diff options
author | Karl Berry <karl@freefriends.org> | 2013-04-07 18:26:53 +0000 |
---|---|---|
committer | Karl Berry <karl@freefriends.org> | 2013-04-07 18:26:53 +0000 |
commit | b04c2e1a42573e9735547702356c7b9a769a6855 (patch) | |
tree | c0753443f39500a062d7698fe6b94359c813f871 /Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr | |
parent | fb0bf13304a356f197bfc1add17f98c07e96f17b (diff) |
texmf -> texmf-dist: doc
git-svn-id: svn://tug.org/texlive/trunk@29714 c570f23f-e606-0410-a88d-b1316a301751
Diffstat (limited to 'Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr')
13 files changed, 10163 insertions, 0 deletions
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/Makefile b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/Makefile new file mode 100644 index 00000000000..6b080f3e5a5 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/Makefile @@ -0,0 +1,26 @@ +# Makefile for Serbian Translation of the TeX Live documentation. + +TEX = xelatex +TECKIT = teckit_compile +doc = texlive-sr +source = $(doc).tex +pdf = $(doc).pdf +html = ${doc}.html + +all: realclean pdf + +env = TEXINPUTS=../texlive-common:../texlive-en:images:; export TEXINPUTS; + +pdf: + $(env) $(TEX) $(source) + $(env) $(TEX) $(source) + $(env) $(TEX) $(source) + +clean: + rm -f *.aux *.log *.blg *.toc *.out *.lot tex4ht.ps *.4* + rm -f *.xref* *.lg *.idv *.out *.otc *.tmp tmp.* + rm -f $(doc).dvi $(doc).ps $(doc).xdv + +realclean: clean + rm -f $(doc).pdf + rm -f *.html *.htm $(doc).css *.gif *.jpg $(doc).tec *~ diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt new file mode 100644 index 00000000000..1f663444e95 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt @@ -0,0 +1,48 @@ +======================================================================== + TeX Live Guide Translation (Serbian, Cyrillic Script) + -------------------------------------------------------------------- + Original: The TeX Live Guide: TeX Live 2012, Karl Berry (ed.) + Translator: Nikola Lečić <nikola.lecic@anthesphoria.net> +======================================================================== + +To compile texlive-sr.tex, you need: + +1. XeTeX (xelatex); + +2. the following packages, apart from those required to build texlive-en: + fontspec, xunicode, xltxtra, polyglossia, caption and relsize; + +3. the following fonts: + + Old Standard >= 2.0.2 (by Alexey Kryukov) [1] + Computer Modern Unicode >= 0.6.3a (by Andrey Panov) [2] + + [1] http://www.thessalonica.org.ru/en/oldstandard.html + [2] http://canopus.iacp.dvo.ru/~panov/cm-unicode/ + http://sourceforge.net/projects/cm-unicode/ + + (these fonts are also included in TeX Live >= 2010 -- please read + the TeX Live Guide, section `Font configuration for XeTeX' on how to + configure your system); + +4. BSD or GNU make. + +To produce texlive-sr.pdf, type `make pdf'. + +Since tex4ht currently does not fully support XeTeX, the HTML version +of this documentation is produced similarly to that of the English +original, but some handiwork was necessary to simplify .tex and .sty, to +change encoding to cp1251 and back to utf-8, and to alter the generated +CSS. Therefore you cannot produce HTML from the source using Makefile. + +If you have any problems, suggestions or questions, please contact the +translator. + +Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation +under the terms of the adapted version of FreeBSD documentation licence. +The text of the licence is included in texlive-sr.tex and at the end of +resulting PDF/HTML files. + +http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses +http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html + diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-collections-freebsd-sr.png b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-collections-freebsd-sr.png Binary files differnew file mode 100644 index 00000000000..8331906a354 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-collections-freebsd-sr.png diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png Binary files differnew file mode 100644 index 00000000000..98f16710444 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-wizard-win32-sr.png b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-wizard-win32-sr.png Binary files differnew file mode 100644 index 00000000000..27b38416a8e --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-install-tl-wizard-win32-sr.png diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png Binary files differnew file mode 100644 index 00000000000..5e135ecd93c --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-options-freebsd-sr.png b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-options-freebsd-sr.png Binary files differnew file mode 100644 index 00000000000..03ca041eeb1 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-options-freebsd-sr.png diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png Binary files differnew file mode 100644 index 00000000000..a35d4835709 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2012-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css new file mode 100644 index 00000000000..d4f18b9bb10 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css @@ -0,0 +1,178 @@ + +/* start css.sty */ +.larm-1728{font-size:170%;} +.larm-2074{font-size:200%;} +.lmsy-10x-x-172{font-size:172%;} +.larm-1200{font-size:120%;} +.larm-0900{font-size:90%;} +.larm-0700{font-size:70%;} +.larm-0800{font-size:80%;} +p.noindent { text-indent: 0em } +td p.noindent { text-indent: 0em; margin-top:0em; } +p.nopar { text-indent: 0em; } +p.indent{ text-indent: 1.5em } +@media print {div.crosslinks {visibility:hidden;}} +a img { border-top: 0; border-left: 0; border-right: 0; } +center { margin-top:1em; margin-bottom:1em; } +td center { margin-top:0em; margin-bottom:0em; } +.Canvas { position:relative; } +img.math{vertical-align:middle;} +li p.indent { text-indent: 0em } +li p:first-child{ margin-top:0em; } +li p:last-child, li div:last-child { margin-bottom:0.5em; } +li p~ul:last-child, li p~ol:last-child{ margin-bottom:0.5em; } +.enumerate1 {list-style-type:decimal;} +.enumerate2 {list-style-type:lower-alpha;} +.enumerate3 {list-style-type:lower-roman;} +.enumerate4 {list-style-type:upper-alpha;} +div.newtheorem { margin-bottom: 2em; margin-top: 2em;} +.obeylines-h,.obeylines-v {white-space: nowrap; } +div.obeylines-v p { margin-top:0; margin-bottom:0; } +.overline{ text-decoration:overline; } +.overline img{ border-top: 1px solid black; } +td.displaylines {text-align:center; white-space:nowrap;} +.centerline {text-align:center;} +.rightline {text-align:right;} +div.verbatim {font-family: monospace; white-space: nowrap; text-align:left; clear:both; } +.fbox {padding-left:3.0pt; padding-right:3.0pt; text-indent:0pt; border:solid black 0.4pt; } +div.fbox {display:table} +div.center div.fbox {text-align:center; clear:both; padding-left:3.0pt; padding-right:3.0pt; text-indent:0pt; border:solid black 0.4pt; } +div.minipage{width:100%;} +div.center, div.center div.center {text-align: center; margin-left:1em; margin-right:1em;} +div.center div {text-align: left;} +div.flushright, div.flushright div.flushright {text-align: right;} +div.flushright div {text-align: left;} +div.flushleft {text-align: left;} +.underline{ text-decoration:underline; } +.underline img{ border-bottom: 1px solid black; margin-bottom:1pt; } +.framebox-c, .framebox-l, .framebox-r { padding-left:3.0pt; padding-right:3.0pt; text-indent:0pt; border:solid black 0.4pt; } +.framebox-c {text-align:center;} +.framebox-l {text-align:left;} +.framebox-r {text-align:right;} +span.thank-mark{ vertical-align: super } +span.footnote-mark sup.textsuperscript, span.footnote-mark a sup.textsuperscript{ font-size:80%; } +div.footnotes{border-top:solid 1px black; border-bottom:solid 1px black; padding-bottom:1ex; padding-top:0.5ex; margin-right:15%; margin-top:2ex; font-style:italic; font-size:85%;} +div.footnotes p{margin-top:0; margin-bottom:0; text-indent:0;} +div.tabular, div.center div.tabular {text-align: center; margin-top:0.5em; margin-bottom:0.5em; } +table.tabular td p{margin-top:0em;} +table.tabular {margin-left: auto; margin-right: auto;} +td p:first-child{ margin-top:0em; } +td p:last-child{ margin-bottom:0em; } +div.td00{ margin-left:0pt; margin-right:0pt; } +div.td01{ margin-left:0pt; margin-right:5pt; } +div.td10{ margin-left:5pt; margin-right:0pt; } +div.td11{ margin-left:5pt; margin-right:5pt; } +table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; } +td.td00{ padding-left:0pt; padding-right:0pt; } +td.td01{ padding-left:0pt; padding-right:5pt; } +td.td10{ padding-left:5pt; padding-right:0pt; } +td.td11{ padding-left:5pt; padding-right:5pt; } +table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; } +.hline hr, .cline hr{ height : 1px; margin:0px; } +.tabbing-right {text-align:right;} +span.TEX {letter-spacing: -0.125em; } +span.TEX span.E{ position:relative;top:0.5ex;left:-0.0417em;} +a span.TEX span.E {text-decoration: none; } +span.LATEX span.A{ position:relative; top:-0.5ex; left:-0.4em; font-size:85%;} +span.LATEX span.TEX{ position:relative; left: -0.4em; } +div.float, div.figure {margin-left: auto; margin-right: auto;} +div.float img {text-align:center;} +div.figure img {text-align:center;} +.marginpar {width:20%; float:right; text-align:left; margin-left:auto; margin-top:0.5em; font-size:85%; text-decoration:underline;} +.marginpar p{margin-top:0.4em; margin-bottom:0.4em;} +table.equation {width:100%;} +.equation td{text-align:center; } +td.equation { margin-top:1em; margin-bottom:1em; } +td.equation-label { width:5%; text-align:center; } +td.eqnarray4 { width:5%; white-space: normal; } +td.eqnarray2 { width:5%; } +table.eqnarray-star, table.eqnarray {width:100%;} +div.eqnarray{text-align:center;} +div.array {text-align:center;} +div.pmatrix {text-align:center;} +table.pmatrix {width:100%;} +span.pmatrix img{vertical-align:middle;} +div.pmatrix {text-align:center;} +table.pmatrix {width:100%;} +span.bar-css {text-decoration:overline;} +img.cdots{vertical-align:middle;} +div.tabular, div.center div.tabular {text-align: center; margin-top:0.5em; margin-bottom:0.5em; } +table.tabular td p{margin-top:0em;} +table.tabular {margin-left: auto; margin-right: auto;} +td p:first-child{ margin-top:0em; } +td p:last-child{ margin-bottom:0em; } +div.td00{ margin-left:0pt; margin-right:0pt; } +div.td01{ margin-left:0pt; margin-right:5pt; } +div.td10{ margin-left:5pt; margin-right:0pt; } +div.td11{ margin-left:5pt; margin-right:5pt; } +table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; } +td.td00{ padding-left:0pt; padding-right:0pt; } +td.td01{ padding-left:0pt; padding-right:5pt; } +td.td10{ padding-left:5pt; padding-right:0pt; } +td.td11{ padding-left:5pt; padding-right:5pt; } +table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; } +.hline hr, .cline hr{ height : 1px; margin:0px; } +div.array {text-align:center;} +.partToc a, .partToc, .likepartToc a, .likepartToc {line-height: 200%; font-weight:bold; font-size:110%;} +.index-item, .index-subitem, .index-subsubitem {display:block} +div.caption {text-indent:-2em; margin-left:3em; margin-right:1em; text-align:left;} +div.caption span.id{font-weight: bold; white-space: nowrap; } +h1.partHead{text-align: center} +p.bibitem { text-indent: -2em; margin-left: 2em; margin-top:0.6em; margin-bottom:0.6em; } +p.bibitem-p { text-indent: 0em; margin-left: 2em; margin-top:0.6em; margin-bottom:0.6em; } +.paragraphHead, .likeparagraphHead { margin-top:2em; font-weight: bold;} +.subparagraphHead, .likesubparagraphHead { font-weight: bold;} +.quote {margin-bottom:0.25em; margin-top:0.25em; margin-left:1em; margin-right:1em; text-align:justify;} +.verse{white-space:nowrap; margin-left:2em} +div.maketitle {text-align:center;} +h2.titleHead{text-align:center;} +div.maketitle{ margin-bottom: 2em; } +div.author, div.date {text-align:center;} +div.thanks{text-align:left; margin-left:10%; font-size:85%; font-style:italic; } +.quotation {margin-bottom:0.25em; margin-top:0.25em; margin-left:1em; } +.abstract p {margin-left:5%; margin-right:5%;} +div.abstract {width:100%;} +.alltt P { margin-bottom : 0em; margin-top : 0em; } +.alltt { margin-bottom : 1em; margin-top : 1em; } +.figure img.graphics {margin-left:10%;} +table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; } +div.longtable{text-align:center;} +.uline{ text-decoration:underline; } +.uuline{ text-decoration:underline; } +span.sout {text-decoration: line-through } +span.xout {text-decoration: line-through } +span.uwave {text-decoration:underline } +P.fancyvrb {white-space: nowrap; margin:0em;} +div#fancyvrb1{ border-top: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb1{ border-left: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb1{ border-bottom: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb1{ border-right: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb2{ border-top: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb2{ border-left: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb2{ border-bottom: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb2{ border-right: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb3{ border-top: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb3{ border-left: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb3{ border-bottom: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb3{ border-right: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb4{ border-top: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb4{ border-left: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb4{ border-bottom: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb4{ border-right: solid 0.4pt; } +/* end css.sty */ + +/* handiwork */ +body, h3.sectionHead, h4.subsectionHead, h5.subsubsectionHead { font-family : "DejaVu Sans", Verdana, Calibri, Arial, Helvetica, "Bitstream Vera Sans", sans-serif; } +div.fancyvrb, div.BVerbatimInput, .texttt, .file, .samp { font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 85%; } +.url {font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 80%; } +div.verbatim {font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; white-space: nowrap; text-align:left; clear:both; } +dt.description {font-weight: bold; } +dt.list {font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-weight: bold; font-size: 80%; } +.obeylines-h,.obeylines-v { font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 80%; } +div.caption {text-indent:-2em; margin-left:3em; margin-right:1em; text-align:left; margin-top: .5em; margin-bottom: .9em; } +.path { font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 80%; } +div.footnotes{border-top:solid 1px black; border-bottom:solid 1px black; padding-bottom:1ex; padding-top:0.5ex; margin-right:15%; margin-top:2ex; font-style:normal; font-size:85%;} +div.footnotes p{margin-top:0; margin-bottom:0; text-indent:0;} +.larm-0700 { font-size: 85%; } +.command { font-weight: bold; } +.emph { font-style: italic; } diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html new file mode 100644 index 00000000000..a011d3744e4 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html @@ -0,0 +1,5934 @@ +<!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01 Transitional//EN" + "http://www.w3.org/TR/html4/loose.dtd"> +<html xml:lang="sr" > +<head> + <title>TeX Live: Приручник +TeX Live 2012</title> +<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=utf-8"> +<meta name="generator" content="TeX4ht (http://www.cse.ohio-state.edu/~gurari/TeX4ht/)"> +<meta name="originator" content="TeX4ht (http://www.cse.ohio-state.edu/~gurari/TeX4ht/)"> +<!-- charset=utf-8,html,info,fn-in --> +<meta name="src" content="texlive-sr.tex"> +<meta name="date" content="2012-06-04 02:10:00"> +<link rel="stylesheet" type="text/css" href="texlive-sr.css"> +<link rel="stylesheet" type="text/css" href="texlive-sr.css" > +<link rel="stylesheet" type="text/css" href="../texlive-en/tex-live.css" > +</head><body +> + <div class="maketitle"> + + + + + +<h2 class="titleHead"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live: Приручник<br /> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2012<span class="thank-mark"><a +href="#tk-1" id="kt-1">*</a></span></h2> + <div class="author" ><span +class="larm-1200">Карл Бери, уредник</span> +<br /> <a +href="http://tug.org/texlive/" class="url" ><span +class="larm-1200">http://tug.org/texlive/</span></a><br> +<br /> <span +class="larm-0900">превод на српски језик</span> +<br /> <span +class="larm-0900">Никола Лечић</span> +<br /> <a +href="mailto:nikola.lecic@anthesphoria.net" ><span class="path"><span +class="larm-0700">nikola.lecic@anthesphoria.net</span></span></a> </div><br /> +<div class="date" ><span +class="larm-1200">јун 2012</span></div> + </div> + <h3 class="likesectionHead"><a + id="x1-1000"></a>Садржај</h3> + <div class="tableofcontents"> + <span class="sectionToc" >1 <a +href="#x1-20001" id="QQ2-1-2">Увод</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >1.1 <a +href="#x1-30001.1" id="QQ2-1-3">TEX Live и TEX Collection</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >1.2 <a +href="#x1-40001.2" id="QQ2-1-4">Подржани оперативни системи</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >1.3 <a +href="#x1-50001.3" id="QQ2-1-5">Основна инсталација <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >1.4 <a +href="#x1-60001.4" id="QQ2-1-6">На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >1.5 <a +href="#x1-70001.5" id="QQ2-1-7">Помоћ у раду</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >2 <a +href="#x1-80002" id="QQ2-1-8">Преглед <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >2.1 <a +href="#x1-90002.1" id="QQ2-1-9"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection: TEX Live, proTEXt, MacTEX</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >2.2 <a +href="#x1-100002.2" id="QQ2-1-10">TEX Live директоријуми највишег нивоа</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >2.3 <a +href="#x1-110002.3" id="QQ2-1-11">Садржај директоријума texmf</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >2.4 <a +href="#x1-120002.4" id="QQ2-1-12">Проширења <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >2.5 <a +href="#x1-130002.5" id="QQ2-1-13">Други истакнути програми у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >2.6 <a +href="#x1-140002.6" id="QQ2-1-14">Фонтови у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >3 <a +href="#x1-150003" id="QQ2-1-15">Инсталација</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >3.1 <a +href="#x1-160003.1" id="QQ2-1-16">Покретање инсталационог програма</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.1 <a +href="#x1-170003.1.1" id="QQ2-1-17">Unix</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.2 <a +href="#x1-180003.1.2" id="QQ2-1-18">MacOSX</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.3 <a +href="#x1-190003.1.3" id="QQ2-1-19">Windows</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.4 <a +href="#x1-200003.1.4" id="QQ2-1-23">Cygwin</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.5 <a +href="#x1-210003.1.5" id="QQ2-1-24">Инсталација у текстуалном режиму</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.6 <a +href="#x1-220003.1.6" id="QQ2-1-25">Инсталација у експертском графичком режиму</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.7 <a +href="#x1-230003.1.7" id="QQ2-1-26">Инсталација у поједностављеном +графичком („wizard“) режиму</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >3.2 <a +href="#x1-240003.2" id="QQ2-1-27">Употреба инсталационог програма</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.2.1 <a +href="#x1-250003.2.1" id="QQ2-1-28">Мени за избор платформе (само на Unix-у)</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.2.2 <a +href="#x1-260003.2.2" id="QQ2-1-30">Избор компоненти</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.2.3 <a +href="#x1-270003.2.3" id="QQ2-1-33">Директоријуми</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.2.4 <a +href="#x1-280003.2.4" id="QQ2-1-34">Опције</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >3.3 <a +href="#x1-290003.3" id="QQ2-1-36">Параметри програма install-tl на командној линији</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.3.1 <a +href="#x1-300003.3.1" id="QQ2-1-37">Параметар -repository</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >3.4 <a +href="#x1-310003.4" id="QQ2-1-38">Постинсталациони задаци</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.1 <a +href="#x1-320003.4.1" id="QQ2-1-39">Системске променљиве на Unix-у</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.2 <a +href="#x1-330003.4.2" id="QQ2-1-40">Системске променљиве: глобална подешавања</a></span> + + +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.3 <a +href="#x1-340003.4.3" id="QQ2-1-41">Надоградње преко Интернета после инсталације +са DVD-ја</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.4 <a +href="#x1-350003.4.4" id="QQ2-1-42">Подешавање системских фонтова за XeTEX и LuaTEX</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.5 <a +href="#x1-360003.4.5" id="QQ2-1-43">ConTEXt Mark IV</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.6 <a +href="#x1-370003.4.6" id="QQ2-1-44">Укључивање локалних и личних макроа</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.7 <a +href="#x1-380003.4.7" id="QQ2-1-45">Укључивање спољних фонтова</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >3.5 <a +href="#x1-390003.5" id="QQ2-1-46">Тестирање инсталације</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >3.6 <a +href="#x1-400003.6" id="QQ2-1-47">Додатни софтвер који се може преузети са Интернета</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >4 <a +href="#x1-410004" id="QQ2-1-48">Специјализоване инсталације</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >4.1 <a +href="#x1-420004.1" id="QQ2-1-49">Инсталације које дели више корисника или +више компјутера</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >4.2 <a +href="#x1-430004.2" id="QQ2-1-50">Преносиве инсталације на USB-диску</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >4.3 <a +href="#x1-440004.3" id="QQ2-1-51">ISO (или DVD) инсталације</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >5 <a +href="#x1-450005" id="QQ2-1-52">Одржавање инсталације помоћу tlmgr</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >5.1 <a +href="#x1-460005.1" id="QQ2-1-56">tlmgr у графичком (GUI) режиму рада</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >5.2 <a +href="#x1-470005.2" id="QQ2-1-57">Примери позивања tlmgr-а са командне линије</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >6 <a +href="#x1-480006" id="QQ2-1-58">Напомене за Windows</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >6.1 <a +href="#x1-490006.1" id="QQ2-1-59">Могућности специфичне за Windows</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >6.2 <a +href="#x1-500006.2" id="QQ2-1-60">Додатни софтвер укључен на Windows-у</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >6.3 <a +href="#x1-510006.3" id="QQ2-1-62">Лични кориснички директоријум на Windows-у</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >6.4 <a +href="#x1-520006.4" id="QQ2-1-63">Windows-ов „registry“</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >6.5 <a +href="#x1-530006.5" id="QQ2-1-64">Овлашћења на Windows-у</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >6.6 <a +href="#x1-540006.6" id="QQ2-1-65">Увећавање максимума доступне меморије +на Windows-у и Cygwin-у</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >7 <a +href="#x1-550007" id="QQ2-1-66">Кориснички водич кроз Web2C</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >7.1 <a +href="#x1-560007.1" id="QQ2-1-67">Проналажење фајлова помоћу Kpathsea</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >7.1.1 <a +href="#x1-570007.1.1" id="QQ2-1-68">Извори путања</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >7.1.2 <a +href="#x1-580007.1.2" id="QQ2-1-69">Конфигурациони фајлови</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >7.1.3 <a +href="#x1-590007.1.3" id="QQ2-1-70">Прерачунавање путање</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >7.1.4 <a +href="#x1-600007.1.4" id="QQ2-1-71">Стандардно прерачунавање</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >7.1.5 <a +href="#x1-610007.1.5" id="QQ2-1-72">Прерачунавање заграда</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >7.1.6 <a +href="#x1-620007.1.6" id="QQ2-1-73">Прерачунавање поддиректоријума</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >7.1.7 <a +href="#x1-630007.1.7" id="QQ2-1-74">Списак специјалних симбола и њихово значење: +преглед</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >7.2 <a +href="#x1-640007.2" id="QQ2-1-75">Базе података са именима фајлова</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >7.2.1 <a +href="#x1-650007.2.1" id="QQ2-1-76">База података ls-R</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >7.2.2 <a +href="#x1-660007.2.2" id="QQ2-1-77">Самостални програм за претраживање: kpsewhich</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >7.2.3 <a +href="#x1-670007.2.3" id="QQ2-1-78">Примери употребе</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >7.2.4 <a +href="#x1-680007.2.4" id="QQ2-1-79">Поступци отклањања грешака</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >7.3 <a +href="#x1-690007.3" id="QQ2-1-83">Опције током рада (runtime options)</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >8 <a +href="#x1-700008" id="QQ2-1-84">Захвалнице</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >9 <a +href="#x1-710009" id="QQ2-1-85">Историја издањā</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >9.1 <a +href="#x1-720009.1" id="QQ2-1-86">Прошлост</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >9.1.1 <a +href="#x1-730009.1.1" id="QQ2-1-87">2003</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >9.1.2 <a +href="#x1-740009.1.2" id="QQ2-1-88">2004</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >9.1.3 <a +href="#x1-750009.1.3" id="QQ2-1-89">2005</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >9.1.4 <a +href="#x1-760009.1.4" id="QQ2-1-90">2006–2007</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >9.1.5 <a +href="#x1-770009.1.5" id="QQ2-1-91">2008</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >9.1.6 <a +href="#x1-780009.1.6" id="QQ2-1-92">2009</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >9.1.7 <a +href="#x1-790009.1.7" id="QQ2-1-93">2010</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >9.1.8 <a +href="#x1-800009.1.8" id="QQ2-1-94">2011</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >9.2 <a +href="#x1-810009.2" id="QQ2-1-95">Тренутно стање</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >9.3 <a +href="#x1-820009.3" id="QQ2-1-96">Будућност</a></span> + </div> + + +<!--l. 103--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">1 </span> <a + id="x1-20001"></a>Увод</h3> +<!--l. 106--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.1 </span> <a + id="x1-30001.1"></a><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live и <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection</h4> +<!--l. 108--><p class="noindent" >У овом документу су описане главне могућности софтверске дистрибуције <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live, која се састоји од <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а и програма који су повезани са +њим, и која се прави за GNU/Linux и друге варијанте Unix-а, Mac OS X и +Windows. +<!--l. 113--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live се може преузети са Интернета или добити преко <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD-ја +који групе корисника <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а дистрибуирају својим члановима, +и на разне друге начине. Одељак <a +href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a> укратко описује садржај +DVD-ја. <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live и <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection су резултат удружених напора многих група +корисника <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а. Овај документ описује пре свега сâм <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live. +<!--l. 120--><p class="indent" > У <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live су укључени програми <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, LaTeX2e, Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t, Metafont, MetaPost, BibTeX и +многи други, обимна колекција макроа, фонтова и документације, као +и подршка за припрему текста на много разних писама и језика из свих делова +света. +<!--l. 125--><p class="indent" > Кратак преглед најважнијих промена у овом издању <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а налази се +на крају документа, у одељку <a +href="#x1-710009">9<!--tex4ht:ref: sec:history --></a> (стр. <a +href="#x1-710009">81<!--tex4ht:ref: sec:history --></a>). +<!--l. 129--><p class="indent" > <a id="platforms"></a> + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.2 </span> <a + id="x1-40001.2"></a>Подржани оперативни системи</h4> +<!--l. 133--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live садржи унапред компајлиране програме за многе варијанте +Unix-а, укључујући GNU/Linux и Mac OS X. Такође, +ту су и верзије програма за Cygwin. Пошто је изворни код +укључен у дистрибуцију, програми се могу компајлирати и на +платформама<span class="footnote-mark"><a +href="#fn1x0" id="fn1x0-bk"><sup class="textsuperscript">1</sup></a></span><a + id="x1-4001f1"></a> +за које немамо унапред припремљене бинарне фајлове. +<!--l. 149--><p class="indent" > Што се тиче Windows-а, подржани су само Windows XP и касније верзије. +Windows 2000 ће са великом вероватноћом и даље радити за +највећи број ствари. Не постоје посебни 64-битни програми за +Windows; уместо тога, 32-битни програми би требало да раде на 64-битним системима. +<!--l. 155--><p class="indent" > Погледајте одељек <a +href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a> ако Вам је потребно више информација о +алтернативним решењима за Windows и Mac OS X. +<!--l. 158--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.3 </span> <a + id="x1-50001.3"></a>Основна инсталација <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а</h4> +<!--l. 161--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live се може инсталирати са DVD-ја или преко Интернета (<a +href="http://tug.org/texlive/acquire.html" class="url" >http://tug.org/texlive/acquire.html</a>). +Сам програм за инсталацију који ради преко мреже је мали и скида све што +је задато са Интернета. +<!--l. 166--><p class="indent" > Програм за инсталацију са DVD-ја Вам омогућава да инсталирате <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live на локални диск. <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live се не може директно покретати са DVD-ја (као ни +из DVD <span class="path">.iso</span> одраза), али зато можете да припремите преносиву радну верзију на +нпр. USB-диску (погледајте одељак <a +href="#x1-430004.2">4.2<!--tex4ht:ref: sec:portable-tl --></a>). Инсталација је +детаљно описана у одељцима који следе (стр. <a +href="#x1-150003">13<!--tex4ht:ref: sec:install --></a>); укратко, поступак изгледа +овако: + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">Инсталациона скрипта + се зове <span class="path">install-tl</span>. Она може да ради у поједностављеном графичком, тзв. + + + „wizard“ режиму, ако се позове са опцијом <span class="path">-gui=wizard</span> (подразумевани режим на + Windows-у, у текстуалном режиму ако се позове са <span class="path">-gui=text</span> (подразумевани режим на свим + другим системима), и графичком режиму на експертском нивоу (тзв. „expert GUI“ режим), + који се позива са <span class="path">-gui=perltk</span>. + </li> + <li class="itemize">Један од инсталираних програма је и <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live Manager, који се + позива помоћу tlmgr. Као и програм за инсталацију, он може да се користи + и у графичком (GUI) и у текстуалном режиму. Можете га користити да инсталирате и + деинсталирате пакете и да обавите разне конфигурационе задатке. + </li></ul> +<!--l. 193--><p class="indent" > <a id="security"></a> + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.4 </span> <a + id="x1-60001.4"></a>На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности</h4> +<!--l. 197--><p class="noindent" >Према нашем најдубљем знању и уверењу, основни <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> програми +који чине језгро <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-a изузетно су робусни (и увек су били такви). +Међутим, допунски програми који су укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live нису +нужно на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да будете опрезни +када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне податке; +најсигурније што можете да урадите јесте да то увек радите у новом +поддиректоријуму. +<!