diff options
| author | Nikola Lečić <nikola.lecic@anthesphoria.net> | 2013-05-23 20:25:05 +0000 |
|---|---|---|
| committer | Nikola Lečić <nikola.lecic@anthesphoria.net> | 2013-05-23 20:25:05 +0000 |
| commit | 0af6a6fdda0529196b6ac99931321e14938baddd (patch) | |
| tree | 62fe197a6f681b0051f590d35d2656322de54d07 /Master/texmf-dist/doc | |
| parent | 87f7de4519529cd7cf5bff3509ee3b00ed006d58 (diff) | |
texlive-sr: cygwin update
git-svn-id: svn://tug.org/texlive/trunk@30653 c570f23f-e606-0410-a88d-b1316a301751
Diffstat (limited to 'Master/texmf-dist/doc')
| -rw-r--r-- | Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html | 924 | ||||
| -rw-r--r-- | Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf | bin | 518250 -> 518221 bytes | |||
| -rw-r--r-- | Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex | 11 |
3 files changed, 467 insertions, 468 deletions
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html index 066e531f4b9..8e1d6f08b3b 100644 --- a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html @@ -8,7 +8,7 @@ <meta name="originator" content="TeX4ht (http://www.cse.ohio-state.edu/~gurari/TeX4ht/)"> <!-- charset=utf-8,html,info,fn-in --> <meta name="src" content="texlive-sr.tex"> -<meta name="date" content="2013-05-20 20:48:00"> +<meta name="date" content="2013-05-24 00:22:00"> <link rel="stylesheet" type="text/css" href="texlive-sr.css"> <link rel="stylesheet" type="text/css" href="texlive-sr.css" > <link rel="stylesheet" type="text/css" href="../texlive-en/tex-live.css" > @@ -1305,12 +1305,12 @@ class="content">Инсталациони програм у поједност <!--l. 754--><p class="indent" > <a id="cygwin"></a> <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.4 </span> <a id="x1-190003.1.4"></a>Cygwin</h5> -<!--l. 758--><p class="noindent" >Инсталациони програм <span class="TEX">T<span -class="E">E</span>X</span> Live-а ради само на Cygwin 1.7. Пре него што почнете инсталацију, -покрените Cygwin-ов програм <span class="path">setup.exe</span> како бисте инсталирали пакете <span class="path">perl</span> и <span class="path">wget</span> уколико не -постоје на Вашем систему. Препоручују се и ови додатни пакети: +<!--l. 758--><p class="noindent" >Пре него што почнете инсталацију, покрените Cygwin-ов програм <span class="path">setup.exe</span> како бисте +инсталирали пакете <span class="path">perl</span> и <span class="path">wget</span> уколико не постоје на Вашем систему. Препоручују се +и ови додатни пакети: <ul class="itemize1"> <li class="itemize"><span class="path">fontconfig</span> [потребан за Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и Lua<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>] </li> <li class="itemize"><span class="path">ghostscript</span> [потребан за више разних програма] @@ -1319,58 +1319,58 @@ class="E">E</span>X</span>] </li> <li class="itemize"><span class="path">ncurses</span> [обезбеђује команду <span class="path">clear</span> коју користи инсталациони програм]</li></ul> -<!--l. 772--><p class="noindent" > +<!--l. 771--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.5 </span> <a id="x1-200003.1.5"></a>Инсталација у текстуалном режиму</h5> -<!--l. 774--><p class="noindent" >Слика <a +<!--l. 773--><p class="noindent" >Слика <a href="#x1-18057r1">1<!--tex4ht:ref: fig:text-main --></a> приказује главни екран инсталационог програма у текстуалном режиму рада на Unix-у. Текстуални режим је стандард на Unix-у. -<!--l. 778--><p class="indent" > У овом режиму, инсталациони програм се искључиво ослања на командну +<!--l. 777--><p class="indent" > У овом режиму, инсталациони програм се искључиво ослања на командну линију; употреба курзора није могућа. На пример, не можете да употебите дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и унос текста. Просто откуцате нешто на промпту (разлика између великих и малих слова је битна) и притиснете Enter; тада се цео екран терминала поново испуњава измењеним садржајем. -<!--l. 785--><p class="indent" > Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је +<!--l. 784--><p class="indent" > Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је дизајниран да ради на што је год могуће већем броју оперативних система, укључујући и оне са тако једноставним инсталацијама које садрже само чист Perl. -<!--l. 791--><p class="noindent" > +<!--l. 790--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.6 </span> <a id="x1-210003.1.6"></a>Инсталација у експертском графичком режиму</h5> -<!--l. 793--><p class="noindent" >Слика <a +<!--l. 792--><p class="noindent" >Слика <a href="#x1-18058r2">2<!--tex4ht:ref: fig:gui-main --></a> приказује експертски графички режим рада на FreeBSD систему. Основна разлика у односу на текстуални режим јесте то што овде можете да користите дугмиће и меније. -<!--l. 797--><p class="indent" > Овај режим рада се може изричито позвати помоћу <div class="alltt"> -<!--l. 798--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">install-tl -gui=perltk</span> +<!--l. 796--><p class="indent" > Овај режим рада се може изричито позвати помоћу <div class="alltt"> +<!--l. 797--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">install-tl -gui=perltk</span> </div> </div> -<!--l. 803--><p class="noindent" > +<!--l. 802--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.7 </span> <a id="x1-220003.1.7"></a>Инсталација у поједностављеном графичком („wizard“) режиму</h5> -<!--l. 805--><p class="noindent" >Ако није другачије захтевано, на Windows-у инсталациони програм користи +<!--l. 804--><p class="noindent" >Ако није другачије захтевано, на Windows-у инсталациони програм користи најједноставнији режим рада који смо могли да осмислимо и који се зове „wizard“ („чаробњак“ — слика <a href="#x1-18059r3">3<!--tex4ht:ref: fig:wizard-w32 --></a>). Програм у том режиму инсталира све и не пита скоро ништа. Ако желите да подешавате инсталацију, треба да користите неки од горе описаних режима. -<!--l. 812--><p class="indent" > Овај режим се може изричито позвати помоћу <div class="alltt"> +<!--l. 811--><p class="indent" > Овај режим се може изричито позвати помоћу <div class="alltt"> -<!--l. 813--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">install-tl -gui=wizard</span> +<!--l. 812--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">install-tl -gui=wizard</span> </div> </div> -<!--l. 817--><p class="noindent" > +<!--l. 816--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.2 </span> <a id="x1-230003.2"></a>Употреба инсталационог програма</h4> -<!--l. 820--><p class="noindent" >Инсталер је направљен са намером да буде мање-више јасан по себи, +<!--l. 819--><p class="noindent" >Инсталер је направљен са намером да буде мање-више јасан по себи, али ево неколико напомена о разним опцијама. -<!--l. 823--><p class="noindent" > +<!--l. 822--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.1 </span> <a id="x1-240003.2.1"></a>Мени за избор платформе (само на Unix-у)</h5> -<!--l. 826--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +<!--l. 825--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" > @@ -1746,8 +1746,8 @@ class="larm-0800"> Solaris</span></div> class="content">Мени за избор платформе (тј. архитектуре и оперативног система) за програме</span></div><!--tex4ht:label?: x1-24047r4 --> -<!--l. 853--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> -<!--l. 855--><p class="indent" > Слика <a +<!--l. 852--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> +<!--l. 854--><p class="indent" > Слика <a href="#x1-24047r4">4<!--tex4ht:ref: fig:bin-text --></a> приказује мени са подржаним платформама (в. фусноту 1 за објашњење израза „платформа“) за програме, у текстуалном режиму. Подразумева се да ће бити инсталиране само верзије програма за тип процесора и @@ -1759,7 +1759,7 @@ class="E">E</span>X</span> заједнички користи на мре система. <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.2 </span> <a id="x1-250003.2.2"></a>Избор компоненти</h5> -<!--l. 868--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +<!--l. 867--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" > @@ -1893,8 +1893,8 @@ class="larm-0800"> collections</span></div> class="content">Мени са шемама</span></div><!--tex4ht:label?: x1-25025r5 --> -<!--l. 884--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> -<!--l. 886--><p class="indent" > Слика <a +<!--l. 883--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> +<!--l. 885--><p class="indent" > Слика <a href="#x1-25025r5">5<!--tex4ht:ref: fig:scheme-text --></a> приказује <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-ов мени са шемама; преко њега можете изабрати „шему“, тј. један кохерентан скуп колекција пакета. Подразумевана @@ -1904,7 +1904,7 @@ class="E">E</span>X</span> Live-ов мени са шемама; преко ње нешто у средини између претходна два. Постоје такође и разне специјализоване шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи. -<!--l. 896--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" +<!--l. 895--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" > @@ -1914,9 +1914,9 @@ class="E">E</span>X</span> Live-ов мени са шемама; преко ње <div > -<!--l. 897--><p class="noindent" > +<!--l. 896--><p class="noindent" > -<!--l. 898--><p class="noindent" ><img +<!--l. 897--><p class="noindent" ><img src="images/tl2013-install-tl-collections-freebsd-sr.png" alt="pict" > <br /> <div class="caption" @@ -1925,18 +1925,18 @@ class="content">Мени са колекцијама</span></div><!--tex4ht:labe </div> -<!--l. 901--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> -<!--l. 903--><p class="indent" > Одабир шеме може да се даље разради помоћу менија „колекције“ +<!--l. 900--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> +<!--l. 902--><p class="indent" > Одабир шеме може да се даље разради помоћу менија „колекције“ (слика <a href="#x1-25026r6">6<!--tex4ht:ref: fig:collections-gui --></a>, овог пута, за промену, приказан у графичком режиму). -<!--l. 907--><p class="indent" > Колекције су за један ниво детаљније него шеме — +<!--l. 906--><p class="indent" > Колекције су за један ниво детаљније него шеме — поједностављено речено, једна шема се састоји од неколико колекција, колекција се састоји од једног или више пакетā, а пакет (најнижи ниво груписања у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-у) садржи стварне фајлове <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> макроа, фонтова, итд. -<!--l. 912--><p class="indent" > Ако желите још више контроле него што нуде менији са колекцијама, +<!--l. 911--><p class="indent" > Ако желите још више контроле него што нуде менији са колекцијама, можете да користите <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live Manager (tlmgr) након инсталације (подгледајте одељак <a @@ -1944,27 +1944,27 @@ href="#x1-440005">5<!--tex4ht:ref: sec:tlmgr --></a>); помоћу њега м нивоу пакетā. <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.3 </span> <a id="x1-260003.2.3"></a>Директоријуми</h5> -<!--l. 920--><p class="noindent" >Подразумевани распоред директоријумā описан је у одељку <a +<!--l. 919--><p class="noindent" >Подразумевани распоред директоријумā описан је у одељку <a href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>, стр. <a href="#x1-110002.3">9<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>. Стандардна локација директоријума <span class="path">TEXDIR</span> је <span class="path">/usr/local/texlive/2013</span> на Unix-у и <span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%\texlive\2013</span></span> на Windows-у. -<!--l. 926--><p class="indent" > Главни разлог да промените ове вредности јесте ако немате право уписивања на +<!--l. 925--><p class="indent" > Главни разлог да промените ове вредности јесте ако немате право уписивања на подразумевано место. Не морате да будете root или администратор да бисте инсталирали <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live, али морате имати право уписивања у циљни директоријум. -<!--l. 931--><p class="indent" > Разумна алтернатива јесте неки директоријум унутар личног директоријума, +<!--l. 930--><p class="indent" > Разумна алтернатива јесте неки директоријум унутар личног директоријума, посебно ако ћете једини корисник бити Ви. Ознака за лични доректоријум је „<span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span>“, на пример „<span class="obeylines-h"><span class="verb">~/texlive/2013</span></span>“. -<!--l. 935--><p class="indent" > Препоручујемо да укључите ознаку за годину у име изабраног директоријума +<!--l. 934--><p class="indent" > Препоручујемо да укључите ознаку за годину у име изабраног директоријума како бисте били у могућности да држите различита издања <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а једно поред другог. (Такође, можете и да помоћу симболичког линка направите име независно од верзије, нпр. <span class="path">/usr/local/texlive-cur</span> и да тај линк касније промените након тестирања новог издања.) -<!--l. 942--><p class="indent" > Промена вредности променљиве <span class="path">TEXDIR</span> у инсталационом програму повлачи за собом и +<!--l. 941--><p class="indent" > Промена вредности променљиве <span class="path">TEXDIR</span> у инсталационом програму повлачи за собом и промену директоријумā <span class="path">TEXMFLOCAL</span>, <span class="path">TEXMFSYSVAR</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>. -<!--l. 947--><p class="indent" > Препоручујемо да користите <span class="path">TEXMFHOME</span> као место за личне макрое и пакете. +<!--l. 946--><p class="indent" > Препоручујемо да користите <span class="path">TEXMFHOME</span> као место за личне макрое и пакете. Подразумевана вредност је <span class="obeylines-h"><span class="verb">~/texmf</span></span>. Насупрот <span class="path">TEXDIR</span>-у, овде се ознака <span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span> чува у новозаписаним конфигурационим фајловима зато што означава лични директоријум особе која који користи <span class="TEX">T<span @@ -1972,7 +1972,7 @@ class="E">E</span>X</span>. Он на Unix-у узима вредност <span постаје <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%</span></span>. Посебна, већ помало сувишна напомена: <span class="path">TEXMFHOME</span>, као и сва дрвета са подацима, мора бити организовано у складу са TDS; у противном се може десити да фајлови не могу да се пронађу. -<!--l. 957--><p class="indent" > <span class="path">TEXMFVAR</span> је место где се смештају кеширани подаци који се +<!--l. 956--><p class="indent" > <span class="path">TEXMFVAR</span> је место где се смештају кеширани подаци који се стварају током рада програмā и који се разликују од корисника до корисника. Lua<span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span></span> и Con<span class="TEX">T<span @@ -1982,13 +1982,13 @@ href="#x1-350003.4.5">42<!--tex4ht:ref: sec:context-mkiv --></a>) користе те сврхе директоријум <span class="path">TEXMFCACHE</span>; његова подразумевана вредност је <span class="path">TEXMFSYSVAR</span>, а у случају да тамо не могу да се уписују подаци, узима се вредност <span class="path">TEXMFVAR</span>. -<!--l. 966--><p class="indent" > (погледајте одељак <a +<!--l. 965--><p class="indent" > (погледајте одељак <a href="#x1-350003.4.5">3.4.5<!--tex4ht:ref: sec:context-mkiv --></a>, стр. <a href="#x1-350003.4.5">42<!--tex4ht:ref: sec:context-mkiv --></a>). -<!--l. 970--><p class="noindent" > +<!--l. 969--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.4 </span> <a id="x1-270003.2.4"></a>Опције</h5> -<!--l. 973--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +<!--l. 972--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" > @@ -2238,8 +2238,8 @@ class="larm-0800"> [X]</span></div> class="content">Мени са опцијама (Unix)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-27025r7 --> -<!--l. 989--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> -<!--l. 991--><p class="indent" > Слика <a +<!--l. 988--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> +<!--l. 990--><p class="indent" > Слика <a href="#x1-27025r7">7<!--tex4ht:ref: fig:options-text --></a> приказује мени са опцијама у текстуалном режиму рада. Следи више информација о свакој од њих: <dl class="description"><dt class="description"> @@ -2308,7 +2308,7 @@ class="description">(after installation, get одељке <a href="#x1-290003.3.1">3.3.1<!--tex4ht:ref: sec:location --></a> и <a href="#x1-330003.4.3">3.4.3<!--tex4ht:ref: sec:dvd-install-net-updates --></a>.</dd></dl> -<!--l. 1049--><p class="indent" > Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете „<span class="obeylines-h"><span class="verb">I</span></span>“ +<!--l. 1048--><p class="indent" > Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете „<span class="obeylines-h"><span class="verb">I</span></span>“ како бисте започели поступак инсталације. Када се све заврши, пређите на @@ -2317,17 +2317,17 @@ href="#x1-300003.4">3.4<!--tex4ht:ref: sec:postinstall --></a> и прочита потребно. <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.3 </span> <a id="x1-280003.3"></a>Параметри програма install-tl на командној линији</h4> -<!--l. 1058--><p class="noindent" >Откуцајте <div class="alltt"> -<!--l. 1059--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">install-tl -help</span> +<!--l. 1057--><p class="noindent" >Откуцајте <div class="alltt"> +<!--l. 1058--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">install-tl -help</span> </div> </div> како бисте добили списак свих параметара које можете да употребите на командној линији. Можете да користите и <span class="obeylines-h"><span class="verb">-</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">--</span></span> испред назива параметра. Ово је списак могућности које се најчешће употребљавају: -<!--l. 1065--><p class="noindent" > +<!--l. 1064--><p class="noindent" > <dl class="list1"><dt class="list"> -gui </dt><dd class="list"> - <!--l. 1066--><p class="noindent" >Ако је могуће биће употребљена графичка (GUI) + <!--l. 1065--><p class="noindent" >Ако је могуће биће употребљена графичка (GUI) верзија инсталационог програма. За ово је потребан Perl/Tk модул (<a href="http://tug.org/texlive/distro.html#perltk" class="url" >http://tug.org/texlive/distro.html#perltk</a>) компајлиран са подршком за XFT; ако @@ -2336,11 +2336,11 @@ href="http://tug.org/texlive/distro.html#perltk" class="url" >http://tug.org/tex </dd><dt class="list"> -no-gui </dt><dd class="list"> - <!--l. 1072--><p class="noindent" >Изричито захтевање употребе текстуалног режима рада, чак и на Windows-у. + <!--l. 1071--><p class="noindent" >Изричито захтевање употребе текстуалног режима рада, чак и на Windows-у. </dd><dt class="list"> -lang <span class="emph">LL</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 1075--><p class="noindent" >Задавање језика инсталационог програма према стандардном двословном + <!--l. 1074--><p class="noindent" >Задавање језика инсталационог програма према стандардном двословном коду <span class="emph">LL</span>. Инсталациони програм ће покушати да установи који се језик користи на систему; ако не успе или ако језик није доступан, пребациће се на енглески. @@ -2350,14 +2350,14 @@ class="list"> </dd><dt class="list"> -portable </dt><dd class="list"> - <!--l. 1083--><p class="noindent" >Припрема преносиве инсталације на USB-диску. Овај параметар се може + <!--l. 1082--><p class="noindent" >Припрема преносиве инсталације на USB-диску. Овај параметар се може изабрати и у текстуалном режиму инсталера (помоћу команде <span class="path">V</span>), као и у графичком режиму. Погледајте одељак <a href="#x1-420004.2">4.2<!--tex4ht:ref: sec:portable-tl --></a>. </dd><dt class="list"> -profile <span class="emph">file</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 1088--><p class="noindent" >Учитава инсталациони профил <span class="emph">file</span> и обавља + <!--l. 1087--><p class="noindent" >Учитава инсталациони профил <span class="emph">file</span> и обавља инсталацију без интеракције са корисником. Инсталациони програм увек записује фајл <span class="path">texlive.profile</span> у <span class="path">tlpkg</span>, поддиректоријум Ваше инсталације. Помоћу ове опције поменути фајл се може @@ -2368,7 +2368,7 @@ class="list"> (у ком случају ће инсталациони програм без питања инсталирати <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live са подразумеваним параметрима). - <!--l. 1100--><p class="noindent" >Ова опција задаје програму да изнова употреби такав фајл тако + <!--l. 1099--><p class="noindent" >Ова опција задаје програму да изнова употреби такав фајл тако да, након прве инсталације, можете да инсталирате <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live на више система или компјутера у режиму без постављања питања @@ -2379,13 +2379,13 @@ class="E">E</span>X</span> Live на више система </dd><dt class="list"> -repository <span class="emph">url-or-directory</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 1105--><p class="noindent" >Одређује репозиторијум из кога ће се инсталирати + <!--l. 1104--><p class="noindent" >Одређује репозиторијум из кога ће се инсталирати пакети; погледајте следећи одељак. - <!--l. 1108--><p class="noindent" ><a id="opt-in-place"></a> + <!--l. 1107--><p class="noindent" ><a id="opt-in-place"></a> </dd><dt class="list"> -in-place </dt><dd class="list"> - <!--l. 1109--><p class="noindent" >(Ова опција је унета у документацију због комплетности. + <!--l. 1108--><p class="noindent" >(Ова опција је унета у документацију због комплетности. Немојте је користити ако не знате тачно шта радите.) Ако већ имате копију <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а направљену помоћу rsync, svn или друге @@ -2401,38 +2401,38 @@ href="http://tug.org/texlive/acquire-mirror.html" class="url" >http://tug.org/te опција не може да се укључи преко графичког интерфејса инсталера. </dd></dl> -<!--l. 1126--><p class="noindent" > +<!--l. 1125--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.3.1 </span> <a id="x1-290003.3.1"></a>Параметар -repository</h5> -<!--l. 1129--><p class="noindent" >Подразумевани репозиторијум пакета је један од сајтова-копија +<!--l. 1128--><p class="noindent" >Подразумевани репозиторијум пакета је један од сајтова-копија (mirror) CTAN-a који се аутоматски одређује преко <a href="http://mirror.ctan.org" class="url" >http://mirror.ctan.org</a>. -<!--l. 1133--><p class="indent" > Ако не желите да користите овај систем, вредност локације може да буде +<!--l. 1132--><p class="indent" > Ако не желите да користите овај систем, вредност локације може да буде путања (URL) која почиње са <span class="texttt">ftp:</span>, <span class="texttt">http:</span> или <span class="texttt">file:/</span>, или пак да буде обична путања до локалног директоријума. (Када задајете <span class="texttt">http:</span> или <span class="texttt">ftp:</span>, завршни знак „<span class="texttt">/</span>“ и/или завршни текст „<span class="texttt">/tlpkg</span>“ се игноришу.) -<!