација директоријума \dirname{TEXDIR} је
+\dirname{/usr/local/texlive/2010} на Unix-у и
+|%SystemDrive%\texlive\2010| на Win\-dows-у.
+
+Главни разлог да промените ове вредности јесте ако немате право
+уписивања на подразумевано место. Не морате да будете root или
+администратор да бисте инсталирали \TL, али морате имати право
+уписивања у циљни директоријум.
+
+Разумна алтернатива јесте неки директоријум унутар личног
+директоријума, посебно ако ћете једини корисник бити Ви. Ознака за
+лични доректоријум је „|~|“, на пример „|~/texlive/2010|“.
+
+Препоручујемо да укључите ознаку за годину у име изабраног
+директоријума како бисте били у могућности да држите различита издања
+\TL{}-а једно поред другог. (Такође, можете и да помоћу симболичког
+линка направите име независно од верзије, нпр.
+\dirname{/usr/local/texlive-cur} и да тај линк касније промените
+након тестирања новог издања.)
+
+Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационог
+програму повлачи за собом и промену директоријума\char"0304\ 
+\dirname{TEXMFLOCAL}, \dirname{TEXMFSYSVAR} и
+\dirname{TEXMFSYSCONFIG}.
+
+Препоручујемо да користите \dirname{TEXMFHOME} као место за личне
+макрое и пакете. Подразумевана вредност је |~/texmf|. Насупрот
+\dirname{TEXDIR}-у, овде се ознака |~| чува у новозаписаним
+конфигурационим фајловима зато што показује на лични директоријум
+било ког појединца који користи \TeX. Он на Unix-у узима вредност
+\dirname{$HOME} а на \Windows{}-у постаје \verb|%USERPROFILE%|.
+
+\dirname{TEXMFVAR} је место где се смештају кеширани подаци који се
+стварају током рада програма\char"0304\ и који се разликују од
+корисника до корисника, укључујући „кеш“ (\textenglish{cache})
+који прави \ConTeXt\ Mk\acro{IV}.
+
+
+\subsubsection{Опције}
+\label{sec:options}
+
+\begin{figure}[tbh]
+\begin{boxedverbatim}
+Current options setup:
+===============================================================================
+ <P> use letter size instead of A4 by default: [ ]
+ <E> execution of restricted list of programs: [X]
+ <F> create format files:                      [X]
+ <D> install font/macro doc tree:              [X]
+ <S> install font/macro source tree:           [X]
+ <L> create symlinks in standard directories:  [ ]
+            binaries to:
+            manpages to:
+                info to:
+\end{boxedverbatim}
+\caption{Мени са опцијама (Unix)}\label{fig:options-text}
+\end{figure}
+
+Слика~\ref{fig:options-text} приказује мени са опцијама у текстуалном режиму
+рада. Следи више информација о свакој од њих:
+
+\begin{description}
+\item[узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4]
+  (\textenglish{use letter size instead of A4 by de\-fault}): Избор
+  подразумеване величине папира. Наравно, поједини документи могу ако
+  је потребно да користе папир другачије величине.
+
+\item[извршавање ограничене листе програма] (\textenglish{execution
+  of restricted list of programs}): Почев од \TL\ 2010, покретање
+  једног броја спољних програма дозвољено је у стандардној инсталацији.
+  Листа дозвољених програма (која је веома кратка) дата је у
+  \filename{texmf.cnf}. Више детаља можете наћи у списку новитета за
+  \TL\ 2010 (одељак~\ref{sec:2010news}).
+
+\item[направи фајлове са форматима] (\textenglish{create format
+  files}): Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место
+  на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите
+  ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби бити
+  прављени у личним директоријума корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}).
+  На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави
+  нова верзија програма или правила за прелом текста, па корисник лако
+  може да има проблем са некомпатибилним форматима.
+
+\item[инсталирај изворни ко\char"0302 д и документацију фонтова и макроа]
+  (\textenglish{install font/macro doc/source tree}): Ове опције Вам
+  омогућавају да изоставите преузимање са Интернета или инсталацију
+  документације и изворног ко\char"0302 да који постоје за већину пакета.
+  Искључивање ове опције се не препоручује.
+
+\item[направи симболичке линкове у системским директоријумима]
+  (\textenglish{create symlinks in standard directories}) --- само на
+  Unix-у: Ова опција служи да заобиђете потребу да мењате променљиве из
+  радног окружења (environment variables). Без ове опције,
+  директоријуми \TL{}-а обично морају да се додају у \envname{PATH},
+  \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Ако ово желите, требаће Вам и
+  овлашћење за уписивање у те системске директоријуме. Изричито
+  саветујемо да употребом ове опције \emph{не дирате} инсталацију \TeX-а
+  која је део Вашег система. Она је намењена пре свега да би се \TL{}
+  систему приступало кроз директоријуме који су већ познати кориснику,
+  као што је \dirname{/usr/local/bin} али само ако они пре тога нису
+  садржавали никакве фајлове везане за \TeX.
+\end{description}
+
+Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете
+„|I|“ како бисте започели поступак инсталације. Када се све заврши,
+пређите на одељак~\ref{sec:postinstall} и прочитајте шта после тога
+има да се уради, ако уопште нешто буде потребно.
+
+
+\subsection{Параметри програма install-tl на командној линији}
+\label{sec:cmdline}
+
+Откуцајте
+\begin{alltt}
+> \Ucom{install-tl -help}
+\end{alltt}
+како бисте добили списак свих параметара које можете да употребите на
+командној линији. Можете да користите и |-| и |--| испред назива
+параметра. Ово је списак могућности које се најчешће употребљавају:
+
+\begin{ttdescription}
+\item[-gui] Ако је могуће биће употребљена графичка (\GUI{}) верзија
+  инсталационог програма. За ово је потребан Perl/Tk модул
+  (\url{http://tug.org/texlive/distro.html#perltk}) компајлиран са
+  подршком за \acro{XFT}; ако Perl/Tk није доступан, инсталација се
+  наставља у текстуалном режиму.
+
+\item[-no-gui] Изричито захтевање употребе текстуалног режима рада,
+  чак и на \Windows{}-у; ово ће Вам требати ако желите инсталацију
+  „која ради са \DVD-ја“, пошто она није доступна у графичком (\GUI{})
+  ре\-жиму.
+
+\item[-lang {\sl LL}] Одређује језик инсталационог програма према
+  стандардном двословном коду \textsl{LL}. Тренутно су подржани следећи
+  језици: енглески (\texttt{en}, подразумевани), чешки (\texttt{cs}),
+  немачки (\texttt{de}), француски (\texttt{fr}), италијански
+  (\texttt{it}), јапански (\texttt{ja}), холандски (\texttt{nl}),
+  пољски (\texttt{pl}), руски (\texttt{ru}), словачки (\texttt{sk}),
+  словеначки (\texttt{sl}), српски (\texttt{sr}), вијетнамски
+  (\texttt{vi}) и кинески (\texttt{zh-cn} и тајванска верзија
+  \texttt{zh-tw}). Инсталациони програм ће покушати да одреди језик;
+  ако не успе или ако језик није доступан, пребациће се на енглески.
+
+\item[-profile {\sl file}] Инсталациони програм увек записује фајл
+  \filename{texlive.profile} у \dirname{tlpkg}, поддиректоријум Ваше
+  инсталације. Ова опција задаје програму да изнова употреби такав фајл
+  тако да, након прве инсталације, можете да инсталирате \TL{} на више
+  система или компјутера у режиму без постављања питања (batch mode),
+  понављајући све опције које сте првобитно изабрали.
+
+\item [-repository {\sl url-or-directory}] Одређује репозиторијум из
+  кога ће се инсталирати пакети; погледајте следећи одељак.
+\end{ttdescription}
+
+\subsubsection{Параметар \optname{-repository}}
+\label{sec:location}
+
+Подразумевани репозиторијум пакета је један од сајтова-копија
+(mirror) \CTAN{}-a који се аутоматски одређује преко
+\url{http://mirror.ctan.org}.
+
+Ако не желите да користите овај систем, вредност локације може да
+буде путања (URL) која почиње са \texttt{ftp:}, \texttt{http:} или
+\texttt{file:/}, или пак да буде обична путања до локалног
+директоријума. (Када задајете \texttt{http:} или \texttt{ftp:},
+завршни знак „\texttt{/}“ и/или завршни текст
+„\texttt{/tlpkg}“ се игноришу.)
+
+На пример, можете да изаберете неки посебан \CTAN\ mirror отприлике
+овако:
+\url{http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/},
+стављајући право име сервера (hostname) и његову специфичну путању до
+\CTAN-садржаја уместо |ctan.example.org/tex-archive|. Увек свежа
+листа сервера\char"0304\ који држе свеже копије садржаја \CTAN-а
+налази се на \url{http://ctan.org/mirrors}.
+
+Ако је задата вредност локална (путања или URL који почиње са
+\texttt{file:/}), употребиће се спаковани фајлови из поддиректоријума
+\dirname{archive} у репозиторијуму (чак и у случају да су распаковани
+фајлови доступни упоредо са њима).
+
+
+\subsection{Постинсталациони задаци}
+\label{sec:postinstall}
+
+Може се десити да је потребно урадити нешто после и инсталације.
+
+\subsubsection{Windows}
+
+На \Windows{}-у ће се инсталациони програм побринути о свему што је
+неопходно.
+
+\subsubsection{Ако су направљени симболички линкови}
+
+Ако сте изабрали да се направе симболички линкови у стандардним
+директоријумима (као што је објашњено у одељку~\ref{sec:options}),
+онда нема потребе да преправљате вредности системских
+променљивих.\footnote{\textserbian{\emph{Системска променљива} је
+превод израза \textenglish{\emph{environment variable}}. Други могући
+превод био би \emph{променљива из окружења}, али смо се одлучили да
+избегнемо ту конструкцију зато што је она по нашем мишљењу (1) мање
+јасна корисницима \Windows{}-а и зато што (2) обе имају мање-више
+исто значење у пракси --- \emph{прим. прев.}}}
+
+\subsubsection{Системске променљиве на Unix-у}
+\label{sec:env}
+
+Директоријум који садржи инсталиране програме за Ваш оперативни
+систем мора се додати у путању за претрагу. Свака подржана платформа
+има свој поддиректоријум унутар \dirname{TEXDIR/bin}. На
+слици~\ref{fig:bin-text} налази се списак поддиректоријума и
+одговарајућих платформи.
+
+Можете исто тако да додате директоријуме са man-страницама и
+Info-документацијом у одговарајуће путање за претраге уколико желите
+да системске алатке могу да их уоче. Иначе, man-страницама можете да
+приступати и после проширивање списка путања из системске променљиве
+\envname{PATH}.
+
+Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је
+\prog{bash} и Intel x86 GNU/Linux и ако сте задржали подразумевани
+распоред директоријума као у нашем примеру, фајл који треба да
+уредите требало би да буде \filename{$HOME/.profile} (или неки други
+фајл који се позива из \filename{.profile}), а линије које треба
+додати изгледале би овако:
+
+\begin{sverbatim}
+PATH=/usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux:$PATH; export PATH
+MANPATH=/usr/local/texlive/2010/texmf/doc/man:$MANPATH; export MANPATH
+INFOPATH=/usr/local/texlive/2010/texmf/doc/info:$INFOPATH; export INFOPATH
+\end{sverbatim}
+
+Ако користите шкољку csh или tcsh, фајл који треба уредити обично је
+\filename{$HOME/.cshrc}, а линије које треба додати изгледале би
+овако:
+
+\begin{sverbatim}
+setenv PATH /usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux:$PATH
+setenv MANPATH /usr/local/texlive/2010/texmf/doc/man:$MANPATH
+setenv INFOPATH /usr/local/texlive/2010/texmf/doc/info:$INFOPATH
+\end{sverbatim}
+
+Ако у својим конфигурационим фајловима („који почињу са тачком“) већ
+имате нека подешавања ове врсте, онда би наравно требало да уклопите
+\TL\ директоријуме у већ постојеће вредности.
+
+\subsubsection{Системске променљиве: глобална подешавања}
+\label{sec:envglobal}
+
+Ако желите да промене описане у претходном одељку важе глобално и за
+сваког новог корисника на систему, онда сте препуштени сами себи;
+напросто постоји превише варијација од система до система у погледу
+тога како и где се ове ствари подешавају.
+
+Можемо Вам дати два савета: (1)~пробајте да потражите фајл
+\filename{/etc/manpath.config} и да, ако постоји, додате линије као
+што су ове:
+
+\begin{sverbatim}
+MANPATH_MAP /usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux \
+            /usr/local/texlive/2010/texmf/doc/man
+\end{sverbatim}
+
+Или, (2)~потра\char"0301 жите фајл \filename{/etc/environment}; у њему
+би могле бити дефинисане путање за претрагу и друге подразумеване
+системске променљиве.
+
+Осим тога, у свим директоријумима са програмима на Unix системима
+прави се симболички линк \code{man} који показује према
+\dirname{texmf/doc/man}. Неке варијанте програма \code{man}, као што
+је стандардни \code{man} на \MacOSX-у, аутоматски ће се снаћи са
+новом путањом, елиминишући на тај начин потребу за било каквим
+подешавањем ове врсте путања за претрагу.
+
+
+\htmlanchor{xetexfontconfig}
+\subsubsection{Подешавање фонтова за \XeTeX}
+\label{sec:font-conf-xetex}
+
+Ако сте инсталирали пакет \filename{xetex} на оперативном систему
+компатибилним са Unix-ом, онда су потребна нека додатна подешавања
+ако желите да \XeTeX\ буде у могућности да пронађе фонтове који су
+укључени у \TL. Како бисмо олакшали овај задатак, када се инсталира
+пакет \pkgname{xetex} (било у иницијалној поставци или накнадно)
+прави се и одговарајући конфигурациони фајл
+\filename{TEXMFSYSVAR/fonts/conf/texlive-fontconfig.conf}.
+
+Како бисте начинили фонтове из \TL{}-а видљивим за цео систем,
+подразумевајући да имате одговарајућа овлашћења на систему, урадите
+следеће:
+\begin{enumerate*}
+\item прекопирајте фајл \filename{texlive-fontconfig.conf} у
+  \dirname{/etc/fonts/conf.d/09-texlive.conf};
+\item покрените \Ucom{fc-cache -fsv}.
+\end{enumerate*}
+
+Ако немате овлашћења да ово урадите, можете да подесите да Вам
+фонтови из \TL{}-а буду доступни као појединачном кориснику
+\XeTeX{}-а:
+\begin{enumerate*}
+\item прекопирајте \filename{texlive-fontconfig.conf} у
+  \filename{~/.fonts.conf}, где \filename{~} представља Ваш лични
+  директоријум;
+\item покрените \Ucom{fc-cache -fv}.
+\end{enumerate*}
+
+
+\subsubsection{\ConTeXt{} Mark IV}
+\label{sec:context-mkiv}
+
+„Стари“ \ConTeXt{} (Mark \acro{II}) требало би да ради без икаквих
+интервенција након инсталације \TL{}-а. Нови \ConTeXt{} Mark
+\acro{IV}, заснован на Lua\TeX-у, захтева нешто ручног подешавања.
+После инсталације, корисник мора да покрене:
+\begin{sverbatim}
+luatools --generate
+context --make
+\end{sverbatim}
+Фајлови који ће се притом направити смештају се у \code{TEXMFVAR}.
+
+Више информација можете наћи на
+\url{http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV} и
+\url{http://wiki.contextgarden.net/TeX_Live_2010}.
+
+
+\subsubsection{Укључивање локалних и личних макроа}
+\label{sec:local-personal-macros}
+
+Ова тема је имплицтно већ начета у одељку~\ref{sec:texmftrees}:
+\dirname{TEXMFLOCAL} (чија је подразумевана вредност
+\dirname{/usr/local/texlive/texmf-local} или
+\verb|%SystemDrive%\texlive\texmf-local|) јесте место предвиђено за
+локалне фонтове и макрое који се употребљавају на целом систему, док
+је \dirname{TEXMFHOME} (чија је подразумевана вредност
+\dirname{$HOME/texmf} или \verb|%USERPROFILE%\texmf|) намењен за
+корисникове личне фонтове и макрое. Предвиђено је да се ови
+директоријуми не мењају од издања до издања и да нове верзије \TL{}-а
+аутоматски узимају у обзир њихов садржај. Стога је најбоље да се
+суздржите од подешавања вредности променљиве \dirname{TEXMFLOCAL} на
+нешто што је превише удаљено од главног директоријума \TL{}-а, иначе
+ћете морати ручно да мењате ту вредност за свако будуће издање.
+
+У оба ова директоријума фајлови треба да буду распоређени у
+одговарајуће поддиректоријуме; како бисте разумели предвиђену
+структуру, погледајте \url{http://tug.org/tds} или прегледајте фајл
+\filename{texmf/web2c/texmf.cnf}. На пример, једна \LaTeX{} класа или
+пакет треба да се ставе у \dirname{TEXMFLOCAL/tex/latex} или у
+\dirname{TEXMFHOME/tex/latex}, или у неки поддиректоријум поменутих
+директоријума.
+
+Функционалност директоријума \dirname{TEXMFLOCAL} зависи од тога да 
+ли је база података са именима фајлова увек свежа; у супротном фајлови
+неће моћи да се пронађу. Базу можете освежити командом
+\cmdname{mktexlsr} или употребом дугмета „Поново постави базу
+података са фајловима“ („Reinit file database“) --- наћи ћете га у
+језичку за конфигурацију програма \TeX\ Live Manager (\prog{tlmgr})
+када он ради у графичком (\GUI) режиму.