--l. 205--><p class="indent" > Потреба за опрезом је нарочито важна на Windows-у, пошто Windows обично +тражи програме у текућем директоријуму пре него на било ко другом +месту, без обзира на путању за претрагу коју задаје корисник. Ово +отвара широку лепезу могућности за напад. Ми смо санирали многе сигурносне +пропусте, али неки превиди су без сумње и даље ту, нарочито у програмима +који нам долазе са стране. Стога препоручујемо да проверите да ли радни +директоријум садржи сумњиве, пре свега извршне фајлове (бинарне или +скрипте). Њих обично нема, и свакако не би требало да се створе обичном обрадом неког +документа. +<!--l. 215--><p class="indent" > Коначно, <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (и пратећи програми) често стварају нове фајлове када +обрађују документ, што је особина која се може злоупотребити на +много разних начина. Да поновимо, обрада непознатих докумената у новом поддиректоријуму +је најсигурније што можете да урадите. +<!--l. 221--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.5 </span> <a + id="x1-70001.5"></a>Помоћ у раду</h4> +<!--l. 224--><p class="noindent" >Заједница корисника <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а је активна и пријатељски расположена, +тако да се и на најозбиљнија питања на крају нађе +одговор. Међутим, ова подршка је неформалне природе будући да долази од +волонтерā и случајних читалаца мејлинг-листа, тако да је нарочито +важно да „урадите домаћи задатак“ пре него што нешто питате. (Ако више волите +загарантовану комерцијалну подршку, можете се у у потпуности одрећи <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а и +купити одговарајући систем; на страници <a +href="http://tug.org/interest.html#vendors" class="url" >http://tug.org/interest.html#vendors</a> +постоји списак таквих продаваца.) +<!--l. 234--><p class="indent" > Ово је листа расположивих ресурса датих отприлике редоследом по коме +препоручујемо да их користите: +<!--l. 237--><p class="indent" > + <dl class="description"><dt class="description"> +Страница за почетнике </dt><dd +class="description">Ако сте нови у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у, страница <a +href="http://tug.org/begin.html" class="url" >http://tug.org/begin.html</a> нуди кратак + увод у систем. + </dd><dt class="description"> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> FAQ </dt><dd +class="description">(питања везана за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> која се често постављају) + представља огромну збирку одговора на све врсте + питања, од најосновнијих до најсложенијих. + Та збирка је укључена у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live и налази се у директоријуму + + + <a +href="../../../../texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/html/index.html" >texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/html/index.html</a>, а доступна је и на Интернету преко + <a +href="http://www.tex.ac.uk/faq" class="url" >http://www.tex.ac.uk/faq</a>. Молимо Вас да одговоре прво овде потражите. + </dd><dt class="description"> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Catalogue </dt><dd +class="description">(<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-каталог) Ако тражите неки специфичан пакет, фонт или програм, + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-каталог је место на коме треба отпочети претрагу. То је + огромна колекција свих ствари које имају везе са <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом. + Погледајте <a +href="http://mirror.ctan.org/help/Catalogue/" class="url" >http://mirror.ctan.org/help/Catalogue/</a>. + </dd><dt class="description"> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> ресурси на Интернету </dt><dd +class="description">Интернет-страница <a +href="http://tug.org/interest.html" class="url" >http://tug.org/interest.html</a> садржи + многе линкове који имају везе са <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом, нарочито на бројне + књиге, приручнике и чланке о свим аспектима система. + </dd><dt class="description"> +архивирана подршка </dt><dd +class="description">Два главна форума су Usenet група <a +href="news:comp.text.tex" class="url" >news:comp.text.tex</a> + и мејлинг-листа <a +href="mailto:texhax@tug.org" ><span class="path">texhax@tug.org</span></a>. Архиве ова два форума садрже велики + број питања и одговора прикупљених током много година; ове + претраживе архиве су доступне преко <a +href="http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics" class="url" >http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics</a> и + <a +href="http://tug.org/mail-archives/texhax" class="url" >http://tug.org/mail-archives/texhax</a>. Такође, обична претрага Интернета, на пример + преко <a +href="http://google.com" class="url" >http://google.com</a>, никад није на одмет. + </dd><dt class="description"> +постављање питања </dt><dd +class="description">Ако и даље + не можете да пронађете одговор, можете да поставите питање на + <span class="path">comp.text.tex</span> користећи Google или свој newsreader, или на <a +href="mailto:texhax@tug.org" ><span class="path">texhax@ + tug.org</span></a> путем електронске поште. Али, пре него што поставите питање, + <span class="emph">молимо Вас</span> да прочитате овај текст из FAQ + колекције како бисте увећали шансе да добијете користан + одговор: <a +href="http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion" class="url" >http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion</a>. Треба поменути и + Интернет-страницу <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> + заједнице (<span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> Community, <a +href="http://www.latex-community.org/" class="url" >http://www.latex-community.org/</a>) и њихов + форум <a +href="http://www.latex-community.org/forum/" class="url" >http://www.latex-community.org/forum/</a>, као и Интернет-портал <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> StackExchange, + <a +href="http://tex.stackexchange.com/" class="url" >http://tex.stackexchange.com/</a>. + </dd><dt class="description"> +подршка везана за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live </dt><dd +class="description">Ако желите да пријавите грешку или ако имате + предлоге и коментаре везане за дистрибуцију, инсталацију или + документацију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а, мејлинг-листа је <a +href="mailto:tex-live@tug.org" ><span class="path">tex-live@tug.org</span></a>. + Међутим, ако се Ваше питање тиче употребе неког посебног програма + укљученог у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, молимо Вас да пишете особи која тренутно одржава + тај програм или на одговарајућу мејлинг-листу. Врло + често, покретање програма са параметром <span class="path">--help</span> даје адресу на + коју треба пријавити грешке. + </dd></dl> +<!--l. 294--><p class="indent" > С друге стране, ту је пружање помоћи онима који +постављају питања. И <span class="path">comp.text.tex</span> и <span class="path">texhax</span> су отворени за сваког, па стога +будите слободни да се прикључите; почните да читате и помозите где можете. +<!--l. 302--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">2 </span> <a + id="x1-80002"></a>Преглед <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а</h3> +<!--l. 305--><p class="noindent" >Овај одељак описује садржај дистрибуције <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection +и њеног саставног дела, <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. +<!--l. 307--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.1 </span> <a + id="x1-90002.1"></a><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection: <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, pro<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t, Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></h4> +<!--l. 310--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD обухвата: +<!--l. 312--><p class="indent" > + + + <dl class="description"><dt class="description"> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live </dt><dd +class="description">Комплетан <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> систем који се може инсталирати на диск. Интернет-страница + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-a је <a +href="http://tug.org/texlive/" class="url" >http://tug.org/texlive/</a>. + </dd><dt class="description"> +Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> </dt><dd +class="description">Варијанта <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а за Mac OS X; укључује инсталациони + програм + писан специјално за Mac OS X и још неке Mac апликације. + Интернет-страница пројекта је <a +href="http://tug.org/mactex/" class="url" >http://tug.org/mactex/</a>. + </dd><dt class="description"> +pro<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t </dt><dd +class="description">Рађен као проширење Windows + дистрибуције MiK<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, pro<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t укључује неколико допунских + алатки и поједностављује инсталацију. Он је + у потпуности независан од <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а и има сопствена упутства за инсталацију. + Интернет-страница pro<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t пројекта је <a +href="http://tug.org/protext" class="url" >http://tug.org/protext</a>. + </dd><dt class="description"> +CTAN </dt><dd +class="description">Сајт-копија (mirror) репозиторијума CTAN + (<a +href="http://www.ctan.org" class="url" >http://www.ctan.org</a>). + </dd><dt class="description"> +<span class="texttt">texmf-extra</span> </dt><dd +class="description">Директоријум са разним допунским + пакетима. + </dd></dl> +<!--l. 335--><p class="indent" > Лиценце које одређују услове умножавања CTAN-а, пакета +<span class="path">protext</span> и садржаја директоријума <span class="path">texmf-extra</span> нису нужно исте као у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у, па +стога будите опрезни када их редистрибуирате или преправљате. +<!--l. 341--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.2 </span> <a + id="x1-100002.2"></a><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live директоријуми највишег нивоа</h4> +<!--l. 344--><p class="noindent" >Ево списка и кратких описа директоријумā највишег нивоа у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live +инсталацији: +<!--l. 347--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + bin </dt><dd +class="list"> + <!--l. 348--><p class="noindent" >Програми <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> система, груписани по платформама. + </dd><dt class="list"> + readme-*.dir </dt><dd +class="list"> + <!--l. 350--><p class="noindent" >Кратак преглед <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-a и корисни линкови на разним језицима, у HTML и + текстуалном формату. + </dd><dt class="list"> + source </dt><dd +class="list"> + <!--l. 353--><p class="noindent" >Изворни кôд свих програма који су укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live, укључујући средишње <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> дистрибуције + засноване на Web2C-у. + </dd><dt class="list"> + texmf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 357--><p class="noindent" >Погледајте опис променљиве <span class="path">TEXMFMAIN</span> у следећем + одељку. + </dd><dt class="list"> + texmf-dist </dt><dd +class="list"> + <!--l. 360--><p class="noindent" >Погледајте опис променљиве <span class="path">TEXMFDIST</span> у следећем + одељку. + + + </dd><dt class="list"> + tlpkg </dt><dd +class="list"> + <!--l. 363--><p class="noindent" >Скрипте, програми и подаци потребни за одржавање инсталације, као и + фајлови специфични за Windows.</dd></dl> +<!--l. 367--><p class="indent" > Осим управо набројаних директоријума, на највишем нивоу +дистрибуције налазе се и инсталационе скрипте и <span class="path">README</span> (<span class="path">ПРОЧИТАЈ-МЕ</span>) +фајлови на разним језицима. +<!--l. 371--><p class="indent" > Што се тиче документације, од помоћи могу да буду исцрпни линкови у +фајлу <a +href="../../../../doc.html" >doc.html</a>, који се налази у директоријуму највишег +нивоа. Документација за поједине програме (приручници, man-странице, +Info-фајлови) налази се у <span class="path">texmf/doc</span>. Документација за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> пакете и формате налази +се у <span class="path">texmf-dist/doc</span>. Можете да употребите програм texdoc ако желите да пронађете било +који део документације. +<!--l. 379--><p class="indent" > Документација о самој дистрибуцији <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live налази се у +<span class="path">texmf/doc/texlive</span> и доступна је на неколико језика: + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">енглески: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-en" >texmf/doc/texlive/texlive-en</a> + </li> + <li class="itemize">италијански: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-it" >texmf/doc/texlive/texlive-it</a> + </li> + <li class="itemize">кинески: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-zh-cn" >texmf/doc/texlive/texlive-zh-cn</a> + </li> + <li class="itemize">немачки: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-de" >texmf/doc/texlive/texlive-de</a> + </li> + <li class="itemize">пољски: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-pl" >texmf/doc/texlive/texlive-pl</a> + </li> + <li class="itemize">руски: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-ru" >texmf/doc/texlive/texlive-ru</a> + </li> + <li class="itemize">српски: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-sr" >texmf/doc/texlive/texlive-sr</a> (овај документ) + </li> + <li class="itemize">француски: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-fr" >texmf/doc/texlive/texlive-fr</a> + </li> + <li class="itemize">чешки и словачки: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-cz" >texmf/doc/texlive/texlive-cz</a></li></ul> +<!--l. 394--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.3 </span> <a + id="x1-110002.3"></a>Садржај директоријума texmf</h4> +<!--l. 397--><p class="noindent" >Овај одељак даје списак унапред дефинисаних променљивих +које одређују распоред података унутар директоријума texmf, +сврху којој служе, као и њихов подразумевани положај и +својства унутар <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. Команда <span class="texttt">tlmgr conf</span> +приказује вредности ових променљивих тако да лако можете да видите на +који директоријум (дрво) на Вашој инсталацији оне +упућују. +<!--l. 404--><p class="indent" > Сви ови директоријуми (дрвета), укључујући и лични, треба да +поштују TDS (<span class="emph">структуру <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> директоријума</span>, односно +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Directory Structure — <a +href="http://tug.org/tds" class="url" >http://tug.org/tds</a>), са свим безбројним поддиректоријумима +карактеристичним за њу, иначе може да се деси да се неки фајлови не могу +пронаћи. Одељак <a +href="#x1-370003.4.6">3.4.6<!--tex4ht:ref: sec:local-personal-macros --></a> (стр. <a +href="#x1-370003.4.6">43<!--tex4ht:ref: sec:local-personal-macros --></a>) детаљно се бави овом темом. +<!--l. 412--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + TEXMFMAIN </dt><dd +class="list"> + <!--l. 413--><p class="noindent" >Дрво у коме се налазе витални делови система као што су конфигурациони + фајлови, помоћне скрипте и документација за програме. + + + </dd><dt class="list"> + TEXMFDIST </dt><dd +class="list"> + <!--l. 416--><p class="noindent" >Дрво које садржи главни скуп макро-пакета, фонтова, итд. + </dd><dt class="list"> + TEXMFLOCAL </dt><dd +class="list"> + <!--l. 418--><p class="noindent" >Дрво које администратори могу да користе за инсталацију додатних или + надограђених макроа, фонтова, итд; садржај овог дрвета важи за цео + систем. + </dd><dt class="list"> + TEXMFHOME </dt><dd +class="list"> + <!--l. 421--><p class="noindent" >Дрво које корисници могу да + користе за своје личне инсталације додатних или надограђених + макроа, фонтова, итд; вредност ове променљиве динамички се прилагођава + положају личног директоријума сваког појединог корисника. + </dd><dt class="list"> + TEXMFCONFIG </dt><dd +class="list"> + <!--l. 425--><p class="noindent" >(Лично корисниково) дрво које апликације <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig</span></span>, <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil</span></span> + користе за чување измењених конфигурационих података. + </dd><dt class="list"> + TEXMFSYSCONFIG </dt><dd +class="list"> + <!--l. 428--><p class="noindent" >(Глобално важеће) дрво које користе апликације <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig-sys</span></span>, + <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap-sys</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil-sys</span></span> за чување измењених конфигурационих података. + </dd><dt class="list"> + TEXMFVAR </dt><dd +class="list"> + <!--l. 431--><p class="noindent" >(Лично корисниково) дрво које користе <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig</span></span>, <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil</span></span> за + чување аутоматски направљених података које разни програми + користе током рада, као што су формати и мапе. + </dd><dt class="list"> + TEXMFSYSVAR </dt><dd +class="list"> + <!--l. 435--><p class="noindent" >(Глобално важеће) дрво које користе <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig-sys</span></span>, <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap-sys</span></span> и + <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil-sys</span></span>, као и <span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr</span></span>, за чување аутоматски направљених података + које разни програми користе током рада, као што су формати и мапе. + </dd><dt class="list"> + TEXMFCACHE </dt><dd +class="list"> + <!--l. 439--><p class="noindent" >Дрво (или више дрвета) које Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t MkIV користи за чување + (кешираних) радних података.</dd></dl> +<!--l. 443--><p class="noindent" >Подразумевана структура директоријума изгледа овако: + <dl class="description"><dt class="description"> +корен система </dt><dd +class="description">може да садржи више различитих издања <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а: + <dl class="list2"><dt class="list"> + 2011 </dt><dd +class="list"> + <!--l. 448--><p class="noindent" >Претходно издање. + </dd><dt class="list"> + 2012 </dt><dd +class="list"> + <!--l. 449--><p class="noindent" >Тренутно издање. + <dl class="list3"><dt class="list"> + bin </dt><dd +class="list"> + <!--l. 451--><p class="noindent" > + <dl class="list4"><dt class="list"> + i386-freebsd </dt><dd +class="list"> + <!--l. 453--><p class="noindent" >програми за FreeBSD + + + </dd><dt class="list"> + i386-linux </dt><dd +class="list"> + <!--l. 454--><p class="noindent" >програми за GNU/Linux + </dd><dt class="list"> + ... </dt><dd +class="list"> + <!--l. 455--><p class="noindent" > + </dd><dt class="list"> + universal-darwin </dt><dd +class="list"> + <!--l. 456--><p class="noindent" >програми за Mac OS X + </dd><dt class="list"> + win32 </dt><dd +class="list"> + <!--l. 457--><p class="noindent" >програми за Windows</dd></dl> + </dd><dt class="list"> + texmf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 459--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFMAIN</span> + </dd><dt class="list"> + texmf-dist </dt><dd +class="list"> + <!--l. 460--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFDIST</span> + </dd><dt class="list"> + texmf-var </dt><dd +class="list"> + <!--l. 461--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFSYSVAR</span> + </dd><dt class="list"> + texmf-config </dt><dd +class="list"> + <!--l. 462--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span></dd></dl> + </dd><dt class="list"> + texmf-local </dt><dd +class="list"> + <!--l. 464--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFLOCAL</span>, заједнички за сва издања.</dd></dl> + </dd><dt class="description"> +корисников лични директоријум </dt><dd +class="description">(<span class="texttt">$HOME</span> или <span + class="texttt">%USERPROFILE%</span>) + <dl class="list2"><dt class="list"> + .texlive2011 </dt><dd +class="list"> + <!--l. 469--><p class="noindent" >Лични направљени и конфигурациони подаци за претходно издање. + </dd><dt class="list"> + .texlive2012 </dt><dd +class="list"> + <!--l. 471--><p class="noindent" >Лични направљени и конфигурациони подаци за тренутно издање. + <dl class="list3"><dt class="list"> + texmf-var </dt><dd +class="list"> + <!--l. 474--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFVAR</span>, <span class="path">TEXMFCACHE</span> + </dd><dt class="list"> + texmf-config </dt><dd +class="list"> + <!--l. 475--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFCONFIG</span></dd></dl> + </dd><dt class="list"> + texmf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 477--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFHOME</span> Лични макрои итд.</dd></dl> + </dd></dl> +<!--l. 482--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.4 </span> <a + id="x1-120002.4"></a>Проширења <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а</h4> +<!--l. 485--><p class="noindent" >Кнутов [Knuth] оригинални <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> је замрзнут: осим ретких поправки грешака, у њега +се не уносе никакве исправке. Изворни <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> је још увек присутан у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у као +програм tex, и тако ће и остати у будућности. <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live садржи неколико проширених +варијанти <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а: +<!--l. 490--><p class="indent" > + + + <dl class="description"><dt class="description"> +e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> </dt><dd +class="description">додаје неколико нових примитивā + (којe се односе на проширење макроа, читање симболā, + класе ознака, додатне могућности за отклањање грешака и + још пуно тога), као и проширење звано <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>--XE T које служи за + припрему докумената са садржајем на језицима који се пишу са + лева на десно, уз оне који се пишу са десна на лево. У подразумеваном режиму, + e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> је 100% компатибилан са стандардним <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом. Погледајте + <a +href="../../../../texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf" >texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf</a>. + </dd><dt class="description"> +pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> </dt><dd +class="description">је изграђен на проширењима које је донео + e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, додајући на + њих подршку за прављење докумената директно у PDF формату + (поред уобичајеног DVI) и много проширења невезаних за излаз. Ово + је програм који се користи за већину формата, као што су etex, + latex, pdflatex. Интернет страница пројекта је <a +href="http://www.pdftex.org/" class="url" >http://www.pdftex.org/</a>. + Упутство за употребу је <a +href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf" >texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf</a>, а примери + који демонстрирају неке од његових могућности налазе + се у <a +href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/samplepdf/samplepdf.tex" >texmf-dist/doc/pdftex/manual/samplepdf/samplepdf.tex</a>. + </dd><dt class="description"> +Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> </dt><dd +class="description">је предвиђен да буде наследник pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, и углавном је + (мада не у потпуности) компатибилан са својим претходницима. Намера + је такође да он буде функционални надскуп Aleph-а (погледајте + ниже), премда нема намере да се подржи техничка компатибилност. Уграђени + интерпретер језика Lua (<a +href="http://www.lua.org/" class="url" >http://www.lua.org/</a>) омогућава елегантна + решења за многе тешко решиве проблеме у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у. Када се позива као <span class="path">texlua</span>, + функционише као самостални Lua интерпретер и као такав је већ + у употреби унутар <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. Интернет-страница пројекта је + <a +href="http://www.luatex.org/" class="url" >http://www.luatex.org/</a> а приручник је <a +href="../../../../texmf-dist/doc/luatex/luatexref-t.pdf" >texmf-dist/doc/luatex/luatexref-t.pdf</a>. + </dd><dt class="description"> +Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> </dt><dd +class="description">додаје подршку за унос текста према Unicode стандарду уз употребу OpenType + фонтова; Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> може да користи фонтове који већ постоје + на систему; ова подршка је урађена уз употребу спољних + библиотека. Погледајте <a +href="http://tug.org/xetex" class="url" >http://tug.org/xetex</a>. + </dd><dt class="description"> +Omega (Omega) </dt><dd +class="description">је заснован на Unicode стандарду (сваки знак заузима 16 бита), па + стога подржава рад са скоро свим светским писмима у исто време. Он подржава и + тзв. „Omega процесе превођења“ („Omega Translation Processes“ — OTP) + за извођење сложених транформација над произвољним + улазом. Omega није више укључен у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live као одвојени + програм; одржавамо само Aleph (погледајте испод). + </dd><dt class="description"> +Aleph </dt><dd +class="description">комбинује проширења која су донели Omega и e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. + Погледајте <a +href="../../../../texmf-dist/doc/aleph/base" >texmf-dist/doc/aleph/base</a>. + </dd></dl> +<!--l. 541--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.5 </span> <a + id="x1-130002.5"></a>Други истакнути програми у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live</h4> +<!--l. 543--><p class="noindent" >Ево неколико других важних програма који су укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live и који +се често користе: +<!--l. 546--><p class="indent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + bibtex, bibtex8 </dt><dd +class="list"> + <!--l. 548--><p class="noindent" >подршка за прављење библиографијā. + + + </dd><dt class="list"> + makeindex, xindy </dt><dd +class="list"> + <!--l. 549--><p class="noindent" >подршка за прављење индексā. + </dd><dt class="list"> + dvips </dt><dd +class="list"> + <!--l. 550--><p class="noindent" >пребацује DVI формат у PostScript. + </dd><dt class="list"> + xdvi </dt><dd +class="list"> + <!--l. 551--><p class="noindent" >програм за приказивање DVI формата у графичком систему X (X Window System). + </dd><dt class="list"> + dvilj </dt><dd +class="list"> + <!--l. 553--><p class="noindent" >DVI драјвер за породицу штампачā HP LaserJet. + </dd><dt class="list"> + dviconcat, dviselect </dt><dd +class="list"> + <!--l. 554--><p class="noindent" >рад са документима у DVI формату. + </dd><dt class="list"> + dvipdfmx </dt><dd +class="list"> + <!--l. 555--><p class="noindent" >пребацује DVI у PDF; служи као алтернатива приступу који + омогућава pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (објашњено у претходном одељку). + </dd><dt class="list"> + psselect, psnup... </dt><dd +class="list"> + <!--l. 557--><p class="noindent" >алатке за баратање PostScript документима. + </dd><dt class="list"> + pdfjam, pdfjoin... </dt><dd +class="list"> + <!--l. 558--><p class="noindent" >алатке за баратање PDF документима. + </dd><dt class="list"> + texexec, texmfstart </dt><dd +class="list"> + <!--l. 559--><p class="noindent" >програми за Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t и PDF. + </dd><dt class="list"> + tex4ht </dt><dd +class="list"> + <!--l. 560--><p class="noindent" >конвертор из <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а у HTML, XML и много других формата.</dd></dl> +<!--l. 565--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.6 </span> <a + id="x1-140002.6"></a>Фонтови у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live</h4> +<!--l. 568--><p class="noindent" >У <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live је укључен велики број векторских фонтова високог квалитета. +Погледајте <a +href="http://tug.org/fonts" class="url" >http://tug.org/fonts</a> и <a +href="../../../../texmf-dist/doc/fonts/free-math-font-survey" >texmf-dist/doc/fonts/free-math-font-survey</a>. +<!--l. 573--><p class="indent" > <a id="installation"></a> + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">3 </span> <a + id="x1-150003"></a>Инсталација</h3> +<!--l. 577--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.1 </span> <a + id="x1-160003.1"></a>Покретање инсталационог програма</h4> +<!--l. 580--><p class="noindent" >За почетак, потребан Вам је <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD или програм за инсталирање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live-а преко Интернета (net installer). Пронађите инсталациону скрипту: она се зове <span class="path">install-tl</span> на +Unix-има, а <span class="path">install-tl.bat</span> на Windows-у. На страници <a +href="http://tug.org/texlive/acquire.html" class="url" >http://tug.org/texlive/acquire.html</a> налазе се додатне +информације како можете да дођете до софтвера. +<!--l. 587--><p class="indent" > + + + <dl class="description"><dt class="description"> +Net installer: </dt><dd +class="description">Скините га са CTAN-а, налази се у директоријуму <span class="path">systems/texlive/ + tlnet</span>; преко путање <a +href="http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet" class="url" >http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet</a> бићете + аутоматски пребачени на географски најближи сајт-копију + (mirror) који садржи најновије верзије целокупног + садржаја. Можете да преузмете <span class="path">install-tl.zip</span>, који се може користити + и под Unix-ом и под Windows-ом, или значајно мањи <span class="path">install-unx.tar.gz</span> + (само за Unix). Када распакујете фајл који сте преузели, у + поддиректоријуму <span class="path">install-tl</span> наћи ћете фајлове <span class="path">install-tl</span> + и <span class="path">install-tl.bat</span>. + </dd><dt class="description"> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD: </dt><dd +class="description">Уђите у директоријум <span class="path">texlive</span> на DVD-ју. На + Windows-у се инсталациони програм обично сам покреће када убаците DVD. DVD + можете добити ако постанете члан неке групе корисника <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а (наша срдачна препорука да + урадите тако, погледајте <a +href="http://tug.org/usergroups.html" class="url" >http://tug.org/usergroups.html</a>), тако што ћете га + купити (<a +href="http://tug.org/store" class="url" >http://tug.org/store</a>), или тако што ћете сами нарезати ISO фајл. + На већини система можете и да директно приступите садржају ISO + одраза („mount“). Ако после инсталације преко DVD-ја или ISO одраза + желите да наставите са надоградњама преко Интернета, погледајте + одељак <a +href="#x1-340003.4.3">3.4.3<!--tex4ht:ref: sec:dvd-install-net-updates --></a>. + </dd></dl> +<!--l. 612--><p class="indent" > Без обзира на то који извор користите, покреће се један исти инсталер. +Највидљивија разлика је то што преко мреже („Net installer“) +добијате пакете који су доступни у том тренутку. За разлику од тога, +DVD и ISO фајлови се не освежавају у периоду између главних +издања. +<!--l. 618--><p class="indent" > Наредни одељци детаљно објашњавају како се +инсталациони програм користи. +<!--l. 621--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.1 </span> <a + id="x1-170003.1.1"></a>Unix</h5> +<!--l. 623--><p class="noindent" >Од сада па надаље, <span class="texttt"»</span> означава „промпт“ („shell prompt“); оно што +уноси корисник приказано је <span class="command">подебљаним</span> <span +class="command">словима</span>. Скрипта <span class="path">install-tl</span> је написана у језику Perl. +Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа +овако: <div class="alltt"> +<!--l. 628--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span +class="command">cd /путања/до/програма/за/инсталацију</span> +<br />> <span class="command">perl install-tl</span> +</div> +</div> (Уместо тога, можете је позвати са <span class="command">perl +/путања/до/инсталера/install-tl</span> или са <span class="command">./install-tl</span> ако +је скрипта извршни фајл — има „права на извршавање“, речено Unix +језиком — итд; нећемо понављати све ове варијације.) +Може се десити да је потребно да повећате прозор свог терминала како би у +њега стао цео садржај програма (слика <a +href="#x1-19061r1">1<!--tex4ht:ref: fig:text-main --></a>). +<!--l. 638--><p class="indent" > Ако желите да обавите инсталацију у експертском графичком режиму („expert GUI“, +слика <a +href="#x1-19062r2">2<!