--l. 1140--><p class="indent" > На пример, можете да изаберете неки посебан CTAN mirror отприлике овако: +<!--l. 1139--><p class="indent" > На пример, можете да изаберете неки посебан CTAN mirror отприлике овако: <a href="http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/" class="url" >http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/</a>, стављајући право име сервера (hostname) и његову специфичну путању до CTAN-садржаја уместо <span class="obeylines-h"><span class="verb">ctan.example.org/tex-archive</span></span>. Увек свежа листа серверā који држе свеже копије садржаја CTAN-а налази се на <a href="http://ctan.org/mirrors" class="url" >http://ctan.org/mirrors</a>. -<!--l. 1148--><p class="indent" > Ако је задата вредност локална (путања или URL који почиње са +<!--l. 1147--><p class="indent" > Ако је задата вредност локална (путања или URL који почиње са <span class="texttt">file:/</span>), употребиће се спаковани фајлови из поддиректоријума <span class="path">archive</span> у репозиторијуму (чак и у случају да су распаковани фајлови доступни упоредо са њима). -<!--l. 1154--><p class="noindent" > +<!--l. 1153--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.4 </span> <a id="x1-300003.4"></a>Постинсталациони задаци</h4> -<!--l. 1157--><p class="noindent" >Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације. -<!--l. 1160--><p class="noindent" > +<!--l. 1156--><p class="noindent" >Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације. +<!--l. 1159--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.1 </span> <a id="x1-310003.4.1"></a>Системске променљиве на Unix-у</h5> -<!--l. 1163--><p class="noindent" >Ако сте изабрали да се направе симболички линкови у стандардним директоријумима (као што је +<!--l. 1162--><p class="noindent" >Ако сте изабрали да се направе симболички линкови у стандардним директоријумима (као што је објашњено у одељку <a href="#x1-270003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>), онда нема потребе да се преправљају системске променљиве.<span class="footnote-mark"><a @@ -2443,20 +2443,20 @@ href="#fn3x0" id="fn3x0-bk"><sup class="textsuperscript">3</sup></a></span><a рачуна.) -<!--l. 1176--><p class="indent" > Сваки подржани оперативни систем има свој поддиректоријум унутар <span class="path">TEXDIR/bin</span>. +<!--l. 1175--><p class="indent" > Сваки подржани оперативни систем има свој поддиректоријум унутар <span class="path">TEXDIR/bin</span>. На слици <a href="#x1-24047r4">4<!--tex4ht:ref: fig:bin-text --></a> можете да видите списак поддиректоријума и одговарајућих платформи. -<!--l. 1180--><p class="indent" > По избору можете да додате и директоријуме са man-страницама и Info-документацијом +<!--l. 1179--><p class="indent" > По избору можете да додате и директоријуме са man-страницама и Info-документацијом у одговарајуће путање за претрагу, уколико желите да системске алатке могу да их уоче. Може се десити да man-странице постану аутоматски доступне и после проширивања списка путања из системске променљиве <span class="path">PATH</span>. -<!--l. 1186--><p class="indent" > Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је bash и Intel x86 +<!--l. 1185--><p class="indent" > Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је bash и Intel x86 GNU/Linux и ако сте задржали подразумевани распоред директоријума као у нашем примеру, фајл који треба да уредите требало би да буде <span class="path">$HOME/.profile</span> (или неки други фајл који се позива из <span class="path">.profile</span>), а линије које треба додати изгледале би овако: -<!--l. 1193--><p class="indent" > +<!--l. 1192--><p class="indent" > <div class="fancyvrb" id="fancyvrb5"><a id="x1-31003r1"></a><span class="larm-0900"> </span><span @@ -2475,10 +2475,10 @@ class="larm-0900"> </span><span class="larm-0900"> INFOPATH=/usr/local/texlive/2013/texmf-dist/doc/info:$INFOPATH;</span><span class="larm-0900"> export</span><span class="larm-0900"> INFOPATH</span></div> -<!--l. 1199--><p class="indent" > Ако користите шкољку csh или tcsh, фајл који треба уредити +<!--l. 1198--><p class="indent" > Ако користите шкољку csh или tcsh, фајл који треба уредити обично је <span class="path">$HOME/.cshrc</span>, а линије које треба додати изгледале би овако: -<!--l. 1203--><p class="indent" > +<!--l. 1202--><p class="indent" > <div class="fancyvrb" id="fancyvrb6"><a id="x1-31009r1"></a><span class="larm-0900"> </span><span @@ -2496,21 +2496,21 @@ class="larm-0900"> </span><span class="larm-0900"> setenv</span><span class="larm-0900"> INFOPATH</span><span class="larm-0900"> /usr/local/texlive/2013/texmf-dist/doc/info:$INFOPATH</span></div> -<!--l. 1209--><p class="indent" > Ако у својим конфигурационим фајловима („који почињу са +<!--l. 1208--><p class="indent" > Ако у својим конфигурационим фајловима („који почињу са тачком“) већ имате нека подешавања ове врсте, онда би наравно требало да уклопите <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live директоријуме у већ постојеће вредности. -<!--l. 1214--><p class="noindent" > +<!--l. 1213--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.2 </span> <a id="x1-320003.4.2"></a>Системске променљиве: глобална подешавања</h5> -<!--l. 1217--><p class="noindent" >Ако желите да промене описане у претходном одељку важе глобално и за сваког новог +<!--l. 1216--><p class="noindent" >Ако желите да промене описане у претходном одељку важе глобално и за сваког новог корисника на систему, онда сте препуштени сами себи; напросто постоји превише варијација од система до система у погледу тога како и где се ове ствари подешавају. -<!--l. 1222--><p class="indent" > Можемо Вам дати два савета: (1) пробајте да потражите фајл <span class="path">/etc/manpath.config</span> +<!--l. 1221--><p class="indent" > Можемо Вам дати два савета: (1) пробајте да потражите фајл <span class="path">/etc/manpath.config</span> и да, ако постоји, додате линије као што су ове: -<!--l. 1226--><p class="indent" > +<!--l. 1225--><p class="indent" > <div class="fancyvrb" id="fancyvrb7"><a id="x1-32002r1"></a><span class="larm-0900"> </span><span @@ -2532,17 +2532,17 @@ class="larm-0900"> </span><span class="larm-0900"> </span><span class="larm-0900"> </span><span class="larm-0900"> /usr/local/texlive/2013/texmf-dist/doc/man</span></div> -<!--l. 1231--><p class="indent" > Или, (2) потрáжите фајл <span class="path">/etc/environment</span>; у њему би могле бити +<!--l. 1230--><p class="indent" > Или, (2) потрáжите фајл <span class="path">/etc/environment</span>; у њему би могле бити дефинисане путање за претрагу и друге подразумеване системске променљиве. -<!--l. 1235--><p class="indent" > Осим тога, у свим директоријумима са програмима на Unix системима прави се симболички +<!--l. 1234--><p class="indent" > Осим тога, у свим директоријумима са програмима на Unix системима прави се симболички линк <span class="path">man</span> који показује према <span class="path">texmf-dist/doc/man</span>. Неке варијанте програма <span class="path">man</span>, као што је стандардни <span class="path">man</span> на Mac OS X-у, аутоматски ће се снаћи са новом путањом; на тај начин ћете избећи потребу да било шта подешавате на путањама за претрагу. -<!--l. 1243--><p class="noindent" > +<!--l. 1242--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.3 </span> <a id="x1-330003.4.3"></a>Надоградње преко Интернета после инсталације са DVD-ја</h5> -<!--l. 1246--><p class="noindent" >Ако сте инсталирали <span class="TEX">T<span +<!--l. 1245--><p class="noindent" >Ако сте инсталирали <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live са DVD-ја и желите да после тога преузимате надоградње са Интернета, потребно је да покренете ову команду — али <span class="emph">тек пошто сте</span> проширили своју питању за претрагу (као што је описано у @@ -2550,33 +2550,33 @@ class="E">E</span>X</span> Live са DVD-ја и желите да посл <div class="alltt"> -<!--l. 1251--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span +<!--l. 1250--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr option repository http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet</span> </div> </div> -<!--l. 1254--><p class="indent" > Ова команда говори програму tlmgr да употреби оближњу сајт-копију +<!--l. 1253--><p class="indent" > Ова команда говори програму tlmgr да употреби оближњу сајт-копију (mirror) CTAN-а за будуће надоградње. Надоградње ће се овим путем аутоматски обављати ако сте инсталирали <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live са DVD-ја, према опцији описаној у одељку <a href="#x1-270003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>. -<!--l. 1260--><p class="indent" > У случају проблема са аутоматским избором најближег сајта, можете да +<!--l. 1259--><p class="indent" > У случају проблема са аутоматским избором најближег сајта, можете да назначите неку посебну копију (mirror) CTAN-а са списка доступног на <a href="http://ctan.org/mirrors" class="url" >http://ctan.org/mirrors</a>. Користите тачну путању до поддиректоријума <span class="path">tlnet</span> на том сајту, као што је урађено у нашем примеру. -<!--l. 1267--><p class="indent" > <a id="xetexfontconfig"></a> <a id="sysfontconfig"></a> +<!--l. 1266--><p class="indent" > <a id="xetexfontconfig"></a> <a id="sysfontconfig"></a> <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.4 </span> <a id="x1-340003.4.4"></a>Подешавање системских фонтова за Xe<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> и Lua<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span></h5> -<!--l. 1272--><p class="noindent" >Xe<span class="TEX">T<span +<!--l. 1271--><p class="noindent" >Xe<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> и Lua<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> могу да користе не само фонтове који су укључени у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live, него и било који фонт инсталиран на Вашем систему. Они то раде на сличан, али не идентичан начин. -<!--l. 1276--><p class="indent" > На Windows-у су фонтови укључени у <span class="TEX">T<span +<!--l. 1275--><p class="indent" > На Windows-у су фонтови укључени у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live аутоматски доступни Xe<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-у. Али, ако сте инсталирали пакет <span class="path">xetex</span> на оперативном систему компатибилним са Unix-ом, @@ -2584,10 +2584,10 @@ class="E">E</span>X</span>-у. class="E">E</span>X</span> Live-а према стварном називу фонта, а не просто према именима фајлова од којих се фонт састоји. -<!--l. 1282--><p class="indent" > Како бисмо олакшали овај задатак, када се инсталира пакет <span class="path">xetex</span> (у +<!--l. 1281--><p class="indent" > Како бисмо олакшали овај задатак, када се инсталира пакет <span class="path">xetex</span> (у иницијалној поставци или накнадно) прави се и одговарајући конфигурациони фајл <span class="path">TEXMFSYSVAR/fonts/conf/texlive-fontconfig.conf</span>. -<!--l. 1287--><p class="indent" > Како бисте начинили фонтове из <span class="TEX">T<span +<!--l. 1286--><p class="indent" > Како бисте начинили фонтове из <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а видљивим за цео систем, подразумевајући да имате одговарајућа овлашћења на систему, урадите следеће: @@ -2598,7 +2598,7 @@ class="E">E</span>X</span> Live-а видљивим за цео систем, </li> <li class="enumerate" id="x1-34004x2">покрените <span class="command">fc-cache -fsv</span>.</li></ol> -<!--l. 1296--><p class="indent" > Ако немате овлашћења да ово урадите или ако Вам је довољно да +<!--l. 1295--><p class="indent" > Ако немате овлашћења да ово урадите или ако Вам је довољно да фонтови из <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а буду видљиви само једном кориснику, можете да урадите следеће: @@ -2609,15 +2609,15 @@ class="E">E</span>X</span> Live-а буду видљиви само једном </li> <li class="enumerate" id="x1-34008x2">покрените <span class="command">fc-cache -fv</span>.</li></ol> -<!--l. 1306--><p class="indent" > Команда <span class="path">fc-list</span> ће излистати називе свих фонтова расположивих на Вашем систему. Ако +<!--l. 1305--><p class="indent" > Команда <span class="path">fc-list</span> ће излистати називе свих фонтова расположивих на Вашем систему. Ако је позовете помоћу <span class="path">fc-list : family style file spacing</span> (унесите аргументе баш у том облику), биће приказане информације које ће Вам највероватније бити веома корисне за рад. -<!--l. 1313--><p class="noindent" > +<!--l. 1312--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.5 </span> <a id="x1-350003.4.5"></a>Con<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>t Mark IV</h5> -<!--l. 1316--><p class="noindent" >И „стари“ Con<span class="TEX">T<span +<!--l. 1315--><p class="noindent" >И „стари“ Con<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>t (Mark II) и „нови“ Con<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>t (Mark IV) требало би да раде без икаквих интервенција након инсталације <span class="TEX">T<span @@ -2625,7 +2625,7 @@ class="E">E</span>X</span> Live-а; тако би требало и да ост надоградње будете користили само <span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr</span></span>. -<!--l. 1321--><p class="indent" > Ипак, пошто Con<span class="TEX">T<span +<!--l. 1320--><p class="indent" > Ипак, пошто Con<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>t MkIV не користи библиотеку Kpathsea, неопходне су неке ручне интервенције кад год ручно инсталирате нове фајлове (без <span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr</span></span>). После сваке такве инсталације корисник мора да покрене команду @@ -2634,22 +2634,22 @@ class="E">E</span>X</span>t MkIV не користи библиотеку Kpaths class="larm-0900"> </span><span class="larm-0900"> luatools</span><span class="larm-0900"> --generate</span></div> -<!--l. 1328--><p class="noindent" >како би освежио кеширане радне податке које Con<span class="TEX">T<span +<!--l. 1327--><p class="noindent" >како би освежио кеширане радне податке које Con<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>t чува на диску. Направљени фајлови се смештају у <span class="path">TEXMFCACHE</span>; подразумевана вредност ове променљиве у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-у је <span class="obeylines-h"><span class="verb">TEXMSYSVAR;TEXMFVAR</span></span>. -<!--l. 1332--><p class="indent" > Con<span class="TEX">T<span +<!--l. 1331--><p class="indent" > Con<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>t MkIV ће читати из свих путања поменутих у <span class="obeylines-h"><span class="verb">TEXMFCACHE</span></span>, а податке ће смештати у прву путању у коју се може уписивати. Приликом читања, последње установљено поклапање ће имати предност у случају дуплираних кешираних података. -<!--l. 1337--><p class="indent" > Више информација можете наћи на <a +<!--l. 1336--><p class="indent" > Више информација можете наћи на <a href="http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV" class="url" >http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV</a>. -<!--l. 1341--><p class="noindent" > +<!--l. 1340--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.6 </span> <a id="x1-360003.4.6"></a>Укључивање локалних и личних макроа</h5> -<!--l. 1344--><p class="noindent" >Ова тема је имплицтно већ начета у одељку <a +<!--l. 1343--><p class="noindent" >Ова тема је имплицтно већ начета у одељку <a href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>: <span class="path">TEXMFLOCAL</span> (чија је подразумевана вредност <span class="path">/usr/local/texlive/texmf-local</span> или <span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%\texlive\texmf-local</span></span> на Windows-у) јесте место предвиђено за локалне @@ -2665,7 +2665,7 @@ class="E">E</span>X</span> Live-а аутоматски узимају class="E">E</span>X</span> Live-а, иначе ћете морати ручно да мењате ту вредност за свако будуће издање. -<!--l. 1358--><p class="indent" > У оба ова директоријума фајлови треба да буду распоређени у +<!--l. 1357--><p class="indent" > У оба ова директоријума фајлови треба да буду распоређени у одговарајуће поддиректоријуме у складу са <span class="emph">структуром <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> директоријума</span> (TDS) — погледајте <a @@ -2674,14 +2674,14 @@ href="http://tug.org/tds" class="url" >http://tug.org/tds</a> или class="E">E</span>X</span></span> класа или пакет треба да се ставе у <span class="path">TEXMFLOCAL/tex/latex</span> или у <span class="path">TEXMFHOME/tex/latex</span>, или у неки поддиректоријум поменутих директоријума. -<!--l. 1366--><p class="indent" > Функционалност директоријума <span class="path">TEXMFLOCAL</span> зависи од тога да ли је база +<!--l. 1365--><p class="indent" > Функционалност директоријума <span class="path">TEXMFLOCAL</span> зависи од тога да ли је база података са именима фајлова увек свежа; у супротном фајлови неће моћи да се пронађу. Базу можете освежити командом mktexlsr или употребом дугмета „Поново постави базу података са фајловима“ („Reinit file database“) — наћи ћете га у језичку за конфигурацију програма <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live Manager (tlmgr) када он ради у графичком (GUI) режиму. -<!--l. 1374--><p class="indent" > Подразумевана вредност сваке ове променљиве једнака je једном посебном +<!--l. 1373--><p class="indent" > Подразумевана вредност сваке ове променљиве једнака je једном посебном директоријуму, као што је малочас показано. Ово правило није стриктно. На пример, ако Вам је потребно да се лако пребацујете навише и наниже кроз разне верзије великих пакета, можете да одржавате више директоријума (дрвета) за Ваше @@ -2693,20 +2693,20 @@ class="E">E</span>X</span> Live Manager (tlmgr) када <div class="fancyvrb" id="fancyvrb9"><a id="x1-36002r1"></a> TEXMFHOME = {/мој/дир1,/мојдир2,/неки/трећи/дир}</div> </div> -<!--l. 1384--><p class="nopar" > -<!--l. 1386--><p class="indent" > Одељак <a +<!--l. 1383--><p class="nopar" > +<!--l. 1385--><p class="indent" > Одељак <a href="#x1-600007.1.5">7.1.5<!--tex4ht:ref: sec:brace-expansion --></a> се детаљно бави прерачунавањем заграда. -<!--l. 1390--><p class="noindent" > +<!--l. 1389--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.7 </span> <a id="x1-370003.4.7"></a>Укључивање спољних фонтова</h5> -<!--l. 1392--><p class="noindent" >Нажалост, ово је веома компликован задатак. Немојте ни да размишљате о +<!--l. 1391--><p class="noindent" >Нажалост, ово је веома компликован задатак. Немојте ни да размишљате о овоме уколико нисте вољни да се удубите у најситније детаље инсталације <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-а. У <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live је укључен велики број квалитетних фонтова, па стога препоручујемо да их прегледате зато што се оно што тражите може већ налазити у дистрибуцији. -<!--l. 1398--><p class="indent" > Једна од алтернативā које Вам стоје на располагању +<!--l. 1397--><p class="indent" > Једна од алтернативā које Вам стоје на располагању јесте да користите Xe<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> или Lua<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> (погледајте одељак <a @@ -2714,7 +2714,7 @@ href="#x1-120002.4">2.4<!--tex4ht:ref: sec:tex-extensions --></a>); ови програми Вам омогућавају да користите фонтове из оперативног система без икакве инсталације унутар <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-а. -<!--l. 1404--><p class="indent" > Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте +<!--l. 1403--><p class="indent" > Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте <a href="http://tug.org/fonts/fontinstall.html" class="url" >http://tug.org/fonts/fontinstall.html</a>: на тој страни смо најбоље што смо могли покушали да опишемо неопходну процедуру. Ако строго одржавате своје @@ -2722,21 +2722,21 @@ href="http://tug.org/fonts/fontinstall.html" class="url" >http://tug.org/fonts/f <span class="emph">може</span> бити корисна, нарочито када се пребацујете са једног издања на друго; погледајте документацију програма tlmgr. -<!--l. 1413--><p class="noindent" > +<!--l. 1412--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.5 </span> <a id="x1-380003.5"></a>Тестирање инсталације</h4> -<!--l. 1416--><p class="noindent" >Након што сте инсталирали <span class="TEX">T<span +<!--l. 1415--><p class="noindent" >Након што сте инсталирали <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live, природно је да ћете желети да га испробате како бисте могли да почнете са израдом дивних докумената и/или фонтова. -<!--l. 1420--><p class="indent" > Овај одељак описује неке основне поступке за проверу функционалности +<!--l. 1419--><p class="indent" > Овај одељак описује неке основне поступке за проверу функционалности новог система. Овде ћемо дати команде за Unix-е; ако користите Mac OS X или Windows, вероватно ћете све ове команде покретати покренути кроз графички интерфејс, мада принцип остаје исти. -<!--l. 1425--><p class="indent" > +<!--l. 1424--><p class="indent" > <ol class="enumerate1" > <li class="enumerate" id="x1-38002x1">Најпре проверите да ли можете да покренете сам програм tex: <div class="alltt"> - <!--l. 1429--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tex --version</span> + <!--l. 1428--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tex --version</span> <br />TeX 3.1415926 (TeX Live ...) <br />kpathsea version 6.0.1 <br />Copyright ... D.E. Knuth. @@ -2756,7 +2756,7 @@ href="#x1-310003.4.1">40<!--tex4ht:ref: sec:env --></a>. class="E">E</span>X</span></span> фајл: <div class="alltt"> - <!--l. 1443--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">latex sample2e.tex</span> + <!--l. 1442--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">latex sample2e.tex</span> <br />pdfTeX 3.1415926-... (TeX Live ...) <br />... <br />Output written on sample2e.dvi (3 pages, 7484 bytes). @@ -2779,7 +2779,7 @@ href="#x1-670007.2.4">74<!--tex4ht:ref: sec:debugging --></a>.) <li class="enumerate" id="x1-38006x3">Затим прегледајте како изгледа документ који сте добили овом обрадом: <div class="alltt"> - <!--l. 1461--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">xdvi sample2e.dvi</span> # Unix + <!--l. 1460--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">xdvi sample2e.dvi</span> # Unix <br />> <span class="command">dviout sample2e.dvi</span> # Windows </div> </div> Требало би да се појави нови прозор са лепим документом који @@ -2794,14 +2794,14 @@ class="E">E</span>X</span></span>-у. (Узгред, тај текст <li class="enumerate" id="x1-38008x4">Направите PostScript фајл за штампање или гледање на екрану: <div class="alltt"> - <!--l. 1473--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">dvips sample2e.dvi -o sample2e.ps</span> + <!