+
+\subsubsection{Укључивање спољних фонтова}
+
+Нажалост, ово је веома компликован задатак. Немојте ни да размишљате
+о овоме уколико нисте вољни да се удубите у најситније детаље
+инсталације \TeX{}-а. Не заборавите да прво прегледате шта Вам стоји
+на располагању за слободну употребу: погледајте
+одељак~\ref{sec:tl-fonts}.
+
+Једна могућа алтернатива јесте да користите \XeTeX\ или Lua\TeX\
+(погледајте одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам
+омогућавају да користите фонтове из оперативног система без икакве
+инсталације унутар \TeX-а.
+
+Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте
+\url{http://tug.org/fonts/fontinstall.html}: на тој страни смо
+најбоље што смо могли покушали да опишемо неопходну процедуру.
+
+
+\subsubsection{Увећавање максимално доступне меморије на Windows-у и
+  Cygwin-у}
+\label{sec:cygwin-maxmem}
+
+Корисницима \Windows{}-а и Cygwin-а (погледајте
+одаљак~\ref{sec:cygwin} о специфичностима инсталације на Cygwin-у)
+може да се деси да остану без меморије када покрећу неке програме
+укључене у \TL. На пример, \prog{asy} може да остане без меморије ако
+покушате да заузмете низ (array) од 25.000.000 реалних бројева, а
+Lua\TeX\ може да остане без меморије ако покушавате да обрадите
+документ са много великих фонтова.
+
+Што се тиче Cygwin-а, можете да увећате расположиву меморију ако
+пратите одговарајућа упутства из њиховог водича за кориснике (Cygwin
+User's Guide ---
+\url{http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html}).
+
+На \Windows{}-у морате да направите један додатни фајл, рецимо
+\code{moremem.reg}, који садржи следеће четири линије:
+
+\begin{sverbatim}
+Windows Registry Editor Version 5.00
+
+[HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Cygwin]
+"heap_chunk_in_mb"=dword:ffffff00
+\end{sverbatim}
+
+\noindent и да онда извршите команду \code{regedit /s moremem.reg}
+као администратор. (Ако желите да увећате меморију само за тренутног
+корисника уместо на целом систему, употребите кључ
+\code{HKEY\_CURRENT\_USER}.)
+
+
+\subsection{Тестирање инсталације}
+\label{sec:test-install}
+
+Након што сте инсталирали \TL{}, природно је да ћете желети да га
+испробате како бисте могли да почнете са израдом дивних докумената
+и\slash или фонтова.
+
+Овај одељак описује неке основне поступке за проверу функционалности
+новог система. Овде ћемо дати команде за Unix-е; ако користите
+\MacOSX{} или \Windows{}, вероватно ћете све ове команде покретати
+покренути кроз графички интерфејс, мада принцип остаје исти.
+
+\begin{enumerate}
+
+\item Најпре проверите да ли можете да покренете сам програм
+  \cmdname{tex}:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{tex -{}-version}
+TeX 3.1415926 (TeX Live 2010)
+kpathsea version 6.0.0
+Copyright 2010 D.E. Knuth.
+...
+\end{alltt}
+Ако овде добијете поруку „command not found“ („команда се не може
+пронаћи“) уместо података о верзији \TeX-а и ауторским правима, или
+ако је верзија коју видите старија, то највероватније значи да немате
+исправан поддиректоријум \dirname{bin} као елемент у системској
+променљиви \envname{PATH}. Погледајте како се подешавају системске
+променљиве на стр.~\pageref{sec:env}.
+
+\item Покушајте да обрадите основни \LaTeX{} фајл:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{latex sample2e.tex}
+pdfTeX 3.1415926-1.40.11-2.2 (TeX Live 2010)
+...
+Output written on sample2e.dvi (3 pages, 7484 bytes).
+Transcript written on sample2e.log.
+\end{alltt}
+Ако \LaTeX{} не успе да пронађе \filename{sample2e.tex} или неки
+други фајл, највероватније је у питању нека збрка старих и нових
+системских променљивих или конфигурационих фајлова; у таквим
+случајевима се препоручује да, за почетак, обришете вредности свих
+системских променљивих које имају везе са \TeX-ом. (Ако Вам треба
+дубља анализа, може се од самог \TeX{} програма тражити да извести
+које путање употребљава за претрагу и шта притом успева да пронађе;
+погледајте одељак „Поступци за отклањање грешака“
+[\textenglish{debugging}] на стр.~\pageref{sec:debugging}.)
+
+\item Затим прегледајте како изгледа документ који сте добили овом
+  обрадом:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{xdvi sample2e.dvi}    # Unix
+> \Ucom{dviout sample2e.dvi}  # Windows
+\end{alltt}
+Требало би да се појави нови прозор са лепим документом који
+објашњава неке основне ствари о \LaTeX{}-у. (Узгред, тај текст је
+врло корисно прочитати ако сте почетник.) Како би програм
+\cmdname{xdvi} радио, морате имати покренут графички X сервер; ако X
+не ради или ако је системска променљива \envname{DISPLAY} неправилно
+подешена, добићете грешку \samp{Can't open display} („Није могуће
+отворити дисплеј“).
+
+\item Направите \PS{} фајл за штампање или гледање на екрану:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{dvips sample2e.dvi -o sample2e.ps}
+\end{alltt}
+
+\item Направите \acro{PDF} уместо \dvi{} фајла; ова команда ће
+  обрадити \filename{.tex} фајл и директно направити \acro{PDF}:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{pdflatex sample2e.tex}
+\end{alltt}
+
+\item Прегледајте добијени \acro{PDF} фајл:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{gv sample2e.pdf}
+\textrm{или:}
+> \Ucom{xpdf sample2e.pdf}
+\end{alltt}
+Ни \cmdname{gv} ни \cmdname{xpdf} нису укључени у \TL{}, тако да
+морате да их засебно инсталирате. Погледајте
+\url{http://www.gnu.org/software/gv} и
+\url{http://www.foolabs.com/xpdf} ако Вам треба више информација о
+овим програмима. Наравно, има још много других програма у којима
+можете отварати \acro{PDF} фајлове. Ако користите \Windows{},
+препоручујемо да пробате Sumatra PDF
+(\url{http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf}).
+
+\item Може бити корисно да пробате и друге тест-фајлове осим
+\filename{sample2e.tex}:
+
+\begin{ttdescription}
+\item [small2e.tex:] једноставнији документ него \filename{sample2e};
+  сврха му је да минимализује величину података који се обрађују ако се
+  појаве неки проблеми;
+\item [testpage.tex:] проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд);
+\item [nfssfont.tex:] служи да одштампате табеле фонтова и
+  одговарајуће тестове;
+\item [testfont.tex:] такође за табеле са фонтовима, али користи
+  основни \TeX{};
+\item [story.tex:] најчистији канонски тест-фајл за \TeX{} који се
+  може направити; морате да откуцате \samp{\bs bye} када се појави упит
+  са звездицом (\code{*}) након што покренете \samp{tex story.tex}.
+\end{ttdescription}
+
+\item Ако сте инсталирали пакет \filename{xetex}, можете да испробате
+  да ли су системски фонтови видљиви за \XeTeX\ на овај начин:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{xetex opentype-info.tex}
+This is XeTeX, Version 3.1415926\dots
+...
+Output written on opentype-info.pdf (1 page).
+Transcript written on opentype-info.log.
+\end{alltt}
+Ако добијете поруку „Invalid fontname `Latin Modern Roman/ICU'\dots“
+(„Неисправно име фонта `Latin Modern Roman/ICU'\dots“), онда морате
+да подесите систем тако да \XeTeX{} може да пронађе фонтове који су
+укључени у \TL. Погледајте одељак~\ref{sec:font-conf-xetex}.
+
+\end{enumerate}
+
+\subsection{Додатни софтвер који можете да преузмете са Интернета}
+
+Ако сте нови у \TeX{}-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око
+писања докумената у \TeX{}-у или \LaTeX{}-у, молимо Вас да посетите
+\url{http://tug.org/begin.html}: ту ћете наћи неке текстове који су
+веома добри као увод.
+
+Ово су линкови ка Интернет-страницама са неким још неким програмима
+који могли да Вам буду од користи:
+\begin{description}
+\item[Ghostscript] \url{http://www.cs.wisc.edu/~ghost/};
+\item[Perl] \url{http://www.perl.org/} са додатним пакетима са
+  \acro{CPAN}-а, \url{http://www.cpan.org/}.
+\item[ImageMagick] \url{http://www.imagemagick.com}, за обраду слика
+  и пребацивање из једног формата у други.
+\item[NetPBM] \url{http://netpbm.sourceforge.net/}, такође за обраду
+  слика.
+\item[Едитори специјализовани за \TeX] Овде имате велики избор и све
+  зависи од Вашег укуса. Ево само неколико, по абецедном реду (неки од
+  побројаних програма раде само на \Windows{}-у):
+  \begin{itemize*}
+  \item \cmdname{GNU Emacs} је доступан и у изворном облику за
+    \Windows{}: погледајте
+    \url{http://www.gnu.org/software/emacs/windows/ntemacs.html}.
+  \item \cmdname{Emacs} са Auc\TeX-ом за \Windows{} доступан је у
+    директоријуму \path{tlpkg/support} на \TL\ \DVD-ју;
+    Интернет-страница пројекта је
+    \url{http://www.gnu.org/software/auctex}.
+  \item \cmdname{LEd} се може набавити на
+    \url{http://www.ctan.org/support/LEd}.
+  \item \cmdname{SciTE} је доступан на
+    \url{http://www.scintilla.org/SciTE.html}.
+  \item \cmdname{Texmaker} је софтвер отвореног кода, доступан на
+    \url{http://www.xm1math.net/texmaker/}.
+  \item \cmdname{TeXnicCenter} је софтвер отвореног кода, доступан на
+    \url{http://www.texniccenter.org} и као део дистрибуције pro\TeX{}t.
+  \item \cmdname{TeXworks} је такође отворени софтвер, доступан на
+    \url{http://tug.org/texworks}; на \Windows{}-у и \MacOSX-у инсталира
+    се као део \TL-а.
+  \item \cmdname{Vim} је отворени софтвер, доступан преко
+    \url{http://www.vim.org}.
+  \item \cmdname{WinEdt} је „shareware“ доступан преко
+    \url{http://tug.org/winedt} или \url{http://www.winedt.com}.
+  \item \cmdname{WinShell} се може набавити на
+    \url{http://www.winshell.de}.
+  \end{itemize*}
+\end{description}
+Још исцрпнији списак пакета и програма налази се на
+\url{http://tug.org/interest.html}.
+
+
+\section{Инсталације на мрежи}
+\label{sec:netinstall}
+
+\TL{} је дизајниран тако да може да га дели више корисника на неком
+систему и/или ако корисници употребљавају више различитих оперативних
+система на некој компјутерској мрежи. Ако се држите стандардног
+распореда директоријума, подешавања не садрже ниједну фиксирану
+путању: локације фајлова који су потребни \TL{} програмима проналазе
+се релативно у односу на саме програме. Овакав приступ постаје јасан
+ако погледате главни конфигурациони фајл
+\filename{$TEXMFMAIN/web2c/texmf.cnf}, који садржи овакве линије:
+\begin{sverbatim}
+TEXMFMAIN = $SELFAUTOPARENT/texmf
+...
+TEXMFLOCAL = $SELFAUTOPARENT/../texmf-local
+\end{sverbatim}
+Ово значи да корисници других оперативних система само треба да додају
+директоријум који садржи верзије програма за њихову платформу у своје
+путање за претрагу како би добили поставку спремну за употребу.
+
+На исти начин можете да инсталирате \TL{} локално и да онда накнадно
+преместите целу хијерархију на неко друго место на мрежи.
+
+За \Windows{} смо припремили једноставну скрипту за мрежне
+инсталације по имену \filename{w32client}; можете је преузети на
+страници \url{http://tug.org/texlive/w32client.html}. Она прави сва
+потребна подешавања и пречице у менијима тако да можете да користите
+постојећу инсталацију \TL{}-а на \acro{LAN} мрежи. Скрипта такође
+поставља и деинсталациони програм \filename{w32unclient} који можете
+наћи у истом zip фајлу. Погледајте поменуту Интернет страницу ако Вам
+је потребно више података о овом поступку.
+
+
+\htmlanchor{tlportable}
+\section{Максимално преносиви \protect\TL{} на DVD-ју или USB-диску}
+\label{sec:portable-tl}
+
+У почетном директоријуму \TL{} инсталације (или у поддиректоријуму
+\dirname{texlive} на \TK{} \DVD-ју) налазе се скрипта
+\filename{tl-portable} (за Unix) и batch-фајл
+\filename{tl-portable.bat} (за \Windows{}) чија је улога да покрену
+секундарну шкољку (shell) --- односно command prompt --- са окружењем
+у коме су променљиве подешене за директну употребу \TL{}-а са
+\DVD-ја.
+
+Када први пут покренете ове скрипте, направиће се неколико фајлова у
+директоријуму \dirname{~/.tlportable2010}, и то ће потрајати неко
+време. Приликом сваког наредног позивања скрипта ће се покретати
+готово тренутно.
+
+Остатак система неће ништа знати о \TL-у. Ако желите да Ваш едитор
+има у виду овај \TL, онда га покрените из те секундарне
+\filename{tl-portable} сесије.
+
+Скрипту \filename{tl-portable} можете да користите и да покрећете
+\TL{} са \acro{USB}-диска. У овом случају прекопирајте на
+\acro{USB}-диск све фајлове са највишег нивоа и (барем) садржај
+директорјума\char"0304\ \dirname{bin}, \dirname{texmf},
+\dirname{texmf-dist} и \dirname{tlpkg}. Ово може прилично да потраје!
+Ако копирате на \acro{USB}-диск који је форматиран као \acro{FAT}32,
+побрините се да „откачите“ симболичке линкове помоћу \code{cp -L}.
+Што се тиче директоријума \dirname{texmf-local}, \TL{} ће га пронаћи
+и употребити чак и са \acro{USB}-диска.
+
+Када обавите ове почетне припреме, све што треба да урадите јесте да
+покренете \filename{tl-portable} из почетног директоријума
+\acro{USB}-диска, као и у случају \DVD-ја. У овом случају, скрипта ће
+констатовати да се на \acro{USB}-диск могу уписивати подаци и
+употребиће га за фајлове које треба да направи. Сада можете да
+нарежете добијени садржај са \acro{USB}-диска назад на \DVD{} ако Вам
+је тако згодније да га, рецимо, у том облику дате другима.
+
+
+\section{Одржавање инсталације помоћу \cmdname{tlmgr}}
+\label{sec:tlmgr}
+
+\begin{figure}[tb]
+\begin{center}
+  \tlpng{tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr}{\linewidth}
+  \caption{\prog{tlmgr} у графичком (\GUI) режиму рада: главни
+    прозор, стање после учитавања\\ репозиторијума помоћу дугмета „Учитај“
+    („Load“).}
+\label{fig:tlmgr-gui}
+\end{center}
+\end{figure}
+
+\begin{figure}[tb]
+\begin{minipage}[t]{.56\linewidth}
+    \null
+    \tlpng{tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr}{\hsize}
+    \caption{\texttt{tlmgr} у графичком режиму: Општа подешавања}
+    \label{fig:tlmgr-general-options}
+\end{minipage}
+  \hfil
+\begin{minipage}[t]{.39\linewidth}
+    \null
+    \tlpng{tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr}{\hsize}
+    \caption{\texttt{tlmgr} у графичком режиму: Подешавање величине
+      папира}
+    \label{fig:tlmgr-paper-options}
+\end{minipage}
+\end{figure}
+
+\TL{} садржи програм по имену \prog{tlmgr} који служи за одржавање
+\TL{}-а након почетне инсталације. Програми \prog{updmap},
+\prog{fmtutil} и \prog{texconfig} и даље су укључени и биће задржани
+као део система и у будућности, али \prog{tlmgr} је сада алатка која
+се препоручује. Његове могућности између осталог укључују:
+
+\begin{itemize*}
+\item инсталацију, освежавање, бекаповање, повраћање из бекапа,
+  уклањање појединачних пакета са могућношћу да се узму у обзир са њима
+  повезани пакети;
+\item претрагу и прављење разних спискова пакета;
+\item излиставање, додавање и уклањање верзија програма за неки
+  оперативни систем (односно платформу);
+\item промену параметара инсталације као што су величина папира или
+  локација изворног кода (погледајте одељак~\ref{sec:location}).
+\end{itemize*}
+\textit{Упозорење:} \prog{tlmgr} није дизајниран за инсталације које
+  раде са \DVD-ја и није тестиран у таквој улози.
+
+\subsection{\cmdname{tlmgr} у графичком (GUI) режиму рада}
+\prog{tlmgr} се може покренути у графичком (\GUI{}) режиму
+  (слика~\ref{fig:tlmgr-gui}) помоћу
+\begin{alltt}
+> \Ucom{tlmgr -gui}
+\end{alltt}
+(српски језик добијате помоћу \Ucom{-gui-lang sr}) или преко
+Start-менија на \Windows{}-у: \texttt{Start}, \texttt{Programs},
+\texttt{TeX Live 2010}, \texttt{TeX Live Manager}.  Када притиснете
+„Учитај“ („Load“), програм приказује списак доступних и инсталираних
+пакета --- ови други су означени са „(i)“. Ово наравно подразумева да
+је извор инсталације (installation source) исправно задат,
+функционалан и доступан.