--tex4ht:ref: fig:gui-main --></a>), биће Вам потребан <span class="path">Perl/TK</span> модул компајлиран са XFT подршком; то +је обично тако на GNU/Linux-у, али није нужно случај на другим +системима.<span class="footnote-mark"><a +href="#fn2x0" id="fn2x0-bk"><sup class="textsuperscript">2</sup></a></span><a + id="x1-17001f2"></a> +Када све буде спремно, откуцајте: <div class="alltt"> +<!--l. 646--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">perl install-tl -gui</span> + + +</div> +</div> +<!--l. 649--><p class="indent" > Ако желите да видите комплетан списак разних опција, откуцајте: +<div class="alltt"> +<!--l. 650--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">perl install-tl -help</span> +</div> +</div> +<!--l. 653--><p class="indent" > Упозорење везано за корисничка овлашћења на Unix системима: +Инсталациони програм <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а ће поштовати Ваш <span class="path">umask</span> који важи у време +инсталације. Дакле, ако желите да инсталирани систем користе и други корисници, побрините +се да подесите одговарајуће дозволе, на пример, <span class="path">umask 002</span>. Исцрпније +информације о команди <span class="path">umask</span> можете пронаћи у документацији на Вашем +систему. +<!--l. 660--><p class="indent" > Посебни обзири везани за Cygwin: За разлику од других система компатибилних са Unix-ом, Cygwin +у свом стандардном облику не садржи све неопходне програме који су потребни +инсталационом програму <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. Одељак <a +href="#x1-200003.1.4">3.1.4<!--tex4ht:ref: sec:cygwin --></a> посвећен је овој +теми. +<!--l. 666--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.2 </span> <a + id="x1-180003.1.2"></a>MacOSX</h5> +<!--l. 668--><p class="noindent" >Као што је поменуто у одељку <a +href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a>, за Mac OS X је припремљена +посебна дистрибуција по имену Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (<a +href="http://tug.org/mactex" class="url" >http://tug.org/mactex</a>). Препоручујемо да +на Mac OS X систему користите изворни инсталациони програм уместо оног који је +укључен у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live зато што ће Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> верзија урадити и нека +додатна подешавања специфична за Mac OS X, пре свега она која Вам +омогућавају да се лако пребацујете са једне на другу +дистрибуцију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а (Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, Fink, MacPorts...). +<!--l. 677--><p class="indent" > Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> је строго заснован на <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у и главни <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> директоријуми +су у потпуности исти. Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> на ту структуру додаје неколико допунских +директоријума са документацијом и апликацијама специфичним за +Mac. +<!--l. 682--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.3 </span> <a + id="x1-190003.1.3"></a>Windows</h5> +<!--l. 684--><p class="noindent" >Ако користите програм за инсталацију преко Интернета (net installer) или ако се инсталациони +програм са DVD-ја не отвори аутоматски, двапут кликните <span class="path">install-tl.bat</span>. Ако желите да имате +више могућности око подешавања разних параметара, нпр. да изаберете или не +изаберете поједине колекције пакета, уместо поменутог програма покрените +<span class="path">install-tl-advanced.bat</span>. +<!--l. 691--><p class="indent" > Инсталациони програм се може покренути и са командне линије (command-prompt). У +наставку текста, <span class="texttt"»</span> ће означавати промпт; оно што куца +корисник биће штампано <span class="command">подебљаним</span> <span +class="command">словима</span>. Када уђете у директоријум у коме се налази +инсталациони програм, откуцајте: <div class="alltt"> +<!--l. 696--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">install-tl</span> +</div> +</div> +<!--l. 699--><p class="indent" > Можете да употребите и апсолутну путању, на пример: <div class="alltt"> +<!--l. 700--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">D:\texlive\install-tl</span> + + +</div> +</div> Овај конкретан пример значи да користите <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD и да је ознака +оптичког драјва на Вашем компјутеру <span class="path">D:</span>. Слика <a +href="#x1-19063r3">3<!--tex4ht:ref: fig:wizard-w32 --></a> приказује +поједностављени графички („wizard“) режим рада инсталационог програма; +овај режим се на Windows-у подразумева. +<!--l. 708--><p class="indent" > Ако хоћете да инсталирате у текстуалном режиму, откуцајте: <div class="alltt"> +<!--l. 709--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">install-tl -no-gui</span> +</div> +</div> +<!--l. 712--><p class="indent" > Комплетан списак опцијā добићете ако откуцате: <div class="alltt"> +<!--l. 713--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">install-tl -help</span> +</div> +</div> +<!--l. 716--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-19061r1"></a> + + +<div class="fancyvrb" id="fancyvrb1"><a + id="x1-19002r1"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Installing</span><span +class="larm-0800"> TeX</span><span +class="larm-0800"> Live</span><span +class="larm-0800"> 2012</span><span +class="larm-0800"> from:</span><span +class="larm-0800"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19004r2"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Platform:</span><span +class="larm-0800"> i386-linux</span><span +class="larm-0800"> =></span><span +class="larm-0800"> "Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux"</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19006r3"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Distribution:</span><span +class="larm-0800"> live</span><span +class="larm-0800"> (compressed)</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19008r4"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19010r5"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Detected</span><span +class="larm-0800"> platform:</span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19012r6"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19014r7"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <B></span><span +class="larm-0800"> platforms:</span><span +class="larm-0800"> 1</span><span +class="larm-0800"> out</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> 19</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19016r8"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19018r9"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <S></span><span +class="larm-0800"> installation</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (scheme-full)</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19020r10"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> 84</span><span +class="larm-0800"> collections</span><span +class="larm-0800"> out</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> 85,</span><span +class="larm-0800"> disk</span><span +class="larm-0800"> space</span><span +class="larm-0800"> required:</span><span +class="larm-0800"> 3091</span><span +class="larm-0800"> MB</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19022r11"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19024r12"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Customizing</span><span +class="larm-0800"> installation</span><span +class="larm-0800"> scheme:</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19026r13"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <C></span><span +class="larm-0800"> standard</span><span +class="larm-0800"> collections</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19028r14"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <L></span><span +class="larm-0800"> language</span><span +class="larm-0800"> collections</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19030r15"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19032r16"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <D></span><span +class="larm-0800"> directories:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19034r17"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> TEXDIR</span><span +class="larm-0800"> (the</span><span +class="larm-0800"> main</span><span +class="larm-0800"> TeX</span><span +class="larm-0800"> directory):</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19036r18"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> /usr/local/texlive/2012</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19038r19"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19040r20"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19042r21"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <O></span><span +class="larm-0800"> options:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19044r22"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> use</span><span +class="larm-0800"> letter</span><span +class="larm-0800"> size</span><span +class="larm-0800"> instead</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> A4</span><span +class="larm-0800"> by</span><span +class="larm-0800"> default</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19046r23"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19048r24"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19050r25"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <V></span><span +class="larm-0800"> set</span><span +class="larm-0800"> up</span><span +class="larm-0800"> for</span><span +class="larm-0800"> portable</span><span +class="larm-0800"> installation</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19052r26"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19054r27"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Actions:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19056r28"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <I></span><span +class="larm-0800"> start</span><span +class="larm-0800"> installation</span><span +class="larm-0800"> to</span><span +class="larm-0800"> hard</span><span +class="larm-0800"> disk</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19058r29"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <H></span><span +class="larm-0800"> help</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19060r30"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <Q></span><span +class="larm-0800"> quit</span></div> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 1: </span><span +class="content">Главни екран инсталационог програма (GNU/Linux)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-19061r1 --> + + +<!--l. 751--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> +<!--l. 753--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-19062r2"></a> + + + +<!--l. 754--><p class="noindent" ><img +src="images/tl2012-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 2: </span><span +class="content">Инсталациони програм у експертском графичком („Expert GUI“) режиму (FreeBSD)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-19062r2 --> + + +<!--l. 757--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> +<!--l. 759--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-19063r3"></a> + + + +<!--l. 760--><p class="noindent" ><img +src="images/tl2012-install-tl-wizard-win32-sr.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 3: </span><span +class="content">Инсталациони програм у поједностављеном графичком („Wizard“) +режиму (Windows)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-19063r3 --> + + +<!--l. 763--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> +<!--l. 766--><p class="indent" > <a id="cygwin"></a> + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.4 </span> <a + id="x1-200003.1.4"></a>Cygwin</h5> +<!--l. 770--><p class="noindent" >Инсталациони програм <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а ради само на Cygwin 1.7. Пре него што почнете инсталацију, +покрените Cygwin-ов програм <span class="path">setup.exe</span> како бисте инсталирали пакете <span class="path">perl</span> и <span class="path">wget</span> уколико не +постоје на Вашем систему. Препоручују се и ови додатни пакети: + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize"><span class="path">fontconfig</span> [потребан за Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>] + </li> + <li class="itemize"><span class="path">ghostscript</span> [потребан за више разних програма] + </li> + <li class="itemize"><span class="path">libXaw7</span> [потребан за <span class="path">xdvi</span>] + </li> + <li class="itemize"><span class="path">ncurses</span> [обезбеђује команду <span class="path">clear</span> коју користи инсталациони + програм]</li></ul> +<!--l. 784--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.5 </span> <a + id="x1-210003.1.5"></a>Инсталација у текстуалном режиму</h5> +<!--l. 786--><p class="noindent" >Слика <a +href="#x1-19061r1">1<!--tex4ht:ref: fig:text-main --></a> приказује главни екран инсталационог програма у текстуалном режиму рада на +Unix-у. Текстуални режим је стандард на Unix-у. +<!--l. 790--><p class="indent" > У овом режиму, инсталациони програм се искључиво ослања на командну +линију; употреба курзора није могућа. На пример, не можете да употебите +дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и унос текста. Просто откуцате +нешто на промпту (разлика између великих и малих слова је битна) и +притиснете Enter; тада се цео екран терминала поново испуњава измењеним +садржајем. +<!--l. 797--><p class="indent" > Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је +дизајниран да ради на што је год могуће већем броју +оперативних система, укључујући и оне са тако једноставним +инсталацијама које садрже само чист Perl. +<!--l. 803--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.6 </span> <a + id="x1-220003.1.6"></a>Инсталација у експертском графичком режиму</h5> +<!--l. 805--><p class="noindent" >Слика <a +href="#x1-19062r2">2<!--tex4ht:ref: fig:gui-main --></a> приказује експертски графички режим рада на FreeBSD систему. Основна разлика у +односу на текстуални режим јесте то што овде можете да користите дугмиће и +меније. +<!--l. 809--><p class="indent" > Овај режим рада се може изричито позвати помоћу <div class="alltt"> +<!--l. 810--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">install-tl -gui=perltk</span> +</div> +</div> +<!--l. 815--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.7 </span> <a + id="x1-230003.1.7"></a>Инсталација у поједностављеном графичком („wizard“) +режиму</h5> +<!--l. 817--><p class="noindent" >Ако није другачије захтевано, на Windows-у инсталациони програм користи +најједноставнији режим рада који смо могли да осмислимо и +који се зове „wizard“ („чаробњак“ — слика <a +href="#x1-19063r3">3<!--tex4ht:ref: fig:wizard-w32 --></a>). Програм у том режиму инсталира све и +не пита скоро ништа. Ако желите да подешавате инсталацију, треба да користите неки од горе +описаних режима. +<!--l. 824--><p class="indent" > Овај режим се може изричито позвати помоћу <div class="alltt"> + + +<!--l. 825--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">install-tl -gui=wizard</span> +</div> +</div> +<!--l. 829--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.2 </span> <a + id="x1-240003.2"></a>Употреба инсталационог програма</h4> +<!--l. 832--><p class="noindent" >Инсталер је направљен са намером да буде мање-више јасан по себи, +али ево неколико напомена о разним опцијама. +<!--l. 835--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.1 </span> <a + id="x1-250003.2.1"></a>Мени за избор платформе (само на Unix-у)</h5> +<!--l. 838--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-25043r4"></a> + + +<div class="fancyvrb" id="fancyvrb2"><a + id="x1-25002r1"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Available</span><span +class="larm-0800"> platforms:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25004r2"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ===============================================================================</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25006r3"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> a</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> alpha-linux</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> DEC</span><span +class="larm-0800"> Alpha</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25008r4"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> b</span><span +class="larm-0800"> [X]</span><span +class="larm-0800"> amd64-freebsd</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> x86_64</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> FreeBSD</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25010r5"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> c</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> amd64-kfreebsd</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> x86_64</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/kFreeBSD</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25012r6"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> d</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> armel-linux</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ARM</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25014r7"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> e</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> i386-cygwin</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> Cygwin</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25016r8"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> f</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> i386-freebsd</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> FreeBSD</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25018r9"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> g</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> i386-kfreebsd</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/kFreeBSD</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25020r10"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> h</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> i386-linux</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25022r11"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> i</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> i386-solaris</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> Solaris</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25024r12"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> j</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> mips-irix</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> SGI</span><span +class="larm-0800"> IRIX</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25026r13"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> k</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> mipsel-linux</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> mipsel</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> Linux</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25028r14"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> l</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> powerpc-aix</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> PowerPC</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> AIX</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25030r15"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> m</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> powerpc-linux</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> PowerPC</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25032r16"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> o</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> sparc-solaris</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Sparc</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> Solaris</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25034r17"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> p</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> universal-darwin</span><span +class="larm-0800"> universal</span><span +class="larm-0800"> binaries</span><span +class="larm-0800"> for</span><span +class="larm-0800"> MacOSX/Darwin</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25036r18"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> s</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> win32</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Windows</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25038r19"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> t</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> x86_64-darwin</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> x86_64</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> MacOSX/Darwin</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25040r20"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> u</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> x86_64-linux</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> x86_64</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25042r21"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> v</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> x86_64-solaris</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> x86_64</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> Solaris</span></div> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 4: </span><span +class="content">Мени за избор платформе (тј. архитектуре и оперативног система) за програме</span></div><!--tex4ht:label?: x1-25043r4 --> + + +<!--l. 863--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> +<!--l. 865--><p class="indent" > Слика <a +href="#x1-25043r4">4<!--tex4ht:ref: fig:bin-text --></a> приказује мени са подржаним платформама (в. фусноту 1 за +објашњење израза „платформа“) за програме, у текстуалном режиму. +Подразумева се да ће бити инсталиране само верзије програма за тип процесора и +оперативни систем на коме сте покренули инсталацију. Можете, међутим, изабрати и +да инсталирате верзије програма и за неке друге платформе. Ово може да буде +корисно ако се <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> заједнички користи на мрежи са разнородним машинама или на +компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних +система. + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.2 </span> <a + id="x1-260003.2.2"></a>Избор компоненти</h5> +<!--l. 878--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-26025r5"></a> + + +<div class="fancyvrb" id="fancyvrb3"><a + id="x1-26002r1"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Select</span><span +class="larm-0800"> scheme:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26004r2"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ===============================================================================</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26006r3"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> a</span><span +class="larm-0800"> [X]</span><span +class="larm-0800"> full</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (everything)</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26008r4"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> b</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> medium</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (small</span><span +class="larm-0800"> +</span><span +class="larm-0800"> more</span><span +class="larm-0800"> packages</span><span +class="larm-0800"> and</span><span +class="larm-0800"> languages)</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26010r5"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> c</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> small</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (basic</span><span +class="larm-0800"> +</span><span +class="larm-0800"> xetex,</span><span +class="larm-0800"> metapost,</span><span +class="larm-0800"> a</span><span +class="larm-0800"> few</span><span +class="larm-0800"> languages)</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26012r6"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> d</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> basic</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (plain</span><span +class="larm-0800"> and</span><span +class="larm-0800"> latex)</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26014r7"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> e</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> minimal</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (plain</span><span +class="larm-0800"> only)</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26016r8"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> f</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> ConTeXt</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26018r9"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> g</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> GUST</span><span +class="larm-0800"> TeX</span><span +class="larm-0800"> Live</span><span +class="larm-0800"> scheme</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26020r10"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> h</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> teTeX</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (more</span><span +class="larm-0800"> than</span><span +class="larm-0800"> medium,</span><span +class="larm-0800"> but</span><span +class="larm-0800"> nowhere</span><span +class="larm-0800"> near</span><span +class="larm-0800"> full)</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26022r11"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> i</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> XML</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26024r12"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> j</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> custom</span><span +class="larm-0800"> selection</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> collections</span></div> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 5: </span><span +class="content">Мени са шемама</span></div><!--tex4ht:label?: x1-26025r5 --> + + +<!--l. 894--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> +<!--l. 896--><p class="indent" > Слика <a +href="#x1-26025r5">5<!--tex4ht:ref: fig:scheme-text --></a> приказује <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-ов мени са шемама; преко њега можете изабрати +„шему“, тј. један кохерентан скуп колекција пакета. Подразумевана +„пуна“ (full) шема инсталира све. Препоручује се да тако и урадите; ипак, можете +да изаберете и „основну“ (basic) шему прикладну за мале системе, „минималну“ (minimal) +шему за потребе тестирања и „средњу“ (medium) шему — заправо teTeX — +нешто у средини између претходна два. Постоје такође и разне +специјализоване шеме и шеме прилагођене некој посебној +земљи. +<!--l. 906--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-26026r6"></a> + + +<div +> +<!--l. 907--><p class="noindent" > + +<!--l. 908--><p class="noindent" ><img +src="images/tl2012-install-tl-collections-freebsd-sr.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 6: </span><span +class="content">Мени са колекцијама</span></div><!--tex4ht:label?: x1-26026r6 --> +</div> + + +<!--l. 911--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> +<!--l. 913--><p class="indent" > Одабир шеме може да се даље разради помоћу менија „Стандардне +колекције“ и „Језичке колекције“ (слика <a +href="#x1-26026r6">6<!--tex4ht:ref: fig:collections-gui --></a>, овог пута, за промену, приказани у +графичком режиму). +<!--l. 917--><p class="indent" > Колекције су за један ниво детаљније него шеме — +поједностављено речено, једна шема се састоји од неколико +колекција, колекција се састоји од једног или више пакетā, а +пакет (најнижи ниво груписања у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у) садржи стварне фајлове +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> макроа, фонтова, итд. +<!--l. 922--><p class="indent" > Ако желите још више контроле него што нуде менији са колекцијама, +можете да користите <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live Manager (tlmgr) након инсталације (подгледајте +одељак <a +href="#x1-450005">5<!--tex4ht:ref: sec:tlmgr --></a>); помоћу њега можете да контролишете инсталацију на +нивоу пакетā. + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.3 </span> <a + id="x1-270003.2.3"></a>Директоријуми</h5> +<!--l. 930--><p class="noindent" >Подразумевани распоред директоријумā описан је у одељку <a +href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>, стр. <a +href="#x1-110002.3">9<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>. +Стандардна локација директоријума <span class="path">TEXDIR</span> је <span class="path">/usr/local/texlive/2012</span> на +Unix-у и <span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%\texlive\2012</span></span> на Windows-у. +<!--l. 936--><p class="indent" > Главни разлог да промените ове вредности јесте ако немате право уписивања на +подразумевано место. Не морате да будете root или администратор да бисте инсталирали <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, али +морате имати право уписивања у циљни директоријум. +<!--l. 941--><p class="indent" > Разумна алтернатива јесте неки директоријум унутар личног директоријума, +посебно ако ћете једини корисник бити Ви. Ознака за лични доректоријум +је „<span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span>“, на пример „<span class="obeylines-h"><span class="verb">~/texlive/2012</span></span>“. +<!--l. 945--><p class="indent" > Препоручујемо да укључите ознаку за годину у име изабраног директоријума +како бисте били у могућности да држите различита издања <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а једно +поред другог. (Такође, можете и да помоћу симболичког линка направите име +независно од верзије, нпр. <span class="path">/usr/local/texlive-cur</span> и да тај линк касније +промените након тестирања новог издања.) +<!--l. 952--><p class="indent" > Промена вредности променљиве <span class="path">TEXDIR</span> у инсталационом програму повлачи за собом и +промену директоријумā <span class="path">TEXMFLOCAL</span>, <span class="path">TEXMFSYSVAR</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>. +<!--l. 957--><p class="indent" > Препоручујемо да користите <span class="path">TEXMFHOME</span> као место за личне макрое и пакете. +Подразумевана вредност је <span class="obeylines-h"><span class="verb">~/texmf</span></span>. Насупрот <span class="path">TEXDIR</span>-у, овде се ознака <span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span> чува у +новозаписаним конфигурационим фајловима зато што означава лични директоријум +било ког појединца који користи <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. Он на Unix-у узима вредност <span class="path">$HOME</span> а на +Windows-у постаје <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%</span></span>. Посебна, већ помало сувишна напомена: +<span class="path">TEXMFHOME</span>, као и сва дрвета са подацима, мора бити организовано у складу са TDS; у противном се +може десити да фајлови не могу да се пронађу. +<!--l. 967--><p class="indent" > <span class="path">TEXMFVAR</span> је место где се смештају кеширани подаци који се +стварају током рада програмā и који се разликују од корисника +до корисника. Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t MkIV користи у те сврхе директоријум <span class="path">TEXMFCACHE</span> +(погледајте одељак <a +href="#x1-360003.4.5">3.4.5<!--tex4ht:ref: sec:context-mkiv --></a>, стр. <a +href="#x1-360003.4.5">42<!--tex4ht:ref: sec:context-mkiv --></a>). +<!--l. 974--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.4 </span> <a + id="x1-280003.2.4"></a>Опције</h5> +<!