--l. 1472--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">dvips sample2e.dvi -o sample2e.ps</span> </div> </div> </li> <li class="enumerate" id="x1-38010x5">Направите PDF уместо DVI фајла; ова команда ће обрадити <span class="path">.tex</span> фајл и директно направити PDF: <div class="alltt"> - <!--l. 1478--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">pdflatex sample2e.tex</span> + <!--l. 1477--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">pdflatex sample2e.tex</span> </div> </div> </li> @@ -2809,7 +2809,7 @@ class="E">E</span>X</span></span>-у. (Узгред, тај текст class="enumerate" id="x1-38012x6">Прегледајте добијени PDF фајл: <div class="alltt"> - <!--l. 1482--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">gv sample2e.pdf</span> + <!--l. 1481--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">gv sample2e.pdf</span> <br />или: <br />> <span class="command">xpdf sample2e.pdf</span> </div> @@ -2826,31 +2826,31 @@ href="http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf" class="url" >http://blog.k </li> <li class="enumerate" id="x1-38014x7">Може бити корисно да пробате и друге тест-фајлове осим <span class="path">sample2e.tex</span>: - <!--l. 1498--><p class="noindent" > + <!--l. 1497--><p class="noindent" > <dl class="list2"><dt class="list"> small2e.tex: </dt><dd class="list"> - <!--l. 1499--><p class="noindent" >једноставнији документ него <span class="path">sample2e</span>; сврха му је да + <!--l. 1498--><p class="noindent" >једноставнији документ него <span class="path">sample2e</span>; сврха му је да минимализује величину података који се обрађују ако се појаве неки проблеми; </dd><dt class="list"> testpage.tex: </dt><dd class="list"> - <!--l. 1502--><p class="noindent" >проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд); + <!--l. 1501--><p class="noindent" >проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд); </dd><dt class="list"> nfssfont.tex: </dt><dd class="list"> - <!--l. 1503--><p class="noindent" >служи да одштампате табеле фонтова и одговарајуће тестове везане + <!--l. 1502--><p class="noindent" >служи да одштампате табеле фонтова и одговарајуће тестове везане за њих; </dd><dt class="list"> testfont.tex: </dt><dd class="list"> - <!--l. 1505--><p class="noindent" >такође за табеле са фонтовима, али користи основни <span class="TEX">T<span + <!--l. 1504--><p class="noindent" >такође за табеле са фонтовима, али користи основни <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>; </dd><dt class="list"> story.tex: </dt><dd class="list"> - <!--l. 1507--><p class="noindent" >најчистији канонски тест-фајл за <span class="TEX">T<span + <!--l. 1506--><p class="noindent" >најчистији канонски тест-фајл за <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> који се може направити; морате да откуцате „<span class="samp">\bye</span>“ када се појави упит са звездицом (<span class="path">*</span>) након што покренете „<span class="samp">tex @@ -2860,14 +2860,14 @@ class="E">E</span>X</span> који се class="enumerate" id="x1-38016x8">Ако сте инсталирали пакет <span class="path">xetex</span>, можете да испробате да ли су системски фонтови видљиви за Xe<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> на овај начин: <div class="alltt"> - <!--l. 1514--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">xetex opentype-info.tex</span> + <!--l. 1513--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">xetex opentype-info.tex</span> <br />This is XeTeX, Version 3.1415926... <br />... <br />Output written on opentype-info.pdf (1 page). <br />Transcript written on opentype-info.log. </div> </div> - <!--l. 1521--><p class="noindent" >Ако добијете поруку „Invalid fontname "Latin Modern Roman/ICU"…“ („Неисправно + <!--l. 1520--><p class="noindent" >Ако добијете поруку „Invalid fontname "Latin Modern Roman/ICU"…“ („Неисправно име фонта "Latin Modern Roman/ICU"…“), онда морате да подесите систем тако да се фонтови укључени у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live могу пронаћи. Погледајте @@ -2876,17 +2876,17 @@ href="#x1-340003.4.4">3.4.4<!--tex4ht:ref: sec:font-conf-sys --></a>. </li></ol> -<!--l. 1528--><p class="noindent" > +<!--l. 1527--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.6 </span> <a id="x1-390003.6"></a>Додатни софтвер који се може преузети са Интернета</h4> -<!--l. 1530--><p class="noindent" >Ако сте нови у <span class="TEX">T<span +<!--l. 1529--><p class="noindent" >Ако сте нови у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око писања докумената у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-у или <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span></span>-у, молимо Вас да посетите <a href="http://tug.org/begin.html" class="url" >http://tug.org/begin.html</a>: ту ћете наћи неке текстове који су веома добри као увод. -<!--l. 1535--><p class="indent" > Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који би могли +<!--l. 1534--><p class="indent" > Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који би могли да Вам буду од користи: <dl class="description"><dt class="description"> Ghostscript </dt><dd @@ -2960,19 +2960,19 @@ href="http://www.winedt.com" class="url" >http://www.winedt.com</a>. <li class="itemize">WinShell се може набавити на <a href="http://www.winshell.de" class="url" >http://www.winshell.de</a>.</li></ul> </dd></dl> -<!--l. 1578--><p class="noindent" >Још исцрпнији списак пакета и програма налази се на <a +<!--l. 1577--><p class="noindent" >Још исцрпнији списак пакета и програма налази се на <a href="http://tug.org/interest.html" class="url" >http://tug.org/interest.html</a>. -<!--l. 1582--><p class="noindent" > +<!--l. 1581--><p class="noindent" > <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">4 </span> <a id="x1-400004"></a>Специјализоване инсталације</h3> -<!--l. 1584--><p class="noindent" >Претходни одељци бавили су се основним процесом инсталације. Сада прелазимо на +<!--l. 1583--><p class="noindent" >Претходни одељци бавили су се основним процесом инсталације. Сада прелазимо на неке специјализоване случајеве. -<!--l. 1587--><p class="indent" > <a id="tlsharedinstall"></a> +<!--l. 1586--><p class="indent" > <a id="tlsharedinstall"></a> <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">4.1 </span> <a id="x1-410004.1"></a>Инсталације које дели више корисника или више компјутера</h4> -<!--l. 1591--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +<!--l. 1590--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live је дизајниран тако га истовремено могу употребљавати или више корисника на неком систему или корисници који имају разне оперативне системе на некој компјутерској мрежи. Ако се држите стандардног распореда @@ -3005,13 +3005,13 @@ class="larm-0900"> </span><span class="larm-0900"> TEXMFLOCAL</span><span class="larm-0900"> =</span><span class="larm-0900"> $SELFAUTOPARENT/../texmf-local</span></div> -<!--l. 1606--><p class="noindent" >Ово значи да корисници других оперативних система само треба да додају директоријум +<!--l. 1605--><p class="noindent" >Ово значи да корисници других оперативних система само треба да додају директоријум који садржи верзије програма за њихову платформу у своје путање за претрагу како би добили поставку спремну за употребу. -<!--l. 1610--><p class="indent" > На исти начин можете да инсталирате <span class="TEX">T<span +<!--l. 1609--><p class="indent" > На исти начин можете да инсталирате <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live локално и да онда накнадно преместите целу хијерархију на неко друго место на мрежи. -<!--l. 1613--><p class="indent" > За Windows смо припремили једноставну скрипту за мрежне инсталације по имену +<!--l. 1612--><p class="indent" > За Windows смо припремили једноставну скрипту за мрежне инсталације по имену <span class="path">w32client</span>; можете је преузети на страници <a href="http://tug.org/texlive/w32client.html" class="url" >http://tug.org/texlive/w32client.html</a>. Она прави сва потребна подешавања и пречице у менијима тако да можете да користите @@ -3020,17 +3020,17 @@ class="E">E</span>X</span> Live-а на LAN мрежи. Скрипта тако поставља и деинсталациони програм <span class="path">w32unclient</span> који можете наћи у истом zip фајлу. Погледајте поменуту Интернет страницу ако Вам је потребно више података о овом поступку. -<!--l. 1623--><p class="indent" > <a id="tlportable"></a> +<!--l. 1622--><p class="indent" > <a id="tlportable"></a> <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">4.2 </span> <a id="x1-420004.2"></a>Преносиве инсталације на USB-диску</h4> -<!--l. 1627--><p class="noindent" >Ако инсталациони програм покренете са параметром <span class="path">-portable</span> (или употребите команду <span class="path">V</span> у +<!--l. 1626--><p class="noindent" >Ако инсталациони програм покренете са параметром <span class="path">-portable</span> (или употребите команду <span class="path">V</span> у текстуалном режиму, односно ако изаберете одговарајућу опцију у графичком режиму), направиће се потпуно затворена и самостална инсталација <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а и биће изостављена интеграција са остатком система. Такву инсталацију можете да направите директно на USB-диску или да је на USB-диск касније копирате. -<!--l. 1634--><p class="indent" > Као и обично, како бисте покренули <span class="TEX">T<span +<!--l. 1633--><p class="indent" > Као и обично, како бисте покренули <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> из овакве преносиве инсталације, морате да додате одговарајући директоријум са програмима у путању за претрагу у свом терминалу. На Windows-у Вам двоструки клик миша на радну („tray“) иконицу @@ -3038,19 +3038,19 @@ class="E">E</span>X</span> из овакве преносиве инста приказано на следећој слици: <div > -<!--l. 1641--><p class="noindent" > +<!--l. 1640--><p class="noindent" > -<!--l. 1642--><p class="noindent" ><img +<!--l. 1641--><p class="noindent" ><img src="images/tray-menu.png" alt="pict" ></div> -<!--l. 1646--><p class="noindent" >Ставка „More…“ објашњава како овај мени можете да прилагодите +<!--l. 1645--><p class="noindent" >Ставка „More…“ објашњава како овај мени можете да прилагодите својим потребама. -<!--l. 1650--><p class="indent" > <a id="tlisoinstall"></a> +<!--l. 1649--><p class="indent" > <a id="tlisoinstall"></a> <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">4.3 </span> <a id="x1-430004.3"></a>ISO (или DVD) инсталације</h4> -<!--l. 1654--><p class="noindent" >Ако немате потребе да често надограђујете инсталацију или да је +<!--l. 1653--><p class="noindent" >Ако немате потребе да често надограђујете инсталацију или да је мењате на било који начин и/или имате неколико системā на којима је потребно користити <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live, може бити веома корисно да направите ISO одраз @@ -3069,31 +3069,31 @@ class="E">E</span>X</span> Live-а користи на свим тим сист </li> <li class="itemize">директан приступ таквом ISO одразу („mount“) је једноставан на виртуелним машинама.</li></ul> -<!--l. 1673--><p class="indent" > Наравно, Ваш ISO одраз може и да се нареже на DVD ако Вам је тако згодније. -<!--l. 1676--><p class="indent" > Десктоп системи из GNU/Linux/Unix породице, укључујући Mac OS X, +<!--l. 1672--><p class="indent" > Наравно, Ваш ISO одраз може и да се нареже на DVD ако Вам је тако згодније. +<!--l. 1675--><p class="indent" > Десктоп системи из GNU/Linux/Unix породице, укључујући Mac OS X, могу да приступе садржају ISO одраза као обичном фајл-систему („mount“). Windows 8 је први (!) из своје породице у коме је ова једноставна радња изводива. Осим тог детаља, ништа није другачије у поређењу са обичном инсталацијом на хард-диску: погледајте одељак <a href="#x1-310003.4.1">3.4.1<!--tex4ht:ref: sec:env --></a>. -<!--l. 1683--><p class="indent" > Када припремате такву ISO инсталацију, најбоље је да +<!--l. 1682--><p class="indent" > Када припремате такву ISO инсталацију, најбоље је да изоставите поддиректоријум који се односи на годину издања и да поставите <span class="path">texmf-local</span> на исти ниво са другим дрветима (<span class="path">texmf-dist</span>, <span class="path">texmf-var</span> итд). Ово можете да урадите у инсталеру користећи уобичајене опције за директоријуме. -<!--l. 1689--><p class="indent" > За реални (не виртуелни) Windows систем можете да нарежете ISO на DVD. Међутим, +<!--l. 1688--><p class="indent" > За реални (не виртуелни) Windows систем можете да нарежете ISO на DVD. Међутим, исплати се одвојити мало времена и испитати могућности директне употребе ISO одразā (ISO-mounting) које нуди отворени софтвер, на пример WinCDEmu (<a href="http://wincdemu.sysprogs.org/" class="url" >http://wincdemu.sysprogs.org/</a>). -<!--l. 1695--><p class="indent" > Ради боље интеграције са системом на Windows-у можете да убаците и скрипте из +<!--l. 1694--><p class="indent" > Ради боље интеграције са системом на Windows-у можете да убаците и скрипте из групе <span class="path">w32client</span> (описане у одељку <a href="#x1-410004.1">4.1<!--tex4ht:ref: sec:sharedinstall --></a> и на страници <a href="http://tug.org/texlive/w32client.html" class="url" >http://tug.org/texlive/w32client.html</a>), које добро баратају и ISO инсталацијама и инсталацијама преко мреже. -<!--l. 1701--><p class="indent" > На Mac OS X-у, програми TeXShop and <span class="TEX">T<span +<!--l. 1700--><p class="indent" > На Mac OS X-у, програми TeXShop and <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>works могу да користе DVD-инсталацију ако симболички линк <span class="path">/usr/texbin</span> показује на одговарајући директоријум са програмима, на пример @@ -3103,8 +3103,8 @@ class="E">E</span>X</span>works могу да користе DVD-инстала <div class="fancyvrb" id="fancyvrb11"><a id="x1-43002r1"></a> sudo ln -s /Volumes/MyTeXLive/bin/universal-darwin /usr/texbin</div> </div> -<!--l. 1706--><p class="nopar" > -<!--l. 1708--><p class="indent" > Историјска напомена: <span class="TEX">T<span +<!--l. 1705--><p class="nopar" > +<!--l. 1707--><p class="indent" > Историјска напомена: <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live 2010 био је први <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live који није био издат „жив“ (live). Ипак, увек је било потребно мало акробација да @@ -3114,10 +3114,10 @@ class="E">E</span>X</span> Live користио са DVD-ја или из ISO&n једна додатна системска променљива. Ако, међутим, направите свој сопствени ISO од постојеће инсталације, за овим додатком неће бити потребе. -<!--l. 1717--><p class="indent" > <a id="tlmgr"></a> +<!--l. 1716--><p class="indent" > <a id="tlmgr"></a> <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">5 </span> <a id="x1-440005"></a>Одржавање инсталације помоћу tlmgr</h3> -<!--l. 1721--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +<!--l. 1720--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" > @@ -3127,9 +3127,9 @@ class="E">E</span>X</span> Live користио са DVD-ја или из ISO&n <div > -<!--l. 1722--><p class="noindent" > +<!--l. 1721--><p class="noindent" > -<!--l. 1723--><p class="noindent" ><img +<!--l. 1722--><p class="noindent" ><img src="images/tl2013-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png" alt="pict" > <br /> <div class="caption" @@ -3139,8 +3139,8 @@ class="content">tlmgr у графичком (GUI) режиму рад </div> -<!--l. 1729--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> -<!--l. 1731--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" +<!--l. 1728--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> +<!--l. 1730--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" > @@ -3150,7 +3150,7 @@ class="content">tlmgr у графичком (GUI) режиму рад <div class="minipage"> -<!--l. 1734--><p class="noindent" ><img +<!--l. 1733--><p class="noindent" ><img src="images/tl2013-tlmgr-options-freebsd-sr.png" alt="pict" > <br /> <div class="caption" @@ -3170,8 +3170,8 @@ class="content"><span class="texttt">tlmgr</span> у </div> -<!--l. 1746--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> -<!--l. 1748--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span +<!--l. 1745--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> +<!--l. 1747--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live садржи програм по имену tlmgr који служи за одржавање <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а након почетне инсталације. Програми updmap, fmtutil и texconfig и даље су @@ -3193,9 +3193,9 @@ class="E">E</span>X</span> Live-а href="#x1-290003.3.1">3.3.1<!--tex4ht:ref: sec:location --></a>).</li></ul> <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">5.1 </span> <a id="x1-450005.1"></a>tlmgr у графичком (GUI) режиму рада</h4> -<!--l. 1766--><p class="noindent" >tlmgr се може покренути у графичком (GUI) режиму (слика <a +<!--l. 1765--><p class="noindent" >tlmgr се може покренути у графичком (GUI) режиму (слика <a href="#x1-44001r8">8<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-gui --></a>) помоћу <div class="alltt"> -<!--l. 1768--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr -gui</span> +<!--l. 1767--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr -gui</span> </div> </div> (српски језик добијате помоћу <span class="command">-gui-lang sr</span>) или преко Start-менија на Windows-у: <span class="texttt">Start</span>, @@ -3204,31 +3204,31 @@ class="texttt">TeX Live Manager</span>. Када притиснете „Учи приказује списак доступних и инсталираних пакета. Овде се наравно подразумева да је извор инсталације (installation source) исправно задат, функционалан и доступан. -<!--l. 1778--><p class="indent" > Слике <a +<!--l. 1777--><p class="indent" > Слике <a href="#x1-44002r9">9<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-general-options --></a> и <a href="#x1-44003r10">10<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-paper-options --></a> приказују изглед програма приликом подешавања општих опција и величине папира. -<!--l. 1782--><p class="noindent" > +<!--l. 1781--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">5.2 </span> <a id="x1-460005.2"></a>Примери позивања tlmgr-а са командне линије</h4> -<!--l. 1784--><p class="noindent" >Након почетне инсталације, можете да освежите свој систем најновијим +<!--l. 1783--><p class="noindent" >Након почетне инсталације, можете да освежите свој систем најновијим доступним верзијама целокупног садржаја помоћу: <div class="alltt"> -<!--l. 1786--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr update -all</span> +<!--l. 1785--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr update -all</span> </div> </div> Ако Вас ово чини нервозним, прво пробајте <div class="alltt"> -<!--l. 1789--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr update -all -dry-run</span> +<!--l. 1788--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr update -all -dry-run</span> </div> </div> или (са мање објашњења): <div class="alltt"> -<!--l. 1792--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr update -list</span> +<!--l. 1791--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr update -list</span> </div> </div> -<!--l. 1795--><p class="indent" > Следећи сложенији пример додаје једну колекцију (све +<!--l. 1794--><p class="indent" > Следећи сложенији пример додаје једну колекцију (све што је везано за Xe<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>), и то из једног локалног директоријума: <div class="alltt"> -<!--l. 1798--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span +<!--l. 1797--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr -repository /local/mirror/tlnet install collection-xetex</span> </div> </div> Ова команда даје следеће поруке (скраћено): @@ -3304,14 +3304,14 @@ class="larm-0800"> </span><span class="larm-0800"> fmtutil:</span><span class="larm-0800"> /usr/local/texlive/2013/texmf-var/web2c/xetex/xelatex.fmt</span><span class="larm-0800"> installed.</span></div> -<!--l. 1820--><p class="indent" > Као што видите, tlmgr инсталира све неопходне пакете и води рачуна о свим радњама +<!--l. 1819--><p class="indent" > Као што видите, tlmgr инсталира све неопходне пакете и води рачуна о свим радњама које су неопходне после инсталације, што у овом случају обухвата освежавање базе података са именима фајлова и поновно прављење неких формата. У претходном примеру смо направили нове формате за Xe<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>. -<!--l. 1826--><p class="indent" > Ако Вам је потребан опис пакета (или колекције или шеме), откуцајте: +<!--l. 1825--><p class="indent" > Ако Вам је потребан опис пакета (или колекције или шеме), откуцајте: <div class="alltt"> -<!--l. 1827--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr show collection-latexextra</span> +<!--l. 1826--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr show collection-latexextra</span> </div> </div> Команда даје следећи излаз: <div class="fancyvrb" id="fancyvrb13"><a @@ -3360,20 +3360,20 @@ class="larm-0800"> revision:</span><span class="larm-0800"> </span><span class="larm-0800"> </span><span class="larm-0800"> 14675</span></div> -<!--l. 1839--><p class="indent" > Последње и најважније, пуна документација о програму tlmgr +<!--l. 1838--><p class="indent" > Последње и најважније, пуна документација о програму tlmgr налази се на страници <a href="http://tug.org/texlive/tlmgr.html" class="url" >http://tug.org/texlive/tlmgr.html</a>, а можете је видети и ако откуцате: <div class="alltt"> -<!--l. 1842--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr -help</span> +<!--l. 1841--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr -help</span> </div> </div> -<!--l. 1846--><p class="noindent" > +<!--l. 1845--><p class="noindent" > <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">6 </span> <a id="x1-470006"></a>Напомене за Windows</h3> -<!--l. 1849--><p class="noindent" > +<!--l. 1848--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.1 </span> <a id="x1-480006.1"></a>Могућности специфичне за Windows</h4> -<!--l. 1852--><p class="noindent" >Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм на +<!--l. 1851--><p class="noindent" >Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм на Windows-у обавља још неке додатне ствари: <dl class="description"><dt class="description"> Менији и пречице. </dt><dd @@ -3411,10 +3411,10 @@ class="E">E</span>X</span> Live у „Add/Remove Programs“. Дугме за деинсталацију у графичком (GUI) режиму програма <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live Manager („Уклони“) води до тамо.</dd></dl> -<!--l. 1879--><p class="noindent" > +<!--l. 1878--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.2 </span> <a id="x1-490006.2"></a>Додатни софтвер укључен на Windows-у</h4> -<!--l. 1881--><p class="noindent" >За целовиту инсталацију <span class="TEX">T<span +<!