+
+Слике~\ref{fig:tlmgr-general-options} и~\ref{fig:tlmgr-paper-options}
+приказују изглед програма приликом подешавања општих опција и
+величине папира.
+
+\subsection{Примери позивања \cmdname{tlmgr}-а са командне линије}
+
+Након почетне инсталације, можете да освежите свој систем најновијим
+доступним верзијама целокупног садржаја помоћу:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{tlmgr update -all}
+\end{alltt}
+Ако Вас ово чини нервозним, прво пробајте
+\begin{alltt}
+> \Ucom{tlmgr update -all -dry-run}
+\end{alltt}
+или (са мање објашњења):
+\begin{alltt}
+> \Ucom{tlmgr update -list}
+\end{alltt}
+
+Следећи сложенији пример додаје једну колекцију (све што је везано за
+\XeTeX), и то из једног локалног директоријума:
+
+\begin{alltt}
+> \Ucom{tlmgr -repository /local/mirror/tlnet install collection-xetex}
+\end{alltt}
+Ова команда даје следеће поруке (скраћено):
+\begin{fverbatim}
+install: collection-xetex
+install: arabxetex
+...
+install: xetex
+install: xetexconfig
+install: xetex.i386-linux
+running post install action for xetex
+install: xetex-def
+...
+running mktexlsr
+mktexlsr: Updating /usr/local/texlive/2010/texmf/ls-R...
+...
+running fmtutil-sys --missing
+...
+Transcript written on xelatex.log.
+fmtutil: /usr/local/texlive/2010/texmf-var/web2c/xetex/xelatex.fmt installed.
+\end{fverbatim}
+
+Као што видите, \prog{tlmgr} инсталира све неопходне пакете и води
+рачуна о свим радњама које су неопходне после инсталације, што у овом
+случају обухвата освежавање базе података са именима фајлова и
+поновно прављење неких формата. У претходном примеру смо направили
+нове формате за \XeTeX.
+
+Ако Вам је потребан опис пакета (или колекције или шеме), откуцајте:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{tlmgr show collection-latexextra}
+\end{alltt}
+Команда даје следећи излаз:
+\begin{fverbatim}
+package:    collection-latexextra
+category:   Collection
+shortdesc:  LaTeX supplementary packages
+longdesc:   A large collection of add-on packages for LaTeX.
+installed:  Yes
+revision:   14675
+\end{fverbatim}
+
+Последње и најважније, пуна документација о програму \prog{tlmgr}
+налази се на страници \url{http://tug.org/texlive/tlmgr.html}, а
+можете је видети и ако откуцате:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{tlmgr -help}
+\end{alltt}
+
+
+\section{Напомене за Windows}
+\label{sec:windows}
+
+\TL\ има један исти инсталациони програм који ради и на \Windows{}-у
+и на Unix-у. Ово је било могуће извести само тако што смо одустали од
+подршке за старије верзије \Windows{}-а, тако да се \TL\ сада може
+инсталирати само на \Windows{} верзијама 2000 и новијим.
+
+
+\subsection{Могућности специфичне за Windows}
+\label{sec:winfeatures}
+
+Осим онога што је описано и претходним одељцима, инсталациони програм
+на \Windows{}-у обавља још неке додатне ствари:
+\begin{description}
+\item[Менији и пречице.] У Start менију се додаје нови одељак
+  „\TL{}“, преко кога се могу позивати неки графички (\GUI{}) програми
+  (\prog{tlmgr}, \prog{texdoctk}, PS\_View (\prog{psv}) PostScript
+  previewer) и преко кога можете да дођете до једног дела
+  документације. PS\_View такође добија пречицу и на десктопу: она
+  служи да се на њу превлаче PostScript фајлови.
+\item[Аутоматско постављање системских променљивих.] Није потребна
+  никаква ручна интервенција по овом питању.
+\item[Уклањање \TL{}-а.] Инсталациони програм додаје одговарајућу
+  ставку за \TL{} у „\textenglish{Add/Re\-mo\-ve Programs}“. Дугме
+  за деинсталацију у графичком (\GUI) режиму програма
+  \textenglish{\TeX\ Live Manager} („Уклони“) води до тамо.
+\end{description}
+
+\subsection{Додатни софтвер укључен на Windows-у}
+
+За целовиту инсталацију \TL-а потребни су помоћни пакети који обично
+не постоје \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује следеће карике
+које недостају:
+\begin{description}
+\item[Perl и Ghostscript.] Због важности Perl-а и Ghostscript-а,
+  \TL{} садржи „скривене“ копије ових програма. \TL{} програми који их
+  користе знају где треба да их потраже, али не одају њихово присуство
+  кроз системске променљиве или путем измена у „registry“-ју. То нису
+  целовите инсталације и не би требало да дођу у сукоб са неком правом
+  инсталацијом Perl-а или Ghostscript-а која је \Windows{}-у видљива.
+
+\item[PS\_View.] Такође се инсталира и PS\_View, програм у коме се
+  могу отворити \PS{} и \acro{PDF} фајлови; погледајте
+  слику~\ref{fig:psview}.
+
+\begin{figure}[tb]
+\begin{center}
+  \tlpng{psview}{.6\linewidth}
+  \caption{PS\_View може да приказује садржај под великим
+    увећањем}\label{fig:psview}
+\end{center}
+\end{figure}
+
+\item[dviout.] На \Windows{}-у се инсталира и \prog{dviout}, програм
+  у коме можете да прегледате \acro{DVI} фајлове. У почетку, када
+  почнете да га употребљавате за ту сврху, \prog{dviout} ће правити
+  потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инталирани). После
+  неког времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је
+  потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом
+  поступку. О овом програму можете добити много више података на
+  Интернет страници (коју топло препоручујемо).
+
+\item[\TeX{}works.] \TeX{}works је едитор специјализован за \TeX; он
+  има уграђен приказивач \acro{PDF} фајлова.
+
+\item[Алатке за командну линију.] Осим уобичајених \TL{} програма, на
+  \Windows{}-у се инсталира и известан број \Windows{}
+  верзија\char"0304\ уобичајених Unix алатки за командну линију. Ту
+  спадају   \cmdname{gzip}, \cmdname{unzip} и алати из пројекта
+  \cmdname{xpdf} (\cmdname{pdfinfo}, \cmdname{pdffonts}...).
+  Са\char"0302 м \cmdname{xpdf} \textenglish{viewer} (прегледач) нема
+  верзију која ради на \Windows{}-у. Jедна могућност јесте да уместо
+  њега преузмете Sumatra \acro{PDF} viewer, који је заснован на
+  \cmdname{xpdf}-у; Интернет-страница пројекта је
+  \url{http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf}.
+
+\item[fc-list, fc-cache...] Алатке из библиотеке fontconfig
+  омогућавају \XeTeX{}-у да барата системским фонтовима на
+  \Windows{}-у. Можете да користите \prog{fc-list} да одредите имена
+  фонтова која задајете у \XeTeX-овој проширеној команди \cs{font}. Ако
+  је потребно, најпре покрените \prog{fc-cache} како би се подаци о
+  фонтовима освежили.
+
+\end{description}
+
+
+\subsection{Лични директоријум корисника на Windows-у}
+\label{sec:winhome}
+
+Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на
+\Windows{}-у јесте директоријум \verb|%USERPROFILE%|. На \Windows{}-у
+\acro{XP} и 2000 то је обично
+\verb|C:\Documents and Settings\<username>|, док \Windows{} Vista
+користи \verb|C:\Users\<username>|. У фајлу \filename{texmf.cnf} и
+у \KPS{} уопште, симбол \verb|~| ће се претворити у исправну путању
+и на \Windows{}-у и на Unix-у.
+
+
+\subsection{Windows-ов „registry“}
+\label{sec:registry}
+
+\Windows{} држи скоро сва подешавања у тзв. „registry“-ју. То
+складиште садржи скуп хијерархијски организованих кључева, са
+неколико кључева највишег нивоа. Најважнији за инсталационе програме
+су \path{HKEY_CURRENT_USER} и \path{HKEY_LOCAL_MACHINE}, или скраћено
+\path{HKCU} и \path{HKLM}. Део „registry“-ја \path{HKCU} налази се у
+личном директоријуму корисника (погледајте одељак~\ref{sec:winhome}).
+\path{HKLM} се обично налази у поддиректоријуму директоријума званог
+\Windows{}.
+
+У неким случајевима, информације о систему се могу добити из
+системских променљивих, али неке, на пример локација
+пречица\char"0304, и даље захтевају да се консултује „registry“.
+Трајно подешавање системских променљивих такође захтева приступ
+„registry“-ју.
+
+
+\subsection{Овлашћења на Windows-у}
+\label{sec:winpermissions}
+
+У новијим верзијама \Windows{}-а постоји разлика између обичних
+корисника и администратора; само ови други имају слободан приступ
+целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било описати
+ове класе корисника као неовлашћене и нормалне кориснике: бити
+администратор је правило, а не изузетак. Без обриза на то, уложили
+смо доста напора да омогућимо да се \TL{} може инсталирати без
+администраторских овлашћења.
+
+Ако је корисник администратор, доступна му је опција да инсталира
+\TL{} за све кориснике. Ако изабере да ово уради, пречице се праве за
+све кориснике и мењају се поставке на нивоу система. У супротном,
+пречице и одељци у менију праве се само за текућег корисника и мења
+се само његово окружење.
+
+Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не,
+подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инстациони
+програм увек је унутар \verb|%SystemDrive%|. Програм увек тестира да
+ли тренутни корисник може да уписује податке у тај основни директоријум.
+
+Може се појавити проблем ако корисник није администратор а \TeX{} већ
+постоји у путањи за претрагу програма. Пошто се радна путања за
+претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са
+својим путањама, нови \TL{} никад неће добити предност. Како би се
+решила ова ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног
+промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испрад локалне путање
+за претрагу. Нови \TL{} ће увек бити употребљив унутар таквог
+командног промпта. Пречица за \TeX{}works, ако се тај програм
+инсталира, такође додаје \TL{} на почетак путање за претрагу, тако да
+би и тај едитор требало да буде имун на ове проблеме са путањама.
+
+На Vista системима постоји још једна особеност: чак иако сте
+улоговани као администратор, морате да изричито затражите
+администраторксе привилегије. У ствари, нема много сврхе да узимате
+улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним дугметом
+миша на програм или пречицу који желите да покренете, и то ће Вам у
+нормалним околностима дати могућност да „покренете програм као
+администратор“ („Run as administrator“).
+
+
+\section{Кориснички водич кроз Web2C}
+
+\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX: сам
+\TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце \TL{}-а. Интернет
+страница пројекта, са најновијим приручником и много других ствари,
+налази се на \url{http://tug.org/web2c}.
+
+Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки
+[\textgerman{Tomas Rokicki}], који је 1987. развио први „\TeX{}-у-C“
+разрадивши изворну Unix верзију, оригинални рад Хауарда Трикија
+[\textenglish{Howard Trickey}] и Павела Кертиса [\textenglish{Pavel
+Curtis}]. Одржавање система је наставио Тим Морган [\textenglish{Tim
+Morgan}] и током тог периода име је промењено у Web-to-C\@. 1990.
+године рад је преузео Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] који је уз
+помоћ више десетина сарадника одржавао пројекат до 1997, када је
+предао штафету Олафу Веберу [\textenglish{Olaf Weber}], који је
+руковођење вратио Карлу 2006. године.
+
+\Webc{} систем ради на Unix-у, 32-битним \Windows{} системима,
+\MacOSX{}-у и многим другим оперативним системима. Он користи
+оригинални Кнутов [\textenglish{Knuth}] ко\char"0302 д за \TeX{} и
+друге основне програме написане у \web{} систему за „писмено
+приграмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у
+језик C. Језгро састављено од \TeX{} програма\char"0304\ који се
+третирају на овај начин чине:
+
+\begin{cmddescription}
+\item[bibtex]    Рад са библиографијама.
+\item[dvicopy]   Рад са виртуелним фонтовима у \dvi{} фајловима.
+\item[dvitomp]   Претвара \dvi{} у \acro{MPX} (\MP{} слике).
+\item[dvitype]   Претвара \dvi{} у читљив текст.
+\item[gftodvi]   Визуализација изворних (\textenglish{generic})
+                 фонтова.
+\item[gftopk]    Претвара изворне (generic) у спаковане (packed)
+                 фонтове.
+\item[gftype]    Претвара \acro{GF} (изворне фонтове) у читљив текст.
+\item[mf]        Програм за прављење породица\char"0304\ фонтова
+                 (typeface families).
+\item[mft]       „Лепо штампање“ (prettyprinting) \MF{}
+                 ко\char"0302 да
+\item[mpost]     Програм за прављење техничких дијаграма.
+\item[patgen]    Програм за прављење правила\char"0304\ за прелом
+                 речи\char"0304\ (\textenglish{hyphenation patterns}).
+\item[pktogf]    Претвара спаковане (packed) у изворне (generic)
+                 фонтове.
+\item[pktype]    Претвара \acro{PK} у читљив текст.
+\item[pltotf]    Претвара текстуални списак особина фонта у acro{TFM}.
+\item[pooltype]  Приказује \web{} pool фајлове.
+\item[tangle]    Преводи \web{} ко\char"0302 д у језик Pascal.
+\item[tex]       Припрема текста.
+\item[tftopl]    Претвара \acro{TFM} у текстуални списак особина фонта.
+\item[vftovp]    Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак
+                 особина\char"0304.
+\item[vptovf]    Претвара виртуелни списак особина\char"0304 у
+                 виртуелни фонт.
+\item[weave]     Преводи \web{} ко\char"0302 д у \TeX.
+\end{cmddescription}
+
+\noindent Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у
+документацији која долази уз одговајуће пакете, као и уз сам \Webc{}.
+Међутим, корисно је знати неколико заједничких принципа који важе за
+све њих зато што на тај начин можете боље да искористите своју
+\Webc{} инсталацију.
+
+Сви ови програми поштују ове стандардне \GNU параметре:
+\begin{ttdescription}
+\item[-{}-help] штампање основног прегледа употребе.
+\item[-{}-verbose] штампање детаљнијег извештаја о раду.
+\item[-{}-version] штампање података о верзији, иза кога следи
+  напуштање програма.
+\end{ttdescription}
+
+Да би одредили положај разних фајлова, \Webc{} програми користе
+библиотеку за претрагу \KPS{} (\url{http://tug.org/kpathsea}). Ова
+библиотека користи комбинацију системских променљивих и
+конфигурационих фајлова како би оптимизовала претрагу кроз (огромни)
+садржај \TeX{} система. \Webc{} може да упоредо користи више
+хијерархија за претрагу, што је корисно за одржавање стандардних
+дистрибуција \TeX-а упоредо са локалним и личним проширењима у
+одвојеним директоријумима. Како би се претраживање убрзало,
+директоријум највишег нивоа у свакој хијерархији има фајл \file{ls-R}
+који садржи записе састављене од и\char"030F мена и релативне путање
+за све фајлове који се налазе ниже по хијерархији у том директоријуму.
+
+
+\subsection{Налажење фајлова помоћу Kpathsea}
+\label{sec:kpathsea}
+
+Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека \KPS{}.
+
+\emph{Путањом за претрагу} (search path) називамо списак
+\emph{елемената путање} раздвојених двотачком или тачка-зарезом; ти
+елементи су обично имена директоријума, мада путања за претрагу може
+да се састави од елемената који потичу из разних извора. Када тражи
+фајл \samp{my-file} по путањи \samp{.:/dir}, \KPS{} проверава један
+по један сваки елемент путање: прво \file{./my-file}, затим
+\file{/dir/my-file}, и враћа први погодак (уз могућност да врати и
+све поготке одједном).
+
+Како би се оптимално прилагодила конвенцијама свих оперативних
+система, на системима који нису сродни са Unix-ом \KPS{} може да
+користи и друге сепараторе а не само двотачку (\samp{:}) и косу црту
+(\samp{/}).
+
+Када проверава поједини елемент путање \var{p}, \KPS{} прво проверава
+да ли се унапред припремљена база података (погледајте „База података
+са именима фајлова“ на страни~\pageref{sec:filename-database}) може
+употребити за \var{p}, тј. да ли се база података налази у
+директоријуму који је префикс од \var{p}. Ако је то случај, задата
+путања се ра\char"0300 вна\char"0304\ према садржају базе података.
+
+Ако база података не постоји или ако се не може применити на задати
+елемент путање или ако у њој нема слагања, претражује се реални
+фајл-систем (ако то није забрањено спецификацијом која почиње са
+\samp{!!}\ или ако је задато да фајл који се тражи „мора да постоји“).
+\KPS{} конструише списак директоријума који одговарају овом елементу
+путање и затим тражи задати фајл у сваком од њих.
+
+Услов „фајл мора да постоји“ односи се пре свега на \samp{.vf}
+фајлове и на улазне фајлове који се читају \TeX-овом командом
+\cs{openin}. Може се десити да такви фајлови не постоје (нпр.
+\file{cmr10.vf}) па би стога било погрешно претраживати диск. Дакле,
+ако се деси да пропустите да освежите \file{ls-R} када инсталирате
+нови \samp{.vf} фајл, он никад неће бити пронађен. У сваком проласку
+се проверава по један елемент путање: најпре база података, затим
+диск. Ако се нађе оно што је задато, претрага се зауставља и враћа се
+резултат.