--l. 977--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-28025r7"></a> + + +<div class="fancyvrb" id="fancyvrb4"><a + id="x1-28002r1"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Options</span><span +class="larm-0800"> setup:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28004r2"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ===============================================================================</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28006r3"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <P></span><span +class="larm-0800"> use</span><span +class="larm-0800"> letter</span><span +class="larm-0800"> size</span><span +class="larm-0800"> instead</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> A4</span><span +class="larm-0800"> by</span><span +class="larm-0800"> default:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28008r4"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <E></span><span +class="larm-0800"> execution</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> restricted</span><span +class="larm-0800"> list</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> programs:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [X]</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28010r5"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <F></span><span +class="larm-0800"> create</span><span +class="larm-0800"> format</span><span +class="larm-0800"> files:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [X]</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28012r6"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <D></span><span +class="larm-0800"> install</span><span +class="larm-0800"> font/macro</span><span +class="larm-0800"> doc</span><span +class="larm-0800"> tree:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [X]</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28014r7"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <S></span><span +class="larm-0800"> install</span><span +class="larm-0800"> font/macro</span><span +class="larm-0800"> source</span><span +class="larm-0800"> tree:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [X]</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28016r8"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <L></span><span +class="larm-0800"> create</span><span +class="larm-0800"> symlinks</span><span +class="larm-0800"> in</span><span +class="larm-0800"> standard</span><span +class="larm-0800"> directories:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28018r9"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> binaries</span><span +class="larm-0800"> to:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28020r10"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> manpages</span><span +class="larm-0800"> to:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28022r11"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> info</span><span +class="larm-0800"> to:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28024r12"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <Y></span><span +class="larm-0800"> after</span><span +class="larm-0800"> installation,</span><span +class="larm-0800"> get</span><span +class="larm-0800"> package</span><span +class="larm-0800"> updates</span><span +class="larm-0800"> from</span><span +class="larm-0800"> CTAN:</span><span +class="larm-0800"> [X]</span></div> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 7: </span><span +class="content">Мени са опцијама (Unix)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-28025r7 --> + + +<!--l. 993--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> +<!--l. 995--><p class="indent" > Слика <a +href="#x1-28025r7">7<!--tex4ht:ref: fig:options-text --></a> приказује мени са опцијама у текстуалном режиму рада. Следи више +информација о свакој од њих: + <dl class="description"><dt class="description"> +узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4 </dt><dd +class="description">(use letter size instead of A4 by + default): Избор подразумеване величине папира. Наравно, можете да употребите било + коју величину папира ако се за тим укаже потреба у неком посебном документу. + </dd><dt class="description"> +извршавање ограничене листе програма </dt><dd +class="description">(execution of restricted list of programs): Почев + од <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2010, покретање једног броја спољних + програма дозвољено је у стандардној инсталацији. + Листа дозвољених програма (која је веома кратка) дата + је у <span class="path">texmf.cnf</span>. Више детаља можете наћи у списку новитета за + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2010 (одељак <a +href="#x1-790009.1.7">9.1.7<!--tex4ht:ref: sec:2010news --></a>). + </dd><dt class="description"> +направи фајлове са форматима </dt><dd +class="description">(create format files): + Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место + на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите + ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби + бити прављени у личним директоријумима корисника (дрво <span class="path">TEXMFVAR</span>). + На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави нова + верзија програма или правила за прелом текста, па корисник лако може да има + проблем са некомпатибилним форматима. + </dd><dt class="description"> +инсталирај изворни кôд и документацију фонтова и макроа </dt><dd +class="description"> + (install font/macro doc/source tree): Ове опције Вам омогућавају + да изоставите + преузимање са Интернета или инсталацију документације и + изворног кôда који постоје за већину пакета. + Искључивање ове опције се не препоручује. + </dd><dt class="description"> +направи симболичке линкове у системским директоријумима </dt><dd +class="description"> + (create symlinks in standard directories): Ова опција (само на Unix-у) служи + да избегнете подешавање променљивих из радног окружења + (environment variables). Без ове опције, директоријуми <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а + обично морају да се додају у <span class="path">PATH</span>, <span class="path">MANPATH</span> и <span class="path">INFOPATH</span>. + Биће Вам потребно и овлашћење за уписивање у + те системске директоријуме. Изричито саветујемо да употребом ове + опције <span class="emph">не дирате</span> инсталацију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а + која је део Вашег система. Она је намењена пре свега + да би се <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live систему приступало кроз директоријуме који су + већ познати кориснику, као што је <span class="path">/usr/local/bin</span> али само ако они пре + тога нису садржавали никакве фајлове везане за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. + </dd><dt class="description"> +после инсталације обнављати пакете преко CTAN-а </dt><dd +class="description">(after installation, get + package updates from CTAN): Када инсталирате са DVD-ја, ова опција се + подразумева зато што већина корисника жели да преузме све нове верзије + пакета са CTAN-а које се појаве током године. Једини разумни + разлог да искључите ову опцију појављује се + у случају када са DVD-ја инсталирате само део система и планирате + да га касније проширите. У сваком случају, репозиторијум + пакетā који се користи за инсталацију и за будуће + освежавање система може да се подеси и касније; погледајте + одељке <a +href="#x1-300003.3.1">3.3.1<!--tex4ht:ref: sec:location --></a> и <a +href="#x1-340003.4.3">3.4.3<!--tex4ht:ref: sec:dvd-install-net-updates --></a>.</dd></dl> +<!--l. 1053--><p class="indent" > Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете „<span class="obeylines-h"><span class="verb">I</span></span>“ +како бисте започели поступак инсталације. Када се све заврши, пређите на + + +одељак <a +href="#x1-310003.4">3.4<!--tex4ht:ref: sec:postinstall --></a> и прочитајте шта после тога има да се уради, ако уопште нешто буде +потребно. + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.3 </span> <a + id="x1-290003.3"></a>Параметри програма install-tl на командној линији</h4> +<!--l. 1062--><p class="noindent" >Откуцајте <div class="alltt"> +<!--l. 1063--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">install-tl -help</span> +</div> +</div> како бисте добили списак свих параметара које можете да употребите на командној +линији. Можете да користите и <span class="obeylines-h"><span class="verb">-</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">--</span></span> испред назива параметра. Ово је списак +могућности које се најчешће употребљавају: +<!--l. 1069--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + -gui </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1070--><p class="noindent" >Ако је могуће биће употребљена графичка (GUI) + верзија инсталационог програма. За ово је потребан Perl/Tk модул + (<a +href="http://tug.org/texlive/distro.html#perltk" class="url" >http://tug.org/texlive/distro.html#perltk</a>) компајлиран са подршком за XFT; ако + Perl/Tk није доступан, инсталација се наставља у текстуалном + режиму. + </dd><dt class="list"> + -no-gui </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1076--><p class="noindent" >Изричито захтевање употребе текстуалног режима рада, чак и на Windows-у. + </dd><dt class="list"> + -lang <span class="emph">LL</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1079--><p class="noindent" >Задавање језика инсталационог програма према стандардном двословном + коду <span class="emph">LL</span>. Инсталациони програм ће покушати + да установи који се језик користи на систему; ако не успе + или ако језик није доступан, пребациће се на енглески. + Команда <span class="path">install-tl --help</span> ће приказати листу расположивих језика. + Инсталациони програм је преведен на српски; покрените га помоћу + <span class="path">install-tl -gui -lang sr</span>. + <!--l. 1087--><p class="noindent" ><a id="opt-in-place"></a> + </dd><dt class="list"> + -in-place </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1088--><p class="noindent" >Ако већ имате копију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а направљену + помоћу rsync, svn или друге копије самог <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а (погледајте + <a +href="http://tug.org/texlive/acquire-mirror.html" class="url" >http://tug.org/texlive/acquire-mirror.html</a>), онда се овим параметром задаје да + се употреби то што имате, такво какво је; биће обављене + само неопходне пост-инсталационе радње. Будите пажљиви зато што + фајл <span class="path">tlpkg/texlive.tlpdb</span> може бити пребрисан новом верзијом; на Вама + је да га сачувате. Такође, уклањање пакетā мора + да се уради ручно. Не треба да користите овај параметар ако не знате тачно + шта радите. Овај параметар не може да се укључи преко графичког + интерфејса инсталера. + </dd><dt class="list"> + -portable </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1099--><p class="noindent" >Припрема преносиве инсталације на USB-диску. Овај параметар се може + изабрати и у текстуалном режиму инсталера (помоћу команде <span class="path">V</span>), као и у + графичком режиму. Погледајте одељак <a +href="#x1-430004.2">4.2<!--tex4ht:ref: sec:portable-tl --></a>. + </dd><dt class="list"> + -profile <span class="emph">file</span> </dt><dd +class="list"> + + + <!--l. 1104--><p class="noindent" >Учитава инсталациони профил <span class="emph">file</span> и обавља + инсталацију без интеракције са корисником. Инсталациони програм увек + записује фајл <span class="path">texlive.profile</span> у <span class="path">tlpkg</span>, поддиректоријум Ваше + инсталације. Помоћу ове опције поменути фајл се може + употребити да се, на пример, идентична инсталација понови да неком другом + систему. Осим тога, можете да лако припремите сопствени профил тако што промените + вредности у профилу који је аутоматски направљен (простом + изменом вредности у текст едитору) или да подесите да профил буде празан фајл + (у ком случају ће инсталациони програм без питања инсталирати + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live са подразумеваним параметрима). + <!--l. 1116--><p class="noindent" >Ова опција задаје програму да изнова употреби такав фајл тако + да, након прве инсталације, можете да инсталирате <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live на више система + или компјутера у режиму без постављања питања + (batch mode), понављајући све опције које сте + првобитно изабрали. + </dd><dt class="list"> + -repository <span class="emph">url-or-directory</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1121--><p class="noindent" >Одређује репозиторијум из кога ће се инсталирати + пакети; погледајте следећи одељак.</dd></dl> +<!--l. 1126--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.3.1 </span> <a + id="x1-300003.3.1"></a>Параметар -repository</h5> +<!--l. 1129--><p class="noindent" >Подразумевани репозиторијум пакета је један од сајтова-копија +(mirror) CTAN-a који се аутоматски одређује преко <a +href="http://mirror.ctan.org" class="url" >http://mirror.ctan.org</a>. +<!--l. 1133--><p class="indent" > Ако не желите да користите овај систем, вредност локације може да буде +путања (URL) која почиње са <span class="texttt">ftp:</span>, +<span class="texttt">http:</span> или <span class="texttt">file:/</span>, или пак да буде +обична путања до локалног директоријума. (Када задајете <span +class="texttt">http:</span> или <span class="texttt">ftp:</span>, завршни знак „<span +class="texttt">/</span>“ и/или завршни текст „<span class="texttt">/tlpkg</span>“ се +игноришу.) +<!--l. 1140--><p class="indent" > На пример, можете да изаберете неки посебан CTAN mirror отприлике овако: +<a +href="http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/" class="url" >http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/</a>, стављајући право +име сервера (hostname) и његову специфичну путању до CTAN-садржаја +уместо <span class="obeylines-h"><span class="verb">ctan.example.org/tex-archive</span></span>. Увек свежа листа серверā који држе свеже +копије садржаја CTAN-а налази се на <a +href="http://ctan.org/mirrors" class="url" >http://ctan.org/mirrors</a>. +<!--l. 1148--><p class="indent" > Ако је задата вредност локална (путања или URL који почиње са +<span class="texttt">file:/</span>), употребиће се спаковани фајлови из +поддиректоријума <span class="path">archive</span> у репозиторијуму (чак и у случају да су +распаковани фајлови доступни упоредо са њима). +<!--l. 1154--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.4 </span> <a + id="x1-310003.4"></a>Постинсталациони задаци</h4> +<!--l. 1157--><p class="noindent" >Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације. +<!--l. 1160--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.1 </span> <a + id="x1-320003.4.1"></a>Системске променљиве на Unix-у</h5> +<!--l. 1163--><p class="noindent" >Ако сте изабрали да се направе симболички линкови у стандардним директоријумима (као што је +објашњено у одељку <a +href="#x1-280003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>), онда нема потребе да се преправљају системске +променљиве.<span class="footnote-mark"><a +href="#fn3x0" id="fn3x0-bk"><sup class="textsuperscript">3</sup></a></span><a + id="x1-32001f3"></a> +У супротном се на Unix системима директоријум са програмима за Ваш оперативни +систем мора додати у путању за претрагу. (На Windows-у о овоме инсталер сам води +рачуна.) + + +<!--l. 1176--><p class="indent" > Сваки подржани оперативни систем има свој поддиректоријум унутар <span class="path">TEXDIR/bin</span>. +На слици <a +href="#x1-25043r4">4<!--tex4ht:ref: fig:bin-text --></a> можете да видите списак поддиректоријума и одговарајућих +платформи. +<!--l. 1180--><p class="indent" > По избору можете да додате и директоријуме са man-страницама и Info-документацијом +у одговарајуће путање за претрагу, уколико желите да системске алатке +могу да их уоче. Може се десити да man-странице постану аутоматски доступне и после +проширивања списка путања из системске променљиве <span class="path">PATH</span>. +<!--l. 1186--><p class="indent" > Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је bash и Intel x86 +GNU/Linux и ако сте задржали подразумевани распоред директоријума као у нашем примеру, +фајл који треба да уредите требало би да буде <span class="path">$HOME/.profile</span> (или неки други +фајл који се позива из <span class="path">.profile</span>), а линије које треба додати +изгледале би овако: +<!--l. 1193--><p class="indent" > + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb5"><a + id="x1-32003r1"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> PATH=/usr/local/texlive/2012/bin/i386-linux:$PATH;</span><span +class="larm-0900"> export</span><span +class="larm-0900"> PATH</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-32005r2"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> MANPATH=/usr/local/texlive/2012/texmf/doc/man:$MANPATH;</span><span +class="larm-0900"> export</span><span +class="larm-0900"> MANPATH</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-32007r3"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> INFOPATH=/usr/local/texlive/2012/texmf/doc/info:$INFOPATH;</span><span +class="larm-0900"> export</span><span +class="larm-0900"> INFOPATH</span></div> +<!--l. 1199--><p class="indent" > Ако користите шкољку csh или tcsh, фајл који треба уредити +обично је <span class="path">$HOME/.cshrc</span>, а линије које треба додати изгледале би +овако: +<!--l. 1203--><p class="indent" > + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb6"><a + id="x1-32009r1"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> setenv</span><span +class="larm-0900"> PATH</span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texlive/2012/bin/i386-linux:$PATH</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-32011r2"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> setenv</span><span +class="larm-0900"> MANPATH</span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texlive/2012/texmf/doc/man:$MANPATH</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-32013r3"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> setenv</span><span +class="larm-0900"> INFOPATH</span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texlive/2012/texmf/doc/info:$INFOPATH</span></div> +<!--l. 1209--><p class="indent" > Ако у својим конфигурационим фајловима („који почињу са +тачком“) већ имате нека подешавања ове врсте, онда би наравно требало +да уклопите <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live директоријуме у већ постојеће +вредности. +<!--l. 1214--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.2 </span> <a + id="x1-330003.4.2"></a>Системске променљиве: глобална подешавања</h5> +<!--l. 1217--><p class="noindent" >Ако желите да промене описане у претходном одељку важе глобално и за сваког новог +корисника на систему, онда сте препуштени сами себи; напросто постоји превише +варијација од система до система у погледу тога како и где се ове ствари +подешавају. +<!--l. 1222--><p class="indent" > Можемо Вам дати два савета: (1) пробајте да потражите фајл <span class="path">/etc/manpath.config</span> +и да, ако постоји, додате линије као што су ове: +<!--l. 1226--><p class="indent" > + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb7"><a + id="x1-33002r1"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> MANPATH_MAP</span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texlive/2012/bin/i386-linux</span><span +class="larm-0900"> \</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-33004r2"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texlive/2012/texmf/doc/man</span></div> +<!--l. 1231--><p class="indent" > Или, (2) потрáжите фајл <span class="path">/etc/environment</span>; у њему би могле бити +дефинисане путање за претрагу и друге подразумеване системске променљиве. +<!--l. 1235--><p class="indent" > Осим тога, у свим директоријумима са програмима на Unix системима прави се симболички +линк <span class="path">man</span> који показује према <span class="path">texmf/doc/man</span>. Неке варијанте програма +<span class="path">man</span>, као што је стандардни <span class="path">man</span> на Mac OS X-у, аутоматски ће се снаћи са +новом путањом; на тај начин ћете избећи потребу да било шта +подешавате на путањама за претрагу. +<!--l. 1243--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.3 </span> <a + id="x1-340003.4.3"></a>Надоградње преко Интернета после инсталације са DVD-ја</h5> +<!--l. 1246--><p class="noindent" >Ако сте инсталирали <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live са DVD-ја и желите да после тога преузимате надоградње +са Интернета, потребно је да покренете ову команду — али <span class="emph">тек пошто +сте</span> проширили своју питању за претрагу (као што је описано у +претходном одељку): + <div class="alltt"> + + +<!--l. 1251--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span +class="command">tlmgr option repository http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet</span> +</div> +</div> +<!--l. 1254--><p class="indent" > Ова команда говори програму tlmgr да употреби оближњу сајт-копију +(mirror) CTAN-а за будуће надоградње. Надоградње ће се овим путем +аутоматски обављати ако сте инсталирали <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live са DVD-ја, према опцији +описаној у одељку <a +href="#x1-280003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>. +<!--l. 1260--><p class="indent" > У случају проблема са аутоматским избором најближег сајта, можете да +назначите неку посебну копију (mirror) CTAN-а са списка доступног на <a +href="http://ctan.org/mirrors" class="url" >http://ctan.org/mirrors</a>. +Користите тачну путању до поддиректоријума <span class="path">tlnet</span> на том сајту, као што +је урађено у нашем примеру. +<!--l. 1267--><p class="indent" > <a id="xetexfontconfig"></a> <a id="sysfontconfig"></a> + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.4 </span> <a + id="x1-350003.4.4"></a>Подешавање системских фонтова за Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></h5> +<!--l. 1272--><p class="noindent" >Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> могу да користе не само фонтове који су укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, +него и било који фонт инсталиран на Вашем систему. Они то раде на сличан, али не идентичан +начин. +<!--l. 1276--><p class="indent" > На Windows-у су фонтови укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live аутоматски доступни Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у. +Али, ако сте инсталирали пакет <span class="path">xetex</span> на оперативном систему компатибилним са Unix-ом, +морате да подесите систем тако да може да пронађе фонтове из <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а према +стварном називу фонта, а не просто према именима фајлова од којих се фонт +састоји. +<!--l. 1282--><p class="indent" > Како бисмо олакшали овај задатак, када се инсталира пакет <span class="path">xetex</span> (у +иницијалној поставци или накнадно) прави се и одговарајући +конфигурациони фајл <span class="path">TEXMFSYSVAR/fonts/conf/texlive-fontconfig.conf</span>. +<!--l. 1287--><p class="indent" > Како бисте начинили фонтове из <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а видљивим за цео систем, +подразумевајући да имате одговарајућа овлашћења +на систему, урадите следеће: + <ol class="enumerate1" > + <li + class="enumerate" id="x1-35002x1">прекопирајте фајл <span class="path">texlive-fontconfig.conf</span> у <span class="path">/etc/fonts/conf.d/09-texlive. + conf</span>; + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-35004x2">покрените <span class="command">fc-cache -fsv</span>.</li></ol> +<!--l. 1296--><p class="indent" > Ако немате овлашћења да ово урадите или ако Вам је довољно да +фонтови из <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а буду видљиви само једном кориснику, можете да урадите +следеће: + <ol class="enumerate1" > + <li + class="enumerate" id="x1-35006x1">прекопирајте <span class="path">texlive-fontconfig.conf</span> у <span class="path">~/.fonts.conf</span>, где <span class="path">~</span> представља Ваш + лични директоријум; + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-35008x2">покрените <span class="command">fc-cache -fv</span>.</li></ol> +<!--l. 1306--><p class="indent" > Команда <span class="path">fc-list</span> ће излистати називе свих фонтова расположивих на Вашем систему. Ако +је позовете помоћу <span class="path">fc-list : family style file spacing</span> (унесите аргументе баш у +том облику), биће приказане информације које ће Вам +највероватније бити веома корисне за рад. +<!--l. 1313--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.5 </span> <a + id="x1-360003.4.5"></a>Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t Mark IV</h5> +<!--l. 1316--><p class="noindent" >И „стари“ Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t (Mark II) и „нови“ Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t (Mark IV) требало би да раде без икаквих +интервенција након инсталације <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а; тако би требало и да остане ако за +надоградње будете користили само <span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr</span></span>. + + +<!--l. 1321--><p class="indent" > Ипак, пошто Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t MkIV не користи библиотеку Kpathsea, неопходне су неке ручне +интервенције кад год ручно инсталирате нове фајлове (без <span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr</span></span>). После сваке такве +инсталације корисник мора да покрене команду + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb8"><a + id="x1-36002r1"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> luatools</span><span +class="larm-0900"> --generate</span></div> +<!--l. 1328--><p class="noindent" >како би освежио кеширане радне податке које Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t чува на диску. Направљени +фајлови се смештају у <span class="path">TEXMFCACHE</span>; подразумевана вредност ове променљиве +у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у је <span class="obeylines-h"><span class="verb">TEXMSYSVAR;TEXMFVAR</span></span>. +<!--l. 1332--><p class="indent" > Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t MkIV ће читати из свих путања поменутих у <span class="obeylines-h"><span class="verb">TEXMFCACHE</span></span>, а податке +ће смештати у прву путању у коју се може уписивати. Приликом +читања, последње установљено поклапање ће имати предност +у случају дуплираних кешираних података. +<!--l. 1337--><p class="indent" > Више информација можете наћи на <a +href="http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV" class="url" >http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV</a>. +<!--l. 1341--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.6 </span> <a + id="x1-370003.4.6"></a>Укључивање локалних и личних макроа</h5> +<!--l. 1344--><p class="noindent" >Ова тема је имплицтно већ начета у одељку <a +href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>: <span class="path">TEXMFLOCAL</span> +(чија је подразумевана вредност <span class="path">/usr/local/texlive/texmf-local</span> или +<span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%\texlive\texmf-local</span></span> на Windows-у) јесте место предвиђено за локалне +фонтове и макрое који се употребљавају на целом систему, док +је <span class="path">TEXMFHOME</span> (чија је подразумевана вредност <span class="path">$HOME/texmf</span> +или <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%\texmf</span></span>) намењен за корисникове личне фонтове и макрое. +Предвиђено је да се ови директоријуми не мењају од +издања до издања и да нове верзије <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а аутоматски узимају +у обзир њихов садржај. Стога је најбоље да се +суздржите од подешавања вредности променљиве <span class="path">TEXMFLOCAL</span> на нешто +што је превише удаљено од главног директоријума <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а, +иначе ћете морати ручно да мењате ту вредност за свако будуће +издање. +<!--l. 1358--><p class="indent" > У оба ова директоријума фајлови треба да буду распоређени у +одговарајуће поддиректоријуме у складу са <span class="emph">структуром +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> директоријума</span> (TDS) — погледајте <a +href="http://tug.org/tds" class="url" >http://tug.org/tds</a> или +прегледајте фајл <span class="path">texmf/web2c/texmf.cnf</span>. На пример, једна <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> класа или +пакет треба да се ставе у <span class="path">TEXMFLOCAL/tex/latex</span> или у <span class="path">TEXMFHOME/tex/latex</span>, или у неки +поддиректоријум поменутих директоријума. +<!--l. 1366--><p class="indent" > Функционалност директоријума <span class="path">TEXMFLOCAL</span> зависи од тога да ли је база +података са именима фајлова увек свежа; у супротном фајлови неће +моћи да се пронађу. Базу можете освежити командом mktexlsr или употребом дугмета +„Поново постави базу података са фајловима“ („Reinit file database“) — наћи +ћете га у језичку за конфигурацију програма <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live Manager (tlmgr) када +он ради у графичком (GUI) режиму. +<!--l. 1374--><p class="indent" > Подразумевана вредност сваке ове променљиве једнака je једном посебном +директоријуму, као што је малочас показано. Ово правило није стриктно. На +пример, ако Вам је потребно да се лако пребацујете навише и наниже кроз разне +верзије великих пакета, можете да одржавате више директоријума (дрвета) за Ваше +сопствене потребе. То се ради тако што се <span class="path">TEXMFHOME</span> подеси као списак директоријума +одвојених зарезима, унутар заграда: + + + <div class="verbatim" id="verbatim-1"> + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb9"><a + id="x1-37002r1"></a> TEXMFHOME = {/мој/дир1,/мојдир2,/неки/трећи/дир}</div> +</div> +<!--l. 1384--><p class="nopar" > +<!--l. 1386--><p class="indent" > Одељак <a +href="#x1-610007.1.5">7.1.5<!--tex4ht:ref: sec:brace-expansion --></a> се детаљно бави прерачунавањем заграда. +<!--l. 1390--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.7 </span> <a + id="x1-380003.4.7"></a>Укључивање спољних фонтова</h5> +<!--l. 1392--><p class="noindent" >Нажалост, ово је веома компликован задатак. Немојте ни да размишљате о +овоме уколико нисте вољни да се удубите у најситније детаље +инсталације <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а. Не заборавите да прво прегледате шта Вам стоји на +располагању за слободну употребу: погледајте одељак <a +href="#x1-140002.6">2.6<!--tex4ht:ref: sec:tl-fonts --></a>. +<!--l. 1398--><p class="indent" > Једна од алтернативā које Вам стоје на располагању +јесте да користите Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> или Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (погледајте одељак <a +href="#x1-120002.4">2.4<!--tex4ht:ref: sec:tex-extensions --></a>); ови +програми Вам омогућавају да користите фонтове из оперативног система без икакве +инсталације унутар <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а. +<!--l. 1404--><p class="indent" > Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте +<a +href="http://tug.org/fonts/fontinstall.html" class="url" >http://tug.org/fonts/fontinstall.html</a>: на тој страни смо најбоље што смо +могли покушали да опишемо неопходну процедуру. Ако строго одржавате своје +локалне мапе фонтова, онда команда <span class="texttt">tlmgr generate updmap</span> +<span class="emph">може</span> бити корисна, нарочито када се пребацујете са +једног издања на друго; погледајте документацију програма +tlmgr. +<!--l. 1413--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.5 </span> <a + id="x1-390003.5"></a>Тестирање инсталације</h4> +<!--l. 1416--><p class="noindent" >Након што сте инсталирали <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, природно је да ћете желети да га испробате +како бисте могли да почнете са израдом дивних докумената и/или фонтова. +<!--l. 1420--><p class="indent" > Овај одељак описује неке основне поступке за проверу функционалности +новог система. Овде ћемо дати команде за Unix-е; ако користите Mac OS X или Windows, +вероватно ћете све ове команде покретати покренути кроз графички интерфејс, мада +принцип остаје исти. +<!--l. 1425--><p class="indent" > + <ol class="enumerate1" > + <li + class="enumerate" id="x1-39002x1">Најпре проверите да ли можете да покренете сам програм tex: <div class="alltt"> + <!--l. 1429--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tex --version</span> + <br />TeX 3.1415926 (TeX Live ...) + <br />kpathsea version 6.0.1 + <br />Copyright ... D.E. Knuth. + <br />... +</div> + </div> Ако овде добијете поруку „command not found“ („команда се не може пронаћи“) + уместо података о верзији <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а и ауторским правима, или ако је + верзија коју видите старија, то највероватније значи + да немате исправан поддиректоријум <span class="path">bin</span> као елемент у системској + променљиви <span class="path">PATH</span>. Погледајте како се подешавају системске + променљиве на стр. <a +href="#x1-320003.4.1">40<!--tex4ht:ref: sec:env --></a>. + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-39004x2">Покушајте да обрадите основни <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> фајл: <div class="alltt"> + + + <!--l. 1443--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">latex sample2e.tex</span> + <br />pdfTeX 3.1415926-... (TeX Live ...) + <br />... + <br />Output written on sample2e.dvi (3 pages, 7484 bytes). + <br />Transcript written on sample2e.log. +</div> + </div> Ако <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> не успе да пронађе <span class="path">sample2e.tex</span> или неки други фајл, + највероватније је у питању нека збрка старих и нових + системских променљивих или конфигурационих фајлова; у таквим + случајевима се препоручује да, за почетак, обришете вредности свих системских + променљивих које имају везе са <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом. (Ако Вам треба + дубља анализа, може се од самог <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> програма тражити да извести које + путање употребљава за претрагу и шта притом успева да пронађе; + погледајте одељак „Поступци за отклањање грешака“ + [debugging] на стр. <a +href="#x1-680007.2.4">74<!