--l. 1880--><p class="noindent" >За целовиту инсталацију <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а потребни су помоћни пакети који обично не постоје на Windows компјутеру. <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live обезбеђује @@ -3435,14 +3435,14 @@ PS_View. </dt><dd class="description">Такође се инсталира и PS_View, програм у коме се могу отворити PostScript и PDF фајлови; погледајте слику <a href="#x1-49001r11">11<!--tex4ht:ref: fig:psview --></a>. - <!--l. 1896--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" + <!--l. 1895--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" ><a id="x1-49001r11"></a> <div > -<!--l. 1897--><p class="noindent" > +<!--l. 1896--><p class="noindent" > -<!--l. 1898--><p class="noindent" ><img +<!--l. 1897--><p class="noindent" ><img src="../texlive-common/psview.png" alt="pict" > <br /> <div class="caption" @@ -3450,7 +3450,7 @@ src="../texlive-common/psview.png" alt="pict" class="content">PS_View може да приказује садржај под великим увећањем</span></div><!--tex4ht:label?: x1-49001r11 --> </div> - <!--l. 1902--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> + <!--l. 1901--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> </dd><dt class="description"> dviout. </dt><dd class="description">На Windows-у се инсталира и dviout, програм у коме можете да прегледате DVI @@ -3491,18 +3491,18 @@ class="E">E</span>X</span>-овој проширеној команди <span class="texttt">\font</span>. Ако је потребно, најпре покрените fc-cache како би се подаци о фонтовима освежили. </dd></dl> -<!--l. 1937--><p class="noindent" > +<!--l. 1936--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.3 </span> <a id="x1-500006.3"></a>Лични кориснички директоријум на Windows-у</h4> -<!--l. 1940--><p class="noindent" >Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на Windows-у +<!--l. 1939--><p class="noindent" >Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на Windows-у јесте директоријум <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%</span></span>. На Windows-у XP то је обично <span class="obeylines-h"><span class="verb">C:\Documents and Settings\<username></span></span>, док Windows Vista и новији користе <span class="obeylines-h"><span class="verb">C:\Users\<username></span></span>. У фајлу <span class="path">texmf.cnf</span> и у Kpathsea уопште, симбол <span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span> ће се претворити у исправну путању и на Windows-у и на Unix-у. -<!--l. 1948--><p class="noindent" > +<!--l. 1947--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.4 </span> <a id="x1-510006.4"></a>Windows-ов „registry“</h4> -<!--l. 1951--><p class="noindent" >Windows држи скоро сва подешавања у тзв. „registry“-ју. То складиште +<!--l. 1950--><p class="noindent" >Windows држи скоро сва подешавања у тзв. „registry“-ју. То складиште садржи скуп хијерархијски организованих кључева, са неколико кључева највишег нивоа. Најважнији за инсталационе програме су <span class="path">HKEY_CURRENT_USER</span> и <span class="path">HKEY_LOCAL_MACHINE</span>, или скраћено <span class="path">HKCU</span> и <span class="path">HKLM</span>. Део @@ -3510,32 +3510,32 @@ class="E">E</span>X</span>-овој проширеној команди <span одељак <a href="#x1-500006.3">6.3<!--tex4ht:ref: sec:winhome --></a>). <span class="path">HKLM</span> се обично налази у поддиректоријуму директоријума званог Windows. -<!--l. 1960--><p class="indent" > У неким случајевима, информације о систему се могу добити из системских +<!--l. 1959--><p class="indent" > У неким случајевима, информације о систему се могу добити из системских променљивих, али неке, на пример локација пречицā, и даље захтевају да се консултује „registry“. Трајно подешавање системских променљивих такође захтева приступ „registry“-ју. -<!--l. 1967--><p class="noindent" > +<!--l. 1966--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.5 </span> <a id="x1-520006.5"></a>Овлашћења на Windows-у</h4> -<!--l. 1970--><p class="noindent" >У новијим верзијама Windows-а постоји разлика између обичних +<!--l. 1969--><p class="noindent" >У новијим верзијама Windows-а постоји разлика између обичних корисника и администратора; само администратори имају слободан приступ целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било описати ове класе корисника као неовлашћене и обичне кориснике: бити администратор је правило, а не изузетак. Без обриза на то, уложили смо доста напора да омогућимо да се <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live може инсталирати без администраторских овлашћења. -<!--l. 1978--><p class="indent" > Ако је корисник администратор, доступна му је опција да инсталира +<!--l. 1977--><p class="indent" > Ако је корисник администратор, доступна му је опција да инсталира <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live за све кориснике. Ако изабере да ово уради, пречице се праве за све кориснике и мењају се поставке на нивоу система. У супротном, пречице и одељци у менију праве се само за текућег корисника и мења се само његово окружење. -<!--l. 1984--><p class="indent" > Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не, подразумевани основни +<!--l. 1983--><p class="indent" > Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не, подразумевани основни директоријум за <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live који предлаже инсталациони програм увек је унутар <span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%</span></span>. Програм увек тестира да ли тренутни корисник може да уписује податке у тај основни директоријум. -<!--l. 1989--><p class="indent" > Може се појавити проблем ако корисник није администратор а <span class="TEX">T<span +<!--l. 1988--><p class="indent" > Може се појавити проблем ако корисник није администратор а <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> већ постоји у путањи за претрагу програма. Пошто се радна путања за претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са својим @@ -3553,18 +3553,18 @@ class="E">E</span>X</span> Live на почетак путање за претрагу, тако да би и тај едитор требало да буде имун на ове проблеме са путањама. -<!--l. 2000--><p class="indent" > На Windows-у Vista и новијим верзијма постоји још +<!--l. 1999--><p class="indent" > На Windows-у Vista и новијим верзијма постоји још једна особеност: чак иако сте улоговани као администратор, морате да изричито затражите администраторксе привилегије. У ствари, нема много сврхе да узимате улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним дугметом миша на програм који желите да покренете или на његову пречицу, и то ће Вам у нормалним околностима дати могућност да „покренете програм као администратор“ („Run as administrator“). -<!--l. 2009--><p class="noindent" > +<!--l. 2008--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.6 </span> <a id="x1-530006.6"></a>Увећавање максимума доступне меморије на Windows-у и Cygwin-у</h4> -<!--l. 2012--><p class="noindent" >Корисницима Windows-а и Cygwin-а (погледајте одаљак <a +<!--l. 2011--><p class="noindent" >Корисницима Windows-а и Cygwin-а (погледајте одаљак <a href="#x1-190003.1.4">3.1.4<!--tex4ht:ref: sec:cygwin --></a> о специфичностима инсталације на Cygwin-у) може да се деси да остану без меморије када покрећу неке програме укључене у <span class="TEX">T<span @@ -3573,13 +3573,13 @@ class="E">E</span>X</span> Live. На пример, asy може да остан Lua<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> може да остане без меморије ако покушавате да обрадите документ са много великих фонтова. -<!--l. 2020--><p class="indent" > Што се тиче Cygwin-а, можете да увећате расположиву меморију ако пратите +<!--l. 2019--><p class="indent" > Што се тиче Cygwin-а, можете да увећате расположиву меморију ако пратите одговарајућа упутства из њиховог водича за кориснике (Cygwin User"s Guide — <a href="http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html" class="url" >http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html</a>). -<!--l. 2025--><p class="indent" > На Windows-у морате да направите један додатни фајл, рецимо <span class="path">moremem.reg</span>, +<!--l. 2024--><p class="indent" > На Windows-у морате да направите један додатни фајл, рецимо <span class="path">moremem.reg</span>, који садржи следеће четири линије: -<!--l. 2028--><p class="indent" > +<!--l. 2027--><p class="indent" > <div class="fancyvrb" id="fancyvrb14"><a id="x1-53002r1"></a><span class="larm-0900"> </span><span @@ -3597,13 +3597,13 @@ class="larm-0900"> [HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Cygwin]</span><br class="fa id="x1-53008r4"></a><span class="larm-0900"> </span><span class="larm-0900"> "heap_chunk_in_mb"=dword:ffffff00</span></div> -<!--l. 2035--><p class="noindent" >и да онда извршите команду <span class="path">regedit /s moremem.reg</span> као администратор. (Ако желите да +<!--l. 2034--><p class="noindent" >и да онда извршите команду <span class="path">regedit /s moremem.reg</span> као администратор. (Ако желите да увећате меморију само за тренутног корисника уместо на целом систему, употребите кључ <span class="path">HKEY_CURRENT_USER</span>.) -<!--l. 2041--><p class="noindent" > +<!--l. 2040--><p class="noindent" > <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">7 </span> <a id="x1-540007"></a>Кориснички водич кроз Web2C</h3> -<!--l. 2043--><p class="noindent" >Web2C је интегрисана колекција програма везаних за <span class="TEX">T<span +<!--l. 2042--><p class="noindent" >Web2C је интегрисана колекција програма везаних за <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>: сâм <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>, Metafont, MetaPost, BibTeX, итд. Web2C је срце <span class="TEX">T<span @@ -3611,135 +3611,135 @@ class="E">E</span>X</span> Live-а. Интернет-страница пројекта, на којој се налази најновији приручник и много других ствари, налази се на <a href="http://tug.org/web2c" class="url" >http://tug.org/web2c</a>. -<!--l. 2049--><p class="indent" > Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки +<!--l. 2048--><p class="indent" > Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки [Tomas Rokicki], који је 1987. развио први „<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-у-C“ разрадивши изворну Unix верзију, оригинални рад Хауарда Трикија [Howard Trickey] и Павела Кертиса [Pavel Curtis]. -<!--l. 2055--><p class="indent" > Одржавање система је наставио Тим Морган [Tim Morgan] и током +<!--l. 2054--><p class="indent" > Одржавање система је наставио Тим Морган [Tim Morgan] и током тог периода име је промењено у Web-to-C. 1990. године рад је преузео Карл Бери [Karl Berry] који је уз помоћ више десетина сарадника одржавао пројекат до 1997, када је предао штафету Олафу Веберу [Olaf Weber], који је руковођење вратио Карлу 2006. године. -<!--l. 2062--><p class="indent" > Web2C систем ради на Unix-у, 32-битним Windows системима, Mac OS X-у и многим другим +<!--l. 2061--><p class="indent" > Web2C систем ради на Unix-у, 32-битним Windows системима, Mac OS X-у и многим другим оперативним системима. Он користи оригинални Кнутов [Knuth] кôд за <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> и друге основне програме написане у „WEB систему за писмено програмирање“ (WEB literate programming system) и преводи их у језик C. Језгро састављено од <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> програмā који се третирају на овај начин чине: -<!--l. 2070--><p class="indent" > +<!--l. 2069--><p class="indent" > <dl class="list1"><dt class="list"> bibtex </dt><dd class="list"> - <!--l. 2071--><p class="noindent" >Рад са библиографијама. + <!--l. 2070--><p class="noindent" >Рад са библиографијама. </dd><dt class="list"> dvicopy </dt><dd class="list"> - <!--l. 2072--><p class="noindent" >Рад са виртуелним фонтовима у DVI фајловима. + <!--l. 2071--><p class="noindent" >Рад са виртуелним фонтовима у DVI фајловима. </dd><dt class="list"> dvitomp </dt><dd class="list"> - <!--l. 2073--><p class="noindent" >Претвара DVI у MPX (MetaPost слике). + <!--l. 2072--><p class="noindent" >Претвара DVI у MPX (MetaPost слике). </dd><dt class="list"> dvitype </dt><dd class="list"> - <!--l. 2074--><p class="noindent" >Претвара DVI у читљив текст. + <!--l. 2073--><p class="noindent" >Претвара DVI у читљив текст. </dd><dt class="list"> gftodvi </dt><dd class="list"> - <!--l. 2075--><p class="noindent" >Визуализација изворних (generic) фонтова. + <!--l. 2074--><p class="noindent" >Визуализација изворних (generic) фонтова. </dd><dt class="list"> gftopk </dt><dd class="list"> - <!--l. 2077--><p class="noindent" >Претвара изворне (generic) у спаковане (packed) фонтове. + <!--l. 2076--><p class="noindent" >Претвара изворне (generic) у спаковане (packed) фонтове. </dd><dt class="list"> gftype </dt><dd class="list"> - <!--l. 2079--><p class="noindent" >Претвара GF (изворне фонтове) у читљив текст. + <!--l. 2078--><p class="noindent" >Претвара GF (изворне фонтове) у читљив текст. </dd><dt class="list"> mf </dt><dd class="list"> - <!--l. 2080--><p class="noindent" >Програм за прављење породицā фонтова (typeface families). + <!--l. 2079--><p class="noindent" >Програм за прављење породицā фонтова (typeface families). </dd><dt class="list"> mft </dt><dd class="list"> - <!--l. 2082--><p class="noindent" >„Лепо штампање“ (prettyprinting) Metafont кôда + <!--l. 2081--><p class="noindent" >„Лепо штампање“ (prettyprinting) Metafont кôда </dd><dt class="list"> mpost </dt><dd class="list"> - <!--l. 2084--><p class="noindent" >Програм за прављење техничких дијаграма. + <!--l. 2083--><p class="noindent" >Програм за прављење техничких дијаграма. </dd><dt class="list"> patgen </dt><dd class="list"> - <!--l. 2085--><p class="noindent" >Програм за прављење правилā за прелом речи (hyphenation + <!--l. 2084--><p class="noindent" >Програм за прављење правилā за прелом речи (hyphenation patterns). </dd><dt class="list"> pktogf </dt><dd class="list"> - <!--l. 2087--><p class="noindent" >Претвара спаковане (packed) у изворне (generic) фонтове. + <!--l. 2086--><p class="noindent" >Претвара спаковане (packed) у изворне (generic) фонтове. </dd><dt class="list"> pktype </dt><dd class="list"> - <!--l. 2089--><p class="noindent" >Претвара PK у читљив текст. + <!--l. 2088--><p class="noindent" >Претвара PK у читљив текст. </dd><dt class="list"> pltotf </dt><dd class="list"> - <!--l. 2090--><p class="noindent" >Претвара текстуални списак особина фонта у acroTFM. + <!--l. 2089--><p class="noindent" >Претвара текстуални списак особина фонта у acroTFM. </dd><dt class="list"> pooltype </dt><dd class="list"> - <!--l. 2091--><p class="noindent" >Приказује WEB pool фајлове. + <!--l. 2090--><p class="noindent" >Приказује WEB pool фајлове. </dd><dt class="list"> tangle </dt><dd class="list"> - <!--l. 2092--><p class="noindent" >Преводи WEB кôд у језик Pascal. + <!--l. 2091--><p class="noindent" >Преводи WEB кôд у језик Pascal. </dd><dt class="list"> tex </dt><dd class="list"> - <!--l. 2093--><p class="noindent" >Припрема текста. + <!--l. 2092--><p class="noindent" >Припрема текста. </dd><dt class="list"> tftopl </dt><dd class="list"> - <!--l. 2094--><p class="noindent" >Претвара TFM у текстуални списак особина фонта. + <!--l. 2093--><p class="noindent" >Претвара TFM у текстуални списак особина фонта. </dd><dt class="list"> vftovp </dt><dd class="list"> - <!--l. 2095--><p class="noindent" >Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак особинā. + <!--l. 2094--><p class="noindent" >Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак особинā. </dd><dt class="list"> vptovf </dt><dd class="list"> - <!--l. 2097--><p class="noindent" >Претвара виртуелни списак особинā у виртуелни фонт. + <!--l. 2096--><p class="noindent" >Претвара виртуелни списак особинā у виртуелни фонт. </dd><dt class="list"> weave </dt><dd class="list"> - <!--l. 2099--><p class="noindent" >Преводи WEB кôд у <span class="TEX">T<span + <!--l. 2098--><p class="noindent" >Преводи WEB кôд у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>.</dd></dl> -<!--l. 2102--><p class="noindent" >Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у документацији +<!--l. 2101--><p class="noindent" >Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у документацији која долази уз одговарајуће пакете, као и уз сâм Web2C. Међутим, корисно је знати неколико заједничких принципа који важе за све њих зато што на тај начин можете боље да искористите своју Web2C инсталацију. -<!--l. 2108--><p class="indent" > Сви ови програми поштују ове стандардне GNU параметре: +<!--l. 2107--><p class="indent" > Сви ови програми поштују ове стандардне GNU параметре: <dl class="list1"><dt class="list"> --help </dt><dd class="list"> - <!--l. 2110--><p class="noindent" >штампање основног прегледа употребе. + <!--l. 2109--><p class="noindent" >штампање основног прегледа употребе. </dd><dt class="list"> --verbose </dt><dd class="list"> - <!--l. 2111--><p class="noindent" >штампање детаљнијег извештаја о раду. + <!--l. 2110--><p class="noindent" >штампање детаљнијег извештаја о раду. </dd><dt class="list"> --version </dt><dd class="list"> - <!--l. 2112--><p class="noindent" >штампање података о верзији, иза кога следи напуштање + <!--l. 2111--><p class="noindent" >штампање података о верзији, иза кога следи напуштање програма.</dd></dl> -<!--l. 2116--><p class="indent" > Да би одредили положај разних фајлова, Web2C програми користе библиотеку за +<!--l. 2115--><p class="indent" > Да би одредили положај разних фајлова, Web2C програми користе библиотеку за претрагу Kpathsea (<a href="http://tug.org/kpathsea" class="url" >http://tug.org/kpathsea</a>). Ова библиотека користи комбинацију системских променљивих и конфигурационих фајлова како би оптимизовала @@ -3753,12 +3753,12 @@ class="E">E</span>X</span>-а упоредо са локалним и лични фајл <span class="file">ls-R</span> који садржи записе састављене од имена и релативне путање за све фајлове који се налазе ниже по хијерархији у том директоријуму. -<!--l. 2129--><p class="noindent" > +<!--l. 2128--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.1 </span> <a id="x1-550007.1"></a>Проналажење фајлова помоћу Kpathsea</h4> -<!--l. 2132--><p class="noindent" >Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека +<!--l. 2131--><p class="noindent" >Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека Kpathsea. -<!--l. 2134--><p class="indent" > <span class="emph">Путањом за претрагу</span> (search path) називамо списак <span +<!--l. 2133--><p class="indent" > <span class="emph">Путањом за претрагу</span> (search path) називамо списак <span class="emph">елемената путање</span> раздвојених двотачком или тачка-зарезом; ти елементи су обично имена директоријума, мада путања за претрагу може да се састави од елемената који потичу из разних извора. Када тражи фајл „<span @@ -3768,10 +3768,10 @@ class="file">./my-file</span>, затим <span class="file">/dir/my-file</span> погодак (уз могућност да врати и све поготке одједном). -<!--l. 2143--><p class="indent" > Како би се оптимално прилагодила конвенцијама свих оперативних система, на системима +<!--l. 2142--><p class="indent" > Како би се оптимално прилагодила конвенцијама свих оперативних система, на системима који нису сродни са Unix-ом Kpathsea може да користи и друге сепараторе а не само двотачку („<span class="samp">:</span>“) и косу црту („<span class="samp">/</span>“). -<!--l. 2148--><p class="indent" > Када проверава поједини елемент путање <span class="emph">p</span>, Kpathsea +<!--l. 2147--><p class="indent" > Када проверава поједини елемент путање <span class="emph">p</span>, Kpathsea прво проверава да ли се унапред припремљена база података (погледајте „База података са именима фајлова“ на страни <a href="#x1-630007.2">69<!--tex4ht:ref: sec:filename-database --></a>) може употребити за <span @@ -3779,14 +3779,14 @@ class="emph">p</span>, тј. да ли се база података налаз који је префикс од <span class="emph">p</span>. Ако је то случај, задата путања се рàвнā према садржају базе података. -<!--l. 2155--><p class="indent" > Ако база података не постоји или ако се не може применити на задати елемент +<!--l. 2154--><p class="indent" > Ако база података не постоји или ако се не може применити на задати елемент путање или ако у њој нема слагања, претражује се реални фајл-систем (ако то није забрањено спецификацијом која почиње са „<span class="samp">!!</span>“ или ако је задато да фајл који се тражи „мора да постоји“). Kpathsea конструише списак директоријума који одговарају овом елементу путање и затим тражи задати фајл у сваком од њих. -<!--l. 2162--><p class="indent" > Услов „фајл мора да постоји“ односи се пре свега на „<span +<!--l. 2161--><p class="indent" > Услов „фајл мора да постоји“ односи се пре свега на „<span class="samp">.vf</span>“ фајлове и на улазне фајлове који се читају <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-овом командом <span class="texttt">\openin</span>. Може се десити да @@ -3797,7 +3797,7 @@ class="E">E</span>X</span>-овом командом <span class="texttt">\openi један елемент путање: најпре база података, затим диск. Ако се нађе оно што је задато, претрага се зауставља и враћа се резултат. -<!--l. 2172--><p class="indent" > Премда је најједноставнији и најуобичајенији +<!--l. 2171--><p class="indent" > Премда је најједноставнији и најуобичајенији елемент путање име директоријума, Kpathsea подржава и додатне могућности у путањама за претрагу: „рашчлањене“ подразумеване вредности (layered default values, односно вредности које имају предност једна у односу на другу зависно од @@ -3810,17 +3810,17 @@ href="#fn4x0" id="fn4x0-bk"><sup class="textsuperscript">4</sup></a></span><a елемент путање, што значи да он трансформише све спецификације у основно име (или имена) директоријума. Ово је описано у наредним одељцима у истом поретку у коме се претрага и врши. -<!--l. 2189--><p class="indent" > Обратите пажњу на један детаљ: ако је име фајла +<!--l. 2188--><p class="indent" > Обратите пажњу на један детаљ: ако је име фајла који се тражи апсолутно или изричито задато у релативном облику, тј. ако почиње са „<span class="samp">/</span>“, „<span class="samp">./</span>“ или „<span class="samp">../</span>“, Kpathsea просто проверава да ли тај фајл постоји. -<!--l. 2204--><p class="noindent" > +<!--l. 2203--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.1 </span> <a id="x1-560007.1.1"></a>Извори путања</h5> -<!--l. 2207--><p class="noindent" >Путања за претрагу може имати разне изворе. Ово је редослед у коме их Kpathsea +<!--l. 2206--><p class="noindent" >Путања за претрагу може имати разне изворе. Ово је редослед у коме их Kpathsea користи: -<!--l. 2210--><p class="indent" > +<!--l. 2209--><p class="indent" > <ol class="enumerate1" > <li class="enumerate" id="x1-56002x1">Системске променљиве подешене од стране корисника, на пример <span class="path">TEXINPUTS</span>. @@ -3843,28 +3843,28 @@ class="samp">../</span>“, Kpathsea просто проверава да ли </li> <li class="enumerate" id="x1-56008x4">Вредност задата у време компајлирања.