+
+Премда је најједноставнији и најуобичајенији елемент путање име
+директоријума, \KPS{} подржава и додатне могућности у путањама за
+претрагу: „рашчлањене“ подразумеване вредности (\textenglish{layered
+default values}, односно вредности које имају предност једна у односу
+на другу зависно од извора у односу на који се користе), имена
+системских променљивих, вредности из конфигурационих фајлова, личне
+директоријуме корисника\char"0304, као и наредбе за рекурзивно
+претраживање поддиректоријума\char"0304. Стога кажемо да \KPS{}
+\emph{прерачунава}\footnote{\textserbian{\emph{Прерачунавање} је
+превод израза \textenglish{\emph{expanding}; генерално се ради о
+замени неког једноставног израза неким компликованијим садржајем до
+кога се долази одговарајућим алгоритмом; стога, у зависности од
+контекста, може да значи и \emph{рашчлањавање} и \emph{проширивање}}
+--- \emph{прим. прев.}}} елемент путање, што значи да он трансформише
+све спецификације у основно име (или имена) директоријума. Ово је
+описано у наредним одељцима у истом поретку у коме се претрага и врши.
+
+Обратите пажњу на један детаљ: ако је име фајла који се тражи
+апсолутно или изричито задато у релативном облику, тј. ако почиње са
+\samp{/}, \samp{./} или \samp{../}, \KPS{} просто проверава да ли тај
+фајл постоји.
+
+\ifSingleColumn
+\else
+\begin{figure*}
+\verbatiminput{examples/ex5.tex}
+\setlength{\abovecaptionskip}{0pt}
+  \caption{Илустративни пример конфигурационог фајла}
+  \label{fig:config-sample}
+\end{figure*}
+\fi
+
+\subsubsection{Извори путања}
+\label{sec:path-sources}
+
+Путања за претрагу може имати разне изворе. Ово је редослед у коме их
+\KPS{} користи:
+
+\begin{enumerate}
+\item Системске променљиве подешене од стране корисника, на пример
+\envname{TEXINPUTS}\@. Системске променљиве које садрже име програма
+  придодато на крају иза тачке добијају предност; нпр. ако је име
+  покренутог програма \samp{latex}, онда ће \envname{TEXINPUTS.latex}
+  имати предност у односу на \envname{TEXINPUTS}.
+\item Конфигурациони фајл специфичан за поједини програм, нпр. линија
+  \samp{S /a:/b} у фајлу \file{config.ps} који припада програму
+  \cmdname{dvips}.
+\item Конфигурациони фајл \file{texmf.cnf} који припада \KPS{}-у, и
+  који садржи линију као што је \samp{TEXINPUTS=/c:/d} (погледајте
+  ниже).
+\item Вредност задата у време компајлирања.
+\end{enumerate}
+\noindent Како се према свакој од набројаних ставки формирају
+вредности за неку задату путању можете да пратите ако употребите
+опцију за отклањање грешака (\textenglish{debugging}) --- погледајте
+одељак „Поступци за отклањање грешака“ на
+страни~\pageref{sec:debugging}).
+
+\subsubsection{Конфигурациони фајлови}
+
+\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} и % emph!
+у њима тражи путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за
+претрагу која се користи да се са\char"0301 ми ови фајлови лоцирају
+зове се \envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову
+(нити било коју другу) системску променљиву.
+
+Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања
+фајла \file{.../2010/texmf.cnf}. Ако морате да начините неке промене
+вредности\char"0304\ које су тамо уписане као подразумеване (што
+обично није потребно), онда је овај фајл место где те вредности треба
+уписати. Главни конфигурациони фајл је
+\file{.../2010/texmf/web2c/texmf.cnf}; њега не би требало да
+преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија која
+инсталирана путем дистрибуције освежи.
+
+\emph{Сви} фајлови названи \file{texmf.cnf} који се нађу у путањи за
+претрагу биће прочитани и дефиниције из претходних фајлова биће
+замењене онима на које се касније наиђе. На пример, ако је путања за
+претрагу \verb|.:$TEXMF|, вредности из \file{./texmf.cnf} имају
+предност у односу на оне из \verb|$TEXMF/texmf.cnf|.
+
+\begin{itemize}
+\item
+  Коментари почињу са \code{\%} и настављају се до краја линије.
+\item
+  Празне линије се прескачу.
+\item
+  Симбол \bs{} на крају линије има улогу ознаке за наставак, тј.
+  следећа линија се придодаје на текућу. Размаци
+  (\textenglish{whitespace}\footnote{\textserbian{Израз
+  \emph{whitespace} означава све врсте „провидних знакова“, пре свега
+  размак („\textenglish{space}“) и „Tab“ --- \emph{прим. прев.}}}) на
+  почетку линије која се додаје се \emph{не} игноришу.
+\item
+  Све остале линије имају следећи облик:
+\begin{alltt}
+  \var{променљива}[.\var{име-програма}] [=] \var{вредност}
+\end{alltt}%
+  где се знак \samp{=} и размаци око њега могу изоставити.
+\item
+  \ttvar{променљива} може да садржи било који знак осим
+  размака\char"0304\ (\textenglish{whitespace}), \samp{=} и \samp{.},
+  али је најсигурније држати се скупа \samp{A-Za-z\_} (тј. велика и
+  мала слова енглеског алфабета и доња црта).
+\item
+  Ако је присутна променљива \samp{.\var{име-програма}}, дефиниција
+  важи само ако се покренути програм зове \texttt{\var{име-програма}}
+  или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да,
+  захваљујући овоме, разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите
+  путање за претрагу.
+\item
+  \var{вредност} може да садржи било који знак осим \code{\%} и
+  \samp{@}. Могућност \code{\$\var{пром}.\var{прог}} не може се
+  користити са ове стране једнакости; уместо тога, морате да употребите
+  додатну променљиву. Знак \samp{;}\ унутар \var{променљиве} преводи се
+  у \samp{:} ако је у питању Unix; ово је корисно јер омогућава да се
+  исти \file{texmf.cnf} користи и за Unix и за \acro{MS-DOS} и за
+  \Windows{}.
+\item
+  Све дефиниције се прочитају пре него што се било шта прерачуна, што
+  значи да се променљиве могу употребити и пре него што се дефинишу.
+\end{itemize}
+Део конфигурационог фајла који илуструје већину ових ствари
+\ifSingleColumn
+приказан је у следећој табели:
+
+\verbatiminput{examples/ex5.tex}
+\else
+приказан је на слици~\ref{fig:config-sample}.
+\fi
+
+\subsubsection{Прерачунавање путање}
+\label{sec:path-expansion}
+
+\KPS{} препознаје неке специјалне ознаке и конструкције у путањама за
+претрагу, сличне онима из Unix шкољки (\textenglish{shells}). На
+пример, сложена путања \verb+~$USER/{foo,bar}//baz+ претвара се после
+прерачунавања у све поддиректоријуме унутар директоријума\char"0304\
+\file{foo} и \file{bar} у личном директоријуму корисника
+\texttt{\$USER}, и то само онакве који садрже у себи директоријум или
+фајл по имену \file{baz}. Овакве трансформације објашњене су у следећем
+одељку.
+
+\subsubsection{Стандардно прерачунавање}
+\label{sec:default-expansion}
+
+Ако путања за претрагу са највећим приоритетом (погледајте „Извори
+путања“ на стр.~\pageref{sec:path-sources}) садржи једну
+\emph{додатну двотачку} (на почетку, на крају, или удвојену) \KPS{}
+убацује на том месту путању која је следећу по приоритету у оквиру
+задате претраге. Ако та уметнута путања има додатну двотачку, исто се
+дешава са следећим расположивим приоритетом по важности. На пример,
+ако су системске променљиве постављене овако:
+
+\begin{alltt}
+> \Ucom{setenv TEXINPUTS /home/karl:}
+\end{alltt}
+и ако је вредност променљиве \code{TEXINPUTS} из \file{texmf.cnf}
+једнака
+
+\begin{alltt}
+  .:\$TEXMF//tex
+\end{alltt}
+онда ће коначна вредност која ће бити употребљена за претрагу бити:
+
+\begin{alltt}
+  /home/karl:.:\$TEXMF//tex
+\end{alltt}
+
+Пошто би било бескорисно уметати подразумевану вредност на више од
+једног места, \KPS{} трансформише само један додатни \samp{:} а
+остале оставља како јесу. Програм најпре тражи има ли \samp{:} на
+почетку реда, затим на крају, а затим тражи двоструке \samp{:}.
+
+\subsubsection{Прерачунавање заграда}
+
+Једна корисна могућност је и прерачунавање заграда: на пример,
+\verb+v{a,b}w+ се претвара у  \verb+vaw:vbw+. Дозвољено је уметање
+заграда унутар постојећег пара заграда; захваљујући овоме могуће је
+имати више \TeX{} хијерархија директоријума\char"0304\ тако што се
+\code{\$TEXMF}-у додели листа заграда. На пример, у фајлу
+\file{texmf.cnf} је направљена следећа дефиниција (ово што следи је
+само приближно тако; у стварности постоји још више дрвета\char"0304):
+\begin{verbatim}
+  TEXMF = {$TEXMFHOME,$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFVAR,!!$TEXMFMAIN}
+\end{verbatim}
+Захваљујући овоме, могуће је написати:
+\begin{verbatim}
+  TEXINPUTS = .;$TEXMF/tex//
+\end{verbatim}
+%$
+што значи да ће се претрага, након задржавања у тренутном
+директоријуму, обавити \emph{искључиво} у дрветима
+\code{\$TEXMFHOME/tex}, \code{\$TEXMFLOCAL/tex},
+\code{\$TEXMFVAR/tex} и \code{\$TEXMFMAIN/tex} (последња два имају
+базу података са фајловима \file{ls-R}). Ово представља један удобан
+начин да одржавате две паралелне структуре \TeX{}-а, једну
+„замрзнуту“ (на пример на \CD-у) и једну која се непрестано освежава
+новим верзијама чим се појаве. Пошто користимо променљиву
+\code{\$TEXMF} у свим дефиницијама, можемо бити сигурни да ће увек
+оно дрво које се освежава бити прво које се претражује.
+
+\subsubsection{Прерачунавање поддиректоријума}
+\label{sec:subdirectory-expansion}
+
+Две или више узастопних косих црта у елементу путање које следе иза
+директоријума \var{d} трансформишу се у списак свих поддиректоријума
+који се по хијерархији налазе испод \var{d}: прво иду они који су
+непосредно испод \var{d}, затим они испод њих, итд. На сваком од
+тих нивоа редослед којим се директоријуми претражују \emph{није
+изричито одређен}.
+
+Ако ставите неки део имена фајла после \samp{//}, биће укључени само
+поддиректоријуми који садрже поклапање са тим делом имена. На пример,
+\samp{/a//b} се претвара у директоријуме \file{/a/1/b},
+\file{/a/2/b}, \file{/a/1/1/b} итд, али не у \file{/a/b/c} или
+\file{/a/1}.
+
+Могуће је употребити и више конструкција са \samp{//} у једној
+путањи, али се \samp{//} на почетку путање игнорише.
+
+\subsubsection{Списак специјалних симбола и њихово значење: преглед}
+
+Следећа листа даје преглед специјалних симбола у конфигурационим
+фајловима које користи \KPS{}.
+
+% need a wider space for the item labels here.
+\newcommand{\CODE}[1]{\makebox[3em][l]{\code{#1}}}
+\begin{ttdescription}
+\item[\CODE{:}] Сепаратор у задавању путање; на почетку или на крају
+  путање служи уместо подразумеваног прерачунавања путање.\par
+\item[\CODE{;}] Сепаратор на системима који нису сродни са Unix-им
+  (понаша се исто као \code{:}).
+\item[\CODE{\$}] Прерачунавање променљиве.
+\item[\CODE{\string~}] Представља корисников лични директоријум.
+\item[\CODE{\char`\{...\char`\}}] Прерачунавање заграда\char"0304.
+\item[\CODE{//}] Прерачунавање поддиректоријума\char"0304\ (може да
+  стоји било где у путањи изузев на почетку).
+\item[\CODE{\%}] Почетак коментара.
+\item[\CODE{\bs}] Ознака да следи наставак текста (омогућава ставке
+  које се простиру кроз више линија).
+\item[\CODE{!!}] Претраживање \emph{искључиво} базе података да се
+  нађе фајл, диск се \emph{не} претражује.
+\end{ttdescription}
+
+
+\subsection{Базе података са именима фајлова}
+\label{sec:filename-database}
+
+\KPS{} покушава да колико је могуће смањи физички приступ диску када
+обавља своје претраге. Упркос томе, на инсталацијама са великим
+бројем директоријума, претраживање свих могућих директоријума да би
+се нашао задати фајл може предуго да траје (ово је нарочито случај
+ако се мора проћи више стотина директоријума који садрже фонтове). Из
+тог разлога је \KPS{} осмишљен да може да користи унапред састављену
+„базу података“ --- заправо текстуални фајл --- по имену \file{ls-R},
+који повезује стварне фајлове са одговарајућим директоријумима и на
+тај начин елиминише потребу да се диску често приступа.
+
+Други фајл --- база података, по имену \file{aliases}, омогућава Вам
+да дате додатна имена фајловима који су излистани у \file{ls-R}. Ово
+може да буде од користи ако је потребно да се у неком изворном коду
+поштује конвенција о именима фајлова која потиче из система
+\acro{DOS}~8.3.
+
+\subsubsection{База података ls-R}
+\label{sec:ls-R}
+
+Као што је малочас објашњено, име главне базе података са фајловима
+мора бити \file{ls-R}. Можете да ставите по један такав фајл у корен
+сваке \TeX{}-хијерархије коју имате и коју желите да претражујете
+помоћу \KPS{} (подразумева се \code{\$TEXMF}). \KPS{} увек проверава
+да ли има неки \file{ls-R} дуж \code{TEXMFDBS}.
+
+Препоручени начин да направите и одржавате \samp{ls-R} јесте да
+покренете скрипту \code{mktexlsr} (која је укључена у дистрибуцију).
+Њу позивају разне \samp{mktex}\dots\ скрипте. У принципу, ова скрипта
+напросто покреће команду
+\begin{alltt}
+cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R
+\end{alltt}
+уз претпоставку да команда \code{ls} на Вашем систему даје исправан
+излаз (\GNU \code{ls} је таква команда). Како бисте били сигурни да је
+база података увек свежа, најлакши начин је да је редовно преправљате
+користећи \code{cron}, тако да се она аутоматски освежава увек када
+се неки већ инсталирани фајл промени, као што је случај када се
+инсталира или освежава неки \LaTeX{} пакет.
+
+Ако фајл не може да се пронађе у бази података, подразумевана радња
+коју предузима \KPS{} јесте да крене у претрагу директно на диску.
+Ако, међутим, неки поједини елемент путање почиње са \samp{!!},
+претражиће се \emph{само} база података, никада са\char"0302 м диск.
+
+
+\subsubsection{Самостални програм за претраживање: kpsewhich}
+\label{sec:invoking-kpsewhich}
+
+Програм \texttt{kpsewhich} изводи претраживање независно од било које
+апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста
+програма \code{find} ако треба лоцирати појединачне фајлове у
+\TeX{}-хијерархијама (\texttt{kpsewhich} се заиста и користи веома
+интензивно у скриптама \samp{mktex}\dots\ које су део дистрибуције).
+
+\begin{alltt}
+> \Ucom{kpsewhich \var{option}... \var{filename}...}
+\end{alltt}
+Опције назначене у \ttvar{option} могу да почну и са \samp{-} и са
+\samp{-{}-}; такође, дозвољено је и било које недвосмислено скраћивање.
+
+\KPS{} третира сваки аргумент са командне линије (који није опција)
+као име фајла, и враћа први фајл који пронађе. Не постоји могућност
+да се врате сва имена фајлова са појединим именом (ако Вам је тако
+нешто потребно, употребите Unix команду \samp{find}).
+
+Следи опис најважнијих параметара.
+
+\begin{ttdescription}
+\item[\texttt{-{}-dpi=\var{num}}]\mbox{}\\
+  Задаје резолуцију \ttvar{num}; ово се тиче само претрага за
+  фајловима типа \samp{gf} и \samp{pk}. \samp{-D} је синоним, омогућен
+  ради компатибилности са \cmdname{dvips}. Подразумевана вредност је
+  600.
+
+\item[\texttt{-{}-format=\var{name}}]\mbox{}\\
+  Задаје да се тражи формат \ttvar{name}. Подразумевани формат се
+  претпоставља на основу имена фајла. За формате који немају
+  једнозначан наставак, као што су нпр. помоћни фајлови програма
+  \MP{} или конфигурациони фајлови програма \cmdname{dvips}, морате
+  назначити име које је познато \KPS{}-у, на пример \texttt{tex} или
+  \texttt{enc files}. Покрените \texttt{kpsewhich -{}-help} ако желите
+  да видите целовит списак.
+
+\item[\texttt{-{}-mode=\var{string}}]\mbox{}\\
+  Задаје режим по имену \ttvar{string}; ово се тиче једино претрага
+  за фајловима типа \samp{gf} и \samp{pk}. Нема подразумеване
+  вредности: тражиће се фајлови за све режиме.
+
+\item[\texttt{-{}-must-exist}]\mbox{}\\
+  Задаје да се учини све што је могуће да се фајлови пронађу; пре
+  свега се мисли на прибегавање директном претраживању диска.
+  Подразумева се да се, ефикасности ради, проверава само база података
+  \file{ls-R}.