--tex4ht:ref: sec:debugging --></a>.) + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-39006x3">Затим прегледајте како изгледа документ који сте добили овом обрадом: + <div class="alltt"> + <!--l. 1461--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">xdvi sample2e.dvi</span> # Unix + <br />> <span class="command">dviout sample2e.dvi</span> # Windows +</div> + </div> Требало би да се појави нови прозор са лепим документом који + објашњава неке основне ствари о <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-у. (Узгред, тај текст + је врло корисно прочитати ако сте почетник.) Како би програм xdvi радио, + морате имати покренут графички X сервер; ако X не ради или ако је системска + променљива <span class="path">DISPLAY</span> неправилно подешена, добићете грешку „<span + class="samp">Can"t open display</span>“ („Није могуће отворити + дисплеј“). + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-39008x4">Направите PostScript фајл за штампање или гледање на екрану: + <div class="alltt"> + <!--l. 1473--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">dvips sample2e.dvi -o sample2e.ps</span> +</div> + </div> + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-39010x5">Направите PDF уместо DVI фајла; ова команда ће обрадити <span class="path">.tex</span> фајл и + директно направити PDF: <div class="alltt"> + <!--l. 1478--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">pdflatex sample2e.tex</span> +</div> + </div> + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-39012x6">Прегледајте добијени PDF фајл: <div class="alltt"> + <!--l. 1482--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">gv sample2e.pdf</span> + <br />или: + <br />> <span class="command">xpdf sample2e.pdf</span> + + +</div> + </div> Ни gv ни xpdf нису укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, тако да морате да их сами + одвојено инсталирате. Погледајте <a +href="http://www.gnu.org/software/gv" class="url" >http://www.gnu.org/software/gv</a> и + <a +href="http://www.foolabs.com/xpdf" class="url" >http://www.foolabs.com/xpdf</a> ако Вам треба више информација о овим програмима. + Наравно, има још много других програма у којима можете отварати PDF + фајлове. Ако користите Windows, препоручујемо да пробате Sumatra PDF + (<a +href="http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf" class="url" >http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf</a>). + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-39014x7">Може бити корисно да пробате и друге тест-фајлове осим <span class="path">sample2e.tex</span>: + <!--l. 1498--><p class="noindent" > + <dl class="list2"><dt class="list"> + small2e.tex: </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1499--><p class="noindent" >једноставнији документ него <span class="path">sample2e</span>; сврха му је да + минимализује величину података који се обрађују + ако се појаве неки проблеми; + </dd><dt class="list"> + testpage.tex: </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1502--><p class="noindent" >проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд); + </dd><dt class="list"> + nfssfont.tex: </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1503--><p class="noindent" >служи да одштампате табеле фонтова и одговарајуће тестове везане + за њих; + </dd><dt class="list"> + testfont.tex: </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1505--><p class="noindent" >такође за табеле са фонтовима, али користи основни <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>; + </dd><dt class="list"> + story.tex: </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1507--><p class="noindent" >најчистији канонски тест-фајл за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> који се + може направити; морате да откуцате „<span class="samp">\bye</span>“ када се + појави упит са звездицом (<span class="path">*</span>) након што покренете „<span class="samp">tex + story.tex</span>“.</dd></dl> + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-39016x8">Ако сте инсталирали пакет <span class="path">xetex</span>, можете да испробате да ли су системски фонтови + видљиви за Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> на овај начин: <div class="alltt"> + <!--l. 1514--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">xetex opentype-info.tex</span> + <br />This is XeTeX, Version 3.1415926... + <br />... + <br />Output written on opentype-info.pdf (1 page). + <br />Transcript written on opentype-info.log. +</div> + </div> (Идентичан поступак се може употребити и за <span class="path">luatex</span>.) + <!--l. 1522--><p class="noindent" >Ако добијете поруку „Invalid fontname "Latin Modern Roman/ICU"…“ („Неисправно име + фонта "Latin Modern Roman/ICU"…“), онда морате да подесите систем тако да Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> може да + пронађе фонтове који су укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live. Погледајте + одељак <a +href="#x1-350003.4.4">3.4.4<!--tex4ht:ref: sec:font-conf-sys --></a>. + </li></ol> +<!--l. 1529--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.6 </span> <a + id="x1-400003.6"></a>Додатни софтвер који се може преузети са Интернета</h4> +<!--l. 1531--><p class="noindent" >Ако сте нови у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око писања +докумената у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у или <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-у, молимо Вас да посетите <a +href="http://tug.org/begin.html" class="url" >http://tug.org/begin.html</a>: ту ћете +наћи неке текстове који су веома добри као увод. + + +<!--l. 1536--><p class="indent" > Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који би могли +да Вам буду од користи: + <dl class="description"><dt class="description"> +Ghostscript </dt><dd +class="description"><a +href="http://www.cs.wisc.edu/~ghost/" class="url" >http://www.cs.wisc.edu/~ghost/</a>; + </dd><dt class="description"> +Perl </dt><dd +class="description"><a +href="http://www.perl.org/" class="url" >http://www.perl.org/</a> са додатним пакетима са CPAN-а, <a +href="http://www.cpan.org/" class="url" >http://www.cpan.org/</a>. + </dd><dt class="description"> +ImageMagick </dt><dd +class="description"><a +href="http://www.imagemagick.com" class="url" >http://www.imagemagick.com</a>, за обраду слика и пребацивање из + једног формата у други. + </dd><dt class="description"> +NetPBM </dt><dd +class="description"><a +href="http://netpbm.sourceforge.net/" class="url" >http://netpbm.sourceforge.net/</a>, такође за обраду слика. + </dd><dt class="description"> +Едитори специјализовани за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> </dt><dd +class="description">Овде имате велики избор и све зависи од Вашег укуса. Ево + само неколико, по абецедном реду (неки од побројаних програма раде само на + Windows-у): + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">GNU Emacs је доступан и у изворном облику за Windows: погледајте + <a +href="http://www.gnu.org/software/emacs/windows/ntemacs.html" class="url" >http://www.gnu.org/software/emacs/windows/ntemacs.html</a>. + </li> + <li class="itemize">Emacs са Auc<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом за Windows доступан је преко CTAN-a. + Интернет-страница Auc<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а је <a +href="http://www.gnu.org/software/auctex" class="url" >http://www.gnu.org/software/auctex</a>. + </li> + <li class="itemize">LEd се може набавити на <a +href="http://mirror.ctan.org/support/LEd" class="url" >http://mirror.ctan.org/support/LEd</a>. + </li> + <li class="itemize">SciTE је доступан на <a +href="http://www.scintilla.org/SciTE.html" class="url" >http://www.scintilla.org/SciTE.html</a>. + </li> + <li class="itemize">Texmaker је софтвер отвореног кода, доступан на + <a +href="http://www.xm1math.net/texmaker" class="url" >http://www.xm1math.net/texmaker</a>. + </li> + <li class="itemize">TexMakerX је дериват (fork) Texmaker-а и укључује неке + додатне могућности; погледајте <a +href="http://texmakerx.sourceforge.net" class="url" >http://texmakerx.sourceforge.net</a>. + </li> + <li class="itemize">TeXnicCenter + је софтвер отвореног кода, доступан на <a +href="http://www.texniccenter.org" class="url" >http://www.texniccenter.org</a> и као део + дистрибуције pro<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t. + </li> + <li class="itemize">TeXworks + је такође отворени софтвер, доступан на <a +href="http://tug.org/texworks" class="url" >http://tug.org/texworks</a>; на + Windows-у и Mac OS X-у инсталира се као део <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. + </li> + <li class="itemize">Vim је отворени софтвер, доступан преко <a +href="http://www.vim.org" class="url" >http://www.vim.org</a>. + </li> + <li class="itemize">WinEdt је „shareware“ доступан на <a +href="http://tug.org/winedt" class="url" >http://tug.org/winedt</a> или + <a +href="http://www.winedt.com" class="url" >http://www.winedt.com</a>. + </li> + <li class="itemize">WinShell се може набавити на <a +href="http://www.winshell.de" class="url" >http://www.winshell.de</a>.</li></ul> + </dd></dl> +<!--l. 1579--><p class="noindent" >Још исцрпнији списак пакета и програма налази се на <a +href="http://tug.org/interest.html" class="url" >http://tug.org/interest.html</a>. +<!--l. 1583--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">4 </span> <a + id="x1-410004"></a>Специјализоване инсталације</h3> +<!--l. 1585--><p class="noindent" >Претходни одељци бавили су се основним процесом инсталације. Сада прелазимо на +неке специјализоване случајеве. +<!--l. 1588--><p class="indent" > <a id="tlsharedinstall"></a> + + + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">4.1 </span> <a + id="x1-420004.1"></a>Инсталације које дели више корисника или више компјутера</h4> +<!--l. 1592--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live је дизајниран тако га истовремено могу употребљавати или више +корисника на неком систему или корисници који имају разне оперативне системе на +некој компјутерској мрежи. Ако се држите стандардног распореда +директоријума, подешавања не садрже ниједну фиксирану путању: +локације фајлова који су потребни <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live програмима проналазе се +релативно у односу на саме програме. Овакав приступ постаје јасан ако погледате +главни конфигурациони фајл <span class="path">$TEXMFMAIN/web2c/texmf.cnf</span>, који садржи овакве +линије: + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb10"><a + id="x1-42002r1"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> TEXMFMAIN</span><span +class="larm-0900"> =</span><span +class="larm-0900"> $SELFAUTOPARENT/texmf</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-42004r2"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-42006r3"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> TEXMFLOCAL</span><span +class="larm-0900"> =</span><span +class="larm-0900"> $SELFAUTOPARENT/../texmf-local</span></div> +<!--l. 1605--><p class="noindent" >Ово значи да корисници других оперативних система само треба да додају директоријум +који садржи верзије програма за њихову платформу у своје +путање за претрагу како би добили поставку спремну за употребу. +<!--l. 1609--><p class="indent" > На исти начин можете да инсталирате <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live локално и да онда накнадно преместите целу +хијерархију на неко друго место на мрежи. +<!--l. 1612--><p class="indent" > За Windows смо припремили једноставну скрипту за мрежне инсталације по имену +<span class="path">w32client</span>; можете је преузети на страници <a +href="http://tug.org/texlive/w32client.html" class="url" >http://tug.org/texlive/w32client.html</a>. Она прави сва +потребна подешавања и пречице у менијима тако да можете да користите +постојећу инсталацију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а на LAN мрежи. Скрипта такође +поставља и деинсталациони програм <span class="path">w32unclient</span> који можете наћи у истом zip +фајлу. Погледајте поменуту Интернет страницу ако Вам је потребно више +података о овом поступку. +<!--l. 1622--><p class="indent" > <a id="tlportable"></a> + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">4.2 </span> <a + id="x1-430004.2"></a>Преносиве инсталације на USB-диску</h4> +<!--l. 1626--><p class="noindent" >Ако инсталациони програм покренете са параметром <span class="path">-portable</span> (или употребите команду <span class="path">V</span> у +текстуалном режиму, односно ако изаберете одговарајућу опцију у +графичком режиму), направиће се потпуно затворена и самостална инсталација <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live-а и биће изостављена интеграција са остатком система. Такву +инсталацију можете да направите директно на USB-диску или да је на USB-диск +касније копирате. +<!--l. 1633--><p class="indent" > Као и обично, како бисте покренули <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> из овакве преносиве инсталације, морате да +додате одговарајући директоријум са програмима у путању за +претрагу у свом терминалу. На Windows-у Вам двоструки клик миша на радну („tray“) иконицу +даје избор између неколико уобичајених задатака, као што је +приказано на следећој слици: +<div +> +<!--l. 1640--><p class="noindent" > + +<!--l. 1641--><p class="noindent" ><img +src="../texlive-common/tray-menu.png" alt="pict" +></div> +<!--l. 1645--><p class="noindent" >Ставка „More…“ објашњава како овај мени можете да прилагодите +својим потребама. +<!--l. 1649--><p class="indent" > <a id="tlisoinstall"></a> + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">4.3 </span> <a + id="x1-440004.3"></a>ISO (или DVD) инсталације</h4> +<!--l. 1653--><p class="noindent" >Ако немате потребе да често надограђујете инсталацију или да је +мењате на било који начин и/или имате неколико системā на којима +је потребно користити <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, може бити веома корисно да направите ISO одраз +своје личне инсталације <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. Ова пракса може бити веома добра зато +што је: + + + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">копирање ISO фајла са компјутера на компјутер много + брже него копирање обичне инсталације; + </li> + <li class="itemize">ако имате компјутер са више оперативних система (dual-boot) и желите да се + инсталација <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а користи на свим тим системима, ISO-инсталација + није условљена специфичностима и ограничењима страних + система (FAT32, NTFS, HFS+); + </li> + <li class="itemize">директан приступ таквом ISO одразу („mount“) је једноставан на + виртуелним машинама.</li></ul> +<!--l. 1672--><p class="indent" > Наравно, Ваш ISO одраз може и да се нареже на DVD ако Вам је тако згодније. +<!--l. 1675--><p class="indent" > Десктоп системи из GNU/Linux/Unix породице, укључујући Mac OS X, +могу да приступе садржају ISO одраза као обичном фајл-систему („mount“). Осим тог +детаља, ништа није другачије у поређењу са обичном +инсталацијом на хард-диску: погледајте одељак <a +href="#x1-320003.4.1">3.4.1<!--tex4ht:ref: sec:env --></a>. +<!--l. 1681--><p class="indent" > Када припремате такву ISO инсталацију, најбоље је да +изоставите поддиректоријум који се односи на годину издања +и да поставите <span class="path">texmf-local</span> на исти ниво са другим дрветима (<span class="path">texmf</span>, <span class="path">texmf-dist</span> итд). Ово +можете да урадите у инсталеру користећи уобичајене опције за +директоријуме. +<!--l. 1687--><p class="indent" > За реални (не виртуелни) Windows систем можете да нарежете ISO на DVD. Међутим, +исплати се одвојити мало времена и испитати могућности директне употребе +ISO одразā (ISO-mounting) које нуди отворени софтвер. Осим тога, за Windows XP +Microsoft нуди <span class="path">winxpvirtualcdcontrolpanel</span>. +<!--l. 1694--><p class="indent" > Ради боље интеграције са системом на Windows-у можете да убаците и скрипте из +групе <span class="path">w32client</span> (описане у одељку <a +href="#x1-420004.1">4.1<!--tex4ht:ref: sec:sharedinstall --></a> и на страници <a +href="http://tug.org/texlive/w32client.html" class="url" >http://tug.org/texlive/w32client.html</a>), +које добро баратају и ISO инсталацијама и инсталацијама преко +мреже. +<!--l. 1700--><p class="indent" > На Mac OS X-у, програми TeXShop and <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works могу да користе DVD-инсталацију ако +симболички линк <span class="path">/usr/texbin</span> показује на одговарајући директоријум са +програмима, на пример + + + <div class="verbatim" id="verbatim-2"> + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb11"><a + id="x1-44002r1"></a> sudo ln -s /Volumes/MyTeXLive/bin/universal-darwin /usr/texbin</div> +</div> +<!--l. 1705--><p class="nopar" > +<!--l. 1707--><p class="indent" > Историјска напомена: <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2010 био је први <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live који +није био издат „жив“ (live). Ипак, увек је било потребно мало акробација да +би се <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live користио са DVD-ја или из ISO одраза; ово се посебно односило на +чињеницу да није постојао згодан начин да се подеси барем још +једна додатна системска променљива. Ако, међутим, направите свој +сопствени ISO од постојеће инсталације, за овим додатком неће +бити потребе. +<!--l. 1716--><p class="indent" > <a id="tlmgr"></a> + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">5 </span> <a + id="x1-450005"></a>Одржавање инсталације помоћу tlmgr</h3> +<!--l. 1720--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-45001r8"></a> + + +<div +> +<!--l. 1721--><p class="noindent" > + +<!--l. 1722--><p class="noindent" ><img +src="images/tl2012-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 8: </span><span +class="content">tlmgr у графичком (GUI) режиму рада: главни прозор, стање после +учитавања репозиторијума помоћу дугмета „Учитај“ („Load“).</span></div><!--tex4ht:label?: x1-45001r8 --> +</div> + + +<!--l. 1728--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> +<!--l. 1730--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-45002r9"></a><a + id="x1-45003r10"></a> + + +<div class="minipage"> +<!--l. 1733--><p class="noindent" ><img +src="images/tl2012-tlmgr-options-freebsd-sr.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 9: </span><span +class="content"><span class="texttt">tlmgr</span> у +графичком режиму: Општа подешавања</span></div><!--tex4ht:label?: x1-45002r9 --> +</div> <div class="minipage"> +<img +src="images/tl2012-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 10: +</span><span +class="content"><span class="texttt">tlmgr</span> у +графичком режиму: +Подешавање величине +папира</span></div><!--tex4ht:label?: x1-45003r10 --> +</div> + + +<!--l. 1745--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> +<!--l. 1747--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live садржи програм по имену tlmgr који служи за одржавање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а +након почетне инсталације. Програми updmap, fmtutil и texconfig и даље су +укључени и биће задржани као део система и у будућности, али tlmgr +је сада алатка која се препоручује. Његове могућности +између осталог укључују: + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">инсталацију, освежавање, бекаповање, + повраћање из бекапа, уклањање појединачних + пакета са могућношћу да се узму у обзир са њима повезани пакети; + </li> + <li class="itemize">претрагу и прављење разних спискова пакета; + </li> + <li class="itemize">излиставање, додавање и уклањање верзија + програма за неки оперативни систем (односно платформу); + </li> + <li class="itemize">промену параметара инсталације као што су величина папира или + локација изворног кода (погледајте одељак <a +href="#x1-300003.3.1">3.3.1<!--tex4ht:ref: sec:location --></a>).</li></ul> + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">5.1 </span> <a + id="x1-460005.1"></a>tlmgr у графичком (GUI) режиму рада</h4> +<!--l. 1765--><p class="noindent" >tlmgr се може покренути у графичком (GUI) режиму (слика <a +href="#x1-45001r8">8<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-gui --></a>) помоћу <div class="alltt"> +<!--l. 1767--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr -gui</span> +</div> +</div> (српски језик добијате помоћу <span class="command">-gui-lang +sr</span>) или преко Start-менија на Windows-у: <span class="texttt">Start</span>, +<span class="texttt">Programs</span>, <span class="texttt">TeX Live 2012</span>, <span +class="texttt">TeX Live Manager</span>. Када притиснете „Учитај“ („Load“), програм +приказује списак доступних и инсталираних пакета. Овде се наравно подразумева да +је извор инсталације (installation source) исправно задат, функционалан и +доступан. +<!--l. 1777--><p class="indent" > Слике <a +href="#x1-45002r9">9<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-general-options --></a> и <a +href="#x1-45003r10">10<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-paper-options --></a> приказују изглед програма приликом подешавања општих +опција и величине папира. +<!--l. 1781--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">5.2 </span> <a + id="x1-470005.2"></a>Примери позивања tlmgr-а са командне линије</h4> +<!--l. 1783--><p class="noindent" >Након почетне инсталације, можете да освежите свој систем најновијим +доступним верзијама целокупног садржаја помоћу: <div class="alltt"> +<!--l. 1785--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr update -all</span> +</div> +</div> Ако Вас ово чини нервозним, прво пробајте <div class="alltt"> +<!--l. 1788--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr update -all -dry-run</span> +</div> +</div> или (са мање објашњења): <div class="alltt"> +<!--l. 1791--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr update -list</span> +</div> +</div> +<!--l. 1794--><p class="indent" > Следећи сложенији пример додаје једну колекцију (све +што је везано за Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>), и то из једног локалног директоријума: + <div class="alltt"> + + +<!--l. 1797--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span +class="command">tlmgr -repository /local/mirror/tlnet install collection-xetex</span> +</div> +</div> Ова команда даје следеће поруке (скраћено): + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb12"><a + id="x1-47002r1"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> install:</span><span +class="larm-0800"> collection-xetex</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47004r2"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> install:</span><span +class="larm-0800"> arabxetex</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47006r3"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47008r4"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> install:</span><span +class="larm-0800"> xetex</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47010r5"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> install:</span><span +class="larm-0800"> xetexconfig</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47012r6"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> install:</span><span +class="larm-0800"> xetex.i386-linux</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47014r7"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> running</span><span +class="larm-0800"> post</span><span +class="larm-0800"> install</span><span +class="larm-0800"> action</span><span +class="larm-0800"> for</span><span +class="larm-0800"> xetex</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47016r8"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> install:</span><span +class="larm-0800"> xetex-def</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47018r9"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47020r10"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> running</span><span +class="larm-0800"> mktexlsr</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47022r11"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> mktexlsr:</span><span +class="larm-0800"> Updating</span><span +class="larm-0800"> /usr/local/texlive/2012/texmf/ls-R...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47024r12"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47026r13"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> running</span><span +class="larm-0800"> fmtutil-sys</span><span +class="larm-0800"> --missing</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47028r14"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47030r15"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Transcript</span><span +class="larm-0800"> written</span><span +class="larm-0800"> on</span><span +class="larm-0800"> xelatex.log.</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47032r16"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> fmtutil:</span><span +class="larm-0800"> /usr/local/texlive/2012/texmf-var/web2c/xetex/xelatex.fmt</span><span +class="larm-0800"> installed.</span></div> +<!--l. 1819--><p class="indent" > Као што видите, tlmgr инсталира све неопходне пакете и води рачуна о свим радњама +које су неопходне после инсталације, што у овом случају обухвата +освежавање базе података са именима фајлова и поновно прављење +неких формата. У претходном примеру смо направили нове формате за Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. +<!--l. 1825--><p class="indent" > Ако Вам је потребан опис пакета (или колекције или шеме), откуцајте: +<div class="alltt"> +<!--l. 1826--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr show collection-latexextra</span> +</div> +</div> Команда даје следећи излаз: + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb13"><a + id="x1-47034r1"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> package:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> collection-latexextra</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47036r2"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> category:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Collection</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47038r3"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> shortdesc:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> LaTeX</span><span +class="larm-0800"> supplementary</span><span +class="larm-0800"> packages</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47040r4"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> longdesc:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> A</span><span +class="larm-0800"> large</span><span +class="larm-0800"> collection</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> add-on</span><span +class="larm-0800"> packages</span><span +class="larm-0800"> for</span><span +class="larm-0800"> LaTeX.</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47042r5"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> installed:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Yes</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47044r6"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> revision:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> 14675</span></div> +<!--l. 1838--><p class="indent" > Последње и најважније, пуна документација о програму tlmgr +налази се на страници <a +href="http://tug.org/texlive/tlmgr.html" class="url" >http://tug.org/texlive/tlmgr.html</a>, а можете је видети и ако откуцате: +<div class="alltt"> +<!--l. 1841--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">tlmgr -help</span> +</div> +</div> +<!--l. 1845--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">6 </span> <a + id="x1-480006"></a>Напомене за Windows</h3> +<!--l. 1848--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.1 </span> <a + id="x1-490006.1"></a>Могућности специфичне за Windows</h4> +<!--l. 1851--><p class="noindent" >Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм на +Windows-у обавља још неке додатне ствари: + <dl class="description"><dt class="description"> +Менији и пречице. </dt><dd +class="description">У Start менију се додаје нови одељак + „<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live“, преко кога се могу позивати неки графички (GUI) програми (tlmgr, + texdoctk, PS_View (psv) PostScript previewer) и преко кога можете да дођете до + једног дела документације. + </dd><dt class="description"> +Повезивање класа докумената са одговарајућим програмима. </dt><dd +class="description">Ако су + инсталирани, TeXworks, Dviout и PS_view постају или подразумевани програми + за одговарајуће класе докумената или добијају ставку + у менију „Open with“ („отвори помоћу“), који се добија + када документима поменутих класа приступите притиском на десно дугме миша. + </dd><dt class="description"> +Превођење бит-мапа у eps формат. </dt><dd +class="description">Разни формати који + за основу имају бит-мапе добијају ставку bitmap2eps у свом + менију „Open with“ („отвори помоћу“), који се добија + притиском на десно дугме миша. Bitmap2eps је једноставна скрипта + која омогућава да sam2p и bmeps обаве главни део посла. + + + </dd><dt class="description"> +Аутоматско подешавање путања. </dt><dd +class="description">Није потребна никаква ручна + интервенција по овом питању. + </dd><dt class="description"> +Уклањање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. </dt><dd +class="description"> + Инсталациони програм додаје одговарајућу ставку за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live + у „Add/Remove Programs“. Дугме за деинсталацију у графичком (GUI) режиму + програма <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live Manager („Уклони“) води до тамо.</dd></dl> +<!--l. 1878--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.2 </span> <a + id="x1-500006.2"></a>Додатни софтвер укључен на Windows-у</h4> +<!--l. 1880--><p class="noindent" >За целовиту инсталацију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а потребни су помоћни пакети који +обично не постоје на Windows компјутеру. <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live обезбеђује +следеће карике које недостају: + <dl class="description"><dt class="description"> +Perl и Ghostscript. </dt><dd +class="description">Због важности Perl-а и Ghostscript-а, <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live садржи „скривене“ + копије ових програма. <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live програми који их користе знају + где треба да их потраже, али не одају њихово присуство кроз + системске променљиве или путем измена у „registry“-ју. То нису целовите + инсталације и не би требало да дођу у сукоб са неком правом + инсталацијом Perl-а или Ghostscript-а која је Windows-у + видљива. + </dd><dt class="description"> +PS_View. </dt><dd +class="description">Такође се инсталира и PS_View, програм у коме се могу отворити PostScript + и PDF фајлови; погледајте слику <a +href="#x1-50001r11">11<!--tex4ht:ref: fig:psview --></a>. + <!--l. 1895--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +><a + id="x1-50001r11"></a> +<div +> +<!--l. 1896--><p class="noindent" > + +<!--l. 1897--><p class="noindent" ><img +src="../texlive-common/psview.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 11: </span><span +class="content">PS_View може да приказује садржај под великим +увећањем</span></div><!--tex4ht:label?: x1-50001r11 --> +</div> + <!--l. 1901--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> + </dd><dt class="description"> +dviout. </dt><dd +class="description">На Windows-у се инсталира и dviout, програм у коме можете да прегледате DVI + фајлове. У почетку, када почнете да га употребљавате за ту сврху, dviout + ће правити потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инсталирани). После неког + времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је + потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом + поступку. О овом програму можете добити много више података на Интернет страници + (коју топло препоручујемо). + </dd><dt class="description"> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works. </dt><dd +class="description"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works је едитор специјализован за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>; он има уграђен + приказивач PDF фајлова. + </dd><dt class="description"> +Алатке за командну линију. </dt><dd +class="description">Осим уобичајених <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live програма, на + Windows-у се инсталира и известан број Windows верзијā + уобичајених Unix алатки за командну линију. Ту спадају + gzip, unzip и алати из пројекта xpdf (pdfinfo, pdffonts...). Сâм + xpdf viewer (прегледач) нема верзију која ради на Windows-у. Jедна + алтернатива јесте да уместо њега преузмете Sumatra PDF viewer, + који је заснован на xpdf-у; Интернет-страница пројекта је + <a +href="http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf" class="url" >http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf</a>. + + + </dd><dt class="description"> +fc-list, fc-cache... </dt><dd +class="description">Алатке из библиотеке fontconfig омогућавају Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у да барата + системским фонтовима на Windows-у. Можете да користите fc-list да одредите имена фонтова + која задајете у Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-овој проширеној команди <span + class="texttt">\font</span>. Ако је потребно, најпре покрените fc-cache како би + се подаци о фонтовима освежили. + </dd></dl> +<!