</li></ol> -<!--l. 2224--><p class="noindent" >Како се према свакој од набројаних ставки формирају вредности за неку задату +<!--l. 2223--><p class="noindent" >Како се према свакој од набројаних ставки формирају вредности за неку задату путању можете да пратите ако употребите опцију за отклањање грешака (debugging) — погледајте одељак „Поступци за отклањање грешака“ на страни <a href="#x1-670007.2.4">74<!--tex4ht:ref: sec:debugging --></a>). -<!--l. 2230--><p class="noindent" > +<!--l. 2229--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.2 </span> <a id="x1-570007.1.2"></a>Конфигурациони фајлови</h5> -<!--l. 2232--><p class="noindent" >Kpathsea чита конфигурационе фајлове назване <span class="file">texmf.cnf</span> (ови +<!--l. 2231--><p class="noindent" >Kpathsea чита конфигурационе фајлове назване <span class="file">texmf.cnf</span> (ови фајлови су предвиђени да се читају само када програми раде) и из њих узима путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за претрагу која се користи да се сáми ови фајлови лоцирају зове се <span class="path">TEXMFCNF</span>, али ми не препоручујемо да постављате ову (нити било коју другу) системску променљиву. -<!--l. 2239--><p class="indent" > Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања фајла +<!--l. 2238--><p class="indent" > Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања фајла <span class="file">.../2013/texmf.cnf</span>. Ако морате да начините неке промене вредности које су тамо уписане као подразумеване (што обично није потребно), онда је овај фајл место где те вредности треба уписати. Главни конфигурациони фајл је <span class="file">.../2013/texmf-dist/web2c/texmf.cnf</span>; њега не би требало да преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија инсталирана путем дистрибуције освежи. -<!--l. 2248--><p class="indent" > <span class="emph">Сви</span> фајлови названи <span class="file">texmf.cnf</span> +<!--l. 2247--><p class="indent" > <span class="emph">Сви</span> фајлови названи <span class="file">texmf.cnf</span> који се нађу у путањи за претрагу биће прочитани и дефиниције из претходних фајлова биће замењене онима на које се касније наиђе. На пример, ако је путања за @@ -3885,7 +3885,7 @@ href="#fn5x0" id="fn5x0-bk"><sup class="textsuperscript">5</sup></a></span><a игноришу. </li> <li class="itemize">Све остале линије имају следећи облик: <div class="alltt"> - <!--l. 2268--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> <span class="emph">променљива</span>[.<span + <!--l. 2267--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> <span class="emph">променљива</span>[.<span class="emph">име-програма</span>] [=] <span class="emph">вредност</span> </div> </div>где се знак „<span class="samp">=</span>“ и размаци око њега могу изоставити. @@ -3917,9 +3917,9 @@ class="E">E</span>X</span>-а могу да имају различите пут </li> <li class="itemize">Све дефиниције се прочитају пре него што се било шта прерачуна, што значи да се променљиве могу употребити и пре него што се дефинишу.</li></ul> -<!--l. 2293--><p class="noindent" >Део конфигурационог фајла који илуструје већину ових ствари +<!--l. 2292--><p class="noindent" >Део конфигурационог фајла који илуструје већину ових ствари приказан је у следећој табели: -<!--l. 2297--><p class="indent" > +<!--l. 2296--><p class="indent" > <div class="fancyvrb" id="fancyvrb15"> <a id="x1-57003r1"></a><span @@ -3981,10 +3981,10 @@ class="larm-0700"> </span><span class="larm-0700"> =</span><span class="larm-0700"> .;$TEXMF/{etex,tex}/{eplain,plain,generic;}//</span> </div> -<!--l. 2302--><p class="noindent" > +<!--l. 2301--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.3 </span> <a id="x1-580007.1.3"></a>Прерачунавање путање</h5> -<!--l. 2305--><p class="noindent" >Kpathsea препознаје неке специјалне ознаке и конструкције у путањама +<!--l. 2304--><p class="noindent" >Kpathsea препознаје неке специјалне ознаке и конструкције у путањама за претрагу, сличне онима из Unix шкољки (shells). На пример, сложена путања <span class="obeylines-h"><span class="verb">~$USER/{foo,bar}//baz</span></span> претвара се после прерачунавања у све поддиректоријуме унутар директоријумā <span class="file">foo</span> и <span class="file">bar</span> @@ -3992,10 +3992,10 @@ class="larm-0700"> .;$TEXMF/{etex,tex}/{eplain,plain,generic;}//</span> онакве који садрже у себи директоријум или фајл по имену <span class="file">baz</span>. Овакве трансформације објашњене су у следећем одељку. -<!--l. 2314--><p class="noindent" > +<!--l. 2313--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.4 </span> <a id="x1-590007.1.4"></a>Стандардно прерачунавање</h5> -<!--l. 2317--><p class="noindent" >Ако путања за претрагу са највећим приоритетом (погледајте +<!--l. 2316--><p class="noindent" >Ако путања за претрагу са највећим приоритетом (погледајте „Извори путања“ на стр. <a href="#x1-560007.1.1">63<!--tex4ht:ref: sec:path-sources --></a>) садржи једну <span class="emph">додатну двотачку</span> (на почетку, на крају, или удвојену) Kpathsea убацује на @@ -4006,28 +4006,28 @@ href="#x1-560007.1.1">63<!--tex4ht:ref: sec:path-sources --></a>) садржи <div class="alltt"> -<!--l. 2325--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">setenv TEXINPUTS /home/karl:</span> +<!--l. 2324--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">setenv TEXINPUTS /home/karl:</span> </div> </div> и ако је вредност променљиве <span class="path">TEXINPUTS</span> из <span class="file">texmf.cnf</span> једнака <div class="alltt"> -<!--l. 2330--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> .:$TEXMF//tex +<!--l. 2329--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> .:$TEXMF//tex </div> </div> онда ће коначна вредност која ће бити употребљена за претрагу бити: <div class="alltt"> -<!--l. 2334--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> /home/karl:.:$TEXMF//tex +<!--l. 2333--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> /home/karl:.:$TEXMF//tex </div> </div> -<!--l. 2337--><p class="indent" > Пошто би било бескорисно уметати подразумевану вредност на више од једног места, +<!--l. 2336--><p class="indent" > Пошто би било бескорисно уметати подразумевану вредност на више од једног места, Kpathsea трансформише само један додатни „<span class="samp">:</span>“ а остале оставља како јесу. Програм најпре тражи има ли „<span class="samp">:</span>“ на почетку реда, затим на крају, а затим тражи двоструке „<span class="samp">:</span>“. -<!--l. 2342--><p class="noindent" > +<!--l. 2341--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.5 </span> <a id="x1-600007.1.5"></a>Прерачунавање заграда</h5> -<!--l. 2345--><p class="noindent" >Једна корисна могућност је и прерачунавање заграда: на пример, +<!--l. 2344--><p class="noindent" >Једна корисна могућност је и прерачунавање заграда: на пример, <span class="obeylines-h"><span class="verb">v{a,b}w</span></span> се претвара у <span class="obeylines-h"><span class="verb">vaw:vbw</span></span>. Дозвољено је уметање заграда унутар постојећег пара заграда; захваљујући овоме могуће је имати више <span class="TEX">T<span @@ -4041,7 +4041,7 @@ class="E">E</span>X</span> хијерархија директоријумā т <div class="fancyvrb" id="fancyvrb16"><a id="x1-60002r1"></a> TEXMF = {$TEXMFVAR,$TEXMFHOME,!!$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFDIST}</div> </div> -<!--l. 2354--><p class="nopar" >Ово можемо да употребимо да, на пример, дефинишемо директоријуме које <span class="TEX">T<span +<!--l. 2353--><p class="nopar" >Ово можемо да употребимо да, на пример, дефинишемо директоријуме које <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> узима у обзир када учитава спољне фајлове: @@ -4050,7 +4050,7 @@ class="E">E</span>X</span> <div class="fancyvrb" id="fancyvrb17"><a id="x1-60004r1"></a> TEXINPUTS = .;$TEXMF/tex//</div> </div> -<!--l. 2359--><p class="nopar" >што значи да ће се претрага, након задржавања у тренутном директоријуму, +<!--l. 2358--><p class="nopar" >што значи да ће се претрага, након задржавања у тренутном директоријуму, обавити <span class="emph">искључиво</span> у дрветима <span class="path">\$TEXMFVAR/tex</span>, <span class="path">\$TEXMFHOME/tex</span>, <span class="path">\$TEXMFLOCAL/tex</span> и <span class="path">\$TEXMFDIST/tex</span> (последња два користе базу података са фајловима <span class="file">ls-R</span>). Ово представља удобан @@ -4060,78 +4060,78 @@ class="E">E</span>X</span>-а, једну „замрзнуту“ (на при Пошто користимо променљиву <span class="path">\$TEXMF</span> у свим дефиницијама, можемо бити сигурни да ће увек оно дрво које се освежава бити прво које се претражује. -<!--l. 2372--><p class="noindent" > +<!--l. 2371--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.6 </span> <a id="x1-610007.1.6"></a>Прерачунавање поддиректоријума</h5> -<!--l. 2375--><p class="noindent" >Две или више узастопних косих црта у елементу путање које следе иза +<!--l. 2374--><p class="noindent" >Две или више узастопних косих црта у елементу путање које следе иза директоријума <span class="emph">d</span> трансформишу се у списак свих поддиректоријума који се по хијерархији налазе испод <span class="emph">d</span>: прво иду они који су непосредно испод <span class="emph">d</span>, затим они испод њих, итд. На сваком од тих нивоа редослед којим се директоријуми претражују <span class="emph">није изричито одређен</span>. -<!--l. 2382--><p class="indent" > Ако ставите неки део имена фајла после „<span class="samp">//</span>“, биће +<!--l. 2381--><p class="indent" > Ако ставите неки део имена фајла после „<span class="samp">//</span>“, биће укључени само поддиректоријуми који садрже поклапање са тим делом имена. На пример, „<span class="samp">/a//b</span>“ се претвара у директоријуме <span class="file">/a/1/b</span>, <span class="file">/a/2/b</span>, <span class="file">/a/1/1/b</span> итд, али не у <span class="file">/a/b/c</span> или <span class="file">/a/1</span>. -<!--l. 2388--><p class="indent" > Могуће је употребити и више конструкција са „<span +<!--l. 2387--><p class="indent" > Могуће је употребити и више конструкција са „<span class="samp">//</span>“ у једној путањи, али се „<span class="samp">//</span>“ на почетку путање игнорише. -<!--l. 2391--><p class="noindent" > +<!--l. 2390--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.7 </span> <a id="x1-620007.1.7"></a>Списак специјалних симбола и њихово значење: преглед</h5> -<!--l. 2393--><p class="noindent" >Следећа листа даје преглед специјалних симбола у конфигурационим +<!--l. 2392--><p class="noindent" >Следећа листа даје преглед специјалних симбола у конфигурационим фајловима које користи Kpathsea. -<!--l. 2398--><p class="noindent" > +<!--l. 2397--><p class="noindent" > <dl class="list1"><dt class="list"> <span class="path">:</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2399--><p class="noindent" >Сепаратор у задавању путање; на почетку или на крају + <!--l. 2398--><p class="noindent" >Сепаратор у задавању путање; на почетку или на крају путање служи уместо подразумеваног прерачунавања путање. </dd><dt class="list"> <span class="path">;</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2401--><p class="noindent" >Сепаратор на системима који нису сродни са Unix-им (понаша се исто као <span class="path">:</span>). + <!--l. 2400--><p class="noindent" >Сепаратор на системима који нису сродни са Unix-им (понаша се исто као <span class="path">:</span>). </dd><dt class="list"> <span class="path">\$</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2403--><p class="noindent" >Прерачунавање променљиве. + <!--l. 2402--><p class="noindent" >Прерачунавање променљиве. </dd><dt class="list"> <span class="path"> ~</span></dt><dd class="list"> - <!--l. 2404--><p class="noindent" >Представља корисников лични директоријум. + <!--l. 2403--><p class="noindent" >Представља корисников лични директоријум. </dd><dt class="list"> <span class="path">{...}</span></dt><dd class="list"> - <!--l. 2405--><p class="noindent" >Прерачунавање заградā. + <!--l. 2404--><p class="noindent" >Прерачунавање заградā. </dd><dt class="list"> <span class="path">//</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2406--><p class="noindent" >Прерачунавање поддиректоријумā (може да стоји било + <!--l. 2405--><p class="noindent" >Прерачунавање поддиректоријумā (може да стоји било где у путањи изузев на почетку). </dd><dt class="list"> <span class="path">%</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2408--><p class="noindent" >Почетак коментара. + <!--l. 2407--><p class="noindent" >Почетак коментара. </dd><dt class="list"> <span class="path">\ </span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2409--><p class="noindent" >Ознака да следи наставак текста (омогућава ставке које се простиру кроз + <!--l. 2408--><p class="noindent" >Ознака да следи наставак текста (омогућава ставке које се простиру кроз више линија). </dd><dt class="list"> <span class="path">!!</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2411--><p class="noindent" >Претраживање <span class="emph">искључиво</span> базе података да + <!--l. 2410--><p class="noindent" >Претраживање <span class="emph">искључиво</span> базе података да се нађе фајл, диск се <span class="emph">не</span> претражује.</dd></dl> -<!--l. 2416--><p class="noindent" > +<!--l. 2415--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.2 </span> <a id="x1-630007.2"></a>Базе података са именима фајлова</h4> -<!--l. 2419--><p class="noindent" >Kpathsea покушава да колико је могуће смањи физички приступ диску +<!--l. 2418--><p class="noindent" >Kpathsea покушава да колико је могуће смањи физички приступ диску када обавља своје претраге. Упркос томе, на инсталацијама са великим бројем директоријума, претраживање свих могућих директоријума да би се нашао задати фајл може предуго да траје (ово @@ -4141,26 +4141,26 @@ class="list"> <span class="file">ls-R</span>, који повезује стварне фајлове са одговарајућим директоријумима и на тај начин елиминише потребу да се диску често приступа. -<!--l. 2429--><p class="indent" > Други фајл — база података, по имену <span class="file">aliases</span>, +<!--l. 2428--><p class="indent" > Други фајл — база података, по имену <span class="file">aliases</span>, омогућава Вам да дате додатна имена фајловима који су излистани у <span class="file">ls-R</span>. Ово може да буде од користи ако је потребно да се у неком изворном коду поштује конвенција о именима фајлова која потиче из система DOS 8.3. -<!--l. 2435--><p class="noindent" > +<!--l. 2434--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.2.1 </span> <a id="x1-640007.2.1"></a>База података ls-R</h5> -<!--l. 2438--><p class="noindent" >Као што је малочас објашњено, име главне базе података са +<!--l. 2437--><p class="noindent" >Као што је малочас објашњено, име главне базе података са фајловима мора бити <span class="file">ls-R</span>. Можете да ставите по један такав фајл у корен сваке <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-хијерархије коју имате и коју желите да претражујете помоћу Kpathsea (подразумева се <span class="path">\$TEXMF</span>). Kpathsea увек проверава да ли има неки <span class="file">ls-R</span> дуж <span class="path">TEXMFDBS</span>. -<!--l. 2444--><p class="indent" > Препоручени начин да направите и одржавате „<span class="samp">ls-R</span>“ јесте да +<!--l. 2443--><p class="indent" > Препоручени начин да направите и одржавате „<span class="samp">ls-R</span>“ јесте да покренете скрипту <span class="path">mktexlsr</span> (која је укључена у дистрибуцију). Њу позивају разне „<span class="samp">mktex</span>“... скрипте. У принципу, ова скрипта напросто покреће команду <div class="alltt"> -<!--l. 2448--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> cd <span +<!--l. 2447--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> cd <span class="emph">/корен/texmf/хијерархије</span> && <span class="path">\</span>ls -1LAR ./ >ls-R @@ -4172,38 +4172,38 @@ class="emph">/корен/texmf/хијерархије</span> &&&nbs промени, као што је случај када се инсталира или освежава неки <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span></span> пакет. -<!--l. 2457--><p class="indent" > Ако фајл не може да се пронађе у бази података, подразумевана радња +<!--l. 2456--><p class="indent" > Ако фајл не може да се пронађе у бази података, подразумевана радња коју предузима Kpathsea јесте да крене у претрагу директно на диску. Ако, међутим, неки поједини елемент путање почиње са „<span class="samp">!!</span>“, претражиће се <span class="emph">само</span> база података, никада сâм диск. -<!--l. 2463--><p class="noindent" > +<!--l. 2462--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.2.2 </span> <a id="x1-650007.2.2"></a>Самостални програм за претраживање: kpsewhich</h5> -<!--l. 2466--><p class="noindent" >Програм <span class="texttt">kpsewhich</span> изводи претраживање независно од било +<!--l. 2465--><p class="noindent" >Програм <span class="texttt">kpsewhich</span> изводи претраживање независно од било које апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста програма <span class="path">find</span> ако треба лоцирати појединачне фајлове у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-хијерархијама (<span class="texttt">kpsewhich</span> се заиста и користи веома интензивно у скриптама „<span class="samp">mktex</span>“... које су део дистрибуције). <div class="alltt"> -<!--l. 2472--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich <span class="emph">option</span>... <span +<!--l. 2471--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich <span class="emph">option</span>... <span class="emph">filename</span>...</span> </div> </div> Опције назначене у <span class="emph">option</span> могу да почну и са „<span class="samp">-</span>“ и са „<span class="samp">--</span>“; такође, дозвољено је и било које недвосмислено скраћивање. -<!--l. 2477--><p class="indent" > Kpathsea третира сваки аргумент са командне линије (који није +<!--l. 2476--><p class="indent" > Kpathsea третира сваки аргумент са командне линије (који није опција) као име фајла, и враћа први фајл који пронађе. Не постоји могућност да се врате сва имена фајлова са појединим именом (ако Вам је тако нешто потребно, употребите Unix команду „<span class="samp">find</span>“). -<!--l. 2482--><p class="indent" > Следи опис најважнијих параметара. -<!--l. 2484--><p class="noindent" > +<!--l. 2481--><p class="indent" > Следи опис најважнијих параметара. +<!--l. 2483--><p class="noindent" > <dl class="list1"><dt class="list"> <span class="texttt">--dpi=<span class="emph">num</span></span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2485--><p class="noindent" ><br + <!--l. 2484--><p class="noindent" ><br class="newline" />Задаје резолуцију <span class="emph">num</span>; ово се тиче само претрага за фајловима типа „<span class="samp">gf</span>“ и „<span class="samp">pk</span>“. „<span class="samp">-D</span>“ је синоним, @@ -4211,7 +4211,7 @@ class="newline" />Задаје резолуцију <span </dd><dt class="list"> <span class="texttt">--format=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2491--><p class="noindent" ><br + <!--l. 2490--><p class="noindent" ><br class="newline" />Задаје да се тражи формат <span class="emph">name</span>. Подразумевани формат се претпоставља на основу имена фајла. За формате који немају једнозначан наставак, као што су нпр. помоћни @@ -4222,7 +4222,7 @@ class="newline" />Задаје да се тражи формат <span class="em </dd><dt class="list"> <span class="texttt">--mode=<span class="emph">string</span></span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2500--><p class="noindent" ><br + <!--l. 2499--><p class="noindent" ><br class="newline" />Задаје режим по имену <span class="emph">string</span>; ово се тиче @@ -4232,7 +4232,7 @@ class="newline" />Задаје режим по имену <span class= </dd><dt class="list"> <span class="texttt">--must-exist</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2505--><p class="noindent" ><br + <!--l. 2504--><p class="noindent" ><br class="newline" />Задаје да се учини све што је могуће да се фајлови пронађу; пре свега се мисли на прибегавање директном претраживању диска. Подразумева се да @@ -4240,7 +4240,7 @@ class="newline" />Задаје да </dd><dt class="list"> <span class="texttt">--path=<span class="emph">string</span></span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2511--><p class="noindent" ><br + <!--l. 2510--><p class="noindent" ><br class="newline" />Претрага ће се вршити низ путању <span class="emph">string</span> (обично су то елементи раздвојени двотачкама), уместо да се путања за претрагу претпоставља на основу имена фајла. Подржани су „<span @@ -4251,7 +4251,7 @@ class="newline" />Претрага ће се вршити низ путању <s </dd><dt class="list"> <span class="texttt">--progname=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2518--><p class="noindent" ><br + <!--l. 2517--><p class="noindent" ><br class="newline" />Задаје <span class="texttt"><span class="emph">name</span></span> као име програма. Ово може да утиче на путање за претрагу путем могућности дописивања имена програма (<span @@ -4260,7 +4260,7 @@ class="newline" />Задаје <span class="texttt"><span class="emph">name</spa </dd><dt class="list"> <span class="texttt">--show-path=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2524--><p class="noindent" ><br + <!--l. 2523--><p class="noindent" ><br class="newline" />Приказује путању која се користи да се пронађе фајл или тип фајла <span class="texttt"><span class="emph">name</span></span>. Могу се @@ -4269,15 +4269,15 @@ class="newline" />Приказује </dd><dt class="list"> <span class="texttt">--debug=<span class="emph">num</span></span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2530--><p class="noindent" ><br + <!--l. 2529--><p class="noindent" ><br class="newline" />Поставља ниво потраге за грешкама на <span class="texttt"><span class="emph">num</span></span>.</dd></dl> -<!--l. 2535--><p class="noindent" > +<!--l. 2534--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.2.3 </span> <a id="x1-660007.2.3"></a>Примери употребе</h5> -<!--l. 2538--><p class="noindent" >Погледајмо сада Kpathsea на делу. Ево једне једноставне претраге: +<!--l. 2537--><p class="noindent" >Погледајмо сада Kpathsea на делу. Ево једне једноставне претраге: <div class="alltt"> -<!--l. 2540--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich article.cls</span> +<!--l. 2539--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich article.cls</span> <br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/article.cls </div> </div> Оно што тражимо је фајл <span class="file">article.cls</span>. Пошто је @@ -4292,7 +4292,7 @@ class="E">E</span>X</span> Live директоријуму „<span class="samp">texmf-dist</span>“. На сличан начин, сви фајлови у примерима који следе проналазе се без проблема захваљујући својим недвосмисленим наставцима: <div class="alltt"> -<!