+
+\item[\texttt{-{}-path=\var{string}}]\mbox{}\\
+  Претрага ће се вршити низ путању \ttvar{string} (обично су то
+  елементи раздвојени двотачкама), уместо да се путања за претрагу
+  претпоставља на основу имена фајла. Подржани су \samp{//} и сва
+  стандардна прерачунавања и трансформације. Параметри \samp{-{}-path}
+  и \samp{-{}-format} узајамно се искључују.
+
+\item[\texttt{-{}-progname=\var{name}}]\mbox{}\\
+  Задаје \texttt{\var{name}} као име програма. Ово може да утиче на
+  путање за претрагу путем могућности дописивања имена програма
+  (\texttt{.\var{progname}}). Подразумевана вредност је
+  \cmdname{kpsewhich}.
+
+\item[\texttt{-{}-show-path=\var{name}}]\mbox{}\\
+  Приказује путању која се користи да се пронађе фајл или тип фајла
+  \texttt{\var{name}}. Могу се користити и наставци за имена фајлова
+  (\code{.pk}, \code{.vf}, итд), као и сама имена, баш као у случају
+  опције \hbox{\samp{-{}-format}}.
+
+\item[\texttt{-{}-debug=\var{num}}]\mbox{}\\
+  Поставља ниво потраге за грешкама на \texttt{\var{num}}.
+\end{ttdescription}
+
+
+\subsubsection{Примери употребе}
+\label{sec:examples-of-use}
+
+Погледајмо сада \KPS{} на делу. Ево једне једноставне претраге:
+
+\begin{alltt}
+> \Ucom{kpsewhich article.cls}
+   /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/article.cls
+\end{alltt}
+Оно што тражимо је фајл \file{article.cls}. Пошто је наставак
+\samp{.cls} недвосмислен, не морамо да посебно назначимо да желимо да
+тражимо фајл типа \optname{tex} (директоријуми који садрже фајлове са
+изворним \TeX{} ко\char"0302 дом). Тражимо га у поддиректоријуму
+\file{tex/latex/base} који се налази у \TL\ директоријуму
+\samp{texmf-dist}. На сличан начин, сви фајлови у примерима који следе
+проналазе се без проблема захваљујући својим недвосмисленим
+наставцима:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{kpsewhich array.sty}
+   /usr/local/texmf-dist/tex/latex/tools/array.sty
+> \Ucom{kpsewhich latin1.def}
+   /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/latin1.def
+> \Ucom{kpsewhich size10.clo}
+   /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/size10.clo
+> \Ucom{kpsewhich small2e.tex}
+   /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/small2e.tex
+> \Ucom{kpsewhich tugboat.bib}
+   /usr/local/texmf-dist/bibtex/bib/beebe/tugboat.bib
+\end{alltt}
+
+Узгред, последњи фајл из овог низа је библиографска база података
+програма \BibTeX{} која се односи на чланке у часопису
+\textsl{TUGboat}.
+
+\begin{alltt}
+> \Ucom{kpsewhich cmr10.pk}
+\end{alltt}
+Фајловe типa \file{.pk} (фонтови направљени као бит-мапе) користе
+приказивачи као што су \cmdname{dvips} и \cmdname{xdvi}. У овом
+случају се не враћа никаква вредност пошто нема унапред припремљених
+\textenglish{Computer Modern} \samp{.pk} фајлова у \TL{}-у ---
+подразумева се да се користе Type~1 варијанте.
+\begin{alltt}
+> \Ucom{kpsewhich wsuipa10.pk}
+\ifSingleColumn   /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/wsuipa/wsuipa10.600pk
+\else /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/
+...                         wsuipa/wsuipa10.600pk
+\fi\end{alltt}
+За ове фонтове (фонетски алфабет, производ Универзитета Вашингтона)
+морамо да генеришемо \samp{.pk} фајлове, и пошто је подразумевани
+режим програма \MF{} на нашем систему \texttt{ljfour} са основном
+резолуцијом од 600\dpi{} (тачака по инчу), имамо баш овај резултат.
+\begin{alltt}
+> \Ucom{kpsewhich -dpi=300 wsuipa10.pk}
+\end{alltt}
+У овом случају, међутим, када је изричито назначено да смо
+заинтересовани за резолуцију од 300\dpi{} (\texttt{-dpi=300}), видимо
+да такав фонт није расположив на систему. Остаје на програмима као
+што су \cmdname{dvips} или \cmdname{xdvi} да сами направе потребне
+\texttt{.pk} фајлове помоћу скрипте \cmdname{mktexpk}.
+
+Сада ћемо размотрити заглавља (\textenglish{headers}) и
+конфигурационе фајлове програма \cmdname{dvips}. Погледајмо најпре
+један веома често коришћени фајл, пролог \file{tex.pro} за \TeX{}
+подршку, а затим један општи конфигурациони фајл (\file{config.ps}) и
+\PS{} фонт-мапу \file{psfonts.map} --- од издања \TL{}-а из 2004.
+фајлови са мапама и кодним распоредима имају своје сопствене путање
+за претрагу и нов положај унутар \dirname{texmf} дрвета\char"0304.
+Пошто је наставак \samp{.ps} вишесмислен, морамо да изричито
+назначимо који тип имамо у виду (\optname{dvips config}) за фајл
+\texttt{config.ps}.
+\begin{alltt}
+> \Ucom{kpsewhich tex.pro}
+   /usr/local/texmf/dvips/base/tex.pro
+> \Ucom{kpsewhich --format="dvips config" config.ps}
+   /usr/local/texmf/dvips/config/config.ps
+> \Ucom{kpsewhich psfonts.map}
+   /usr/local/texmf/fonts/map/dvips/updmap/psfonts.map
+\end{alltt}
+
+Погледајмо сада поближе помоћне фајлове програма \PS{} који се тичу
+фонта \acro{URW} Times. Префикси за ове фајлове су, према стандардној
+шеми за именовање фонтова, \samp{utm}. Први фајл који разматрамо је
+један конфигурациони фајл, који садржи име фајла са одговарајућом
+мапом:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{kpsewhich --format="dvips config" config.utm}
+   /usr/local/texmf-dist/dvips/psnfss/config.utm
+\end{alltt}
+Садржај тог фајла је
+\begin{alltt}
+  p +utm.map
+\end{alltt}
+што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи који желимо да лоцирамо.
+\begin{alltt}
+> \Ucom{kpsewhich utm.map}
+   /usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map
+\end{alltt}
+Овај фајл са мапом одређује имена фајлова Type~1 \PS{} фонтова у URW
+колекцији. Његов садржај изгледа овако (приказујемо само део):
+\begin{alltt}
+utmb8r  NimbusRomNo9L-Medi    ... <utmb8a.pfb
+utmbi8r NimbusRomNo9L-MediItal... <utmbi8a.pfb
+utmr8r  NimbusRomNo9L-Regu    ... <utmr8a.pfb
+utmri8r NimbusRomNo9L-ReguItal... <utmri8a.pfb
+utmbo8r NimbusRomNo9L-Medi    ... <utmb8a.pfb
+utmro8r NimbusRomNo9L-Regu    ... <utmr8a.pfb
+\end{alltt}
+Узмимо, на пример, инстанцу фонта \textenglish{Times Roman} по имену
+\file{utmr8a.pfb} и потра\char"0301 жимо њен положај у директоријуму
+\file{texmf}, уз трагање за фонт-фајловима типа Type~1:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{kpsewhich utmr8a.pfb}
+\ifSingleColumn   /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/urw/times/utmr8a.pfb
+\else   /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/
+... urw/utm/utmr8a.pfb
+\fi\end{alltt}
+
+Из ових примера требало би да буде јасно како лако можете да одредите
+положај било ког задатог фајла. Ово је нарочито важно ако сумњате да
+је у обради неког документа употребљена погрешна верзија неког фајла,
+пошто ће Вам \cmdname{kpsewhich} приказати само први фајл на који наиђе.
+
+\subsubsection{Поступци отклањања грешака}
+\label{sec:debugging}
+
+Понекад је неопходно да се испита како неки програм разрешава
+упућивања на одређене фајлове. Да би помогао у таквим ситуацијама,
+\KPS{} нуди разне нивое излаза у режиму трагања за грешкама
+(\textenglish{debugging}):
+
+\begin{ttdescription}
+\item[\texttt{\ 1}] Статистика директног приступа диску. Када се
+  претрага обавља са свежом \file{ls-R} базом, ово не би требало да
+  да\char"0302\ готово никакав излаз.
+\item[\texttt{\ 2}] Упућивања на „hash“ табеле (као што је база
+  података \file{ls-R}, фајлови са мапама, конфигурациони фајлови).
+\item[\texttt{\ 4}] Операције отварања и затварања фајлова.
+\item[\texttt{\ 8}] Опште информације о путањама које \KPS{} користи
+  за разне типове фајлова. Ово је корисно када треба установити на
+  ком месту   је нека поједина путања за неки фајл дефинисана.
+\item[\texttt{16}] Листа директоријума за сваки елемент путање (ово
+  је релевантно само ако се претражује диск).
+\item[\texttt{32}] Претраге за фајловима.
+\item[\texttt{64}] Вредности променљивих.
+\end{ttdescription}
+Вредност \texttt{-1} ће активирати све описане опције; у пракси је ово
+обично и најкорисније.
+
+На сличан начин, ако се програм \cmdname{dvips} покрене са
+одговарајућом комбинацијом ових опција, може се до најситнијих детаља
+пратити одакле се узимају поједини фајлови. Или, ако се неки фајл не
+пронађе, детаљан излаз који смо добили показује у којим је
+директоријумима програм покушавао да нађе задати фајл, тако да се
+може добити неки наговештај о томе где лежи проблем.
+
+Уопштено говорећи, будући да већина програма позива библиотеку \KPS{}
+интерно, опција за отклањање грешака се може укључити путем системске
+променљиве \envname{KPATHSEA\_DEBUG} тако што се она подеси на неку
+вредност (или комбинацију вредности) описану у претходној табели.
+
+(Напомена за кориснике \Windows{}-а: на овом систему није лако
+преусмерити све поруке које даје неки програм у фајл. За сврхе
+дијагностификовања можете привремено да подесите одговарајућу
+променљиву помоћу \texttt{SET KPATHSEA\_DEBUG\_OUTPUT=err.log}.)
+
+Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} кодом,
+\file{hello-world.tex} („Здраво, свете!“), са следећим садржајем:
+\begin{verbatim}
+  \documentclass{article}
+  \begin{document}
+  Hello World!
+  \end{document}
+\end{verbatim}
+Овај мали фајл користи само фонт \file{cmr10}, па погледајмо стога
+како \cmdname{dvips} припрема \PS{} фајл (желимо да користимо Type~1
+верзију фонтова из породице \textenglish{Computer Modern}, отуда
+опција \texttt{-Pcms}).
+\begin{alltt}
+> \Ucom{dvips -d4100 hello-world -Pcms -o}
+\end{alltt}
+У овом случају смо комбиновали ниво 4 за отклањање грешака програма
+\cmdname{dvips} (тј. путање везане за фонтове) са прерачунавањем
+елемента путање преко \KPS{} (погледајте упутство за употребу
+програма \cmdname{dvips}, \OnCD{texmf/doc/dvips/dvips.pdf}). Излаз
+(незнатно пресложен) може се видети на слици~\ref{fig:dvipsdbga}.
+\begin{figure*}[tp]
+\centering
+\input{examples/ex6a.tex}
+\caption{Тражење конфигурационих фајлова}\label{fig:dvipsdbga}
+
+\bigskip
+
+\input{examples/ex6b.tex}
+\caption{Тражење пролог фајла}\label{fig:dvipsdbgb}
+
+\bigskip
+
+\input{examples/ex6c.tex}
+\caption{Тражење фајла са фонтом}\label{fig:dvipsdbgc}
+\end{figure*}
+
+\cmdname{dvips} почиње тако што лоцира своје сопствене конфигурационе
+фајлове. Најпре налази \file{texmf.cnf}, и тај фајл му даје дефиниције
+путања на којима треба наћи друге фајлове, затим се проналази база
+података \file{ls-R} (како би се трагање за фајловима оптимизовало),
+и коначно фајл \file{aliases}, који омогућава да се зада више имена
+за исти фајл (нпр. кратка имена у стилу система \acro{DOS}~8.3 или
+читкије дуже варијанте). Затим \cmdname{dvips} прелази на тражење
+општег конфигурационог фајла \file{config.ps}, пре него што прегледа
+фајл са подешавањима по имену \file{.dvipsrc} (који, у овом случају,
+\emph{није пронађен}). Коначно, \cmdname{dvips} налази конфигурациони
+фајл за породицу \PS{} фонтова \textenglish{Computer Modern}, који се
+зове \file{config.cms} (ово је иницирано зато што је уз команду
+\cmdname{dvips} употребљена опција \texttt{-Pcms}). Овај фајл садржи
+листу фајлова са мапама који дефинишу однос између \TeX{}-а, \PS{}-а
+и стварних имена фонтова на диску.
+\begin{alltt}
+> \Ucom{more /usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms}
+   p +ams.map
+   p +cms.map
+   p +cmbkm.map
+   p +amsbkm.map
+\end{alltt}
+\cmdname{dvips} налази све ове фајлове, као и општи фајл са мапом по
+имену \file{psfonts.map}, који се увек учитава (он садржи декларације
+за најчешће коришћене \PS{} фонтове; последњи део одељка
+\ref{sec:examples-of-use} садржи више информација о коришћењу фајлова
+са мапама за \PS{} фонтове).
+
+На овом ступњу \cmdname{dvips} се представља кориснику:
+\begin{alltt}
+This is dvips(k) 5.92b Copyright 2002 Radical Eye Software (www.radicaleye.com)
+\end{alltt}
+\ifSingleColumn
+Затим прелази на тражење пролог фајла \file{texc.pro}:
+\begin{alltt}\small
+kdebug:start search(file=texc.pro, must\_exist=0, find\_all=0,
+  path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:
+       ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).
+kdebug:search(texc.pro) => /usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro
+\end{alltt}
+\else
+Затим тражи пролог фајла \file{texc.pro} (погледајте
+слику~\ref{fig:dvipsdbgb}).
+\fi
+
+Нашавши поменути фајл, \cmdname{dvips} исписује датум и време и
+обавештава нас да ће направити фајл \file{hello-world.ps}, затим да
+му треба фонт-фајл \file{cmr10}, као и да ће овај последњи бити
+означен као „резидентан“ (тј. да му нису потребне бит-мапе):
+\begin{alltt}\small
+TeX output 1998.02.26:1204' -> hello-world.ps
+Defining font () cmr10 at 10.0pt
+Font cmr10 <CMR10> is resident.
+\end{alltt}
+Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом \file{cmr10.tfm}; када
+га пронађе, упућује се на још неколико пролог фајлова (нису
+приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, која се зове
+\file{cmr10.pfb}, и тај податак се укључује у фајл са излазом
+(погледајте последњу линију).
+\begin{alltt}\small
+kdebug:start search(file=cmr10.tfm, must\_exist=1, find\_all=0,
+  path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//:
+       /var/tex/fonts/tfm//).
+kdebug:search(cmr10.tfm) => /usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm
+kdebug:start search(file=texps.pro, must\_exist=0, find\_all=0,
+   ...
+<texps.pro>
+kdebug:start search(file=cmr10.pfb, must\_exist=0, find\_all=0,
+  path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:
+       ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).
+kdebug:search(cmr10.pfb) => /usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb
+<cmr10.pfb>[1]
+\end{alltt}
+
+\subsection{Опције током рада (runtime options)}
+
+Још једна корисна способност \Webc{}-а јесте могућност да се
+контролише велики број меморијских параметара (а посебно „array
+sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. Подешавања
+која се тичу меморије могу се пронаћи у делу~3 тог фајла у \TL{}
+дистрибуцији. Важнији параметри које можете да подесите су:
+
+\begin{ttdescription}
+\item[\texttt{main\_memory}]
+  Укупна расположива меморија (\textenglish{Total words of memory
+  available}) за \TeX{}, \MF{} и \MP. За сваку вредност се мора
+  направити посебан фајл са форматом. На пример, можете да направите
+  „огромну“ (huge) верзију \TeX{}-a и да назовете фајл са форматом
+  \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима назначавања имена
+  програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна вредност променљиве
+  \texttt{main\_memory} ће се онда прочитати из \file{texmf.cnf}.
+\item[\texttt{extra\_mem\_bot}]
+  Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави
+  \TeX{}: оквири (\textenglish{boxes}), лепак (\textenglish{glue}),
+  места прелома (\textenglish{breakpoints}) итд. Посебно корисно ако
+  користите \PiCTeX{}.
+\item[\texttt{font\_mem\_size}]
+  Количина меморије о подацима о фонтовима која стоји \TeX{}-у на
+  располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних
+  \acro{TFM} фајлова.
+\item[\texttt{hash\_extra}]
+  Додатни простор за „hash“ табелу са именима контролних секвенци.
+  Само \char"007E 10.000 контролних секвенци може да се смести у
+  главну „hash“ табелу; ако имате велику књигу са бројним унакрсним
+  референцама, може се лако десити да то није довољно. Подразумевана
+  вредност променљиве \texttt{hash\_extra} је \texttt{50000}.
+\end{ttdescription}
+
+\noindent Наравно, ово није замена за праве динамичке низове и методе
+  располагања меморијом, али пошто је изузетно тешко да се тако нешто
+  изведе у садашњем изворном ко\char"0302 ду \TeX{}-а, ови параметри за
+  покретање програма представљају практични компромис који ипак даје и
+  нешто флексибилности.