--l. 1936--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.3 </span> <a + id="x1-510006.3"></a>Лични кориснички директоријум на Windows-у</h4> +<!--l. 1939--><p class="noindent" >Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на Windows-у јесте +директоријум <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%</span></span>. На Windows-у XP то је обично +<span class="obeylines-h"><span class="verb">C:\Documents and Settings\<username></span></span>, док Windows Vista користи <span class="obeylines-h"><span class="verb">C:\Users\<username></span></span>. У +фајлу <span class="path">texmf.cnf</span> и у Kpathsea уопште, симбол <span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span> ће се претворити у исправну +путању и на Windows-у и на Unix-у. +<!--l. 1947--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.4 </span> <a + id="x1-520006.4"></a>Windows-ов „registry“</h4> +<!--l. 1950--><p class="noindent" >Windows држи скоро сва подешавања у тзв. „registry“-ју. То складиште +садржи скуп хијерархијски организованих кључева, са неколико +кључева највишег нивоа. Најважнији за инсталационе програме су +<span class="path">HKEY_CURRENT_USER</span> и <span class="path">HKEY_LOCAL_MACHINE</span>, или скраћено <span class="path">HKCU</span> и <span class="path">HKLM</span>. Део +„registry“-ја <span class="path">HKCU</span> налази се у личном директоријуму корисника (погледајте +одељак <a +href="#x1-510006.3">6.3<!--tex4ht:ref: sec:winhome --></a>). <span class="path">HKLM</span> се обично налази у поддиректоријуму директоријума +званог Windows. +<!--l. 1959--><p class="indent" > У неким случајевима, информације о систему се могу добити из системских +променљивих, али неке, на пример локација пречицā, и даље +захтевају да се консултује „registry“. Трајно подешавање системских +променљивих такође захтева приступ „registry“-ју. +<!--l. 1966--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.5 </span> <a + id="x1-530006.5"></a>Овлашћења на Windows-у</h4> +<!--l. 1969--><p class="noindent" >У новијим верзијама Windows-а постоји разлика између обичних +корисника и администратора; само администратори имају слободан приступ целом +оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било описати ове класе корисника +као неовлашћене и обичне кориснике: бити администратор је правило, а не изузетак. +Без обриза на то, уложили смо доста напора да омогућимо да се <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live може инсталирати +без администраторских овлашћења. +<!--l. 1977--><p class="indent" > Ако је корисник администратор, доступна му је опција да инсталира +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live за све кориснике. Ако изабере да ово уради, пречице се праве за све кориснике и +мењају се поставке на нивоу система. У супротном, пречице и одељци у +менију праве се само за текућег корисника и мења се само његово +окружење. +<!--l. 1983--><p class="indent" > Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не, подразумевани основни +директоријум за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live који предлаже инсталациони програм увек је +унутар <span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%</span></span>. Програм увек тестира да ли тренутни корисник може да уписује +податке у тај основни директоријум. +<!--l. 1988--><p class="indent" > Може се појавити проблем ако корисник није администратор а <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> већ +постоји у путањи за претрагу програма. Пошто се радна путања за +претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са својим +путањама, нови <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live никад неће добити предност. Како би се решила ова +ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног промпта у коме су нови <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live програми стављени испред локалне путање за претрагу. Нови <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live ће +увек бити употребљив унутар таквог командног промпта. Пречица за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works, ако +се тај програм инсталира, такође додаје <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live на почетак + + +путање за претрагу, тако да би и тај едитор требало да буде имун на ове проблеме са +путањама. +<!--l. 1999--><p class="indent" > На Windows-у Vista и 7 постоји још једна особеност: чак иако сте +улоговани као администратор, морате да изричито затражите администраторксе привилегије. +У ствари, нема много сврхе да узимате улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним +дугметом миша на програм који желите да покренете или на његову пречицу, и то +ће Вам у нормалним околностима дати могућност да „покренете програм као +администратор“ („Run as administrator“). +<!--l. 2008--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.6 </span> <a + id="x1-540006.6"></a>Увећавање максимума доступне меморије на Windows-у и +Cygwin-у</h4> +<!--l. 2011--><p class="noindent" >Корисницима Windows-а и Cygwin-а (погледајте одаљак <a +href="#x1-200003.1.4">3.1.4<!--tex4ht:ref: sec:cygwin --></a> о специфичностима +инсталације на Cygwin-у) може да се деси да остану без меморије када +покрећу неке програме укључене у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live. На пример, asy може да остане без +меморије ако покушате да заузмете низ (array) од 25.000.000 реалних бројева, а +Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> може да остане без меморије ако покушавате да обрадите документ са много великих +фонтова. +<!--l. 2019--><p class="indent" > Што се тиче Cygwin-а, можете да увећате расположиву меморију ако пратите +одговарајућа упутства из њиховог водича за кориснике (Cygwin User"s Guide +— <a +href="http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html" class="url" >http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html</a>). +<!--l. 2024--><p class="indent" > На Windows-у морате да направите један додатни фајл, рецимо <span class="path">moremem.reg</span>, +који садржи следеће четири линије: +<!--l. 2027--><p class="indent" > + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb14"><a + id="x1-54002r1"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> Windows</span><span +class="larm-0900"> Registry</span><span +class="larm-0900"> Editor</span><span +class="larm-0900"> Version</span><span +class="larm-0900"> 5.00</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-54004r2"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-54006r3"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> [HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Cygwin]</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-54008r4"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> "heap_chunk_in_mb"=dword:ffffff00</span></div> +<!--l. 2034--><p class="noindent" >и да онда извршите команду <span class="path">regedit /s moremem.reg</span> као администратор. (Ако желите да +увећате меморију само за тренутног корисника уместо на целом систему, употребите +кључ <span class="path">HKEY_CURRENT_USER</span>.) +<!--l. 2040--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">7 </span> <a + id="x1-550007"></a>Кориснички водич кроз Web2C</h3> +<!--l. 2042--><p class="noindent" >Web2C је интегрисана колекција програма везаних за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>: сâм <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, +Metafont, MetaPost, BibTeX, итд. Web2C је срце <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. Интернет-страница +пројекта, на којој се налази најновији приручник и много +других ствари, налази се на <a +href="http://tug.org/web2c" class="url" >http://tug.org/web2c</a>. +<!--l. 2048--><p class="indent" > Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки +[Tomas Rokicki], који је 1987. развио први „<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у-C“ разрадивши изворну Unix +верзију, оригинални рад Хауарда Трикија [Howard Trickey] и Павела Кертиса [Pavel +Curtis]. +<!--l. 2054--><p class="indent" > Одржавање система је наставио Тим Морган [Tim Morgan] и током +тог периода име је промењено у Web-to-C. 1990. године рад је +преузео Карл Бери [Karl Berry] који је уз помоћ више десетина +сарадника одржавао пројекат до 1997, када је предао штафету Олафу Веберу +[Olaf Weber], који је руковођење вратио Карлу 2006. +године. +<!--l. 2061--><p class="indent" > Web2C систем ради на Unix-у, 32-битним Windows системима, Mac OS X-у и многим другим +оперативним системима. Он користи оригинални Кнутов [Knuth] кôд за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и друге +основне програме написане у „WEB систему за писмено програмирање“ (WEB literate +programming system) и преводи их у језик C. Језгро састављено од <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +програмā који се третирају на овај начин чине: +<!--l. 2069--><p class="indent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + bibtex </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2070--><p class="noindent" >Рад са библиографијама. + + + </dd><dt class="list"> + dvicopy </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2071--><p class="noindent" >Рад са виртуелним фонтовима у DVI фајловима. + </dd><dt class="list"> + dvitomp </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2072--><p class="noindent" >Претвара DVI у MPX (MetaPost слике). + </dd><dt class="list"> + dvitype </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2073--><p class="noindent" >Претвара DVI у читљив текст. + </dd><dt class="list"> + gftodvi </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2074--><p class="noindent" >Визуализација изворних (generic) фонтова. + </dd><dt class="list"> + gftopk </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2076--><p class="noindent" >Претвара изворне (generic) у спаковане (packed) фонтове. + </dd><dt class="list"> + gftype </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2078--><p class="noindent" >Претвара GF (изворне фонтове) у читљив текст. + </dd><dt class="list"> + mf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2079--><p class="noindent" >Програм за прављење породицā фонтова (typeface families). + </dd><dt class="list"> + mft </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2081--><p class="noindent" >„Лепо штампање“ (prettyprinting) Metafont кôда + </dd><dt class="list"> + mpost </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2083--><p class="noindent" >Програм за прављење техничких дијаграма. + </dd><dt class="list"> + patgen </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2084--><p class="noindent" >Програм за прављење правилā за прелом речи (hyphenation + patterns). + </dd><dt class="list"> + pktogf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2086--><p class="noindent" >Претвара спаковане (packed) у изворне (generic) фонтове. + </dd><dt class="list"> + pktype </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2088--><p class="noindent" >Претвара PK у читљив текст. + </dd><dt class="list"> + pltotf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2089--><p class="noindent" >Претвара текстуални списак особина фонта у acroTFM. + </dd><dt class="list"> + pooltype </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2090--><p class="noindent" >Приказује WEB pool фајлове. + </dd><dt class="list"> + tangle </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2091--><p class="noindent" >Преводи WEB кôд у језик Pascal. + </dd><dt class="list"> + tex </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2092--><p class="noindent" >Припрема текста. + + + </dd><dt class="list"> + tftopl </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2093--><p class="noindent" >Претвара TFM у текстуални списак особина фонта. + </dd><dt class="list"> + vftovp </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2094--><p class="noindent" >Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак особинā. + </dd><dt class="list"> + vptovf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2096--><p class="noindent" >Претвара виртуелни списак особинā у виртуелни фонт. + </dd><dt class="list"> + weave </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2098--><p class="noindent" >Преводи WEB кôд у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>.</dd></dl> +<!--l. 2101--><p class="noindent" >Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у документацији +која долази уз одговарајуће пакете, као и уз сâм Web2C. +Међутим, корисно је знати неколико заједничких принципа који +важе за све њих зато што на тај начин можете боље да искористите +своју Web2C инсталацију. +<!--l. 2107--><p class="indent" > Сви ови програми поштују ове стандардне GNU параметре: + <dl class="list1"><dt class="list"> + --help </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2109--><p class="noindent" >штампање основног прегледа употребе. + </dd><dt class="list"> + --verbose </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2110--><p class="noindent" >штампање детаљнијег извештаја о раду. + </dd><dt class="list"> + --version </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2111--><p class="noindent" >штампање података о верзији, иза кога следи напуштање + програма.</dd></dl> +<!--l. 2115--><p class="indent" > Да би одредили положај разних фајлова, Web2C програми користе библиотеку за +претрагу Kpathsea (<a +href="http://tug.org/kpathsea" class="url" >http://tug.org/kpathsea</a>). Ова библиотека користи комбинацију +системских променљивих и конфигурационих фајлова како би оптимизовала +претрагу кроз (огромни) садржај <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> система. Web2C може да упоредо користи више +хијерархија за претрагу, што је корисно за одржавање +стандардних дистрибуција <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а упоредо са локалним и личним проширењима у +одвојеним директоријумима. Како би се претраживање убрзало, +директоријум највишег нивоа у свакој хијерархији има +фајл <span class="file">ls-R</span> који садржи записе састављене од +имена и релативне путање за све фајлове који се налазе ниже по +хијерархији у том директоријуму. +<!--l. 2128--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.1 </span> <a + id="x1-560007.1"></a>Проналажење фајлова помоћу Kpathsea</h4> +<!--l. 2131--><p class="noindent" >Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека +Kpathsea. +<!--l. 2133--><p class="indent" > <span class="emph">Путањом за претрагу</span> (search path) називамо списак <span +class="emph">елемената путање</span> раздвојених двотачком или тачка-зарезом; +ти елементи су обично имена директоријума, мада путања за претрагу може да се +састави од елемената који потичу из разних извора. Када тражи фајл „<span +class="samp">my-file</span>“ по путањи „<span class="samp">.:/dir</span>“, +Kpathsea проверава један по један сваки елемент путање: прво <span +class="file">./my-file</span>, затим <span class="file">/dir/my-file</span>, и враћа први +погодак (уз могућност да врати и све поготке одједном). + + +<!--l. 2142--><p class="indent" > Како би се оптимално прилагодила конвенцијама свих оперативних система, на системима +који нису сродни са Unix-ом Kpathsea може да користи и друге сепараторе а не само двотачку +(„<span class="samp">:</span>“) и косу црту („<span class="samp">/</span>“). +<!--l. 2147--><p class="indent" > Када проверава поједини елемент путање <span class="emph">p</span>, Kpathsea +прво проверава да ли се унапред припремљена база података (погледајте +„База података са именима фајлова“ на страни <a +href="#x1-640007.2">69<!--tex4ht:ref: sec:filename-database --></a>) може употребити за <span +class="emph">p</span>, тј. да ли се база података налази у директоријуму +који је префикс од <span class="emph">p</span>. Ако је то +случај, задата путања се рàвнā према садржају базе +података. +<!--l. 2154--><p class="indent" > Ако база података не постоји или ако се не може применити на задати елемент +путање или ако у њој нема слагања, претражује се реални +фајл-систем (ако то није забрањено спецификацијом +која почиње са „<span class="samp">!!</span>“ или ако је задато да +фајл који се тражи „мора да постоји“). Kpathsea конструише списак +директоријума који одговарају овом елементу путање и затим +тражи задати фајл у сваком од њих. +<!--l. 2161--><p class="indent" > Услов „фајл мора да постоји“ односи се пре свега на „<span +class="samp">.vf</span>“ фајлове и на улазне фајлове који се +читају <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-овом командом <span class="texttt">\openin</span>. Може се десити да +такви фајлови не постоје (нпр. <span class="file">cmr10.vf</span>) па би +стога било погрешно претраживати диск. Дакле, ако се деси да пропустите да освежите +<span class="file">ls-R</span> када инсталирате нови „<span class="samp">.vf</span>“ +фајл, он никад неће бити пронађен. У сваком проласку се проверава по +један елемент путање: најпре база података, затим диск. Ако се +нађе оно што је задато, претрага се зауставља и враћа се +резултат. +<!--l. 2171--><p class="indent" > Премда је најједноставнији и најуобичајенији +елемент путање име директоријума, Kpathsea подржава и додатне могућности +у путањама за претрагу: „рашчлањене“ подразумеване вредности (layered default values, +односно вредности које имају предност једна у односу на другу зависно од +извора у односу на који се користе), имена системских променљивих, вредности из +конфигурационих фајлова, личне директоријуме корисникā, као и наредбе за +рекурзивно претраживање поддиректоријумā. Стога кажемо да Kpathsea <span +class="emph">прерачунава</span><span class="footnote-mark"><a +href="#fn4x0" id="fn4x0-bk"><sup class="textsuperscript">4</sup></a></span><a + id="x1-56001f4"></a> +елемент путање, што значи да он трансформише све спецификације у основно име +(или имена) директоријума. Ово је описано у наредним одељцима у истом +поретку у коме се претрага и врши. +<!--l. 2188--><p class="indent" > Обратите пажњу на један детаљ: ако је име фајла +који се тражи апсолутно или изричито задато у релативном облику, тј. ако +почиње са „<span class="samp">/</span>“, „<span class="samp">./</span>“ или „<span +class="samp">../</span>“, Kpathsea просто проверава да ли тај фајл +постоји. +<!--l. 2203--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.1 </span> <a + id="x1-570007.1.1"></a>Извори путања</h5> +<!--l. 2206--><p class="noindent" >Путања за претрагу може имати разне изворе. Ово је редослед у коме их Kpathsea +користи: +<!--l. 2209--><p class="indent" > + <ol class="enumerate1" > + <li + class="enumerate" id="x1-57002x1">Системске променљиве подешене од стране корисника, на пример <span class="path">TEXINPUTS</span>. + Системске променљиве које садрже име програма придодато на + крају иза тачке добијају предност; нпр. ако је име + покренутог програма „<span class="samp">latex</span>“, онда ће <span class="path">TEXINPUTS. + latex</span> имати предност у односу на <span class="path">TEXINPUTS</span>. + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-57004x2">Конфигурациони фајл специфичан за + + + поједини програм, нпр. линија „<span class="samp">S /a:/b</span>“ у + фајлу <span class="file">config.ps</span> који припада програму dvips. + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-57006x3">Конфигурациони фајл <span class="file">texmf.cnf</span> који + припада Kpathsea-у, и који садржи линију као што је „<span + class="samp">TEXINPUTS=/c:/d</span>“ (погледајте ниже). + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-57008x4">Вредност задата у време компајлирања.</li></ol> +<!--l. 2223--><p class="noindent" >Како се према свакој од набројаних ставки формирају вредности за неку задату +путању можете да пратите ако употребите опцију за отклањање +грешака (debugging) — погледајте одељак „Поступци за отклањање +грешака“ на страни <a +href="#x1-680007.2.4">74<!--tex4ht:ref: sec:debugging --></a>). +<!--l. 2229--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.2 </span> <a + id="x1-580007.1.2"></a>Конфигурациони фајлови</h5> +<!--l. 2231--><p class="noindent" >Kpathsea чита конфигурационе фајлове назване <span class="file">texmf.cnf</span> (ови +фајлови су предвиђени да се читају само када програми раде) и из +њих узима путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за +претрагу која се користи да се сáми ови фајлови лоцирају зове се +<span class="path">TEXMFCNF</span>, али ми не препоручујемо да постављате ову (нити било коју +другу) системску променљиву. +<!--l. 2238--><p class="indent" > Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања +фајла <span class="file">.../2012/texmf.cnf</span>. Ако морате да начините неке промене +вредности које су тамо уписане као подразумеване (што обично није потребно), +онда је овај фајл место где те вредности треба уписати. Главни +конфигурациони фајл је <span class="file">.../2012/texmf/web2c/texmf.cnf</span>; +њега не би требало да преправљате зато што ће се промене изгубити када се +верзија инсталирана путем дистрибуције освежи. +<!--l. 2247--><p class="indent" > <span class="emph">Сви</span> фајлови названи <span class="file">texmf.cnf</span> +који се нађу у путањи за претрагу биће прочитани и +дефиниције из претходних фајлова биће замењене онима на +које се касније наиђе. На пример, ако је путања за +претрагу <span class="obeylines-h"><span class="verb">.:$TEXMF</span></span>, вредности из <span class="file">./texmf.cnf</span> имају предност у +односу на оне из <span class="obeylines-h"><span class="verb">$TEXMF/texmf.cnf</span></span>. + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">Коментари почињу са <span class="path">%</span> и настављају се до краја + линије. + </li> + <li class="itemize">Празне линије се прескачу. + </li> + <li class="itemize">Симбол \ на крају линије има улогу ознаке за наставак, тј. + следећа линија се придодаје на текућу. Размаци + (whitespace<span class="footnote-mark"><a +href="#fn5x0" id="fn5x0-bk"><sup class="textsuperscript">5</sup></a></span><a + id="x1-58001f5"></a>) + на почетку линије која се додаје се <span class="emph">не</span> + игноришу. + </li> + <li class="itemize">Све остале линије имају следећи облик: <div class="alltt"> + <!--l. 2267--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> <span class="emph">променљива</span>[.<span + class="emph">име-програма</span>] [=] <span class="emph">вредност</span> +</div> + </div>где се знак „<span class="samp">=</span>“ и размаци око њега могу изоставити. + + + </li> + <li class="itemize"><span class="emph">променљива</span> може да садржи било који + знак осим размакā (whitespace), „<span class="samp">=</span>“ и „<span + class="samp">.</span>“, али је најсигурније држати се скупа „<span + class="samp">A-Za-z_</span>“ (тј. велика и мала слова енглеског алфабета и + доња црта). + </li> + <li class="itemize">Ако је присутна променљива „<span class="samp">.<span + class="emph">име-програма</span></span>“, дефиниција важи само ако се покренути + програм зове <span class="texttt"><span class="emph">име-програма</span></span> или <span + class="texttt"><span class="emph">име-програма</span>.exe</span>. Између осталог, + то значи да разни варијетети <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а могу да имају различите путање за + претрагу. + </li> + <li class="itemize"><span class="emph">вредност</span> може да садржи било који знак осим <span class="path">%</span> и „<span + class="samp">@</span>“. Могућност <span class="path">\$\var {пром}.\var {прог}</span> не може + се користити са ове стране једнакости; уместо тога, морате да употребите + додатну променљиву. Знак „<span class="samp">;</span>“ унутар <span + class="emph">променљиве</span> преводи се у „<span class="samp">:</span>“ ако + је у питању Unix; ово је корисно јер омогућава + да се исти <span class="file">texmf.cnf</span> користи и за Unix и за MS-DOS и за + Windows. + </li> + <li class="itemize">Све дефиниције се прочитају пре него што се било шта прерачуна, што значи да + се променљиве могу употребити и пре него што се дефинишу.</li></ul> +<!--l. 2292--><p class="noindent" >Део конфигурационог фајла који илуструје већину ових ствари +приказан је у следећој табели: +<!--l. 2296--><p class="indent" > + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb15"> +<a + id="x1-58003r1"></a><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> TEXMF</span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> =</span><span +class="larm-0700"> {$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFMAIN}</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-58005r2"></a><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> TEXINPUTS.latex</span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> =</span><span +class="larm-0700"> .;$TEXMF/tex/{latex,generic;}//</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-58007r3"></a><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> TEXINPUTS.fontinst</span><span +class="larm-0700"> =</span><span +class="larm-0700"> .;$TEXMF/tex//;$TEXMF/fonts/afm//</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-58009r4"></a><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> %</span><span +class="larm-0700"> e-TeX</span><span +class="larm-0700"> related</span><span +class="larm-0700"> files</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-58011r5"></a><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> TEXINPUTS.elatex</span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> =</span><span +class="larm-0700"> .;$TEXMF/{etex,tex}/{latex,generic;}//</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-58013r6"></a><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> TEXINPUTS.etex</span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> =</span><span +class="larm-0700"> .;$TEXMF/{etex,tex}/{eplain,plain,generic;}//</span> + </div> +<!--l. 2301--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.3 </span> <a + id="x1-590007.1.3"></a>Прерачунавање путање</h5> +<!--l. 2304--><p class="noindent" >Kpathsea препознаје неке специјалне ознаке и конструкције у путањама +за претрагу, сличне онима из Unix шкољки (shells). На пример, сложена путања +<span class="obeylines-h"><span class="verb">~$USER/{foo,bar}//baz</span></span> претвара се после прерачунавања у све поддиректоријуме +унутар директоријумā <span class="file">foo</span> и <span class="file">bar</span> +у личном директоријуму корисника <span class="texttt">$USER</span>, и то само +онакве који садрже у себи директоријум или фајл по имену <span +class="file">baz</span>. Овакве трансформације објашњене су у +следећем одељку. +<!--l. 2313--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.4 </span> <a + id="x1-600007.1.4"></a>Стандардно прерачунавање</h5> +<!--l. 2316--><p class="noindent" >Ако путања за претрагу са највећим приоритетом (погледајте +„Извори путања“ на стр. <a +href="#x1-570007.1.1">63<!--tex4ht:ref: sec:path-sources --></a>) садржи једну <span class="emph">додатну +двотачку</span> (на почетку, на крају, или удвојену) Kpathsea убацује на +том месту путању која је следећу по приоритету у оквиру задате +претраге. Ако та уметнута путања има додатну двотачку, исто се дешава са следећим +расположивим приоритетом по важности. На пример, ако су системске променљиве +постављене овако: + <div class="alltt"> + + +<!--l. 2324--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">setenv TEXINPUTS /home/karl:</span> +</div> +</div> и ако је вредност променљиве <span class="path">TEXINPUTS</span> из <span class="file">texmf.cnf</span> +једнака + <div class="alltt"> +<!--l. 2329--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> .:$TEXMF//tex +</div> +</div> онда ће коначна вредност која ће бити употребљена за претрагу +бити: + <div class="alltt"> +<!--l. 2333--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> /home/karl:.:$TEXMF//tex +</div> +</div> +<!--l. 2336--><p class="indent" > Пошто би било бескорисно уметати подразумевану вредност на више од једног места, +Kpathsea трансформише само један додатни „<span class="samp">:</span>“ а +остале оставља како јесу. Програм најпре тражи има ли „<span +class="samp">:</span>“ на почетку реда, затим на крају, а затим тражи двоструке „<span +class="samp">:</span>“. +<!--l. 2341--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.5 </span> <a + id="x1-610007.1.5"></a>Прерачунавање заграда</h5> +<!--l. 2344--><p class="noindent" >Једна корисна могућност је и прерачунавање заграда: на пример, +<span class="obeylines-h"><span class="verb">v{a,b}w</span></span> се претвара у <span class="obeylines-h"><span class="verb">vaw:vbw</span></span>. Дозвољено је уметање заграда унутар +постојећег пара заграда; захваљујући овоме могуће +је имати више <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> хијерархија директоријумā тако што се +<span class="path">\$TEXMF</span>-у додели листа заграда. На пример, у фајлу <span class="file">texmf.cnf</span> +је направљена оваква дефиниција (у овом примеру стварни кôд +је поједностављен): + + + <div class="verbatim" id="verbatim-3"> + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb16"><a + id="x1-61002r1"></a> TEXMF = {$TEXMFHOME,$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFVAR,!!$TEXMFMAIN}</div> +</div> +<!--l. 2353--><p class="nopar" >Захваљујући овоме, могуће је написати: + + + <div class="verbatim" id="verbatim-4"> + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb17"><a + id="x1-61004r1"></a> TEXINPUTS = .;$TEXMF/tex//</div> +</div> +<!--l. 2357--><p class="nopar" >што значи да ће се претрага, након задржавања у тренутном директоријуму, +обавити <span class="emph">искључиво</span> у дрветима <span class="path">\$TEXMFHOME/tex</span>, +<span class="path">\$TEXMFLOCAL/tex</span>, <span class="path">\$TEXMFVAR/tex</span> и <span class="path">\$TEXMFMAIN/tex</span> (последња два имају +базу података са фајловима <span class="file">ls-R</span>). Ово представља +један удобан начин да одржавате две паралелне структуре <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, једну +„замрзнуту“ (на пример на CD-у) и једну која се непрестано освежава новим +верзијама чим се појаве. Пошто користимо променљиву <span class="path">\$TEXMF</span> у свим +дефиницијама, можемо бити сигурни да ће увек оно дрво које се освежава +бити прво које се претражује. +<!--l. 2370--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.6 </span> <a + id="x1-620007.1.6"></a>Прерачунавање поддиректоријума</h5> +<!--l. 2373--><p class="noindent" >Две или више узастопних косих црта у елементу путање које следе иза +директоријума <span class="emph">d</span> трансформишу се у списак свих +поддиректоријума који се по хијерархији налазе испод +<span class="emph">d</span>: прво иду они који су непосредно испод <span +class="emph">d</span>, затим они испод њих, итд. На сваком од тих нивоа редослед +којим се директоријуми претражују <span class="emph">није +изричито одређен</span>. +<!--l. 2380--><p class="indent" > Ако ставите неки део имена фајла после „<span class="samp">//</span>“, биће +укључени само поддиректоријуми који садрже поклапање +са тим делом имена. На пример, „<span class="samp">/a//b</span>“ се претвара у +директоријуме <span class="file">/a/1/b</span>, <span class="file">/a/2/b</span>, <span +class="file">/a/1/1/b</span> итд, али не у <span class="file">/a/b/c</span> или <span +class="file">/a/1</span>. +<!--l. 2386--><p class="indent" > Могуће је употребити и више конструкција са „<span +class="samp">//</span>“ у једној путањи, али се „<span +class="samp">//</span>“ на почетку путање игнорише. +<!--l. 2389--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.1.7 </span> <a + id="x1-630007.1.7"></a>Списак специјалних симбола и њихово значење: преглед</h5> +<!--l. 2391--><p class="noindent" >Следећа листа даје преглед специјалних симбола у конфигурационим +фајловима које користи Kpathsea. +<!--l. 2396--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + <span class="path">:</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2397--><p class="noindent" >Сепаратор у задавању путање; на почетку или на крају + путање служи уместо подразумеваног прерачунавања путање. + </dd><dt class="list"> + <span class="path">;</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2399--><p class="noindent" >Сепаратор на системима који нису сродни са Unix-им (понаша се исто као <span class="path">:</span>). + </dd><dt class="list"> + <span class="path">\$</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2401--><p class="noindent" >Прерачунавање променљиве. + </dd><dt class="list"> + <span class="path"> ~</span></dt><dd +class="list"> + <!