--l. 2551--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich array.sty</span> +<!--l. 2550--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich array.sty</span> <br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/tools/array.sty <br />> <span class="command">kpsewhich latin1.def</span> <br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/latin1.def @@ -4304,10 +4304,10 @@ class="samp">texmf-dist</span>“. На сличан начин, сви фајл <br /> /usr/local/texmf-dist/bibtex/bib/beebe/tugboat.bib </div> </div> -<!--l. 2563--><p class="indent" > Узгред, последњи фајл из овог низа је библиографска база података +<!--l. 2562--><p class="indent" > Узгред, последњи фајл из овог низа је библиографска база података програма BibTeX која се односи на чланке у часопису <span class="emph">TUGboat</span>. <div class="alltt"> -<!--l. 2567--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich cmr10.pk</span> +<!--l. 2566--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich cmr10.pk</span> </div> </div> Фајловe типa <span class="file">.pk</span> (фонтови направљени као бит-мапе) користе приказивачи као што су dvips и xdvi. У овом случају се не враћа никаква вредност @@ -4315,21 +4315,21 @@ class="samp">texmf-dist</span>“. На сличан начин, сви фајл фајлова у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-у — подразумева се да се користе Type 1 варијанте. <div class="alltt"> -<!--l. 2574--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich wsuipa10.pk</span> +<!--l. 2573--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich wsuipa10.pk</span> <br /> /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/wsuipa/wsuipa10.600pk </div> </div> За ове фонтове (фонетски алфабет, производ Универзитета Вашингтона) морамо да генеришемо „<span class="samp">.pk</span>“ фајлове, и пошто је подразумевани режим програма Metafont на нашем систему <span class="texttt">ljfour</span> са основном резолуцијом од 600 dpi (тачака по инчу), имамо баш овај резултат. <div class="alltt"> -<!--l. 2583--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich -dpi=300 wsuipa10.pk</span> +<!--l. 2582--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich -dpi=300 wsuipa10.pk</span> </div> </div> У овом случају, међутим, када је изричито назначено да смо заинтересовани за резолуцију од 300 dpi (<span class="texttt">-dpi=300</span>), видимо да такав фонт није расположив на систему. Остаје на програмима као што су dvips или xdvi да сами направе потребне <span class="texttt">.pk</span> фајлове помоћу скрипте mktexpk. -<!--l. 2591--><p class="indent" > Сада ћемо размотрити заглавља (headers) и конфигурационе фајлове +<!--l. 2590--><p class="indent" > Сада ћемо размотрити заглавља (headers) и конфигурационе фајлове програма dvips. Погледајмо најпре један веома често коришћени фајл, пролог <span class="file">tex.pro</span> за <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> подршку, а затим један @@ -4343,7 +4343,7 @@ class="E">E</span>X</span> Live-а из 2004. фајлови са <div class="alltt"> -<!--l. 2601--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich tex.pro</span> +<!--l. 2600--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich tex.pro</span> <br /> /usr/local/texmf/dvips/base/tex.pro <br />> <span class="command">kpsewhich --format="dvips config" config.ps</span> <br /> /usr/local/texmf/dvips/config/config.ps @@ -4351,27 +4351,27 @@ class="E">E</span>X</span> Live-а из 2004. фајлови са <br /> /usr/local/texmf/fonts/map/dvips/updmap/psfonts.map </div> </div> -<!--l. 2609--><p class="indent" > Погледајмо сада поближе помоћне фајлове програма PostScript +<!--l. 2608--><p class="indent" > Погледајмо сада поближе помоћне фајлове програма PostScript који се тичу фонта URW Times. Префикси за ове фајлове су, према стандардној шеми за именовање фонтова, „<span class="samp">utm</span>“. Први фајл који разматрамо је један конфигурациони фајл, који садржи име фајла са одговарајућом мапом: <div class="alltt"> -<!--l. 2614--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich --format="dvips config" config.utm</span> +<!--l. 2613--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich --format="dvips config" config.utm</span> <br /> /usr/local/texmf-dist/dvips/psnfss/config.utm </div> </div> Садржај тог фајла је <div class="alltt"> -<!--l. 2618--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> p +utm.map +<!--l. 2617--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> p +utm.map </div> </div> што указује на фајл <span class="file">utm.map</span>, и он је следећи ког желимо да лоцирамо. <div class="alltt"> -<!--l. 2622--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich utm.map</span> +<!--l. 2621--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich utm.map</span> <br /> /usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map </div> </div> Овај фајл са мапом одређује имена фајлова Type 1 PostScript фонтова у URW колекцији. Његов садржај изгледа овако (приказујемо само део): <div class="alltt"> -<!--l. 2627--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> utmb8r NimbusRomNo9L-Medi ... <utmb8a.pfb +<!--l. 2626--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> utmb8r NimbusRomNo9L-Medi ... <utmb8a.pfb <br />utmbi8r NimbusRomNo9L-MediItal... <utmbi8a.pfb <br />utmr8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb <br />utmri8r NimbusRomNo9L-ReguItal... <utmri8a.pfb @@ -4382,75 +4382,75 @@ PostScript фонтова у URW колекцији. Његов садржај и потрáжимо њен положај у директоријуму <span class="file">texmf</span>, уз трагање за фонт-фајловима типа Type 1: <div class="alltt"> -<!--l. 2637--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich utmr8a.pfb</span> +<!--l. 2636--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich utmr8a.pfb</span> <br /> /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/urw/times/utmr8a.pfb </div> </div> -<!--l. 2643--><p class="indent" > Из ових примера требало би да буде јасно како лако можете да одредите положај +<!--l. 2642--><p class="indent" > Из ових примера требало би да буде јасно како лако можете да одредите положај било ког задатог фајла. Ово је нарочито важно ако сумњате да је у обради неког документа употребљена погрешна верзија неког фајла, пошто ће Вам kpsewhich приказати само први фајл на који наиђе. -<!--l. 2648--><p class="noindent" > +<!--l. 2647--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.2.4 </span> <a id="x1-670007.2.4"></a>Поступци отклањања грешака</h5> -<!--l. 2651--><p class="noindent" >Понекад је неопходно да се испита како неки програм разрешава упућивања +<!--l. 2650--><p class="noindent" >Понекад је неопходно да се испита како неки програм разрешава упућивања на одређене фајлове. Да би помогао у таквим ситуацијама, Kpathsea нуди разне нивое излаза у режиму трагања за грешкама (debugging): <dl class="list1"><dt class="list"> <span class="texttt"> 1</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2656--><p class="noindent" >Статистика директног приступа диску. Када се претрага обавља са свежом <span + <!--l. 2655--><p class="noindent" >Статистика директног приступа диску. Када се претрага обавља са свежом <span class="file">ls-R</span> базом, ово не би требало да дâ готово никакав излаз. </dd><dt class="list"> <span class="texttt"> 2</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2659--><p class="noindent" >Упућивања на „hash“ табеле (као што је база података <span + <!--l. 2658--><p class="noindent" >Упућивања на „hash“ табеле (као што је база података <span class="file">ls-R</span>, фајлови са мапама, конфигурациони фајлови). </dd><dt class="list"> <span class="texttt"> 4</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2661--><p class="noindent" >Операције отварања и затварања фајлова. + <!--l. 2660--><p class="noindent" >Операције отварања и затварања фајлова. </dd><dt class="list"> <span class="texttt"> 8</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2662--><p class="noindent" >Опште информације о путањама које Kpathsea користи за разне + <!--l. 2661--><p class="noindent" >Опште информације о путањама које Kpathsea користи за разне типове фајлова. Ово је корисно када треба установити на ком месту је нека поједина путања за неки фајл дефинисана. </dd><dt class="list"> <span class="texttt">16</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2665--><p class="noindent" >Листа директоријума за сваки елемент путање (ово је релевантно + <!--l. 2664--><p class="noindent" >Листа директоријума за сваки елемент путање (ово је релевантно само ако се претражује диск). </dd><dt class="list"> <span class="texttt">32</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2667--><p class="noindent" >Претраге за фајловима. + <!--l. 2666--><p class="noindent" >Претраге за фајловима. </dd><dt class="list"> <span class="texttt">64</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2668--><p class="noindent" >Вредности променљивих.</dd></dl> -<!--l. 2670--><p class="noindent" >Вредност <span class="texttt">-1</span> ће активирати све описане опције; у пракси + <!--l. 2667--><p class="noindent" >Вредности променљивих.</dd></dl> +<!--l. 2669--><p class="noindent" >Вредност <span class="texttt">-1</span> ће активирати све описане опције; у пракси је ово обично и најкорисније. -<!--l. 2673--><p class="indent" > На сличан начин, ако се програм dvips покрене са одговарајућом +<!--l. 2672--><p class="indent" > На сличан начин, ако се програм dvips покрене са одговарајућом комбинацијом ових опција, може се до најситнијих детаља пратити одакле се узимају поједини фајлови. Или, ако се неки фајл не пронађе, детаљан излаз који смо добили показује у којим је директоријумима програм покушавао да нађе задати фајл, тако да се може добити неки наговештај о томе где лежи проблем. -<!--l. 2680--><p class="indent" > Уопштено говорећи, будући да већина програма позива библиотеку +<!--l. 2679--><p class="indent" > Уопштено говорећи, будући да већина програма позива библиотеку Kpathsea интерно, опција за отклањање грешака се може укључити путем системске променљиве <span class="path">KPATHSEA_DEBUG</span> тако што се она подеси на неку вредност (или комбинацију вредности) описану у претходној табели. -<!--l. 2685--><p class="indent" > (Напомена за кориснике Windows-а: на овом систему није лако преусмерити све поруке +<!--l. 2684--><p class="indent" > (Напомена за кориснике Windows-а: на овом систему није лако преусмерити све поруке које даје неки програм у фајл. За сврхе дијагностиковања можете привремено да подесите одговарајућу променљиву помоћу <span class="texttt">SET KPATHSEA_DEBUG_OUTPUT=err.log</span>.) -<!--l. 2690--><p class="indent" > Размотримо као пример један мали фајл са <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +<!--l. 2689--><p class="indent" > Размотримо као пример један мали фајл са <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span></span> кôдом, <span class="file">hello-world.tex</span> („Здраво, свете!“), са следећим садржајем: @@ -4462,18 +4462,18 @@ class="file">hello-world.tex</span> („Здраво, свете!“), са сл id="x1-67006r3"></a> Hello World!<br class="fancyvrb" /><a id="x1-67008r4"></a> \end{document}</div> </div> -<!--l. 2697--><p class="nopar" >Овај мали фајл користи само фонт <span class="file">cmr10</span>, па +<!--l. 2696--><p class="nopar" >Овај мали фајл користи само фонт <span class="file">cmr10</span>, па погледајмо стога како dvips припрема PostScript фајл (желимо да користимо Type 1 верзију фонтова из породице Computer Modern, отуда опција <span class="texttt">-Pcms</span>). <div class="alltt"> -<!--l. 2702--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">dvips -d4100 hello-world -Pcms -o</span> +<!--l. 2701--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">dvips -d4100 hello-world -Pcms -o</span> </div> </div> У овом случају смо комбиновали ниво 4 за отклањање грешака програма dvips (тј. путање везане за фонтове) са прерачунавањем елемента путање преко Kpathsea (погледајте упутство за употребу програма dvips). Излаз (незнатно пресложен) може се видети на слици <a href="#x1-67031r12">12<!--tex4ht:ref: fig:dvipsdbga --></a>. -<!--l. 2709--><p class="indent" > <a +<!--l. 2708--><p class="indent" > <a id="x1-67031r12"></a><a id="x1-67036r13"></a><a id="x1-67049r14"></a><hr class="float"><div class="float" @@ -4619,7 +4619,7 @@ class="content">Тражење фајла са фонтом</span></div><!--tex4 </div><hr class="endfloat" /> -<!--l. 2725--><p class="indent" > dvips почиње тако што лоцира своје сопствене конфигурационе фајлове. +<!--l. 2724--><p class="indent" > dvips почиње тако што лоцира своје сопствене конфигурационе фајлове. Најпре налази <span class="file">texmf.cnf</span>, и тај фајл му даје дефиниције путања на којима треба наћи друге фајлове, затим се проналази база података <span class="file">ls-R</span> @@ -4636,7 +4636,7 @@ class="file">config.cms</span> (ово је иницирано зато што фајл садржи листу фајлова са мапама који дефинишу однос између <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-а, PostScript-а и стварних имена фонтова на диску. <div class="alltt"> -<!--l. 2740--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">more /usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms</span> +<!--l. 2739--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">more /usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms</span> <br /> p +ams.map <br /> p +cms.map <br /> p +cmbkm.map @@ -4648,12 +4648,12 @@ class="file">psfonts.map</span>, који се увек учитава (он с одељка <a href="#x1-660007.2.3">7.2.3<!--tex4ht:ref: sec:examples-of-use --></a> садржи више информација о коришћењу фајлова са мапама за PostScript фонтове). -<!--l. 2752--><p class="indent" > На овом ступњу dvips се представља кориснику: <div class="alltt"> -<!--l. 2753--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> This is dvips(k) 5.92b Copyright 2002 Radical Eye Software (www.radicaleye.com) +<!--l. 2751--><p class="indent" > На овом ступњу dvips се представља кориснику: <div class="alltt"> +<!--l. 2752--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> This is dvips(k) 5.92b Copyright 2002 Radical Eye Software (www.radicaleye.com) </div> </div> Затим прелази на тражење пролог фајла <span class="file">texc.pro</span>: <div class="alltt"> -<!--l. 2757--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +<!--l. 2756--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> <br /><span class="larm-0900">kdebug:start</span><span class="larm-0900"> search(file=texc.pro,</span><span @@ -4676,12 +4676,12 @@ class="larm-0900"> =></span><span class="larm-0900"> /usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro</span> </div> </div> -<!--l. 2768--><p class="indent" > Нашавши поменути фајл, dvips исписује датум и време и обавештава нас да +<!--l. 2767--><p class="indent" > Нашавши поменути фајл, dvips исписује датум и време и обавештава нас да ће направити фајл <span class="file">hello-world.ps</span>, затим да му треба фонт-фајл <span class="file">cmr10</span>, као и да ће овај последњи бити означен као „резидентан“ (тј. да му нису потребне бит-мапе): <div class="alltt"> -<!--l. 2772--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +<!--l. 2771--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> <br /><span class="larm-0900">TeX</span><span class="larm-0900"> output</span><span @@ -4709,7 +4709,7 @@ class="larm-0900"> resident.</span> фајлова (нису приказани), и на крају се лоцира Type 1 облик фонта, који се зове <span class="file">cmr10.pfb</span>, и тај податак се укључује у фајл са излазом (погледајте последњу линију). <div class="alltt"> -<!--l. 2782--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +<!--l. 2781--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> <br /><span class="larm-0900">kdebug:start</span><span class="larm-0900"> search(file=cmr10.tfm,</span><span @@ -4767,18 +4767,18 @@ class="larm-0900"><cmr10.pfb>[1]</span> </div> <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.3 </span> <a id="x1-680007.3"></a>Опције током рада (runtime options)</h4> -<!--l. 2799--><p class="noindent" >Још једна корисна способност Web2C-а јесте могућност да се +<!--l. 2798--><p class="noindent" >Још једна корисна способност Web2C-а јесте могућност да се контролише велики број меморијских параметара (а посебно „array sizes“) путем фајла <span class="file">texmf.cnf</span> који чита Kpathsea. Подешавања која се тичу меморије могу се пронаћи у делу 3 тог фајла у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live дистрибуцији. Важнији параметри које можете да подесите су: -<!--l. 2805--><p class="noindent" > +<!--l. 2804--><p class="noindent" > <dl class="list1"><dt class="list"> <span class="texttt">main_memory</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2806--><p class="noindent" >Укупна расположива меморија (Total words of memory available) за <span class="TEX">T<span + <!--l. 2805--><p class="noindent" >Укупна расположива меморија (Total words of memory available) за <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>, Metafont и MetaPost. За сваку вредност се мора направити посебан фајл са форматом. На пример, можете да направите „огромну“ (huge) верзију <span class="TEX">T<span @@ -4791,7 +4791,7 @@ class="E">E</span>X</span>-a и да назовете </dd><dt class="list"> <span class="texttt">extra_mem_bot</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2815--><p class="noindent" >Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави <span class="TEX">T<span + <!--l. 2814--><p class="noindent" >Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>: оквири (boxes), лепак (glue), места прелома (breakpoints) итд. Посебно корисно ако користите PI C<span class="TEX">T<span @@ -4799,30 +4799,30 @@ class="E">E</span>X</span>. </dd><dt class="list"> <span class="texttt">font_mem_size</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2820--><p class="noindent" >Количина меморије за податке о фонтовима која стоји <span class="TEX">T<span + <!--l. 2819--><p class="noindent" >Количина меморије за податке о фонтовима која стоји <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-у на располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних TFM фајлова. </dd><dt class="list"> <span class="texttt">hash_extra</span> </dt><dd class="list"> - <!--l. 2824--><p class="noindent" >Додатни простор за „hash“ табелу са именима контролних секвенци. Само ~10.000 + <!--l. 2823--><p class="noindent" >Додатни простор за „hash“ табелу са именима контролних секвенци. Само ~10.000 контролних секвенци може да се смести у главну „hash“ табелу; ако имате велику књигу са бројним унакрсним референцама, може се лако десити да то није довољно. Подразумевана вредност променљиве <span class="texttt">hash_extra</span> је <span class="texttt">50000</span>.</dd></dl> -<!--l. 2832--><p class="noindent" >Наравно, ово није замена за праве динамичке низове и методе располагања +<!--l. 2831--><p class="noindent" >Наравно, ово није замена за праве динамичке низове и методе располагања меморијом, али пошто је изузетно тешко да се тако нешто изведе у садашњем изворном кôду <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-а, ови параметри за покретање програма представљају практични компромис који ипак даје и нешто флексибилности. -<!--l. 2945--><p class="indent" > <a id="ack"></a> +<!--l. 2944--><p class="indent" > <a id="ack"></a> <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">8 </span> <a id="x1-690008"></a>Захвалнице</h3> -<!--l. 2948--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +<!--l. 2947--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live је резултат заједничких напора практично свих група корисника <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-а. Овим издањем <span class="TEX">T<span @@ -5018,7 +5018,7 @@ class="E">E</span>X</span>t-а у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live, зато што је омогућио multi-threading у Kpathsea библиотеци, и још много тога. </li></ul> -<!--l. 3105--><p class="indent" > Програме за подржане оперативне системе су припремили: Еторе Алдрованди (<span class="path">i386-solaris</span>, +<!--l. 3104--><p class="indent" > Програме за подржане оперативне системе су припремили: Еторе Алдрованди (<span class="path">i386-solaris</span>, <span class="path">x86_64-solaris</span>), Карл Бери [Karl Berry] (<span class="path">i386-linux</span>, <span class="path">sparc-solaris</span>), Марк Бодуан [Marc Baudoin] (<span class="path">amd64-netbsd</span>, <span class="path">i386-netbsd</span>), Петер Брајтенлонер [Peter Breitenlohner] (<span class="path">x86_64-linux</span>), Алан Брасло [Alan Braslau] (<span class="path">amd64-kfreebsd</span>, <span class="path">i386-kfreebsd</span>), Кен Браун [Ken Brown] (<span class="path">i386-cygwin</span>), Борис @@ -5030,7 +5030,7 @@ class="E">E</span>X</span> Live, зато што је омогућио multi-thr class="E">E</span>X</span> Live-а описан је на <a href="http://tug.org/texlive/build.html" class="url" >http://tug.org/texlive/build.html</a>. -<!--l. 3128--><p class="indent" > Ову документацију су превели: Сташек Ваврикевич [Staszek Wawrykiewicz] +<!--l. 3127--><p class="indent" > Ову документацију су превели: Сташек Ваврикевич [Staszek Wawrykiewicz] (пољски), Борис Вејцман [Борис Вейцман] (руски), Ђигод Ђијанг [Jjgod Jiang], Ђинсонг Џао [Jinsong Zhao], Јие Ванг [Yue Wang] и Хелин Гаи [Helin Gai] (кинески), Никола Лечић (српски), Марко Паланте [Marco Pallante] @@ -5040,19 +5040,19 @@ Ziegenhagen] (немачки), Интернет-страница са докум class="E">E</span>X</span> Live је <a href="http://tug.org/texlive/doc.html" class="url" >http://tug.org/texlive/doc.html</a>. -<!--l. 3144--><p class="indent" > Наравно, најважнија захвалница мора ићи Доналду Кнуту [Donald +<!--l. 3143--><p class="indent" > Наравно, најважнија захвалница мора ићи Доналду Кнуту [Donald Knuth], најпре зато што је изумео <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>, а потом зато што га је поклонио свету. -<!--l. 3148--><p class="noindent" > +<!--l. 3147--><p class="noindent" > <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">9 </span> <a id="x1-700009"></a>Историја издањā</h3> -<!--l. 3151--><p class="noindent" > +<!--l. 3150--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">9.1 </span> <a id="x1-710009.1"></a>Прошлост</h4> -<!--l. 3153--><p class="noindent" >Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисникā <span class="TEX">T<span +<!