+
+
+\begin{comment}
+\section{Компајлирање на новом Unix оператовном систему}
+
+Ако имате платформу (оперативни систем) за који нису укључени
+прекомпајлирани програми, мораћете да компајлирате \TeX{} и пропратне
+програме. То није тако тешко као што звучи. Оно што Вам треба је све
+што се налази у директоријуму \texttt{source} који се налази у
+дистрибуцији.
+
+\subsection{Предуслови}
+
+Требаће Вам најмање 100 мегабајта слободног простора на диску ако
+желите да компајлирате \TeX{} и све помоћне програме. Такође ће Вам
+требати и \acro{ANSI} C компајлер, алатка \cmdname{make}, лексички
+скенер и парсер-генератор. Препоручујемо \GNU-ове верзије ових
+програма (\cmdname{gcc}, \GNU \cmdname{make}, \cmdname{m4},
+\cmdname{flex}, \cmdname{bison}). Може бити случај да успете све ово
+да урадите и са другим C компајлерима и \cmdname{make} програмаима,
+али за то ће Вам вероватно бити потребно веома добро разумевање
+компајлирања програма на Unix-у како бисте решили проблеме када се
+појаве.
+
+Такође, команда \texttt{uname} мора приказати смислену вредност.
+
+
+\subsection{Конфигурација}
+
+За почетак, обавите уобичајену инсталацију \TL{}-а на диск
+(погледајте одељак~\ref{sec:install-disk},
+стр.~\pageref{sec:install-disk}). Може бити и да желите да прескочите
+инсталацију свих унапред компајлираних програма.
+
+Затим, распакујте спаковане \texttt{tar}-фајлове из директоријума
+\dirname{source} на диск и уђите у директоријум где сте их
+распаковали.
+
+Затим, покренуте \cmdname{configure} са оваквом командном линијом:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{sh configure -prefix=/usr/local/TeX}
+\end{alltt}
+
+Директоријум задат уз \optname{-prefix} је место где ће се инсталирати
+подржавајуће дрво; структура директоријума ће бити оваква (\$TEXDIR означава
+директоријум који сте изабрали):
+
+\noindent
+\begin{tabular}{>{\ttfamily}ll@{}}
+  \dirname{$TEXDIR/share/texmf}          & главно дрво са фонтовима,\\
+                                         & \qquad макроима, итд.\\
+  \dirname{$TEXDIR/man}                  & Unix man-странице\\
+  \dirname{$TEXDIR/info}                 & Info-странице у \GNU стилу\\
+  \dirname{$TEXDIR/bin/$PLATFORM}        & програми\\
+\end{tabular}
+%$
+
+Ако желите да одустанете (изоставите) од поддиректоријума
+\dirname{$PLATFORM}, тј. да ставите програме директно у
+\dirname{$TEXDIR/bin}, назначите то програму \cmdname{configure}
+помоћу опције \verb|--disable-multiplatform|.
+
+Излаз команде \verb|./configure --help| Вам нуди списак свих опција
+које можете да употребите. На пример, можете да прескочите
+компајлирање програма \OMEGA{} и \eTeX{}.
+
+
+\subsection{Покретање \cmdname{make}}
+
+Побрините се да нису подешене ШЕЛ променљива или опција
+\texttt{noclobber}. Затим покрените главни \cmdname{make} на овај
+начин:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{make world}
+\end{alltt}
+и опустите се...
+
+Алтернативно, можете да запишете цео излаз, овако:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{sh -c "make world >world.log 2>\&1" \&}
+\end{alltt}
+
+Пре него што поверујете да је све прошло како треба, молимо Вас да
+прегледате лог-фајл и проверите да ли је пријављена нека грешка: \GNU
+\cmdname{make} увек користи стринг \samp{***} када нека команда не
+успе да се изврши. Такође, проверите да ли су се сви програми
+компајлирали:
+
+\begin{alltt}
+> \Ucom{cd \var{TEXDIR}/bin/\var{archname}}
+> \Ucom{ls | wc}
+\end{alltt}
+Резултат би требало да буде преко 200 (можете да упоредите тачан број
+са садржајем директоријума \dirname{bin} у дистрибуцији).
+
+Ако Вам требају посебне привилегије за \texttt{make install}, можете
+да на овај начин раздвојите \samp{make world} у два одвојена
+поступка:
+\begin{alltt}
+> \Ucom{make all}
+> \Ucom{su}
+> \Ucom{make install strip}
+\end{alltt}
+
+Када инсталирате нове програме, следите уобичајену пост-инсталациону
+процедуру описану у одељку~\ref{sec:postinstall},
+стр.~\p.\pageref{sec:postinstall}.
+
+Такође, ако желите да нови програми буду на располагању и другим
+корисницима Вашег система, молимо Вас да нас конактирате. Бићемо
+веома задовољни да их поставимо на \TL\ Интернет странице.
+\end{comment}
+
+\htmlanchor{ack}
+\section{Захвалнице}
+
+\TL{} је резултат заједничких напора практично свих група корисника
+\TeX{}-а. Овим издањем \TL{}-а руководио је Карл Бери
+[\textenglish{Karl Berry}]. Групе и појединци набројани на списку
+који следи, они који су у прошлости радили на \TL{}-у и они који су
+тренутно активни, заслужују нашу велику захвалност.
+
+\begin{itemize}
+% We need this manual tuning here to avoid very ugly page break.
+\itemsep=.32em
+\parskip=0pt
+
+\item Централно удружење корисника \TeX{}-а, као и удружења из
+  Немачке, Холандије и Пољске (\acro{TUG}, \acro{DANTE} e.V.,
+  \acro{NTG} и \acro{GUST}), која обезбеђују неопходну техничку и
+  административну инфраструктуру. Молимо Вас да се учланите у најближу
+  групу корисника \TeX{}-а! (Погледајте
+  \url{http://tug.org/usergroups.html});
+
+\item \acro{CTAN} тим, посебно Робин Фернбернс [\textenglish{Robin
+  Fairbairns}], Џим Хеферон [\textenglish{Jim Hefferon}] и Рајнер Шепф
+  [\textgerman{Rainer Schöpf}], који дистрибуира издања \TL{}-а и
+  обезбеђује обједињену инфраструктуру за освежавање свих пакета који
+  имају везе са \TeX{}-ом, од којих \TL{} зависи;
+
+\item Нелзон Биб [\textenglish{Nelson Beebe}], који је ставио
+  програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе, и који је
+  са\char"0302 м обавио много темељних тестова;
+
+\item Џон Боумен [\textenglish{John Bowman}], који је обавио велики
+  посао на интеграцији свог напредног графичког програма
+  \prog{Asymptote} у \TL{};
+
+\item Петер Брајтенлонер [\textgerman{Peter Breitenlohner}] и \eTeX\
+  тим, зато што су поставили чврсте темеље будућим варијантама \TeX-а,
+  а Петеру посебно за бриљантан посао на увођењу и одржавању система
+  \GNU\ autotools унутар \TL-а;
+
+\item Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}], главна
+  особа за тестирање \TL{}-а и координатор многих пољских пројеката,
+  за рад на \Windows{} инсталацији, и још много тога;
+
+\item Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}], за своје стрпљиво
+  одржавање система \Webc;
+
+\item Гербен Вирда [\textdutch{Gerben Wierda}], зато што је
+  установио и одржавао \TL{} на \MacOSX-у и за учешће у тестирању;
+
+\item Грејем Вилијамс [\textenglish{Graham Williams}], на чији рад се
+  ослања каталог пакета\char"0304\ \TeX\ Catalogue;
+
+\item Владимир Волович, за помоћ око портовања \TL{}-а на многе
+  системе и за рад на многим програмима, нарочито зато што је омогућио
+  да се у дистрибуцију укључи \cmdname{xindy};
+
+\item Ђин-Хуан Чо [\textenglish{Jin-Hwan Cho}] и \acro{DVIPDFM}$x$
+  тим, за њихов изврсни драјвер и брзе реакције везане за
+  конфигурационе проблеме;
+
+\item Михел Госенс [\textdutch{Michel Goossens}], који је био један
+  од аутора прве верзије ове документације;
+
+\item Ејтан Гурари [\textenglish{Eitan Gurari}], чији се систем
+  \TeX4ht употребљава да се направе верзије ове документације у \HTML{}
+  формату, и који је сваке године неуморно радио на усавршавању свог
+  програма. Ејтан је прерано преминуо у јуну 2009. и ми посвећујемо ову
+  документацију успомени на њега;
+
+\item Томас Есер [\textgerman{Thomas Esser}], без чијег сјајног
+  \teTeX{} пакета \TL{} никада не би постојао;
+
+\item Павел Јаковски [\textpolish{Pawe{\l} Jackowski}], за развој
+  инсталационог програма за \Windows{} по имену \cmdname{tlpm}, и Томаш
+  Лужак [\textpolish{Tomasz {\L}uczak}] за програм \cmdname{tlpmgui},
+  који су се користили у ранијим издањима;
+
+\item Акира Какуто [\textenglish{Akira Kakuto}], зато што је ставио
+  на располагање верзије програма за \Windows{} из своје дистрибуције
+  \acro{W32TEX} за јапански \TeX\ (\url{http://w32tex.org}), као и за
+  велики допринос развоју многих елемената \TL{}-a;
+
+\item Џонатан Кју [\textenglish{Jonathan Kew}], зато што је развио
+  изузетни дериват \XeTeX{} и зато што је одвојио време и снагу да га
+  уклопи у \TL{}, као и за почетну верзију инсталера за Mac\TeX\ и за
+  рад на специјализованм едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо
+  као окружење за рад;
+
+\item Рајнхард Котуха [\textgerman{Reinhard Kotucha}], за велики
+  допринос на развоју инфраструктуре и инсталационог програма за \TL{}
+  2008, као и за многа истраживања на пољу \Windows{}-а, за скрипту
+  \texttt{getnonfreefonts}, и још много тога;
+
+\item Дик Коч [\textenglish{Dick Koch}], за одржавање Mac\TeX-а
+  (\url{http://tug.org/mactex}) у тесној сарадњи са \TL{} тимом, као и
+  за   свој непресушни ентузијазам током рада;
+
+\item Си\char"0304 п Кроненберг [\textdutch{Siep Kroonenberg}],
+  за велики допринос у раду на инфраструктури и инсталационом програму
+  за \TL{} 2008, посебно на \Windows{}-у, као и за велики рад на
+  проширивању овог приручника како би се те нове могућности описале;
+
+\item Хеико Оберди\char"0304 к [\textdutch{Heiko Oberdiek}], за пакет
+  \pkgname{epstopdf} и за многе друге пакете, за компресију огромних
+  \pkgname{pst-geo} фајлова са подацима тако да смо могли да их
+  укључимо у дистрибуцију, и изнад свега, за његов изузетни рад на
+  \pkgname{hyperref} пакету;
+
+\item Петр Олшак [\textczech{Petr Olšak}], који је веома пажљиво
+  прегледао цео чешки и словачки материјал и координисао рад да се он
+  направи;
+
+\item Тошио Ошима [\textenglish{Toshio Oshima}], за његов
+  \cmdname{dviout} приказивач за \Windows{};
+
+\item Мануел Перугје-Гонар [\textfrench{Manuel Pégourié-Gonnard}], за
+  помоћ на освежавању пакета, стално унапређивање документације, као и
+  за развој програма \cmdname{texdoc};
+
+\item Фабрис Попино [\textfrench{Fabrice Popineau}], за првобитну
+  подршку за \Windows{} у \TL{}-у и за рад на француској верзији
+  документације;
+
+\item Норберт Прајнинг [\textgerman{Norbert Preining}], зато што је
+  био главни архитекта инфраструктуре и инсталационог програма за \TL{}
+  2008, као и за координацију верзије \TL{}-а за Debian, заједно са
+  Франком Кистером [\textgerman{Frank Küster}], као и за многе добре
+  савете током тог рада;
+
+\item Себастијан Рац [\textgerman{Sebastian Rahtz}], зато што је
+  створио \TL{} и одржавао га много година;
+
+\item Фил Тејлор [\textenglish{Phil Taylor}], зато што је омогућио
+  да се \TL{} преузима преко \textenglish{BitTorrent} сис\-тема;
+
+\item Томаш Тжечак [\textpolish{Tomasz Trzeciak}], за свеобухватну
+  помоћ везану за \Windows{};
+
+\item Хан Че Чањ [Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành], Мартин Шредер
+  [\textgerman{Martin Schröder}] и pdf\TeX\ тим
+  (\url{http://pdftex.org}) за непрестани рад на проширивању могућности
+  \TeX-а;
+
+\item Ханс Хажен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања
+  свог \ConTeXt\ формата (\url{http://pragma-ade.com}) и зато што је
+  омогућио да он ради у оквиру \TL-а;
+
+\item Хартмут Хенкел [\textgerman{Hartmut Henkel}], за значајни
+  допринос на развоју pdf\TeX-а, Lua\TeX-а, и још много тога;
+
+\item Тако Хукватер [\textdutch{Taco Hoekwater}], зато што је обновио
+  развој MetaPost-а и за рад на [Lua]\TeX-у (\url{http://luatex.org}),
+  за напоре на укључивању \ConTeXt-а у \TL, зато што је омогућио
+  \textenglish{multi-threading} у \KPS{} библиотеци, и још много тога.
+
+\end{itemize}
+
+Програме за подржане оперативне системе су припремили:
+Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] (\pkgname{i386-linux},
+  \pkgname{sparc-linux}),
+Петер Брајтенлонер [\textgerman{Peter Breitenlohner}]
+  (\pkgname{x86\_64-linux}),
+Алан Брасло [\textfrench{Alan Braslau}] (\pkgname{amd64-kfreebsd},
+  \pkgname{i386-kfreebsd}),
+Кен Браун [\textenglish{Ken Brown}] (\pkgname{i386-cygwin}),
+Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}] (\pkgname{mips-irix}),
+Владимир Волович (\pkgname{powerpc-aix}, \pkgname{sparc-solaris}),
+Акира Какуто [\textenglish{Akira Kakuto}] (\pkgname{win32}),
+Дик Коч [\textenglish{Dick Koch}] (\pkgname{universal-darwin},
+  \pkgname{x86\_64-darwin}),
+Никола Лечић (\pkgname{amd64-freebsd}, \pkgname{i386-freebsd}),
+Норберт Прајнинг [\textgerman{Norbert Preining}]
+  (\pkgname{alpha-linux}),
+Јука Салми [\textfinnish{Jukka Salmi}] (\pkgname{i386-netbsd}),
+Апостолос Сиропулос [\textenglish{Apostolos Syropoulos}]
+  (\pkgname{i386-solaris}, \pkgname{x86\_64-solaris}),
+Томас Шмиц [\textgerman{Thomas Schmitz}] (\pkgname{powerpc-linux}).
+Процес компајлирања \TL{}-а описан је на
+\url{http://tug.org/texlive/build.html}.
+
+Ову документацију су превели:
+Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}] (пољски),
+Борис Вејцман [\textenglish{Boris Veytsman}] (руски),
+Ђигод Ђијанг [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао
+  [\textenglish{Jinsong Zhao}], Јие Ванг [\textenglish{Yue Wang}] и
+  Хелин Гаи [\textenglish{Helin Gai}] (кинески),
+Никола Лечић (српски),
+Марко Паланте\textitalian{[Marco Pallante]} (италијански),
+Мануел Пегурје-Гонар [\textfrench{Manuel Pégourié-Gonnard}]
+  (француски),
+Клаус Хеп\-нер [\textgerman{Klaus Höppner}] (немачки),
+Петр Сојка [\textczech{Petr Sojka}] и Јан Буша [\textslovak{Ján
+  Buša}] (чешки\slash словачки).
+Интернет-страница са документацијом за \TL{} је
+\url{http://tug.org/texlive/doc.html}.
+
+Наравно, најважнија захвалница мора ићи Доналду Кнуту [Donald Knuth],
+најпре зато што је изумео \TeX, а потом зато што га је поклонио свету.
+
+
+\section{Историја издања\char"0304}
+\label{sec:history}
+
+\subsection{Прошлост}
+
+Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисника\char"0304\
+\TeX{}-а се, током рада на пројекту 4All\TeX{} \CD{} (намењеног
+корисницима \acro{MS-DOS}-а), појавила идеја се можда може направити
+јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан циљ за оно
+време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се доврши рад на
+иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је из ње
+произашла и радна група названа Технички савет \acro{TUG}-а (Удружења
+корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на \emph{структури
+\TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{} \textenglish{Directory
+Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила како да
+се направи конзистентна и употребљива колекција помоћних \TeX{}
+фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је у децембарском издању
+часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том раном стадијуму било
+је јасно да би такву структуру требало следити и на \CD{}-у.
+Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан резултат
+преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех
+4All\TeX{} \CD{}-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од
+тако функционалног система, и управо ова идеја представља други
+главни мотив за рад на \TL-у.
+
+Предузели смо прве кораке да направимо такав \TDS{} \CD{} који би
+радио на Unix-у на јесен 1995. и брзо смо схватили да је \teTeX{}
+Томаса Есера [\textgerman{Thomas Esser}] савршена полазна тачка,
+пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто је
+био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу организације
+фајлова које ти системи користе. Томас се сложио да помогне и
+озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање овјављено је у мају
+исте године. Почетком 1997, Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] је
+објавио ново издање система \Webc{}, које је укључивало готово све
+могућности које је Томас Есер већ убацио у \teTeX, и тако смо
+одлучили да се друго издање \CD{}-а базира на стандардном \Webc-у, уз
+додатак скрипте \texttt{texconfig} из \teTeX-а. Треће издање \CD{}-а
+заснивало се на темељно прерађеној верзији \Webc{}-a (7.2), коју је
+урадио Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}]; истовремено је урађена
+и нова верзија \teTeX-а, а \TL{} је укључио скоро све његове
+могућности. Чертврто издање следило је исти смер, укључивало је нову
+верзију \teTeX-а и ново издање \Webc{}-а (7.3). Систем је овог пута
+имао и потпуну подршку за \Windows{}.