--l. 2402--><p class="noindent" >Представља корисников лични директоријум. + </dd><dt class="list"> + <span class="path">{...}</span></dt><dd +class="list"> + <!--l. 2403--><p class="noindent" >Прерачунавање заградā. + + + </dd><dt class="list"> + <span class="path">//</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2404--><p class="noindent" >Прерачунавање поддиректоријумā (може да стоји било + где у путањи изузев на почетку). + </dd><dt class="list"> + <span class="path">%</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2406--><p class="noindent" >Почетак коментара. + </dd><dt class="list"> + <span class="path">\ </span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2407--><p class="noindent" >Ознака да следи наставак текста (омогућава ставке које се простиру кроз + више линија). + </dd><dt class="list"> + <span class="path">!!</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2409--><p class="noindent" >Претраживање <span class="emph">искључиво</span> базе података да + се нађе фајл, диск се <span class="emph">не</span> + претражује.</dd></dl> +<!--l. 2414--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.2 </span> <a + id="x1-640007.2"></a>Базе података са именима фајлова</h4> +<!--l. 2417--><p class="noindent" >Kpathsea покушава да колико је могуће смањи физички приступ диску +када обавља своје претраге. Упркос томе, на инсталацијама са +великим бројем директоријума, претраживање свих могућих +директоријума да би се нашао задати фајл може предуго да траје (ово +је нарочито случај ако се мора проћи више стотина директоријума +који садрже фонтове). Из тог разлога је Kpathsea осмишљен да може да +користи унапред састављену „базу података“ — заправо текстуални фајл — по имену +<span class="file">ls-R</span>, који повезује стварне фајлове са +одговарајућим директоријумима и на тај начин елиминише потребу +да се диску често приступа. +<!--l. 2427--><p class="indent" > Други фајл — база података, по имену <span class="file">aliases</span>, +омогућава Вам да дате додатна имена фајловима који су излистани у <span +class="file">ls-R</span>. Ово може да буде од користи ако је потребно да се у неком изворном +коду поштује конвенција о именима фајлова која потиче из +система DOS 8.3. +<!--l. 2433--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.2.1 </span> <a + id="x1-650007.2.1"></a>База података ls-R</h5> +<!--l. 2436--><p class="noindent" >Као што је малочас објашњено, име главне базе података са +фајловима мора бити <span class="file">ls-R</span>. Можете да ставите по један +такав фајл у корен сваке <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-хијерархије коју имате и +коју желите да претражујете помоћу Kpathsea (подразумева се +<span class="path">\$TEXMF</span>). Kpathsea увек проверава да ли има неки <span class="file">ls-R</span> дуж +<span class="path">TEXMFDBS</span>. +<!--l. 2442--><p class="indent" > Препоручени начин да направите и одржавате „<span class="samp">ls-R</span>“ јесте да +покренете скрипту <span class="path">mktexlsr</span> (која је укључена у дистрибуцију). +Њу позивају разне „<span class="samp">mktex</span>“... скрипте. У принципу, ова +скрипта напросто покреће команду <div class="alltt"> +<!--l. 2446--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> cd <span +class="emph">/корен/texmf/хијерархије</span> && <span class="path">\</span>ls -1LAR ./ >ls-R + + +</div> +</div> уз претпоставку да команда <span class="path">ls</span> на Вашем систему даје исправан излаз (GNU <span class="path">ls</span> је +таква команда). Како бисте били сигурни да је база података увек свежа, најлакши +начин је да је редовно преправљате користећи <span class="path">cron</span>, тако +да се она аутоматски освежава увек када се неки већ инсталирани фајл +промени, као што је случај када се инсталира или освежава неки <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> +пакет. +<!--l. 2455--><p class="indent" > Ако фајл не може да се пронађе у бази података, подразумевана радња +коју предузима Kpathsea јесте да крене у претрагу директно на диску. Ако, +међутим, неки поједини елемент путање почиње са „<span +class="samp">!!</span>“, претражиће се <span class="emph">само</span> база података, +никада сâм диск. +<!--l. 2461--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.2.2 </span> <a + id="x1-660007.2.2"></a>Самостални програм за претраживање: kpsewhich</h5> +<!--l. 2464--><p class="noindent" >Програм <span class="texttt">kpsewhich</span> изводи претраживање независно од било +које апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста програма +<span class="path">find</span> ако треба лоцирати појединачне фајлове у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-хијерархијама +(<span class="texttt">kpsewhich</span> се заиста и користи веома интензивно у скриптама „<span +class="samp">mktex</span>“... које су део дистрибуције). + <div class="alltt"> +<!--l. 2470--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich <span class="emph">option</span>... <span +class="emph">filename</span>...</span> +</div> +</div> Опције назначене у <span class="emph">option</span> могу да почну и са „<span +class="samp">-</span>“ и са „<span class="samp">--</span>“; такође, дозвољено +је и било које недвосмислено скраћивање. +<!--l. 2475--><p class="indent" > Kpathsea третира сваки аргумент са командне линије (који није +опција) као име фајла, и враћа први фајл који +пронађе. Не постоји могућност да се врате сва имена фајлова са +појединим именом (ако Вам је тако нешто потребно, употребите Unix команду „<span +class="samp">find</span>“). +<!--l. 2480--><p class="indent" > Следи опис најважнијих параметара. +<!--l. 2482--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + <span class="texttt">--dpi=<span class="emph">num</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2483--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Задаје резолуцију <span class="emph">num</span>; + ово се тиче само претрага за фајловима типа „<span class="samp">gf</span>“ и + „<span class="samp">pk</span>“. „<span class="samp">-D</span>“ је синоним, + омогућен ради компатибилности са dvips. Подразумевана вредност је 600. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--format=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2489--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Задаје да се тражи формат <span class="emph">name</span>. Подразумевани + формат се претпоставља на основу имена фајла. За формате који + немају једнозначан наставак, као што су нпр. помоћни + фајлови програма MetaPost или конфигурациони фајлови програма + dvips, морате назначити име које је познато Kpathsea-у, на пример <span + class="texttt">tex</span> или <span class="texttt">enc files</span>. Покрените <span + class="texttt">kpsewhich --help</span> ако желите да видите целовит списак. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--mode=<span class="emph">string</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2498--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Задаје режим по имену <span class="emph">string</span>; ово се тиче + + + једино претрага за фајловима типа „<span class="samp">gf</span>“ + и „<span class="samp">pk</span>“. Нема подразумеване вредности: тражиће се + фајлови за све режиме. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--must-exist</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2503--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Задаје да се учини + све што је могуће да се фајлови пронађу; пре свега се + мисли на прибегавање директном претраживању диска. Подразумева се да + се, ефикасности ради, проверава само база података <span class="file">ls-R</span>. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--path=<span class="emph">string</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2509--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Претрага ће се вршити низ путању <span class="emph">string</span> + (обично су то елементи раздвојени двотачкама), уместо да се путања + за претрагу претпоставља на основу имена фајла. Подржани су „<span + class="samp">//</span>“ + и сва стандардна прерачунавања и трансформације. Параметри „<span + class="samp">--path</span>“ и „<span class="samp">--format</span>“ узајамно + се искључују. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--progname=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2516--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Задаје <span class="texttt"><span class="emph">name</span></span> као име + програма. Ово може да утиче на путање за претрагу путем могућности + дописивања имена програма (<span + class="texttt">.<span class="emph">progname</span></span>). Подразумевана вредност + је kpsewhich. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--show-path=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2522--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Приказује + путању која се користи да се пронађе фајл или тип + фајла <span class="texttt"><span class="emph">name</span></span>. Могу се + користити и наставци за имена фајлова (<span class="path">.pk</span>, <span class="path">.vf</span>, итд), као и сама имена, баш као + у случају опције „<span class="samp">--format</span>“. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--debug=<span class="emph">num</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2528--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Поставља ниво потраге за грешкама на <span class="texttt"><span + class="emph">num</span></span>.</dd></dl> +<!--l. 2533--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.2.3 </span> <a + id="x1-670007.2.3"></a>Примери употребе</h5> +<!--l. 2536--><p class="noindent" >Погледајмо сада Kpathsea на делу. Ево једне једноставне претраге: + <div class="alltt"> +<!--l. 2538--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich article.cls</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/article.cls +</div> +</div> Оно што тражимо је фајл <span class="file">article.cls</span>. Пошто је +наставак „<span class="samp">.cls</span>“ недвосмислен, не морамо да посебно назначимо да желимо +да тражимо фајл типа tex (директоријуми који садрже фајлове са + + +изворним <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> кôдом). Тражимо га у поддиректоријуму <span +class="file">tex/latex/base</span> који се налази у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live директоријуму „<span +class="samp">texmf-dist</span>“. На сличан начин, сви фајлови у примерима који +следе проналазе се без проблема захваљујући својим недвосмисленим +наставцима: <div class="alltt"> +<!--l. 2549--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich array.sty</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/tools/array.sty +<br />> <span class="command">kpsewhich latin1.def</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/latin1.def +<br />> <span class="command">kpsewhich size10.clo</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/size10.clo +<br />> <span class="command">kpsewhich small2e.tex</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/small2e.tex +<br />> <span class="command">kpsewhich tugboat.bib</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/bibtex/bib/beebe/tugboat.bib +</div> +</div> +<!--l. 2561--><p class="indent" > Узгред, последњи фајл из овог низа је библиографска база података +програма BibTeX која се односи на чланке у часопису <span class="emph">TUGboat</span>. + <div class="alltt"> +<!--l. 2565--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich cmr10.pk</span> +</div> +</div> Фајловe типa <span class="file">.pk</span> (фонтови направљени као бит-мапе) користе +приказивачи као што су dvips и xdvi. У овом случају се не враћа никаква вредност +пошто нема унапред припремљених Computer Modern „<span class="samp">.pk</span>“ +фајлова у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у — подразумева се да се користе Type 1 варијанте. +<div class="alltt"> +<!--l. 2572--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich wsuipa10.pk</span> +<br /> /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/wsuipa/wsuipa10.600pk +</div> +</div> За ове фонтове (фонетски алфабет, производ Универзитета Вашингтона) морамо да генеришемо „<span +class="samp">.pk</span>“ фајлове, и пошто је подразумевани режим програма +Metafont на нашем систему <span class="texttt">ljfour</span> са основном резолуцијом од +600 dpi (тачака по инчу), имамо баш овај резултат. <div class="alltt"> +<!--l. 2581--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich -dpi=300 wsuipa10.pk</span> +</div> +</div> У овом случају, међутим, када је изричито назначено да смо заинтересовани +за резолуцију од 300 dpi (<span class="texttt">-dpi=300</span>), видимо да такав фонт +није расположив на систему. Остаје на програмима као што су dvips или xdvi да сами +направе потребне <span class="texttt">.pk</span> фајлове помоћу скрипте +mktexpk. +<!--l. 2589--><p class="indent" > Сада ћемо размотрити заглавља (headers) и конфигурационе фајлове +програма dvips. Погледајмо најпре један веома често коришћени +фајл, пролог <span class="file">tex.pro</span> за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> подршку, а затим један +општи конфигурациони фајл (<span class="file">config.ps</span>) и PostScript фонт-мапу +<span class="file">psfonts.map</span> — од издања <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а из 2004. фајлови са +мапама и кодним распоредима имају своје сопствене путање за +претрагу и нов положај унутар <span class="path">texmf</span> дрветā. Пошто је наставак +„<span class="samp">.ps</span>“ вишесмислен, морамо да изричито назначимо који +тип имамо у виду (dvips config) за фајл <span class="texttt">config.ps</span>. +<div class="alltt"> + + +<!--l. 2599--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich tex.pro</span> +<br /> /usr/local/texmf/dvips/base/tex.pro +<br />> <span class="command">kpsewhich --format="dvips config" config.ps</span> +<br /> /usr/local/texmf/dvips/config/config.ps +<br />> <span class="command">kpsewhich psfonts.map</span> +<br /> /usr/local/texmf/fonts/map/dvips/updmap/psfonts.map +</div> +</div> +<!--l. 2607--><p class="indent" > Погледајмо сада поближе помоћне фајлове програма PostScript +који се тичу фонта URW Times. Префикси за ове фајлове су, према +стандардној шеми за именовање фонтова, „<span class="samp">utm</span>“. +Први фајл који разматрамо је један конфигурациони +фајл, који садржи име фајла са одговарајућом мапом: +<div class="alltt"> +<!--l. 2612--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich --format="dvips config" config.utm</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/dvips/psnfss/config.utm +</div> +</div> Садржај тог фајла је <div class="alltt"> +<!--l. 2616--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> p +utm.map +</div> +</div> што указује на фајл <span class="file">utm.map</span>, и он је +следећи ког желимо да лоцирамо. <div class="alltt"> +<!--l. 2620--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich utm.map</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map +</div> +</div> Овај фајл са мапом одређује имена фајлова Type 1 +PostScript фонтова у URW колекцији. Његов садржај изгледа овако +(приказујемо само део): <div class="alltt"> +<!--l. 2625--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> utmb8r NimbusRomNo9L-Medi ... <utmb8a.pfb +<br />utmbi8r NimbusRomNo9L-MediItal... <utmbi8a.pfb +<br />utmr8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb +<br />utmri8r NimbusRomNo9L-ReguItal... <utmri8a.pfb +<br />utmbo8r NimbusRomNo9L-Medi ... <utmb8a.pfb +<br />utmro8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb +</div> +</div> Узмимо, на пример, инстанцу фонта Times Roman по имену <span class="file">utmr8a.pfb</span> +и потрáжимо њен положај у директоријуму <span +class="file">texmf</span>, уз трагање за фонт-фајловима типа Type 1: +<div class="alltt"> +<!--l. 2635--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">kpsewhich utmr8a.pfb</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/urw/times/utmr8a.pfb +</div> +</div> +<!--l. 2641--><p class="indent" > Из ових примера требало би да буде јасно како лако можете да одредите положај +било ког задатог фајла. Ово је нарочито важно ако сумњате да +је у обради неког документа употребљена погрешна верзија неког +фајла, пошто ће Вам kpsewhich приказати само први фајл на који +наиђе. + + +<!--l. 2646--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">7.2.4 </span> <a + id="x1-680007.2.4"></a>Поступци отклањања грешака</h5> +<!--l. 2649--><p class="noindent" >Понекад је неопходно да се испита како неки програм разрешава упућивања +на одређене фајлове. Да би помогао у таквим ситуацијама, Kpathsea нуди +разне нивое излаза у режиму трагања за грешкама (debugging): + <dl class="list1"><dt class="list"> + <span class="texttt"> 1</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2654--><p class="noindent" >Статистика директног приступа диску. Када се претрага обавља са свежом <span + class="file">ls-R</span> базом, ово не би требало да дâ готово никакав + излаз. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt"> 2</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2657--><p class="noindent" >Упућивања на „hash“ табеле (као што је база података <span + class="file">ls-R</span>, фајлови са мапама, конфигурациони фајлови). + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt"> 4</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2659--><p class="noindent" >Операције отварања и затварања фајлова. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt"> 8</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2660--><p class="noindent" >Опште информације о путањама које Kpathsea користи за разне + типове фајлова. Ово је корисно када треба установити на ком месту + је нека поједина путања за неки фајл дефинисана. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">16</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2663--><p class="noindent" >Листа директоријума за сваки елемент путање (ово је релевантно + само ако се претражује диск). + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">32</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2665--><p class="noindent" >Претраге за фајловима. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">64</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2666--><p class="noindent" >Вредности променљивих.</dd></dl> +<!--l. 2668--><p class="noindent" >Вредност <span class="texttt">-1</span> ће активирати све описане опције; у пракси +је ово обично и најкорисније. +<!--l. 2671--><p class="indent" > На сличан начин, ако се програм dvips покрене са одговарајућом +комбинацијом ових опција, може се до најситнијих детаља +пратити одакле се узимају поједини фајлови. Или, ако се неки +фајл не пронађе, детаљан излаз који смо добили показује у +којим је директоријумима програм покушавао да нађе +задати фајл, тако да се може добити неки наговештај о томе где лежи +проблем. +<!--l. 2678--><p class="indent" > Уопштено говорећи, будући да већина програма позива библиотеку +Kpathsea интерно, опција за отклањање грешака се може укључити +путем системске променљиве <span class="path">KPATHSEA_DEBUG</span> тако што се она подеси на неку вредност +(или комбинацију вредности) описану у претходној табели. +<!--l. 2683--><p class="indent" > (Напомена за кориснике Windows-а: на овом систему није лако преусмерити све поруке +које даје неки програм у фајл. За сврхе дијагностиковања +можете привремено да подесите одговарајућу променљиву помоћу +<span class="texttt">SET KPATHSEA_DEBUG_OUTPUT=err.log</span>.) +<!--l. 2688--><p class="indent" > Размотримо као пример један мали фајл са <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> кôдом, <span +class="file">hello-world.tex</span> („Здраво, свете!“), са следећим садржајем: + + + <div class="verbatim" id="verbatim-5"> + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb18"><a + id="x1-68002r1"></a> \documentclass{article}<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-68004r2"></a> \begin{document}<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-68006r3"></a> Hello World!<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-68008r4"></a> \end{document}</div> +</div> +<!--l. 2695--><p class="nopar" >Овај мали фајл користи само фонт <span class="file">cmr10</span>, па +погледајмо стога како dvips припрема PostScript фајл (желимо да користимо +Type 1 верзију фонтова из породице Computer Modern, отуда опција <span +class="texttt">-Pcms</span>). <div class="alltt"> +<!--l. 2700--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">dvips -d4100 hello-world -Pcms -o</span> +</div> +</div> У овом случају смо комбиновали ниво 4 за отклањање грешака програма +dvips (тј. путање везане за фонтове) са прерачунавањем елемента +путање преко Kpathsea (погледајте упутство за употребу програма dvips, +<a +href="../../../../texmf/doc/dvips/dvips.pdf" >texmf/doc/dvips/dvips.pdf</a>). Излаз (незнатно пресложен) може се видети на слици <a +href="#x1-68031r12">12<!--tex4ht:ref: fig:dvipsdbga --></a>. +<!--l. 2707--><p class="indent" > <a + id="x1-68031r12"></a><a + id="x1-68036r13"></a><a + id="x1-68049r14"></a><hr class="float"><div class="float" +> + + +<div class="BVerbatimInput"><span +class="larm-0900">debug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=texmf.cnf,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=1,</span><span +class="larm-0900"> find_all=1,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:/usr/local/bin/texlive:/usr/local/bin:</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> /usr/local/bin/texmf/web2c:/usr/local:</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/web2c:/.:/./teTeX/TeX/texmf/web2c:).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=ls-R,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=1,</span><span +class="larm-0900"> find_all=1,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=~/tex:/usr/local/texmf).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(ls-R)</span><span +class="larm-0900"> =>/usr/local/texmf/ls-R</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=aliases,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=1,</span><span +class="larm-0900"> find_all=1,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=~/tex:/usr/local/texmf).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(aliases)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/aliases</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=config.ps,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(config.ps)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/dvips/config/config.ps</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=/root/.dvipsrc,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span +class="larm-0900">search(file=/home/goossens/.dvipsrc,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=1,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search($HOME/.dvipsrc)</span><span +class="larm-0900"> =></span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=config.cms,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(config.cms)</span><br /><span +class="larm-0900">=>/usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms</span></div> + <div class="caption" +><span class="id">Слика 12: </span><span +class="content">Тражење конфигурационих фајлова</span></div><!--tex4ht:label?: x1-68031r12 --> +<div class="BVerbatimInput"><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=texc.pro,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(texc.pro)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro</span></div> + <div class="caption" +><span class="id">Слика 13: </span><span +class="content">Тражење пролог фајла</span></div><!--tex4ht:label?: x1-68036r13 --> +<div class="BVerbatimInput"><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=cmr10.tfm,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=1,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//:</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> /var/tex/fonts/tfm//).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.tfm)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=texps.pro,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ...</span><br /><span +class="larm-0900"><texps.pro></span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=cmr10.pfb,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.pfb)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb</span><br /><span +class="larm-0900"><cmr10.pfb>[1]</span></div> + <div class="caption" +><span class="id">Слика 14: </span><span +class="content">Тражење фајла са фонтом</span></div><!--tex4ht:label?: x1-68049r14 --> + + + </div><hr class="endfloat" /> +<!--l. 2723--><p class="indent" > dvips почиње тако што лоцира своје сопствене конфигурационе фајлове. +Најпре налази <span class="file">texmf.cnf</span>, и тај фајл му +даје дефиниције путања на којима треба наћи +друге фајлове, затим се проналази база података <span class="file">ls-R</span> +(како би се трагање за фајловима оптимизовало), и коначно фајл +<span class="file">aliases</span>, који омогућава да се зада више имена за +исти фајл (нпр. кратка имена у стилу система DOS 8.3 или читкије дуже +варијанте). Затим dvips прелази на тражење општег конфигурационог фајла +<span class="file">config.ps</span>, пре него што прегледа фајл са подешавањима по +имену <span class="file">.dvipsrc</span> (који, у овом случају, <span +class="emph">није пронађен</span>). Коначно, dvips налази конфигурациони +фајл за породицу PostScript фонтова Computer Modern, који се зове <span +class="file">config.cms</span> (ово је иницирано зато што је уз команду dvips +употребљена опција <span class="texttt">-Pcms</span>). Овај +фајл садржи листу фајлова са мапама који дефинишу однос +између <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, PostScript-а и стварних имена фонтова на диску. <div class="alltt"> +<!--l. 2738--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> > <span class="command">more /usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms</span> +<br /> p +ams.map +<br /> p +cms.map +<br /> p +cmbkm.map +<br /> p +amsbkm.map +</div> +</div> dvips налази све ове фајлове, као и општи фајл са мапом по имену <span +class="file">psfonts.map</span>, који се увек учитава (он садржи декларације за +најчешће коришћене PostScript фонтове; последњи део +одељка <a +href="#x1-670007.2.3">7.2.3<!--tex4ht:ref: sec:examples-of-use --></a> садржи више информација о коришћењу +фајлова са мапама за PostScript фонтове). +<!--l. 2750--><p class="indent" > На овом ступњу dvips се представља кориснику: <div class="alltt"> +<!--l. 2751--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> This is dvips(k) 5.92b Copyright 2002 Radical Eye Software (www.radicaleye.com) +</div> +</div> Затим прелази на тражење пролог фајла <span class="file">texc.pro</span>: +<div class="alltt"> +<!--l. 2755--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=texc.pro,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(texc.pro)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro</span> +</div> +</div> +<!--l. 2766--><p class="indent" > Нашавши поменути фајл, dvips исписује датум и време и обавештава нас да +ће направити фајл <span class="file">hello-world.ps</span>, затим да му треба +фонт-фајл <span class="file">cmr10</span>, као и да ће овај +последњи бити означен као „резидентан“ (тј. да му нису потребне бит-мапе): +<div class="alltt"> +<!--l. 2770--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +<br /><span +class="larm-0900">TeX</span><span +class="larm-0900"> output</span><span +class="larm-0900"> 1998.02.26:1204"</span><span +class="larm-0900"> -></span><span +class="larm-0900"> hello-world.ps</span> +<br /><span +class="larm-0900">Defining</span><span +class="larm-0900"> font</span><span +class="larm-0900"> ()</span><span +class="larm-0900"> cmr10</span><span +class="larm-0900"> at</span><span +class="larm-0900"> 10.0pt</span> +<br /><span +class="larm-0900">Font</span><span +class="larm-0900"> cmr10</span><span +class="larm-0900"> <CMR10></span><span +class="larm-0900"> is</span><span +class="larm-0900"> resident.</span> + + +</div> +</div> Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом <span class="file">cmr10.tfm</span>; +када га пронађе, упућује се на још неколико пролог +фајлова (нису приказани), и на крају се лоцира Type 1 облик фонта, који се +зове <span class="file">cmr10.pfb</span>, и тај податак се укључује у +фајл са излазом (погледајте последњу линију). <div class="alltt"> +<!--l. 2780--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=cmr10.tfm,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=1,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//:</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> /var/tex/fonts/tfm//).</span> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.tfm)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm</span> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=texps.pro,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ...</span> +<br /><span +class="larm-0900"><texps.pro></span> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=cmr10.pfb,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.pfb)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb</span> +<br /><span +class="larm-0900"><cmr10.pfb>[1]</span> +</div> +</div> + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.3 </span> <a + id="x1-690007.3"></a>Опције током рада (runtime options)</h4> +<!--l. 2797--><p class="noindent" >Још једна корисна способност Web2C-а јесте могућност да се +контролише велики број меморијских параметара (а посебно „array sizes“) путем +фајла <span class="file">texmf.cnf</span> који чита Kpathsea. Подешавања +која се тичу меморије могу се пронаћи у делу 3 тог фајла у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live дистрибуцији. Важнији параметри које можете да подесите +су: +<!--l. 2803--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + <span class="texttt">main_memory</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2804--><p class="noindent" >Укупна расположива меморија (Total words of memory available) за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, Metafont + и MetaPost. За сваку вредност се мора направити посебан фајл са форматом. + На пример, можете да направите „огромну“ (huge) верзију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-a и да назовете + фајл са форматом <span class="texttt">hugetex.fmt</span>. Према стандардним + правилима означавања именā + програмā којих се држи Kpathsea, посебна вредност променљиве + <span class="texttt">main_memory</span> прочитаће се из фајла <span + class="file">texmf.cnf</span>. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">extra_mem_bot</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2813--><p class="noindent" >Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>: оквири + (boxes), лепак (glue), места прелома (breakpoints) итд. Посебно корисно ако користите + PI C<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">font_mem_size</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2818--><p class="noindent" >Количина меморије за податке о фонтовима која стоји <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у на + располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних + TFM фајлова. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">hash_extra</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2822--><p class="noindent" >Додатни простор за „hash“ табелу са именима контролних секвенци. Само ~10.000 + контролних секвенци може да се смести у главну „hash“ табелу; ако имате велику + књигу са бројним унакрсним референцама, може се лако десити да + то није довољно. Подразумевана вредност променљиве <span + class="texttt">hash_extra</span> је <span class="texttt">50000</span>.</dd></dl> + + +<!--l. 2830--><p class="noindent" >Наравно, ово није замена за праве динамичке низове и методе располагања +меморијом, али пошто је изузетно тешко да се тако нешто изведе у садашњем +изворном кôду <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, ови параметри за покретање програма +представљају практични компромис који ипак даје и нешто +флексибилности. +<!--l. 2943--><p class="indent" > <a id="ack"></a> + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">8 </span> <a + id="x1-700008"></a>Захвалнице</h3> +<!