--l. 3152--><p class="noindent" >Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисникā <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-а се, током рада на пројекту 4All<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> CD (намењеног корисницима MS-DOS-а), појавила @@ -5081,7 +5081,7 @@ class="E">E</span>X</span> CD-а показао да корисници Unix-а система, и управо ова идеја представља други главни мотив за рад на <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-у. -<!--l. 3173--><p class="indent" > Предузели смо прве кораке да направимо такав TDS CD који би радио на Unix-у на +<!--l. 3172--><p class="indent" > Предузели смо прве кораке да направимо такав TDS CD који би радио на Unix-у на јесен 1995. и брзо смо схватили да је te<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Томаса Есера [Thomas Esser] савршена полазна тачка, пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто @@ -5105,7 +5105,7 @@ class="E">E</span>X</span> Live је class="E">E</span>X</span>-а и ново издање Web2C-а (7.3). Систем је овог пута имао и потпуну подршку за Windows. -<!--l. 3192--><p class="indent" > За пето издање (март 2000) многи делови CD-а су редизајнирани и +<!--l. 3191--><p class="indent" > За пето издање (март 2000) многи делови CD-а су редизајнирани и темељније тестирани, а биле су укључене и нове верзије више стотина пакета. Подаци о пакетима спаковани су у XML фајлове. Ипак, највећа промена у <span class="TEX">T<span @@ -5118,7 +5118,7 @@ href="http://www.debian.org/intro/free" class="url" >http://www.debian.org/intro тада било у нашој моћи да проверимо лиценце свих пакета; били бисмо веома захвални ако нас известите о било којој грешци коју смо направили. -<!--l. 3204--><p class="indent" > Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог +<!--l. 3203--><p class="indent" > Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог материјала. Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне. Језичке колекције биле су комплетно преуређене за ово издање: избор @@ -5127,16 +5127,16 @@ href="http://www.debian.org/intro/free" class="url" >http://www.debian.org/intro class="texttt">language.dat</span>. -<!--l. 3212--><p class="indent" > Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке за +<!--l. 3211--><p class="indent" > Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке за Mac OS X, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања била је и поновна интеграција кôда са te<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-ом како би се елиминисао раскорак направљен у верзијама 5 и 6. -<!--l. 3218--><p class="noindent" > +<!--l. 3217--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.1 </span> <a id="x1-720009.1.1"></a>2003</h5> -<!--l. 3220--><p class="noindent" >2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо да је <span class="TEX">T<span +<!--l. 3219--><p class="noindent" >2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо да је <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live толико нарастао да више није могао да стане на један CD, тако да смо га поделили на три одвојене дистрибуције (погледајте одељак <a @@ -5189,23 +5189,23 @@ class="E">E</span>X</span> програмā. Ако Вам је из употребу, верзија је сада просто изједачена са годином: <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live 2003.</li></ul> -<!--l. 3262--><p class="noindent" > +<!--l. 3261--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.2 </span> <a id="x1-730009.1.2"></a>2004</h5> -<!--l. 3264--><p class="noindent" >2004. године десиле су се многе промене: +<!--l. 3263--><p class="noindent" >2004. године десиле су се многе промене: <ul class="itemize1"> <li class="itemize">Ако имате приватно инсталиране фонтове који користе своје сопствене <span class="path">.map</span> или (много мање вероватно) <span class="path">.enc</span> помоћне фајлове, може се десити да ћете морати да те фајлове уклоните. - <!--l. 3274--><p class="noindent" ><span class="path">.map</span> фајлови се сада, осим дуж путање <span class="path">TEXFONTMAPS</span>, траже + <!--l. 3273--><p class="noindent" ><span class="path">.map</span> фајлови се сада, осим дуж путање <span class="path">TEXFONTMAPS</span>, траже искључиво у директоријумима испод <span class="path">fonts/map</span> (тј. у сваком <span class="path">texmf</span> стаблу). Слично, <span class="path">.enc</span> фајлови се сада, осим дуж путање <span class="path">ENCFONTS</span>, траже искључиво у директоријумима испод <span class="path">fonts/enc</span>. updmap ће покушати да изда неко упозорење ако наиђе на проблематичне фајлове. - <!--l. 3282--><p class="noindent" >Упутства о томе како да се поступа са овим и другим подацима налазе се на + <!--l. 3281--><p class="noindent" >Упутства о томе како да се поступа са овим и другим подацима налазе се на <a href="http://tug.org/texlive/mapenc.html" class="url" >http://tug.org/texlive/mapenc.html</a>. </li> @@ -5271,7 +5271,7 @@ class="E">E</span>X</span>-а (<a href="../../../../texmf-dist/doc/etex/base/" >texmf-dist/doc/etex/base/</a>). - <!--l. 3336--><p class="noindent" >То такође значи да је важније него икада раније + <!--l. 3335--><p class="noindent" >То такође значи да је важније него икада раније да се користи пакет <span class="path">ifpdf</span> (који ради и са чистим <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-ом и са <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span></span>-ом) @@ -5317,7 +5317,7 @@ href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf" >texmf-dist/doc/pdf id="x1-73002r1"></a> \input "име фајла са размацима" % plain<br class="fancyvrb" /><a id="x1-73004r2"></a> \input{"име фајла са размацима"} % latex</div> </div> - <!--l. 3376--><p class="nopar" >Web2C приручник садржи много више информација о овоме: <a + <!--l. 3375--><p class="nopar" >Web2C приручник садржи много више информација о овоме: <a href="../../../../texmf-dist/doc/web2c" >texmf-dist/doc/web2c</a>. </li> <li class="itemize">Web2C сада укључује и подршку за enc<span class="TEX">T<span @@ -5378,12 +5378,12 @@ href="http://mirror.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cbfonts" class="url" >http: претходним издањима.) Слично, на платформи mips-irix, неоходни су MIPSpro 7.4 радне библиотеке. </li></ul> -<!--l. 3437--><p class="noindent" > +<!--l. 3436--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.3 </span> <a id="x1-740009.1.3"></a>2005</h5> -<!--l. 3439--><p class="noindent" >Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем +<!--l. 3438--><p class="noindent" >Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем измена на пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена у односу на 2004. годину. Неизбежно, понешто је морало другачије да се уради: @@ -5426,7 +5426,7 @@ class="E">E</span>X</span></span>-ом) или да позајмите логи <div class="fancyvrb" id="fancyvrb20"><a id="x1-74002r1"></a> latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex</div> </div> - <!--l. 3481--><p class="nopar" > + <!--l. 3480--><p class="nopar" > </li> <li class="itemize">У дистрибуцију је сада укључен нови програм dvipdfmx који преводи DVI у PDF; ово је надоградња програма dvipdfm која иза себе @@ -5443,22 +5443,22 @@ class="E">E</span>X</span></span>-ом) или да позајмите логи коју је предвиђено да буде специфична за појединог корисника. Погледајте прву ставку у овом списку. </li></ul> -<!--l. 3504--><p class="noindent" > +<!--l. 3503--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.4 </span> <a id="x1-750009.1.4"></a>2006–2007</h5> -<!--l. 3506--><p class="noindent" >Током 2006. и 2007. главни додатак <span class="TEX">T<span +<!--l. 3505--><p class="noindent" >Током 2006. и 2007. главни додатак <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-у био је програм Xe<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>, доступан путем команди <span class="texttt">xetex</span> и <span class="texttt">xelatex</span>; погледајте <a href="http://scripts.sil.org/xetex" class="url" >http://scripts.sil.org/xetex</a>. -<!--l. 3510--><p class="indent" > Такође, значајно је обновљен и унапређен програм +<!--l. 3509--><p class="indent" > Такође, значајно је обновљен и унапређен програм MetaPost, уз велике планове за будућност (<a href="http://tug.org/metapost/articles" class="url" >http://tug.org/metapost/articles</a>); настављен је и развој pdf<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-а (<a href="http://tug.org/applications/pdftex" class="url" >http://tug.org/applications/pdftex</a>). -<!--l. 3515--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span +<!--l. 3514--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-ов <span class="path">.fmt</span> (high-speed format) и слични фајлови за MetaPost и Metafont сада су смештени у директоријуме унутар <span class="path">texmf/web2c</span> уместо у сâм тај директоријум (премда се тај директоријум и даље претражује, @@ -5467,24 +5467,24 @@ class="E">E</span>X</span>-ов <span class="path">.fmt</span> (high-speed forma class="E">E</span>X</span>-а) који су у употреби, као што су <span class="path">tex</span>, <span class="path">pdftex</span> или <span class="path">xetex</span>. Ова промена не би требало да буде видљива у свакодневној употреби. -<!--l. 3524--><p class="indent" > (Чисти) <span class="texttt">tex</span> програм више не чита прву линију која +<!--l. 3523--><p class="indent" > (Чисти) <span class="texttt">tex</span> програм више не чита прву линију која почиње са <span class="texttt">%&</span> како би одредио који формат да покрене; <span class="texttt">tex</span> је сада чисти кнутовски <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>. (<span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span></span> и сви други и даље читају линије са <span class="texttt">%&</span>.) -<!--l. 3529--><p class="indent" > Наравно, и ове године смо, као и обично, унели стотине надоградњи свих пакета и програма. +<!--l. 3528--><p class="indent" > Наравно, и ове године смо, као и обично, унели стотине надоградњи свих пакета и програма. Као и увек, молимо Вас да проверите да ли постоје нове верзије на CTAN-у (<a href="http://mirror.ctan.org" class="url" >http://mirror.ctan.org</a>). -<!--l. 3533--><p class="indent" > Што се тиче интерног рада програмерског тима, развојно дрво <span class="TEX">T<span +<!--l. 3532--><p class="indent" > Што се тиче интерног рада програмерског тима, развојно дрво <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а се сада држи под контролом система Subversion, са уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање кôда; можете доћи до одговарајућих страница преко наше уводне Интернет-стране. Премда није оставила много видљивих трагова у коначном издању из ове године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан развојни темељ за године које долазе. -<!--l. 3541--><p class="indent" > Коначно, у мају 2006. Томас Есер [Thomas Esser] је објавио да више +<!--l. 3540--><p class="indent" > Коначно, у мају 2006. Томас Есер [Thomas Esser] је објавио да више неће радити на te<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-у (<a href="http://tug.org/tetex" class="url" >http://tug.org/tetex</a>). Директна последица овог потеза било @@ -5498,70 +5498,70 @@ class="texttt">tetex</span>, која даје приближни еквивал class="E">E</span>X</span> окружења за све кориснике. -<!--l. 3551--><p class="noindent" > +<!--l. 3550--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.5 </span> <a id="x1-760009.1.5"></a>2008</h5> -<!--l. 3553--><p class="noindent" >2008. године цела инфраструктура <span class="TEX">T<span +<!--l. 3552--><p class="noindent" >2008. године цела инфраструктура <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а је редизајнирана и исписана испочетка. Сви подаци о инсталацији сада су смештени у текстуалном фајлу <span class="path">tlpkg/texlive.tlpdb</span>. -<!--l. 3557--><p class="indent" > Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција <span class="TEX">T<span +<!--l. 3556--><p class="indent" > Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је функционалност коју је MiK<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> имао пре много година. Очекујемо да корисницима редовно стављамо на располагање нове пакете чим се објаве на CTAN-у. -<!--l. 3563--><p class="indent" > У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua<span class="TEX">T<span +<!--l. 3562--><p class="indent" > У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> (<a href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>); поред новог нивоа флексибилности у припреми текста, он уводи и сјајан језик за писање команди у облику скрипте (scripting language), који може да се користи и унутар и ван <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> докумената. -<!--l. 3569--><p class="indent" > Подршка за Windows и платформе засноване на Unix-у сада је много униформнија. +<!--l. 3568--><p class="indent" > Подршка за Windows и платформе засноване на Unix-у сада је много униформнија. Нарочито је битно то што је сада већина скрипти које су написане у језицима Perl и Lua сада доступна и на Windows-у зато што се Perl дистрибуира у оквиру <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а. -<!--l. 3574--><p class="indent" > Нова скрипта tlmgr (одељак <a +<!--l. 3573--><p class="indent" > Нова скрипта tlmgr (одељак <a href="#x1-440005">5<!--tex4ht:ref: sec:tlmgr --></a>) сада представља општи интерфејс за одржавање <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а после почетне инсталације. Она барата новим верзијама пакетā и води рачуна о одговарајућим прерадама фајлова са форматима, мапама (map files), фајловима везаним за поједине језике, уз могућност да се укључе и локални додаци. -<!--l. 3581--><p class="indent" > Пошто сада имамо на располагању скрипту tlmgr, све радње (везане за прераду +<!--l. 3580--><p class="indent" > Пошто сада имамо на располагању скрипту tlmgr, све радње (везане за прераду конфигурационих фајлова са форматима и правилима за прелом речи) које је некада обављао програм texconfig сада су искључене. -<!--l. 3586--><p class="indent" > Програм за прављење индексā xindy (<a +<!--l. 3585--><p class="indent" > Програм за прављење индексā xindy (<a href="http://xindy.sourceforge.net/" class="url" >http://xindy.sourceforge.net/</a>) укључен је за већину подржаних оперативних система. -<!--l. 3590--><p class="indent" > Алатка kpsewhich сада може да врати све поготке за задати фајл (опција –all) или +<!--l. 3589--><p class="indent" > Алатка kpsewhich сада може да врати све поготке за задати фајл (опција –all) или да ограничи поготке на задати поддиректоријум (опција –subdir). -<!--l. 3594--><p class="indent" > Програм dvipdfmx сада има могућност да извуче податке о висини и ширини текста +<!--l. 3593--><p class="indent" > Програм dvipdfmx сада има могућност да извуче податке о висини и ширини текста (bounding box) ако се позове као extractbb; ово је била једна од последњих могућности које је имао dvipdfm а које нису постојале у dvipdfmx-у. -<!--l. 3600--><p class="indent" > Уклоњена су алтернативна имена (алиаси) за фонтове <span class="path">Times-Roman</span>, <span class="path">Helvetica</span> итд. +<!--l. 3599--><p class="indent" > Уклоњена су алтернативна имена (алиаси) за фонтове <span class="path">Times-Roman</span>, <span class="path">Helvetica</span> итд. Различити пакети очекују различито понашање од тих имена (пре свега очекују да имају различите кодне распореде), и није постојао добар начин да се ово реши. -<!--l. 3606--><p class="indent" > Уклоњен је формат <span class="path">platex</span> како би се разрешио конфликт око имена са потпуно +<!--l. 3605--><p class="indent" > Уклоњен је формат <span class="path">platex</span> како би се разрешио конфликт око имена са потпуно независним јапанским <span class="path">platex</span>-ом; пакет <span class="path">polski</span> сада представља главни ослонац за све што се тиче пољског језика. -<!--l. 3611--><p class="indent" > Интерно, WEB string pool фајлови сада су компајлирани као бинарни +<!--l. 3610--><p class="indent" > Интерно, WEB string pool фајлови сада су компајлирани као бинарни фајлови, како би се олакшале надоградње. -<!--l. 3614--><p class="indent" > Коначно, промене које је увео Доналд Кнут [Donald Knuth] у свом раду „Дорада +<!--l. 3613--><p class="indent" > Коначно, промене које је увео Доналд Кнут [Donald Knuth] у свом раду „Дорада <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-а из 2008“ („<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> tuneup of 2008“) укључене су у ово издање. Погледајте <a href="http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf" class="url" >http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf</a>. -<!--l. 3620--><p class="noindent" > +<!--l. 3619--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.6 </span> <a id="x1-770009.1.6"></a>2009</h5> -<!--l. 3622--><p class="noindent" >У издању из 2009, PDF је постављен као подразумевани излазни формат за +<!--l. 3621--><p class="noindent" >У издању из 2009, PDF је постављен као подразумевани излазни формат за Lua(L<span class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> како би се искористиле могућности напредне Lua<span class="TEX">T<span @@ -5571,10 +5571,10 @@ class="E">E</span>X</span> са излазом у DVI формату. Интернет-страница Lua<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-а је <a href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>. -<!--l. 3628--><p class="indent" > Програм Omega и формат Lambda су уклоњени, након дискусије са ауторима +<!--l. 3627--><p class="indent" > Програм Omega и формат Lambda су уклоњени, након дискусије са ауторима пројекта Omega. У дистрибуцији су остале надограђене верзије Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega. -<!--l. 3632--><p class="indent" > Укључено је и ново издање AMS Type 1 фонтова, међу +<!--l. 3631--><p class="indent" > Укључено је и ново издање AMS Type 1 фонтова, међу њима и Computer Modern: на тај начин је постало доступно неколико @@ -5586,7 +5586,7 @@ href="http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf" class="url" >h метрика је остала непромењена. Интернет-страница фонтова Америчког математичког друштва (AMS) је <a href="http://www.ams.org/tex/amsfonts.html" class="url" >http://www.ams.org/tex/amsfonts.html</a>. -<!--l. 3643--><p class="indent" > У дистрибуцију су укључене верзије новог графичког окружења +<!--l. 3642--><p class="indent" > У дистрибуцију су укључене верзије новог графичког окружења <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>works за Windows и Mac<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>. Ако желите да користите <span class="TEX">T<span @@ -5597,25 +5597,25 @@ class="E">E</span>X</span>works је програм писан за више платформи и инспирисан је Mac OS X едитором TeXShop, са циљем да олакша свакодневни рад у <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-у. -<!--l. 3650--><p class="indent" > Такође, укључене су верзије графичког програма Asymptote за неколико +<!--l. 3649--><p class="indent" > Такође, укључене су верзије графичког програма Asymptote за неколико оперативних система. Он интерпретира језик за описивање цртежā који личи на MetaPost, али са развијеном подршком за тродимензионалне пројекције и многим другим могућностима. Интернет-страница овог програма је <a href="http://asymptote.sourceforge.net" class="url" >http://asymptote.sourceforge.net</a>. -<!--l. 3657--><p class="indent" > Засебни програм <span class="path">dvipdfm</span> замењен је <span class="path">dvipdfmx</span>-ом; <span class="path">dvipdfmx</span> може да ради у посебном +<!--l. 3656--><p class="indent" > Засебни програм <span class="path">dvipdfm</span> замењен је <span class="path">dvipdfmx</span>-ом; <span class="path">dvipdfmx</span> може да ради у посебном режиму компатибилности ако се позове са старим именом. <span class="path">dvipdfmx</span> укључује подршку за кинески, јапански и корејски (CJK) и током година које су прошле од последњег издања <span class="path">dvipdfm</span>-а накупило се много исправки. Интернет-страница DVIPDFM<span class="lmmi-10">x</span>-а је <a href="http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx" class="url" >http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx</a>. -<!--l. 3665--><p class="indent" > Додати су програми за платформе <span class="path">i386-cygwin</span> и <span class="path">i386-netbsd</span>; посаветовани смо да корисници +<!--l. 3664--><p class="indent" > Додати су програми за платформе <span class="path">i386-cygwin</span> и <span class="path">i386-netbsd</span>; посаветовани смо да корисници OpenBSD-ја добијају <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live преко свог система за пакете; такође, било је и тешкоћа да се направе програми који би имали шансу да раде на више од једног издања тог оперативног система. -<!--l. 3671--><p class="indent" > Још неколико малих промена: сада користимо компресију типа <span class="path">xz</span>, која +<!--l. 3670--><p class="indent" > Још неколико малих промена: сада користимо компресију типа <span class="path">xz</span>, која представља стабилну замену за <span class="path">lzma</span> (<a href="http://tukaani.org/xz/" class="url" >http://tukaani.org/xz/</a>); знак <span class="obeylines-h"><span class="verb">$</span></span> је сада дозвољен у именима фајлова уколико то не доводи то поклапања са @@ -5623,15 +5623,15 @@ href="http://tukaani.org/xz/" class="url" >http://tukaani.org/xz/</a>); знак подршку за multi-threading (неопходно за нову верзију програма MetaPost); читаво компајлирање <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а сада се заснива на систему Automake. -<!--l. 3680--><p class="indent" > На крају, једна напомена везана за прошлост: сва издања <span class="TEX">T<span +<!--l. 3679--><p class="indent" > На крају, једна напомена везана за прошлост: сва издања <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а, са допунским материјалом као што су налепнице и омоти за CD-ове, доступна су на страници <a href="ftp://tug.org/historic/systems/texlive" class="url" >ftp://tug.org/historic/systems/texlive</a>. -<!--l. 3685--><p class="noindent" > +<!--l. 3684--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.7 </span> <a id="x1-780009.1.7"></a>2010</h5> -<!--l. 3688--><p class="noindent" >У издању <span class="TEX">T<span +<!--l. 3687--><p class="noindent" >У издању <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а из 2010. године подразумевана верзија PDF формата који праве разни програми постављена је на 1.5; ово омогућава бољу компресију докумената. Ова промена важи за све <span class="TEX">T<span @@ -5639,7 +5639,7 @@ class="E">E</span>X</span> програме када им је задато да праве PDF, као и за <span class="path">dvipdfmx</span>. Ако желите да вратите верзију на PDF 1.4, учитајте <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span></span> пакет по имену <span class="path">pdf14</span> или подесите <span class="obeylines-h"><span class="verb">\pdfminorversion=4</span></span>. -<!--l. 3695--><p class="indent" > pdf(L<span +<!