+
+За пето издање (март 2000) многи делови \CD{}-а су редизајнирани и
+темељније тестирани, а биле су укључене и нове верзије више стотина
+пакета. Подаци о пакетима спаковани су у \acro{XML} фајлове. Ипак,
+највећа промена у \TeX\ Live~5 била је то што су уклоњени сви
+програми који нису рађени у складу са идејом слободног софтвера.
+Наиме, намера је била да од тада све у \TL{}-у буде у сагласности са
+Debian-овим упутствима за слободни софтвер (\textenglish{Debian Free
+Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free});
+учинили смо све што је тада било у нашој моћи да проверимо лиценце
+свих пакета; бисмо били веома захвални ако нас известите о било којој
+грешци коју смо направили.
+
+Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог материјала.
+Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може
+да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне.
+Језички орјентисане колекције биле су комплетно преуређене за ово
+издање тако да избор неке од тада не значи да се само инсталирају
+одговарајући макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и
+одговарајући \texttt{language.dat}.
+
+Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке
+за \MacOSX{}, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста
+пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања био је и
+поновна интеграција ко\char"0302 да са \teTeX-ом како би се
+елиминисао раскорак направљен у верзијама 5~и~6.
+
+\subsubsection{2003}
+
+2003. године, усред непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо
+да је \TL{} толико нарастао да више није могао да стане на један \CD,
+тако да смо га поделили на три одвојене дистрибуције (погледајте
+одељак~\ref{sec:tl-coll-dists}, стр.~\pageref{sec:tl-coll-dists}). Уз
+то,
+
+\begin{itemize*}
+\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а, променили смо
+  стандардне команде \cmdname{latex} и \cmdname{pdflatex} тако да од
+  сада користе \eTeX{} (в.~стр.~\pageref{text:etex}).
+\item Укључени су нови \textenglish{Latin Modern} фонтови и
+  препоручени за употребу.
+\item Укинута је подршка за Alpha \acro{OSF} (подршка за \acro{HPUX}
+  је укинута још раније), зато што нико није имао нити био спреман да
+  уступи хардвер на којем бисмо компајлирали нове верзије
+  програма\char"0304.
+\item Инсталација за \Windows{} је измењена из корена; по први пут
+  смо укључили интегрисано окружење засновано на \prog{XEmacs}-у.
+\item Верзије важних помоћних програма за \Windows{} (Perl,
+  Ghost\-script, Image\-Magick, Ispell) сада су укључене у стандардну
+  инсталацију \TL{}-а.
+\item Фонт-мапе које користе \cmdname{dvips}, \cmdname{dvipdfm} и
+  \cmdname{pdftex} сада се праве помоћу новог програма по имену
+  \cmdname{updmap} и инсталирају се у \dirname{texmf/fonts/map}.
+\item \TeX{}, \MF{} и \MP{} сада, осим ако није другачије подешено,
+  уписују већину унесених знакова (са \acro{ASCII} ко\char"0302 дом 32
+  и даље) такве какве јесу у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|),
+  лог-фајлове и на терминал, тј. \emph{непреведене} уз помоћ нотације
+  \verb|^^|. У \TL{}~7, овај превод је зависио од језичких подешавања у
+  систему (тзв. „\textenglish{locale}“); сада језичка подешавања немају
+  утицај на понашање \TeX{} програмa\char"0304. Ако Вам је из неког
+  разлога потребан излаз прерађен помоћу \verb|^^|, просто промените
+  име фајла \verb|texmf/web2c/cp8bit.tcx|. (У будућим издањима ова
+  процедура ће бити упрошћена.)
+\item Ова документација је темељно прерађена.
+\item Коначно, пошто су бројеви у ознаци верзије постали непрактични
+  за употребу, верзија је сада просто изједачена са годином:
+  \TL{}~2003.
+\end{itemize*}
+
+
+\subsubsection{2004}
+
+2004. године десиле су се многе промене:
+
+\begin{itemize}
+
+\item Ако имате приватно инсталиране фонтове који користе своје
+  сопствене \filename{.map} или (много мање вероватно) \filename{.enc}
+  помоћне фајлове, може се десити да ћете морати да те фајлове
+  уклоните.
+
+  \filename{.map} фајлови се сада, осим дуж путање
+  \envname{TEXFONTMAPS}, траже искључиво у директоријумима испод
+  \dirname{fonts/map} (тј. у сваком \filename{texmf} стаблу). Слично,
+  \filename{.enc} фајлови се сада, осим дуж путање \envname{ENCFONTS},
+  траже искључиво у директоријумима испод \dirname{fonts/enc}.
+  \cmdname{updmap} ће покушати да изда неко упозорење ако наиђе на
+  проблематичне фајлове.
+
+  Упутства о томе како да се поступа са овим и другим подацима налазе
+  се на \url{http://tug.org/texlive/mapenc.html}.
+
+\item \TK\ је проширен инсталациониом \CD-ом базираним на \MIKTEX-у,
+  за оне који више воле ту имплементацију него \Webc. Погледајте
+  одељак~\ref{sec:overview-tl} (стр.~\pageref{sec:overview-tl}).
+
+\item Унутар \TL-а, једно велико \dirname{texmf} стабло из претходних
+  издања замењено је са три: \dirname{texmf}, \dirname{texmf-dist} и
+  \dirname{texmf-doc}. Погледајте одељак~\ref{sec:tld}
+  (стр.~\pageref{sec:tld}) и фајлове по имену \filename{README} у
+  сваком од њих.
+
+\item Сви улазни фајлови који се односе на \TeX\ сада су прикупљени у
+  поддиректоријум \dirname{tex} у сваком \dirname{texmf*} дрвету; они
+  су се раније налазили у одвојеним сродним директоријумима
+  \dirname{tex}, \dirname{etex}, \dirname{pdftex}, \dirname{pdfetex},
+  итд. Погледајте
+  \CDref{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Extensions}%
+    {\texttt{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Extensions}}.
+
+\item Помоћне скрипте (\textenglish{helper scripts}) --- за које
+  није предвиђено да их покрећу сами корисници --- сада су смештене у
+  нове поддиректоријуме по имену \dirname{scripts} у сваком
+  \dirname{texmf*} дрвету, и могу се пронаћи помоћу
+  \verb|kpsewhich -format=texmfscripts|. То значи да треба да
+  поправите подешавања у програмима који позивају такве скрипте, ако
+  их имате. Погледајте
+  \CDref{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Scripts}%
+    {\texttt{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Scripts}}.
+
+\item Скоро сви формати остављају већину слова одштампаним каква јесу
+  преко „фајла са преводом“ \filename{cp227.tcx}; некада су их
+  преводили помоћу \verb|^^| нотације. Посебно, слова на позицијама
+  32--256,  „\textenglish{tab}“, „\textenglish{vertical tab}“ и
+  „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају принтабилним и не
+  преводе се. Изузетак представљају формати везани за чисти (plain)
+  \TeX\ (само су 32--126 принтабилни), за \ConTeXt\ (0--255 су
+  принтабилни) и за програм \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро
+  исто као у \TL~2003, али је реализовано на много чистији начин, са
+  више могућности за накнадна подешавања. Погледајте
+  \CDref{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}%
+    {\texttt{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}.
+  (Узгред, ако је улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се
+  десити да \TeX\ избаци непотпуне низове знакова када показује
+  контекст грешке, пошто ради само са појединачним бајтовима.)
+
+\item \textsf{pdfetex} је сада подразумевани програм за све формате
+  изузев за чисти (\textenglish{plain}) \textsf{tex}. (Наравно, он
+  прави \acro{DVI} када ради као \textsf{latex}, итд.) Ово између
+  осталог значи да су микротипографске могућности \textsf{pdftex}-а
+  доступне и у \LaTeX-у, \ConTeXt-у, итд; исто важи и за могућности
+  \eTeX-а (\OnCD{texmf-dist/doc/etex/base/}).
+
+  То такође значи да је важније него икада раније да се користи пакет  % emph!
+  \pkgname{ifpdf} (који ради и са чистим \TeX-ом и са \LaTeX-ом) или
+  неки сличан ко\char"0302 д, зато што просто тестирање да ли
+  \cs{pdfoutput} или нека примитива (\textenglish{primitive}) нису
+  дефинисани није поуздан начин да се одреди да ли је излаз који се
+  прави баш у \acro{PDF} формату.  Ове године смо подесили да ово
+  понашање буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али
+  следеће године се може десити да \cs{pdfoutput} буде дефинисан чак и
+  ако се прави \acro{DVI}.
+
+\item pdf\TeX\ (\url{http://pdftex.org}) има много нових могућности:
+
+\begin{itemize*}
+
+  \item \cs{pdfmapfile} и \cs{pdfmapline} омогућавају да се барата
+    фонт-мапама из самог документа.
+
+  \item Олакшана је употреба микротипографског проширења фонтова
+    (\textenglish{font expansion}).\\
+    \url{http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html}
+
+  \item Сви параметри који су се раније подешавали у посебном
+    конфигурационом фајлу \filename{pdftex.cfg} сада се морају
+    подешавати путем примитива\char"0304, обично у фајлу
+    \filename{pdftexconfig.tex}; укинута је подршка за
+    \filename{pdftex.cfg}. Сви постојећи \filename{.fmt} фајлови
+    морају да се прераде кад год се \filename{pdftexconfig.tex} промени.
+
+  \item Више информација о свему овоме можете пронаћи у приручнику за
+    pdf\TeX: \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf}.
+
+  \end{itemize*}
+
+\item Примитива \cs{input} у програму \cmdname{tex} (као и у
+  \cmdname{mf} и у \cmdname{mpost}) сада прихвата аргументе са дуплим
+  наводницима који садрже размаке и друге специјалне знаке. Типични
+  примери:
+\begin{verbatim}
+\input "име фајла са размацима"   % plain
+\input{"име фајла са размацима"}  % latex
+\end{verbatim}
+  \Webc{} приручник садржи много више информација о овоме:
+  \OnCD{texmf/doc/web2c}.
+
+\item \Webc{} сада укључује и подршку за enc\TeX\ (а тиме и за све
+  \TeX\ програме) путем опције \optname{-enc}, али \emph{само када
+  се праве фајлови са форматима}. enc\TeX\ подржава свеобухватно мењање
+  кодног распореда улаза и излаза, омогућујући на тај начин пуну
+  подршку за \textenglish{Unicode} (у \acro{UTF}-8 кодном распореду).
+  Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/generic/enctex/} и
+  \url{http://www.olsak.net/enctex.html}.
+
+\item У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује
+  \eTeX\ и \OMEGA. Невелика документација може се наћи у
+  \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base} и на страници
+  \url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph}. Aleph
+  формат заснован на \LaTeX-у назива се \textsf{lamed}.
+
+\item Најновије издање \LaTeX-а садржи нову верзију \acro{LPPL}
+  лиценце --- која је сада званично одобрена од стране Debian-а. Што се
+  тиче других новости везаних за ову област, погледајте фајл
+  \filename{ltnews} у \OnCD{texmf-dist/doc/latex/base}.
+
+\item У дистрибуцију је укључен \cmdname{dvipng}, нови програм за
+  претварање \acro{DVI} фајлова у \acro{PNG} слике. Погледајте
+  \OnCD{texmf/doc/man/man1/dvipng.1}.
+
+\item Скуп фонтова који припадају пакету \pkgname{cbgreek} свели смо
+  на „средњу“ величину, уз пристанак и савет аутора, Клаудија
+  Бекарија\textitalian{[Claudio Beccari]}. Искључили смо невидљиве,
+  провидне и „оцртане“ (\textenglish{outlined}) фонтове; они се веома
+  ретко користе а нама је простор био преко потребан. Цела колекција је
+  наравно и даље доступна преко \acro{CTAN}-a
+  (\url{http://www.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cb}).
+
+\item \cmdname{oxdvi} је уклоњен; уместо њега просто користите
+  \cmdname{xdvi}.
+
+\item Линкови \cmdname{ini} и \cmdname{vir} за команде \cmdname{tex},
+  \cmdname{mf} и \cmdname{mpost} више се не праве (као нпр.
+  \cmdname{initex}). Функционалност команде \cmdname{ini} била је
+  доступна путем опције \optname{-ini} годинама уназад.
+
+\item Укинута је подршка за платформу \textsf{i386-openbsd}. Пошто је
+  пакет \pkgname{tetex} доступан преко портова на \acro{BSD} системима
+  и пошто смо имали спремљене верзије програма\char"0304\ за
+  \acro{GNU/}Linux и Free\acro{BSD}, били смо мишљења да се време
+  волонтера\char"0304\ могло боље употребити за неке друге ствари.
+
+\item На платформи \textsf{sparc-solaris} (можда и другде) може бити
+  неопходно да подесите системску променљиву
+  \envname{LD\_LIBRARY\_PATH} како би програми из пакета
+  \pkgname{t1utils} могли да раде. Ово се десило зато што се они
+  компајлирају помоћу C++, а на том систему нема стандардне локације за
+  библиотеке које програми користе док раде. (Ово није ново у верзији
+  2004, али није било документовано у претходним издањима.) Слично, на
+  платформи \textsf{mips-irix}, неоходни су \acro{MIPS}pro 7.4 радне
+  библиотеке.
+
+\end{itemize}
+
+\subsubsection{2005}
+
+Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем измена на
+пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена
+у односу на 2004. годину, али је нешто неизбежно морало другачије да
+се уради.
+
+\begin{itemize}
+
+\item Уведене су нове скрипте \cmdname{texconfig-sys},
+  \cmdname{updmap-sys} и \cmdname{fmtutil-sys}; оне мењају
+  конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте
+  \cmdname{texconfig}, \cmdname{updmap} и \cmdname{fmtutil} сада
+  прерађују фајлове специфичне за корисника, смештене под
+  \dirname{$HOME/.texlive2005}.
+
+\item У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве
+  \envname{TEXMFCONFIG} и \envname{TEXMFSYSCONFIG}; оне одређују
+  директоријуме у којима се налазе конфигурациони фајлови (кориснички
+  или системски). Стога се може десити да треба да преместите личне
+  верзије фајлова \filename{fmtutil.cnf} и \filename{updmap.cfg} на та
+  нова места; друга могућност је да у \filename{texmf.cnf} промените
+  вредности \envname{TEXMFCONFIG} или \envname{TEXMFSYSCONFIG}. У
+  сваком случају, стварни положај ових фајлова и вредности променљивих
+  \envname{TEXMFCONFIG} и \envname{TEXMFSYSCONFIG} морају да се слажу.
+  Погледајте одељак~\ref{sec:texmftrees},
+  стр.~\pageref{sec:texmftrees}.
+
+\item Прошле године смо задржали \verb|\pdfoutput| и друге примитиве
+које нису дефинисане за \dvi\ излаз, чак и ако се користи
+\cmdname{pdfetex}. Ове године, као што смо обећали, повукли смо ту
+меру компатибилности. Дакле, ако Ваш документ користи
+\verb|\ifx\pdfoutput\undefined| да установи да ли се прави \acro{PDF}
+као излаз, морате да промените тај тест. Можете да за ту сврху
+употребите пакет \pkgname{ifpdf.sty} (који ради и под чистим \TeX-ом
+и под \LaTeX-ом) или да позајмите логику из његовог ко\char"0302 да.
+
+\item Прошле године смо променили већину формата тако да исписују
+  (8-битне) знакове као такве (погледајте претходни одељак). Нови
+  \acro{TCX} фајл \filename{empty.tcx} сада омогућава лакши начин да се
+  добије оригинална \verb|^^| нотација ако је желите, на пример:
+\begin{verbatim}
+latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex
+\end{verbatim}
+
+\item У дистрибуцију је сада укључен нови програм \cmdname{dvipdfmx}
+  који преводи \acro{DVI} у \acro{PDF}; ово је надоградња програма
+  \cmdname{dvipdfm} која иза себе има активну групу програмера (стари
+  програм је за сада још увек доступан, премда га не препоручујемо).
+
+\item Укључени су нови програми \cmdname{pdfopen} и
+  \cmdname{pdfclose}: они омогућавају да се \filename{.pdf} фајлови
+  изнова учитају у приказивачу \textenglish{Adobe Acrobat Reader} без
+  поновног покретања програма. (Други pdf читачи, пре свега
+  \cmdname{xpdf}, \cmdname{gv} и \cmdname{gsview}, никада нису имали
+  овај проблем.)
+
+\item Ради доследности, имена променљивих \envname{HOMETEXMF} и
+  \envname{VARTEXMF} промењена су у \envname{TEXMFHOME} и
+  \envname{TEXMFSYSVAR}. Ту је такође и \envname{TEXMFVAR}, за коју је
+  предвиђено да буде специфична за појединог корисника. Погледајте прву
+  ставку у овом списку.
+
+\end{itemize}
+
+
+\subsubsection{2006--2007}
+
+Током 2006. и 2007. главни додатак \TL{}-у био је програм \XeTeX{},
+доступан путем команди \texttt{xetex} и \texttt{xelatex}; погледајте
+\url{http://scripts.sil.org/xetex}.
+
+Такође, значајно је обновљен и унапређен програм \MP{}, уз велике
+планове за будућност (\url{http://tug.org/metapost/articles});
+настављен је и развој pdf\TeX{}-а
+(\url{http://tug.org/applications/pdftex}).
+
+\TeX-ов \filename{.fmt} (\textenglish{high-speed format}) и слични
+фајлови за \MP\ и \MF\ сада су смештени у директоријуме унутар
+\dirname{texmf/web2c} уместо у са\char"0302 м тај директоријум
+(премда се тај директоријум и даље претражује, зарад постојећих
+\filename{.fmt} фајлова). Поддиректоријуми су названи према
+програмима (врстама \TeX{}-а) који су у употреби, као што су
+\filename{tex}, \filename{pdftex} или \filename{xetex}. Ова промена
+не би требало да буде видљива у свакодневној употреби.
+
+(Чисти) \texttt{tex} програм више не чита прву линију која почиње са
+\texttt{\%\&} како би одредио који формат да покрене; \texttt{tex} је
+сада чисти кнутовски \TeX. (\LaTeX\ и сви други и даље читају линије
+са \texttt{\%\&}.)
+
+Наравно, и ове године смо, као и обично, унели стотине надоградњи
+свих пакета и програма. Као и увек, молимо Вас да проверите да ли
+постоје нове верзије на \acro{CTAN}-у (\url{http://www.ctan.org}).
+
+Што се тиче интерног рада програмерског тима, развојно дрво \TL{}-а
+се сада држи под контролом система \textenglish{Subversion}, са
+уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање ко\char"0302 да; можете
+доћи до одговарајућих страница преко наше уводне Интернет-стране.
+Премда није оставило много видљивих трагова у коначном издању из ове
+године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан развојни
+темељ за године које долазе.
+
+Коначно, у мају 2006. Томас Есер [\textgerman{Thomas Esser}] је
+објавио да више неће радити на te\TeX{}-у
+(\url{http://tug.org/tetex}). Директна последица овог потеза било је
+огромно интересовање за \TL{}, посебно међу \GNU/Linux
+дистрибуцијама. (У \TL{}-у сада постоји нова инсталациона шема
+\texttt{tetex}, која даје приближни еквивалент.) Надамо се да ће се
+ово у једном тренутку преточити у побољшање квалитета \TeX\ окружења
+за све кориснике.
+
+
+\subsubsection{2008}
+
+2008. године цела инфраструктура \TL{}-а је редизајнирана и исписана
+испочетка. Сви подаци о инсталацији сада су смештени у текстуалном
+фајлу \filename{tlpkg/texlive.tlpdb}.
+
+Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција \TL{}-а
+освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је
+функционалност коју је MiK\TeX\ имао пре много година. Очекујемо да
+корисницима стављамо на располагање нове пакете чим се објаве на
+\CTAN-у.
+
+У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua\TeX\
+(\url{http://luatex.org}); поред новог нивоа флексибилности у
+припреми текста, он уводи и сјајан језик за писање команди у облику
+скрипте (\textenglish{scripting language}), који може да се користи и
+унутар и ван \TeX\ докумената.
+
+Подршка за \Windows{} и платформе засноване на Unix-у сада је много
+униформнија. Нарочито је битно то што је сада већина скрипти које су
+написане у језицима Perl и Lua сада доступна и на \Windows{}-у зато
+што се Perl дистрибуира у оквиру \TL-а.
+
+Нова скрипта \cmdname{tlmgr} (одељак~\ref{sec:tlmgr}) сада представља
+општи интерфејс за одржавање \TL{}-а после почетне инсталације. Она
+барата новим верзијама пакета\char"0304\ и води рачуна о одговарајућим
+прерадама фајлова са форматима, мапама (\textenglish{map files}),
+фајловима везаним за поједине језике, уз могућност да се укључе и
+локални додаци.
+
+Пошто сада имамо на располагању скрипту \cmdname{tlmgr}, све радње
+(везане за прераду конфигурационих фајлова са форматима и правилима
+за прелом речи\char"0304) које је некада обављао програм
+\cmdname{texconfig} сада су искључене.
+
+Програм за прављење индекса\char"0304\ \cmdname{xindy}
+(\url{http://xindy.sourceforge.net/}) укључен је за већину подржаних
+оперативних система.
+
+Алатка \cmdname{kpsewhich} сада може да врати све поготке за задати
+фајл (опција \optname{--all}) или да ограничи поготке на задати
+поддиректоријум (опција \optname{--subdir}).
+
+Програм \cmdname{dvipdfmx} сада има могућност да извуче податке о
+висини и ширини текста (\textenglish{bounding box}) ако се позове као
+\cmdname{extractbb}; ово је била једна од последњих могућности које
+је имао \cmdname{dvipdfm} а које нису постојале у
+\cmdname{dvipdfmx}-у.
+
+Уклоњена су алтернативна имена (алиаси) за фонтове
+\filename{Times-Roman}, \filename{Helvetica} итд. Различити пакети
+очекују различито понашање од тих имена (пре свега очекују да имају
+различите кодне распореде), и није постојао добар начин да се ово
+реши.
+
+Уклоњен је формат \pkgname{platex} како би се разрешио конфликт око
+имена са потпуно независним јапанским \pkgname{platex}-ом; пакет
+\pkgname{polski} сада представља главни ослонац за све што се тиче
+пољског језика.
+
+Интерно, \web\ string pool фајлови сада су компајлирани као бинарни
+фајлови, како би се олакшале надоградње.
+
+Коначно, промене које је увео Доналд Кнут [Donald Knuth] у свом раду
+„Дорада \TeX{}-а из 2008“ („\textenglish{\TeX\ tuneup of 2008}“)
+укључене су у ово издање. Погледајте
+\url{http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf}.
+
+
+\subsubsection{2009}
+
+У издању из 2009, PDF је постављен као подразумевани излазни формат
+за Lua\AllTeX\ како би се искористиле могућности напредне Lua\TeX-ове
+подршке за OpenType итд. Нови програми названи \code{dviluatex} и
+\code{dvilualatex} покрећу Lua\TeX\ са излазом у DVI формату.
+Интернет-страница Lua\TeX-а је \url{http://luatex.org}.
+
+Програм Omega и формат Lambda су уклоњени, након дискусије са
+ауторима пројекта Omega. У дистрибуцији су остале надограђене верзије
+Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega.
+
+Укључено је и ново издање AMS \TypeI\ фонтова, међу њима и
+\textenglish{Computer Modern}: на тај начин је постало доступно
+неколико промена облика\char"0304\ које је Кнут [Knuth] током
+претходних година унео у изворни \MF\ ко\char"0302 д, а побољшан је и
+„hinting“. Херман Цапф [\textgerman{Hermann Zapf}] је темељно
+редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (погледајте
+\url{http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf}). У
+свим овим случајевима, метрика је остала непромењена.
+Интернет-страница фонтова Америчког математичког друштва (AMS) је
+\url{http://www.ams.org/tex/amsfonts.html}.
+
+У дистрибуцију су укључене верзије новог графичког окружења
+\TeX{}works за \Windows{} и Mac\TeX. Ако желите да користите
+\TeX{}works на другим оперативним системима, погледајте
+Интернет-страницу пројекта \url{http://tug.org/texworks}. \TeX{}works
+је програм писан за више платформи и инспирисан је \MacOSX\ едитором
+TeXShop, са циљем да олакша свакодневни рад у \TeX{}-у.
+
+Такође, укључене су верзије графичког програма
+\textenglish{Asymptote} за неколико оперативних система. Он
+интерпретира језик за описивање цртежа\char"0304\ који личи на \MP, али
+са развијеном подршком за тродимензионалне пројекције и многим другим
+могућностима. Интернет-страница овог програма је
+\url{http://asymptote.sourceforge.net}.
+
+Засебни програм \code{dvipdfm} замењен је \code{dvipdfmx}-ом;
+\code{dvipdfmx} може да ради у посебном режиму компатибилности ако се
+позове са старим именом. \code{dvipdfmx} укључује подршку за кинески,
+јапански и корејски (\acro{CJK}) и током година које су прошле од
+последњег издања \code{dvipdfm}-а накупило се много исправки.
+Интернет-страница DVIPDFM$x$-а је
+\url{http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx}.
+
+Додати су програми за платформе \pkgname{i386-cygwin} и
+\pkgname{i386-netbsd}; посаветовани смо да корисници Open\acro{BSD}-ја
+добијају \TL{} преко свог система за пакете; такође, било је и тешкоћа
+да се направе програми који би имали шансу да раде на више од једног
+издања тог оперативног система.
+
+Још неколико малих промена: сада користимо компресију типа
+\pkgname{xz}, која представља стабилну замену за \pkgname{lzma}
+(\url{http://tukaani.org/xz/}); знак |$| је сада дозвољен у именима
+фајлова уколико то не доводи то поклапања са именом неке постојеће
+променљиве; библиотека \KPS{} сада има подршку за
+\textenglish{multi-threading} (неопходно за нову верзију програма
+\MP{}); читаво компајлирање \TL{}-а сада се заснива на систему
+\textenglish{Automake}.
+
+На крају, једна напомена везана за прошлост: сва издања \TL{}-а, са
+допунским материјалом као што су налепнице и омоти за \CD-ове,
+доступна су на страници \url{ftp://tug.org/historic/systems/texlive}.
+
+
+%
+\htmlanchor{news}
+\subsection{Тренутно стање}
+\label{sec:tlcurrent}
+\label{sec:2010news} % keep with 2010
+
+У издању \TL{}-а из 2010. године подразумевана верзија \acro{PDF}
+формата који праве разни програми постављена је на 1.5; ово омогућава
+бољу компресију докумената. Ова промена важи за све \TeX\ програме
+када им је задато да праве PDF, као и за \code{dvipdfmx}. Ако желите
+да вратите верзију на PDF~1.4, учитајте \LaTeX\ пакет по имену
+\pkgname{pdf14} или подесите |\pdfminorversion=4|.
+
+pdf\AllTeX\ сада \emph{аутоматски} пребацује задати
+\textenglish{Encapsulated PostScript} (EPS) фајл у PDF формат помоћу
+пакета \pkgname{epstopdf}; исто важи и ако је учитан \LaTeX-ов
+конфигурациони фајл \code{graphics.cfg} и ако је излаз подешен на
+PDF. Стандардне опције су подешене са намером да елиминишу могућност
+да се неки ручно урађени PDF фајл случајно пребрише у том процесу,
+али Ви свеједно можете да спречите да се \code{epstopdf} учитава
+стављајући |\newcommand{\DoNotLoadEpstopdf}{}| (или |\def...|) пре
+команде \cs{documentclass}. Исто тако, \code{epstopdf} се не учитава
+ако се користи пакет \pkgname{pst-pdf}. Више детаља о овим стварима
+можете пронаћи у документацији укљученој у пакет \pkgname{epstopdf}
+(\url{http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg}).
+
+Још једна промена која има везе са овим јесте то да је сада покретање
+малобројних спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18})
+сада активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су:
+\code{repstopdf}, \code{makeindex}, \code{kpsewhich}, \code{bibtex} и
+\code{bibtex8}; списак је одређен у фајлу \code{texmf.cnf}. Ако
+радите у окружењу у коме морате да укинете покретање свих таквих
+спољних команди, можете да искључите одговарајућу опцију у
+инсталационом програму (погледајте одељак~\ref{sec:options}) или да
+промените вредност након инсталације помоћу команде
+|tlmgr conf texmf shell_escape 0|.
+
+Промена која следи из претходне две јесте то што ће \BibTeX\ и
+Makeindex сада, у стандардној конфигурацији, одбити да уписују своје
+излазне фајлове у произвољни директоријум (као и са\char"0302 м
+\TeX). Ова промена је уведена да би се искористила могућност да се
+\cmdname{bibtex} и \cmdname{makeindex} додају на листу дозвољених
+команди путем \cs{write18}; из поменутих разлога оне су у тај списак
+и укључене. Ако желите да промените ово подразумевано понашање,
+можете да дефинишете системску променљиву \envname{TEXMFOUTPUT} или
+да промените параметар |openout_any|.
+
+\XeTeX\ сада подржава микротипографске ефекте (\textenglish{margin
+kerning}) на исти начин као pdf\TeX. (Проширивање фонтова
+[\textenglish{font expansion}] тренутно није подржано.)
+
+У стандардној конфигурацији, \prog{tlmgr} сада прави по једну
+резервну копију (бекап) за сваки надограђени пакет (\code{tlmgr
+option autobackup 1}), тако да се пакети чије освежавање не успе могу
+лако повратити у радно стање помоћу \code{tlmgr restore}. Ако
+надограђујете пакете после инсталације а немате простора на диску за
+резервне копије, покрените команду \code{tlmgr option autobackup 0}.
+
+У \TL{} су укључени неки нови програми: p\TeX\ и алатке повезане са
+њим, специјализовани за припрему текста на јапанском језику; програм
+\BibTeX{}U који уводи подршку за \textenglish{Unicode} у \BibTeX;
+алатка \prog{chktex} (\url{http://baruch.ev-en.org/proj/chktex}) која
+проверава исправност \AllTeX\ докумената; програм за пребацивање из
+DVI у SVG векторски формат (\url{http://dvisvgm.sourceforge.net}).
+
+Додате су верзије програма\char"0304\ за пет нових платформи:
+\code{amd64-freebsd}, \code{amd64-kfreebsd}, \code{i386-freebsd},
+\code{i386-kfreebsd}, \code{x86\_64-darwin} и \code{x86\_64-solaris}.
+
+Једна промена из \TL{} 2009 коју смо пропустили да евидентирамо:
+бројни програми везани за \TeX4ht\ (\url{http://tug.org/tex4ht})
+склоњени су из директоријума са извршним фајловима. Програм
+\code{mk4ht} сада покрива све могуће \code{tex4ht} комбинације.
+
+На нашу велику жалост, издање \TL{}-а на \TK\ \DVD-ју више не може да
+се покреће „живо“ (\textenglish{live}): \DVD\ као медиј просто више
+није довољно велики. У томе има, међутим, и једна предност:
+инсталација са нарезаног \DVD-ја сада би требало да буде много бржа.
+
+
+\subsection{Будућност}
+
+\emph{\TL{} није савршен!} (И никада неће ни бити.) Намера нам је да
+наставимо да издајемо нове верзије, да пружимо више помоћног
+материјала, више алатки, више инсталационих програма и (наравно) још
+боље подешену и тестирану структуру макроа и фонтова, који се са
+своје стране непрестано усавршавају. Сав овај рад обављају волонтери
+у свом слободном времену, тако да посла увек има на претек. Стога Вас
+позивамо да посетите страницу
+\url{http://tug.org/texlive/contribute.html}.
+
+Молимо Вас да шаљете исправке, предлоге и понуде за помоћ на:
+\begin{quote}
+\email{tex-live@tug.org} \\
+\url{http://tug.org/texlive}
+\end{quote}
+
+\medskip
+\noindent \textsl{Срећно \TeX-овање!}
+
+% ----------------------------------------------------------------------
+\vfill
+\noindent\rule{\linewidth}{.4pt}
+
+\bigskip
+\noindent\centering\begin{minipage}[b]{.8\textwidth}
+\scriptsize
+
+\begin{english}
+Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation
+under the terms of the adapted version of FreeBSD documentation licence.
+
+\smallskip
+\url{http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses}\\
+\url{http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html}
+\end{english}
+
+\smallskip
+Дистрибуција овог превода дозвољена је под условима прилагођене
+варијанте FreeBSD Documentation License. Tекст лиценце je прилагођен
+техничким карактеристикама ове документације.
+
+\bigskip
+\begin{english}
+Serbian translation of \emph{\TeX\ Live Guide: \TL{} 2010}.\\
+Copyright © 2010 Nikola Lečić (the translator).
+
+\smallskip
+Redistribution and use in source (\XeLaTeX\ code) and `compiled'
+forms (XDV, SGML, HTML, PDF, PostScript, RTF and so forth) with or
+without modification, are permitted provided that the following
+conditions are met:
+
+\begin{itemize}
+\parskip=0pt
+\itemsep=.1em
+
+\item Redistributions of source code (\XeLaTeX\ code) must retain the
+  above copyright notice, this list of conditions and the following
+  disclaimer as the first lines of the source file unmodified.
+
+\item Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs,
+  converted to PDF, PostScript, RTF and other formats) must reproduce
+  the above copyright notice, this list of conditions and the following
+  disclaimer in the documentation and/or other materials provided with
+  the distribution.
+\end{itemize}
+
+THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY
+EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE
+IMPLIED WARRANTIES OF MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR
+PURPOSE ARE DISCLAIMED. IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE
+FOR ANY DIRECT, INDIRECT, INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR
+CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF
+SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF USE, DATA, OR PROFITS; OR
+BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON ANY THEORY OF LIABILITY,
+WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT (INCLUDING NEGLIGENCE
+OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF THIS
+DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE. 
+\end{english}
+\end{minipage}
+% ----------------------------------------------------------------------
+
+\end{document}
author	Karl Berry <karl@freefriends.org>	2010-06-22 23:44:45 +0000
committer	Karl Berry <karl@freefriends.org>	2010-06-22 23:44:45 +0000
commit	c2b6bf96e536386f448626aa3afbee047f79f7cf (patch)
tree	2ed95a068b9a0b895df1e801470957da1cb7b7b2 /Master/texmf
parent	a277e0e1a6f4d5bedcd50a3f5d0bc00025a8672e (diff)