--l. 3694--><p class="indent" > pdf(L<span class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> сада <span class="emph">аутоматски</span> пребацује задати Encapsulated PostScript (EPS) фајл у PDF формат помоћу пакета <span class="path">epstopdf</span>; исто @@ -5654,7 +5654,7 @@ class="E">E</span>X</span></span>-ов конфигурациони фајл <sp пронаћи у документацији укљученој у пакет <span class="path">epstopdf</span> (<a href="http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg" class="url" >http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg</a>). -<!--l. 3708--><p class="indent" > Још једна промена која има везе са овим: сада је +<!--l. 3707--><p class="indent" > Још једна промена која има везе са овим: сада је покретање малог броја спољних команди од стране <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-a (путем <span class="texttt">\write18</span>) активирано у стандардној инсталацији. Ове команде @@ -5667,7 +5667,7 @@ class="texttt">\write18</span>) активирано у стандардној одељак <a href="#x1-270003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>) или да промените вредност након инсталације помоћу команде <span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr conf texmf shell_escape 0</span></span>. -<!--l. 3719--><p class="indent" > Промена која следи из претходне две јесте то што ће BibTeX и Makeindex +<!--l. 3718--><p class="indent" > Промена која следи из претходне две јесте то што ће BibTeX и Makeindex сада, у стандардној конфигурацији, одбити да уписују своје излазне фајлове у произвољни директоријум (као и сâм <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>). @@ -5676,17 +5676,17 @@ class="E">E</span>X</span>). поменутих разлога оне су у тај списак и укључене. Ако желите да промените ово подразумевано понашање, можете да дефинишете системску променљиву <span class="path">TEXMFOUTPUT</span> или да промените параметар <span class="obeylines-h"><span class="verb">openout_any</span></span>. -<!--l. 3729--><p class="indent" > Xe<span class="TEX">T<span +<!--l. 3728--><p class="indent" > Xe<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> сада подржава микротипографске ефекте (margin kerning) на исти начин као pdf<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>. (Проширивање фонтова [font expansion] тренутно није подржано.) -<!--l. 3733--><p class="indent" > У стандардној конфигурацији, tlmgr сада прави по једну резервну +<!--l. 3732--><p class="indent" > У стандардној конфигурацији, tlmgr сада прави по једну резервну копију (бекап) за сваки надограђени пакет (<span class="path">tlmgr option autobackup 1</span>), тако да се пакети чије освежавање не успе могу лако повратити у радно стање помоћу <span class="path">tlmgr restore</span>. Ако надограђујете пакете после инсталације а немате простора на диску за резервне копије, покрените команду <span class="path">tlmgr option autobackup 0</span>. -<!--l. 3740--><p class="indent" > У <span class="TEX">T<span +<!--l. 3739--><p class="indent" > У <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live су укључени неки нови програми: p<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> и алатке повезане са њим, специјализовани за припрему текста на јапанском језику; програм BibTeXU @@ -5697,53 +5697,53 @@ class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> докумената; програм за пребацивање из DVI у SVG векторски формат (<a href="http://dvisvgm.sourceforge.net" class="url" >http://dvisvgm.sourceforge.net</a>). -<!--l. 3747--><p class="indent" > Додате су верзије програмā за пет нових платформи: <span class="path">amd64-freebsd</span>, <span class="path">amd64-kfreebsd</span>, +<!--l. 3746--><p class="indent" > Додате су верзије програмā за пет нових платформи: <span class="path">amd64-freebsd</span>, <span class="path">amd64-kfreebsd</span>, <span class="path">i386-freebsd</span>, <span class="path">i386-kfreebsd</span>, <span class="path">x86_64-darwin</span> и <span class="path">x86_64-solaris</span>. -<!--l. 3751--><p class="indent" > Једна промена из <span class="TEX">T<span +<!--l. 3750--><p class="indent" > Једна промена из <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live 2009 коју смо пропустили да евидентирамо: бројни програми везани за <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>4ht (<a href="http://tug.org/tex4ht" class="url" >http://tug.org/tex4ht</a>) склоњени су из директоријума са извршним фајловима. Програм <span class="path">mk4ht</span> сада покрива све могуће <span class="path">tex4ht</span> комбинације. -<!--l. 3756--><p class="indent" > На нашу велику жалост, издање <span class="TEX">T<span +<!--l. 3755--><p class="indent" > На нашу велику жалост, издање <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а на <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Collection DVD-ју више не може да се покреће „живо“ (live): DVD као медиј просто више није довољно велики. У томе има, међутим, и једна успутна предност: инсталација са DVD-ја је сада много бржа. -<!--l. 3762--><p class="noindent" > +<!--l. 3761--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.8 </span> <a id="x1-790009.1.8"></a>2011</h5> -<!--l. 3764--><p class="noindent" >Издање <span class="TEX">T<span +<!--l. 3763--><p class="noindent" >Издање <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-a из 2011. године донело је релативно мало промена. -<!--l. 3766--><p class="indent" > Програми за Mac OS X (<span class="path">universal-darwin</span> и <span class="path">x86_64-darwin</span>) сада раде само на систему Leopard и на +<!--l. 3765--><p class="indent" > Програми за Mac OS X (<span class="path">universal-darwin</span> и <span class="path">x86_64-darwin</span>) сада раде само на систему Leopard и на новијим издањима; Panther и Tiger нису више подржани. -<!--l. 3770--><p class="indent" > Укључен је програм за обраду библиографија <span class="path">biber</span>; постоје +<!--l. 3769--><p class="indent" > Укључен је програм за обраду библиографија <span class="path">biber</span>; постоје верзије за све уобичајене оперативне системе. Развој овог софтвера је тесно повезан са пакетом <span class="path">biblatex</span>. <span class="path">biber</span> поставља на нове основе библиографске могућности које постоје у <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span></span>-у. -<!--l. 3775--><p class="indent" > Програм MetaPost (<span class="path">mpost</span>) више не прави и не користи <span class="path">.mem</span> фајлове. Неопховни +<!--l. 3774--><p class="indent" > Програм MetaPost (<span class="path">mpost</span>) више не прави и не користи <span class="path">.mem</span> фајлове. Неопховни фајлови, као што је <span class="path">plain.mp</span>, напросто се изнова читају сваки пут када се програм покрене. Ова промена везана је за подршку MetaPost-а као библиотеке, што је још једна значајна, премда за кориснике невидљива промена. -<!--l. 3781--><p class="indent" > Имплементација програма <span class="path">updmap</span> у програмском језику Perl, која +<!--l. 3780--><p class="indent" > Имплементација програма <span class="path">updmap</span> у програмском језику Perl, која је раније била у употреби само на Windows-у, сада је прерађена и стављена у употребу на свим платформама. Ова промена не би требало да буде видљива за кориснике, осим што ће од сада програм радити много брже. -<!--l. 3787--><p class="indent" > Враћени су програми initex и inimf, али не и остале ini* варијанте. -<!--l. 3791--><p class="noindent" > +<!--l. 3786--><p class="indent" > Враћени су програми initex и inimf, али не и остале ini* варијанте. +<!--l. 3790--><p class="noindent" > <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.9 </span> <a id="x1-800009.1.9"></a>2012</h5> -<!--l. 3793--><p class="noindent" ><span class="path">tlmgr</span> сада може да обавља надоградње користећи неколико +<!--l. 3792--><p class="noindent" ><span class="path">tlmgr</span> сада може да обавља надоградње користећи неколико репозиторијума на Интернету упоредо. О овоме можете да прочитате више у документацији <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live менаџера (<span class="path">tlmgr help</span>). -<!--l. 3797--><p class="indent" > Подразумевана вредност параметра <span class="texttt">\XeTeXdashbreakstate</span> сада +<!--l. 3796--><p class="indent" > Подразумевана вредност параметра <span class="texttt">\XeTeXdashbreakstate</span> сада је 1 (и за <span class="path">xetex</span> и за <span class="path">xelatex</span>). То значи да ће се линије ломити после средњих и великих цртā (em-dash и en-dash), као што је увек био случај у чистом <span class="TEX">T<span @@ -5754,40 +5754,40 @@ Xe<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> документима у којима је неопходно задржати потпуну компатибилност по питању ломљења линије иза црте морате изричито да подесите вредност <span class="texttt">\XeTeXdashbreakstate</span> на 0. -<!--l. 3806--><p class="indent" > Фајлови које праве <span class="path">pdftex</span> и <span class="path">dvips</span> (између осталих) сада могу да буду +<!--l. 3805--><p class="indent" > Фајлови које праве <span class="path">pdftex</span> и <span class="path">dvips</span> (између осталих) сада могу да буду већи од 2 гигабајта. -<!--l. 3809--><p class="indent" > 35 стандардних PostScript фонтова сада се уграђују у све фајлове +<!--l. 3808--><p class="indent" > 35 стандардних PostScript фонтова сада се уграђују у све фајлове које прави <span class="path">dvips</span>, зато што се појавило много разних верзија ових „стандардних“ фонтова. -<!--l. 3813--><p class="indent" > У режиму рада <span class="texttt">\write18</span> (у коме је дозвољено +<!--l. 3812--><p class="indent" > У режиму рада <span class="texttt">\write18</span> (у коме је дозвољено покретање само малог броја спољних команди), још једна команда додата је у повлашћени списак у стандардној инсталацији: <span class="path">mpost</span>. -<!--l. 3817--><p class="indent" > Фајл <span class="path">texmf.cnf</span> се сада може пронаћи и у <span class="path">../texmf-local</span>, тј. преко +<!--l. 3816--><p class="indent" > Фајл <span class="path">texmf.cnf</span> се сада може пронаћи и у <span class="path">../texmf-local</span>, тј. преко <span class="path">/usr/local/texlive/texmf-local/web2c/texmf.cnf</span> (ако постоји). -<!--l. 3821--><p class="indent" > Скрипта <span class="path">updmap</span> сада чита <span class="path">updmap.cfg</span> у сваком дрвету уместо само једну глобалну +<!--l. 3820--><p class="indent" > Скрипта <span class="path">updmap</span> сада чита <span class="path">updmap.cfg</span> у сваком дрвету уместо само једну глобалну конфигурацију. Ова промена нема никаквих практичних последица за кориснике који нису директно мењали <span class="path">updmap.cfg</span> фајлове. Више информација можете пронаћи у документацији скрипте <span class="path">updmap</span> (покрените <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap --help</span></span>). -<!--l. 3827--><p class="indent" > Додате су нове платформе <span class="path">armel-linux</span> и <span class="path">mipsel-linux</span>; платформе <span class="path">sparc-linux</span> и <span class="path">i386-netbsd</span> +<!--l. 3826--><p class="indent" > Додате су нове платформе <span class="path">armel-linux</span> и <span class="path">mipsel-linux</span>; платформе <span class="path">sparc-linux</span> и <span class="path">i386-netbsd</span> удаљене су из главне дистрибуције <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live-а. -<!--l. 3832--><p class="indent" > <a id="news"></a> +<!--l. 3831--><p class="indent" > <a id="news"></a> <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">9.2 </span> <a id="x1-810009.2"></a>Тренутно стање</h4> -<!--l. 3836--><p class="noindent" >Структура дистрибуције: директоријум највишег нивоа <span class="path">texmf/</span> је +<!--l. 3835--><p class="noindent" >Структура дистрибуције: директоријум највишег нивоа <span class="path">texmf/</span> је ради једноставности спојен са <span class="path">texmf-dist/</span> и више не постоји. Сада Kpathsea променљиве <span class="path">TEXMFMAIN</span> и <span class="path">TEXMFDIST</span> обе показују на <span class="path">texmf-dist</span>. -<!--l. 3841--><p class="indent" > Инсталација и пакети: Велики број малих језичких колекција +<!--l. 3840--><p class="indent" > Инсталација и пакети: Велики број малих језичких колекција је груписан како би се процес инсталације упростио. -<!--l. 3844--><p class="indent" > MetaPost сада без употребе спољних програма подржава излаз у формату PNG и IEEE +<!--l. 3843--><p class="indent" > MetaPost сада без употребе спољних програма подржава излаз у формату PNG и IEEE стандард бројева двоструке тачности (floating-point — IEEE double). -<!--l. 3848--><p class="indent" > Lua<span class="TEX">T<span +<!--l. 3847--><p class="indent" > Lua<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> сада садржи Lua 5.2 и нову библиотеку <span class="path">pdfscanner</span>, која му омогућава да процесуира спољне PDF документе и још много тога (погледајте Интернет страницу овог пројекта). -<!--l. 3852--><p class="indent" > Xe<span class="TEX">T<span +<!--l. 3851--><p class="indent" > Xe<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> сада (такође погледајте Интернет страницу пројекта): <ul class="itemize1"> <li class="itemize">за баратање фонтовима користи библиотеку <span class="path">HarfBuzz</span> уместо ICU. (ICU се и @@ -5809,29 +5809,29 @@ class="E">E</span>X</span>-а и <span class="path">xdvipdfmx</span> у погледу проналажења фонтова; </li> <li class="itemize">подржава OpenType math cut-ins.</li></ul> -<!--l. 3870--><p class="indent" > xdvi: сада користи <span class="path">FreeType</span> уместо <span class="path">t1lib</span> за рендеринг. -<!--l. 3873--><p class="indent" > <span class="path">microtype.sty</span>: доноси нове микротипографске могућности, укључујући +<!--l. 3869--><p class="indent" > xdvi: сада користи <span class="path">FreeType</span> уместо <span class="path">t1lib</span> за рендеринг. +<!--l. 3872--><p class="indent" > <span class="path">microtype.sty</span>: доноси нове микротипографске могућности, укључујући побољшану подршку за Xe<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> (protrusion) и Lua<span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> (protrusion, font expansion, tracking). -<!--l. 3877--><p class="indent" > tlmgr: нова подкоманда <span class="path">pinning</span> уведена је да олакша конфигурисање рада <span class="TEX">T<span +<!--l. 3876--><p class="indent" > tlmgr: нова подкоманда <span class="path">pinning</span> уведена је да олакша конфигурисање рада <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live у случају да користите више репозиторијума на Интернету истовремено; погледајте одговарајући одељак у <span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr --help</span></span> (или исти садржај преко Интернета, на <a href="http://tug.org/texlive/doc/tlmgr.html#MULTIPLE-REPOSITORIES" class="url" >http://tug.org/texlive/doc/tlmgr.html#MULTIPLE-REPOSITORIES</a>). -<!--l. 3883--><p class="indent" > Платформе: <span class="path">armhf-linux</span>, <span class="path">mips-irix</span>, <span class="path">i386-netbsd</span> и <span class="path">amd64-netbsd</span> су враћене или укључене +<!--l. 3882--><p class="indent" > Платформе: <span class="path">armhf-linux</span>, <span class="path">mips-irix</span>, <span class="path">i386-netbsd</span> и <span class="path">amd64-netbsd</span> су враћене или укључене први пут; <span class="path">powerpc-aix</span> је уклоњен из дистрибуције. Подршка за неке додатне платформе је обезбеђена преко странице <a href="http://tug.org/texlive/custom-bin.html" class="url" >http://tug.org/texlive/custom-bin.html</a>. Неке подржане платформе се од сада не дистрибуирају на DVD-ју (због ограниченог простора), али се и даље могу уобичајеним путем инсталирати преко Интернета. -<!--l. 3892--><p class="noindent" > +<!--l. 3891--><p class="noindent" > <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">9.3 </span> <a id="x1-820009.3"></a>Будућност</h4> -<!--l. 3894--><p class="noindent" ><span class="emph"><span class="TEX">T<span +<!--l. 3893--><p class="noindent" ><span class="emph"><span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span> Live није савршен!</span> (И никада неће ни бити.) Намера нам је да наставимо да издајемо нове верзије, да пружимо више помоћног материјала, више алатки, више инсталационих програма и @@ -5840,24 +5840,24 @@ class="E">E</span>X</span> Live није савршен!</span> (И никада обављају волонтери у свом слободном времену, тако да посла увек има на претек. Стога Вас позивамо да посетите страницу <a href="http://tug.org/texlive/contribute.html" class="url" >http://tug.org/texlive/contribute.html</a>. -<!--l. 3903--><p class="indent" > Молимо Вас да шаљете исправке, предлоге и понуде за сарадњу на: +<!--l. 3902--><p class="indent" > Молимо Вас да шаљете исправке, предлоге и понуде за сарадњу на: <div class="quote"> - <!--l. 3905--><p class="noindent" ><a + <!--l. 3904--><p class="noindent" ><a href="mailto:tex-live@tug.org" ><span class="path">tex-live@tug.org</span></a> <br class="newline" /><a href="http://tug.org/texlive" class="url" >http://tug.org/texlive</a></div> -<!--l. 3910--><p class="noindent" ><span class="emph">Срећно <span class="TEX">T<span +<!--l. 3909--><p class="noindent" ><span class="emph">Срећно <span class="TEX">T<span class="E">E</span>X</span>-овање!</span> -<!--l. 3914--><p class="noindent" >_____________________________________________________________________________________ +<!--l. 3913--><p class="noindent" >_____________________________________________________________________________________ -<!--l. 3917--><p class="noindent" ><div class="minipage"><span +<!--l. 3916--><p class="noindent" ><div class="minipage"><span class="larm-0700">Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation under the terms of the adapted version</span> <span class="larm-0700">of</span> <span class="larm-0700">FreeBSD</span> <span class="larm-0700">documentation licence.</span> -<!--l. 3926--><p class="noindent" ><a +<!--l. 3925--><p class="noindent" ><a href="http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses" class="url" ><span class="larm-0700">http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses</span></a><br class="newline" /><a @@ -5869,7 +5869,7 @@ class="larm-0700">Дистрибуција овог превода дозвољ class="larm-0700">варијанте FreeBSD Documentation License. Tекст лиценце je прилагођен техничким</span> <span class="larm-0700">карактеристикама ове документације.</span> -<!--l. 3937--><p class="noindent" ><span +<!--l. 3936--><p class="noindent" ><span class="larm-0700">Serbian translation of <span class="emph"></span><span class="TEX"><span class="larm-0700">T</span><span class="E"><span @@ -5883,7 +5883,7 @@ class="larm-0700">X</span></span> <span class="larm-0700">Live 2013</span>.</span><br class="newline" /><span class="larm-0700">Copyright (C) 2010, 2011, 2012, 2013 Nikola Lečić (the translator).</span> -<!--l. 3941--><p class="noindent" ><span +<!--l. 3940--><p class="noindent" ><span class="larm-0700">Redistribution and use in source (Xe</span><span class="LATEX"><span class="larm-0700">L</span><span class="A"><span class="larm-0700">A</span></span><span class="TEX"><span @@ -5917,7 +5917,7 @@ class="larm-0700">PostScript, RTF and other formats) must reproduce the above co class="larm-0700">conditions and the following disclaimer in the documentation and/or other materials provided</span> <span class="larm-0700">with the distribution.</span></li></ul> -<!--l. 3961--><p class="noindent" ><span +<!--l. 3960--><p class="noindent" ><span class="larm-0700">THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR "AS IS" AND ANY EXPRESS OR</span> <span class="larm-0700">IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE IMPLIED WARRANTIES OF</span> @@ -5981,7 +5981,7 @@ class="larm-0800">Ово нарочито важи ако користите ћ class="larm-0800">српску; фонтови могу бити читљиви, али ће изгледати веома лоше — <span class="emph">прим.</span> <span class="larm-0800">прев.</span></span> -<!--l. 1171--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a +<!--l. 1170--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a href="#fn3x0-bk" id="fn3x0"><sup class="textsuperscript">3</sup></a></span><span class="larm-0800"><span class="emph">Системска променљива</span> је превод израза <span</span> <span @@ -5994,7 +5994,7 @@ class="larm-0800">по нашем мишљењу (1) мање јасна кор class="larm-0800">(2) обе имају мање-више исто значење у пракси — <span class="emph">прим.</span> <span class="larm-0800">прев.</span></span> -<!--l. 2185--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a +<!--l. 2184--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a href="#fn4x0-bk" id="fn4x0"><sup class="textsuperscript">4</sup></a></span><span class="larm-0800"><span class="emph">Прерачунавање</span> је превод израза <span class="emph">expanding</span>;</span> <span @@ -6005,7 +6005,7 @@ class="larm-0800">кога се долази одговарајућим алго class="larm-0800"><class="emph">рашчлањавање</span> и <span class="emph">проширивање</span> — <span</span> <span class="larm-0800"><class="emph">прим. прев.</span></span> -<!--l. 2264--><p class="noindent" ><span class="footnote-mark"><a +<!--l. 2263--><p class="noindent" ><span class="footnote-mark"><a href="#fn5x0-bk" id="fn5x0"><sup class="textsuperscript">5</sup></a></span><span class="larm-0800">Израз <span class="emph">whitespace</span> означава све врсте „провидних знакова“, пре свега размак</span> <span diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf Binary files differindex 5a60b09889a..d86aad73283 100644 --- a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex index b0310cfd1a5..444de4e00a0 100644 --- a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex @@ -749,13 +749,12 @@ Actions: \subsubsection{Cygwin} \label{sec:cygwin} -Инсталациони програм \TL{}-а ради само на Cygwin 1.7. Пре него што -почнете инсталацију, покрените Cygwin-ов програм \filename{setup.exe} -како бисте инсталирали пакете \filename{perl} и \filename{wget} -уколико не постоје на Вашем систему. Препоручују се и ови додатни -пакети: +Пре него што почнете инсталацију, покрените Cygwin-ов програм +\filename{setup.exe} како бисте инсталирали пакете \filename{perl} и +\filename{wget} уколико не постоје на Вашем систему. Препоручују се и +ови додатни пакети: \begin{itemize*} -\item \filename{fontconfig} [потребан за \XeTeX] +\item \filename{fontconfig} [потребан за \XeTeX\ и Lua\TeX] \item \filename{ghostscript} [потребан за више разних програма] \item \filename{libXaw7} [потребан за \code{xdvi}] \item \filename{ncurses} [обезбеђује команду \code{clear} коју |