--l. 2946--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live је резултат заједничких напора практично свих група корисника <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а. +Овим издањем <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а руководио је Карл Бери [Karl Berry]. Групе и +појединци набројани на списку који следи, они који су у прошлости +радили на <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у и они који су тренутно активни, заслужују нашу велику +захвалност. + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">Централно удружење корисника + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, као и удружења из Немачке, Холандије и Пољске (TUG, + DANTE e.V., NTG и GUST), која обезбеђују неопходну техничку + и административну инфраструктуру. Молимо Вас да се учланите у најближу групу + корисника <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а! (Погледајте <a +href="http://tug.org/usergroups.html" class="url" >http://tug.org/usergroups.html</a>); + </li> + <li class="itemize">CTAN тим, посебно Робин Фернбернс [Robin Fairbairns], Џим Хеферон [Jim Hefferon] + и Рајнер Шепф [Rainer Schöpf], који дистрибуира издања + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а и обезбеђује обједињену инфраструктуру + за освежавање свих пакета који имају везе са <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом, од + којих <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live зависи; + </li> + <li class="itemize">Нелзон Биб [Nelson Beebe], који је ставио програмерима <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а + на располагање многе платформе и који је сâм + обавио много темељних тестова; + </li> + <li class="itemize">Џон Боумен [John Bowman], који је обавио велики посао на + интеграцији свог напредног графичког програма Asymptote у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live; + </li> + <li class="itemize">Петер Брајтенлонер [Peter Breitenlohner] и e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> тим, зато што су поставили + чврсте темеље будућим варијантама <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, а Петеру посебно + за бриљантан посао на увођењу и одржавању система + GNU autotools унутар <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а; + </li> + <li class="itemize">Сташек Ваврикевич [Staszek Wawrykiewicz], главна особа за тестирање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live-а и координатор многих пољских пројеката, за рад на Windows + инсталацији, и још много тога; + </li> + <li class="itemize">Олаф Вебер [Olaf Weber], за своје стрпљиво одржавање система + Web2C; + </li> + <li class="itemize">Гербен Вирда [Gerben Wierda], зато што је установио и одржавао <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live на + Mac OS X-у и за учешће у тестирању; + </li> + <li class="itemize">Грејем Вилијамс [Graham Williams], на чији рад се + ослања каталог пакетā <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Catalogue; + </li> + <li class="itemize">Владимир Волович, за помоћ око портовања <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а на многе системе + и за рад на многим програмима, нарочито зато што је омогућио да се у + дистрибуцију укључи xindy; + + + </li> + <li class="itemize">Ђин-Хуан Чо [Jin-Hwan Cho] и DVIPDFM<span +class="lmmi-10">x </span>тим, за њихов изврсни + драјвер и брзе реакције везане за конфигурационе проблеме; + </li> + <li class="itemize">Михел Госенс [Michel Goossens], који је био један од аутора прве + верзије ове документације; + </li> + <li class="itemize">Ејтан Гурари [Eitan Gurari], чији се систем <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>4ht употребљава + да се направе верзије ове документације у HTML формату, и + који је сваке године неуморно радио на усавршавању свог + програма. Ејтан је прерано преминуо у јуну 2009. и ми + посвећујемо ову документацију успомени на њега; + </li> + <li class="itemize">Томас Есер [Thomas Esser], без чијег сјајног te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> пакета <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live никада не би постојао; + </li> + <li class="itemize">Павел Јаковски [Pawe<span +class="rm-lmr-10">ł </span>Jackowski], за развој инсталационог програма за + Windows по имену tlpm, и Томаш Лужак [Tomasz <span +class="rm-lmr-10">Ł</span>uczak] за програм tlpmgui, који + су се користили у ранијим издањима; + </li> + <li class="itemize">Акира Какуто [Akira Kakuto], зато што је ставио на располагање + верзије програма за Windows из своје дистрибуције W32TEX + за јапански <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (<a +href="http://w32tex.org" class="url" >http://w32tex.org</a>), као и за велики допринос развоју + многих елемената <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-a; + </li> + <li class="itemize">Џонатан Кју [Jonathan Kew], зато што је развио изузетни дериват + Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и зато што је одвојио време и снагу да га уклопи у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, као + и за почетну верзију инсталера за Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и за рад на специјализованом + едитору <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works, који сада препоручујемо као окружење за + рад; + </li> + <li class="itemize">Рајнхард Котуха [Reinhard Kotucha], + за велики допринос на развоју инфраструктуре и инсталационог програма за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live 2008, као и за многа истраживања на пољу Windows-а, за скрипту + <span class="texttt">getnonfreefonts</span>, и још много тога; + </li> + <li class="itemize">Дик Коч [Dick Koch], за одржавање Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а (<a +href="http://tug.org/mactex" class="url" >http://tug.org/mactex</a>) у + тесној сарадњи са <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live тимом, као и за свој непресушни + ентузијазам током рада; + </li> + <li class="itemize">Сип Кроненберг [Siep Kroonenberg], за велики допринос у раду на инфраструктури и + инсталационом програму за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2008, посебно на Windows-у, као и за велики рад на + проширивању овог приручника како би се те нове могућности описале; + </li> + <li class="itemize">Хеико Обердик [Heiko Oberdiek], за пакет <span class="path">epstopdf</span> и за многе друге пакете, за + компресију огромних <span class="path">pst-geo</span> фајлова са подацима тако да смо могли да + их укључимо у дистрибуцију, и изнад свега, за његов изузетни рад + на <span class="path">hyperref</span> пакету; + </li> + <li class="itemize">Петр Олшак [Petr Olšak], који је веома пажљиво прегледао + цео чешки и словачки материјал и координисао рад да се он направи; + </li> + <li class="itemize">Тошио Ошима [Toshio Oshima], за његов dviout приказивач за Windows; + </li> + <li class="itemize">Мануел Перугје-Гонар [Manuel Pégourié-Gonnard], + за помоћ на освежавању пакета, стално унапређивање + документације, као и за развој програма texdoc; + + + </li> + <li class="itemize">Фабрис Попино [Fabrice Popineau], за првобитну подршку за Windows у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у и за рад + на француској верзији документације; + </li> + <li class="itemize">Норберт Прајнинг [Norbert Preining], зато што је био главни + архитекта инфраструктуре и инсталационог програма за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2008, као и за + координацију верзије <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а за Debian, заједно са Франком + Кистером [Frank Küster], као и за многе добре савете током тог рада; + </li> + <li class="itemize">Себастијан Рац [Sebastian Rahtz], зато што је створио <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live и + одржавао га много година; + </li> + <li class="itemize">Фил Тејлор [Phil Taylor], зато што је омогућио да се <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live + преузима преко BitTorrent система; + </li> + <li class="itemize">Томаш Тжечак [Tomasz Trzeciak], за свеобухватну помоћ везану за Windows; + </li> + <li class="itemize">Хан Те Танг [Hàn Thế Thành], Мартин Шредер [Martin Schröder] и pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> тим + (<a +href="http://pdftex.org" class="url" >http://pdftex.org</a>) за непрестани рад на проширивању могућности <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а; + </li> + <li class="itemize">Ханс Хахен [Hans Hagen], за велики посао тестирања свог Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t формата + (<a +href="http://pragma-ade.com" class="url" >http://pragma-ade.com</a>) и зато што је омогућио да он ради у оквиру <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live-а; + </li> + <li class="itemize">Хартмут Хенкел [Hartmut Henkel], за значајни допринос на развоју + pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, и још много тога; + </li> + <li class="itemize">Тако Хукватер [Taco Hoekwater], зато што је обновио развој MetaPost-а + и за рад на [Lua]<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у (<a +href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>), за напоре на укључивању + Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t-а у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, зато што је омогућио multi-threading у Kpathsea + библиотеци, и још много тога. + </li></ul> +<!--l. 3101--><p class="indent" > Програме за подржане оперативне системе су припремили: Еторе Алдрованди (<span class="path">i386-solaris</span>, +<span class="path">x86_64-solaris</span>), Карл Бери [Karl Berry] (<span class="path">i386-linux</span>), Петер Брајтенлонер [Peter Breitenlohner] +(<span class="path">x86_64-linux</span>), Алан Брасло [Alan Braslau] (<span class="path">amd64-kfreebsd</span>, <span class="path">i386-kfreebsd</span>), Кен Браун [Ken Brown] +(<span class="path">i386-cygwin</span>), Олаф Вебер [Olaf Weber] (<span class="path">mips-irix</span>), Борис Вејцман [Борис Вейцман] +(<span class="path">armel-linux</span>), Владимир Волович (<span class="path">powerpc-aix</span>, <span class="path">sparc-solaris</span>), Акира Какуто [Akira Kakuto] (<span class="path">win32</span>), Дик +Коч [Dick Koch] (<span class="path">universal-darwin</span>, <span class="path">x86_64-darwin</span>), Никола Лечић (<span class="path">amd64-freebsd</span>, <span class="path">i386-freebsd</span>), +Мојца Миклавец (<span class="path">mipsel-linux</span>), Норберт Прајнинг [Norbert Preining] (<span class="path">alpha-linux</span>), +Томас Шмиц [Thomas Schmitz] (<span class="path">powerpc-linux</span>). Процес компајлирања <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а +описан је на <a +href="http://tug.org/texlive/build.html" class="url" >http://tug.org/texlive/build.html</a>. +<!--l. 3123--><p class="indent" > Ову документацију су превели: Сташек Ваврикевич [Staszek Wawrykiewicz] +(пољски), Борис Вејцман [Борис Вейцман] (руски), Ђигод Ђијанг +[Jjgod Jiang], Ђинсонг Џао [Jinsong Zhao], Јие Ванг [Yue Wang] и Хелин Гаи +[Helin Gai] (кинески), Никола Лечић (српски), Марко Паланте [Marco Pallante] +(италијански), Мануел Пегурје-Гонар [Manuel Pégourié-Gonnard] (француски), Петр +Сојка [Petr Sojka] и Јан Буша [Ján Buša] (чешки/словачки), Уве Цигенхаген [Uwe +Ziegenhagen] (немачки), Интернет-страница са документацијом за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live је +<a +href="http://tug.org/texlive/doc.html" class="url" >http://tug.org/texlive/doc.html</a>. +<!--l. 3139--><p class="indent" > Наравно, најважнија захвалница мора ићи Доналду Кнуту [Donald +Knuth], најпре зато што је изумео <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, а потом зато што га је поклонио +свету. +<!--l. 3143--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">9 </span> <a + id="x1-710009"></a>Историја издањā</h3> + + +<!--l. 3146--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">9.1 </span> <a + id="x1-720009.1"></a>Прошлост</h4> +<!--l. 3148--><p class="noindent" >Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисникā <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а се, током рада +на пројекту 4All<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> CD (намењеног корисницима MS-DOS-а), појавила +идеја да се можда може направити јединствени CD за све системе. То је +био преамбициозан циљ за оно време; ипак, идеја не само што је +дала подстрек да се доврши рад на иначе веома успешном 4All<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> CD пројекту, +него је из ње произашла и радна група названа Технички савет TUG-а +(Удружења корисникā <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а) која је радила на <span +class="emph">структури <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> директоријума</span> (<span class="emph"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Directory Structure</span> — <a +href="http://tug.org/tds" class="url" >http://tug.org/tds</a>); група је осмислила како да се +направи конзистентна и употребљива колекција помоћних <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +фајлова. Целовит нацрт TDS-а објављен је у децембарском +издању часописа <span class="emph">TUGboat</span> из 1995. и већ на том раном +стадијуму било је јасно да би такву структуру требало следити и на CD-у. +Дистрибуција <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live која је пред Вама представља директан +резултат преданости те радне групе. Такође је било јасно да је +успех 4All<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> CD-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од тако функционалног +система, и управо ова идеја представља други главни мотив за рад на <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live-у. +<!--l. 3168--><p class="indent" > Предузели смо прве кораке да направимо такав TDS CD који би радио на Unix-у на +јесен 1995. и брзо смо схватили да је te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Томаса Есера [Thomas Esser] савршена +полазна тачка, пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто +је био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу +организације фајлова које ти системи користе. Томас се сложио +да помогне и озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање +објављено је у мају исте године. Почетком 1997, Карл Бери [Karl +Berry] је објавио ново издање система Web2C, које је +укључивало готово све могућности које је Томас Есер +већ убацио у te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, и тако смо одлучили да се друго издање CD-а базира на +стандардном Web2C-у, уз додатак скрипте <span class="texttt">texconfig</span> из te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а. +Треће издање CD-а заснивало се на темељно прерађеној +верзији Web2C-a (7.2), коју је урадио Олаф Вебер [Olaf Weber]; +истовремено је урађена и нова верзија te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, а <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live је +укључио скоро све његове могућности. Четврто издање следило +је исти смер, укључивало је нову верзију te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а и ново +издање Web2C-а (7.3). Систем је овог пута имао и потпуну подршку за +Windows. +<!--l. 3187--><p class="indent" > За пето издање (март 2000) многи делови CD-а су редизајнирани и +темељније тестирани, а биле су укључене и нове верзије више стотина +пакета. Подаци о пакетима спаковани су у XML фајлове. Ипак, највећа +промена у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 5 била је то што су уклоњени сви програми који нису +рађени у складу са идејом слободног софтвера. Наиме, намера је била да од +тада све у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у буде у сагласности са Debian-овим упутствима за слободни софтвер (Debian Free +Software Guidelines — <a +href="http://www.debian.org/intro/free" class="url" >http://www.debian.org/intro/free</a>); учинили смо све што је +тада било у нашој моћи да проверимо лиценце свих пакета; били бисмо +веома захвални ако нас известите о било којој грешци коју смо +направили. +<!--l. 3199--><p class="indent" > Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог +материјала. Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може +да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне. +Језичке колекције биле су комплетно преуређене за ово издање: избор +неке од њих од тада не значи да се само инсталирају одговарајући +макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и одговарајући <span +class="texttt">language.dat</span>. +<!--l. 3207--><p class="indent" > Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке за +Mac OS X, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста +пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања +била је и поновна интеграција кôда са te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом како би се +елиминисао раскорак направљен у верзијама 5 и 6. + + +<!--l. 3213--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.1 </span> <a + id="x1-730009.1.1"></a>2003</h5> +<!--l. 3215--><p class="noindent" >2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо да је <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live толико +нарастао да више није могао да стане на један CD, тако да смо га поделили на три +одвојене дистрибуције (погледајте одељак <a +href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a>, стр. <a +href="#x1-90002.1">7<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a>). Уз +то, + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">Према захтеву развојног тима <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-а променили смо стандардне команде latex + и pdflatex тако да од сада користе e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (в. стр. <a +href="#x1-120002.4">12<!--tex4ht:ref: text:etex --></a>). + </li> + <li class="itemize">Укључени су нови Latin Modern фонтови и препоручени за употребу. + </li> + <li class="itemize">Укинута је подршка за Alpha OSF (подршка за HPUX је укинута + још раније), зато што нико није имао нити био спреман да + уступи хардвер на којем бисмо компајлирали нове верзије + програмā. + </li> + <li class="itemize">Инсталација за Windows је измењена из корена; по први пут смо + укључили интегрисано окружење засновано на XEmacs-у. + </li> + <li class="itemize">Верзије важних помоћних програма за Windows (Perl, Ghostscript, + ImageMagick, Ispell) сада су укључене у стандардну инсталацију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live-а. + </li> + <li class="itemize">Фонт-мапе које користе dvips, dvipdfm и pdftex сада се праве помоћу новог + програма по имену updmap и инсталирају се у <span class="path">texmf/fonts/map</span>. + </li> + <li class="itemize"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, Metafont и MetaPost сада, осим ако није другачије подешено, + уписују већину унесених знакова (са ASCII кôдом 32 и + даље) као такве + у излазне фајлове (нпр. <span class="obeylines-h"><span class="verb">\write</span></span>), лог-фајлове и на терминал, тј. + <span class="emph">непреведене</span> уз помоћ нотације <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span>. У <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live 7, овај превод је зависио од језичких подешавања + у систему (тзв. „locale“); сада језичка подешавања немају + утицај на понашање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> програмā. Ако Вам је из + неког разлога потребан излаз прерађен помоћу <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span>, просто промените + име фајла <span class="obeylines-h"><span class="verb">texmf/web2c/cp8bit.tcx</span></span>. (У будућим издањима ова + процедура ће бити упрошћена.) + </li> + <li class="itemize">Ова документација је темељно прерађена. + </li> + <li class="itemize">Коначно, пошто су бројеви у ознаци верзије постали непрактични за + употребу, верзија је сада просто изједачена са годином: <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live 2003.</li></ul> +<!--l. 3257--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.2 </span> <a + id="x1-740009.1.2"></a>2004</h5> +<!--l. 3259--><p class="noindent" >2004. године десиле су се многе промене: + <ul class="itemize1"> + + + <li class="itemize">Ако имате приватно инсталиране фонтове који користе своје сопствене + <span class="path">.map</span> или (много мање вероватно) <span class="path">.enc</span> помоћне фајлове, може се + десити да ћете морати да те фајлове уклоните. + <!--l. 3268--><p class="noindent" ><span class="path">.map</span> фајлови се сада, осим дуж путање <span class="path">TEXFONTMAPS</span>, траже + искључиво у директоријумима испод <span class="path">fonts/map</span> (тј. у сваком + <span class="path">texmf</span> стаблу). Слично, <span class="path">.enc</span> фајлови се сада, осим дуж путање + <span class="path">ENCFONTS</span>, траже искључиво у директоријумима испод <span class="path">fonts/enc</span>. + updmap ће покушати да изда неко упозорење ако наиђе на + проблематичне фајлове. + <!--l. 3276--><p class="noindent" >Упутства о томе како да се поступа са овим и другим подацима налазе се на + <a +href="http://tug.org/texlive/mapenc.html" class="url" >http://tug.org/texlive/mapenc.html</a>. + </li> + <li class="itemize"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection је проширен инсталациониом CD-ом базираним на MiK<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у, за + оне који више воле ту имплементацију него Web2C. Погледајте + одељак <a +href="#x1-80002">2<!--tex4ht:ref: sec:overview-tl --></a> (стр. <a +href="#x1-80002">7<!--tex4ht:ref: sec:overview-tl --></a>). + </li> + <li class="itemize">Унутар <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а, једно велико <span class="path">texmf</span> стабло из претходних издања + замењено је са три: <span class="path">texmf</span>, <span class="path">texmf-dist</span> и <span class="path">texmf-doc</span>. Погледајте + одељак <a +href="#x1-100002.2">2.2<!--tex4ht:ref: sec:tld --></a> (стр. <a +href="#x1-100002.2">8<!--tex4ht:ref: sec:tld --></a>) и фајлове по имену <span class="path">README</span> у сваком од + њих. + </li> + <li class="itemize">Сви улазни фајлови који се односе на <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> сада су прикупљени + у поддиректоријум <span class="path">tex</span> у сваком <span class="path">texmf*</span> дрвету; они су се раније налазили + у одвојеним сродним директоријумима <span class="path">tex</span>, <span class="path">etex</span>, <span class="path">pdftex</span>, <span class="path">pdfetex</span>, итд. + Погледајте <a +href="../../../../texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Extensions" ><span + class="texttt">texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Extensions</span></a>. + </li> + <li class="itemize">Помоћне скрипте (helper + scripts) — за које није предвиђено да их покрећу сами + корисници — сада су смештене у нове поддиректоријуме по имену <span class="path">scripts</span> у сваком + <span class="path">texmf*</span> дрвету, и могу се пронаћи помоћу <span class="obeylines-h"><span class="verb">kpsewhich -format=texmfscripts</span></span>. + То значи да треба да поправите подешавања у програмима + који позивају такве скрипте, ако их имате. Погледајте <a +href="../../../../texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Scripts" ><span + class="texttt">texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Scripts</span></a>. + </li> + <li class="itemize">Скоро сви формати остављају већину слова одштампаним каква + јесу преко „фајла са преводом“ <span class="path">cp227.tcx</span>; некада су их преводили + помоћу <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span> нотације. Посебно, слова на позицијама 32–256, + „tab“, „vertical tab“ и „form feed“ сада се сматрају приказивим (printable) не + преводе се. Изузетак представљају формати везани за чисти (plain) + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (само се 32–126 могу штампати), за Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t (0–255 су принтабилни) и за + програм Omega. Ово подразумевано понашање је скоро исто као у + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2003, али је реализовано на много чистији начин, са + више могућности за накнадна подешавања. Погледајте <a +href="../../../../texmf/doc/web2c/web2c.html#TCX-files" ><span + class="texttt">texmf/doc/web2c/web2c.html#TCX-files</span></a>. (Узгред, ако је + улаз по Unicode стандарду, може се десити да <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> избаци непотпуне низове знакова + када показује контекст грешке, пошто ради само са појединачним + бајтовима.) + </li> + <li class="itemize">pdfetex је сада подразумевани програм за све формате изузев за чисти (plain) tex. + (Наравно, он прави DVI када ради као latex, итд.) Ово између осталог значи да + су микротипографске могућности pdftex-а доступне и у <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-у, Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t-у, итд; + исто важи и за могућности e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а (<a +href="../../../../texmf-dist/doc/etex/base/" >texmf-dist/doc/etex/base/</a>). + <!--l. 3330--><p class="noindent" >То такође значи да је важније него икада раније + да се користи пакет <span class="path">ifpdf</span> (који ради и са чистим <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом и са <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-ом) + + + или неки сличан кôд, зато што просто тестирање да ли <span + class="texttt">\pdfoutput</span> или нека примитива (primitive) нису дефинисани + није поуздан начин да се одреди да ли је излаз који се ствара + уједно и у PDF формату. Ове године смо подесили да ово понашање + буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али + следеће године се може десити да <span class="texttt">\pdfoutput</span> буде + дефинисан чак и ако се прави DVI. + </li> + <li class="itemize">pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (<a +href="http://pdftex.org" class="url" >http://pdftex.org</a>) има много нових могућности: + <ul class="itemize2"> + <li class="itemize"><span class="texttt">\pdfmapfile</span> и <span class="texttt">\pdfmapline</span> + омогућавају да се барата фонт-мапама из самог документа. + </li> + <li class="itemize">Олакшана је употреба микротипографског проширења фонтова (font + expansion).<br +class="newline" /><a +href="http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html" class="url" >http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html</a> + </li> + <li class="itemize">Сви параметри који су се раније подешавали у посебном + конфигурационом фајлу <span class="path">pdftex.cfg</span> сада се морају подешавати + путем примитивā, обично у фајлу <span class="path">pdftexconfig.tex</span>; укинута је + подршка за <span class="path">pdftex.cfg</span>. Сви постојећи <span class="path">.fmt</span> фајлови + морају да се прераде кад год се <span class="path">pdftexconfig.tex</span> промени. + </li> + <li class="itemize">Више информација о свему овоме можете пронаћи у приручнику за + pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>: <a +href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf" >texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf</a>. + </li></ul> + </li> + <li class="itemize">Примитива <span class="texttt">\input</span> у програму tex (као и у mf и у mpost) сада + прихвата аргументе са дуплим наводницима који садрже размаке и друге + специјалне знаке. Типични примери: + + + <div class="verbatim" id="verbatim-6"> + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb19"><a + id="x1-74002r1"></a> \input "име фајла са размацима" % plain<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-74004r2"></a> \input{"име фајла са размацима"} % latex</div> +</div> + <!--l. 3370--><p class="nopar" >Web2C приручник садржи много више информација о овоме: <a +href="../../../../texmf/doc/web2c" >texmf/doc/web2c</a>. + </li> + <li class="itemize">Web2C сада укључује и подршку за enc<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (а тиме и за све <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> програме) + путем опције -enc, али <span class="emph">само када се праве фајлови са + форматима</span>. enc<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> подржава свеобухватно мењање кодног распореда + улаза и излаза, омогућујући на тај начин пуну подршку за + Unicode (у UTF-8 кодном распореду). Погледајте <a +href="../../../../texmf-dist/doc/generic/enctex/" >texmf-dist/doc/generic/enctex/</a> и + <a +href="http://www.olsak.net/enctex.html" class="url" >http://www.olsak.net/enctex.html</a>. + </li> + <li class="itemize">У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује + e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и Omega. Кратка документација се може наћи у <a +href="../../../../texmf-dist/doc/aleph/base" >texmf-dist/doc/aleph/base</a> + и на страници <a +href="http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph" class="url" >http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph</a>. Aleph формат заснован на + <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-у назива се lamed. + </li> + <li class="itemize">Најновије издање <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-а садржи нову верзију LPPL + лиценце — која је сада званично одобрена од стране Debian-а. Што се + тиче других новости везаних за ову област, погледајте фајл <span class="path">ltnews</span> у + <a +href="../../../../texmf-dist/doc/latex/base" >texmf-dist/doc/latex/base</a>. + </li> + <li class="itemize">У дистрибуцију је укључен dvipng, нови програм за претварање + DVI фајлова у PNG слике. Погледајте <a +href="../../../../texmf/doc/man/man1/dvipng.1" >texmf/doc/man/man1/dvipng.1</a>. + </li> + <li class="itemize">Скуп фонтова који припадају пакету <span class="path">cbgreek</span> свели смо на „средњу“ + величину, уз пристанак и савет аутора, Клаудија Бекарија [Claudio + Beccari]. Искључили смо невидљиве, провидне и „оцртане“ (outlined) + фонтове; они се веома ретко користе а нама је простор био преко потребан. + Цела колекција је наравно и даље доступна преко CTAN-a + (<a +href="http://mirror.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cb" class="url" >http://mirror.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cb</a>). + </li> + <li class="itemize">oxdvi је уклоњен; уместо њега просто користите xdvi. + </li> + <li class="itemize">Линкови ini и vir за команде tex, mf и mpost више се не праве (као нпр. initex). Функционалност + команде ini била је доступна путем опције -ini годинама уназад. + </li> + <li class="itemize">Укинута је подршка за платформу i386-openbsd. Пошто је пакет <span class="path">tetex</span> доступан + преко портова на BSD системима и пошто смо имали спремљене верзије + програмā за GNU/Linux и FreeBSD, били смо мишљења да се време + волонтерā могло боље употребити за неке друге ствари. + </li> + <li class="itemize">На платформи sparc-solaris (можда и другде) може бити неопходно да подесите системску + променљиву <span class="path">LD_LIBRARY_PATH</span> како би програми из пакета <span class="path">t1utils</span> могли да раде. + Ово се десило зато што се они компајлирају помоћу C++, а на том + систему нема стандардне локације за библиотеке које програми користе док + раде. (Ово није ново у верзији 2004, али није било документовано у + претходним издањима.) Слично, на платформи mips-irix, неоходни су MIPSpro 7.4 радне + библиотеке. + </li></ul> + + +<!--l. 3431--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.3 </span> <a + id="x1-750009.1.3"></a>2005</h5> +<!--l. 3433--><p class="noindent" >Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем +измена на пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена +у односу на 2004. годину. Неизбежно, понешто је морало другачије да се +уради: + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">Уведене су нове скрипте texconfig-sys, updmap-sys и fmtutil-sys; оне мењају + конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте texconfig, + updmap и fmtutil сада прерађују фајлове специфичне за + корисника; ти фајлови су смештени у <span class="path">$HOME/.texlive2005</span>. + </li> + <li class="itemize">У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве + <span class="path">TEXMFCONFIG</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>; оне одређују + директоријуме у којима се налазе конфигурациони фајлови + (кориснички + или системски). Стога се може десити да треба да преместите личне верзије + фајлова <span class="path">fmtutil.cnf</span> и <span class="path">updmap.cfg</span> на та нова места; друга могућност + је да у <span class="path">texmf.cnf</span> промените вредности <span class="path">TEXMFCONFIG</span> или <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>. + У сваком случају, стварни положај ових фајлова и вредности + променљивих <span class="path">TEXMFCONFIG</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span> морају да се слажу. + Погледајте одељак <a +href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>, стр. <a +href="#x1-110002.3">9<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>. + </li> + <li class="itemize">Прошле године смо задржали <span class="obeylines-h"><span class="verb">\pdfoutput</span></span> и друге примитиве које нису + дефинисане за DVI излаз, чак и ако се користи pdfetex. Ове године, као што смо + обећали, повукли смо ту меру компатибилности. Дакле, ако Ваш документ користи + <span class="obeylines-h"><span class="verb">\ifx\pdfoutput\undefined</span></span> да установи да ли се прави PDF као излаз, морате да промените + тај тест. Можете да за ту сврху употребите пакет <span class="path">ifpdf.sty</span> (који ради и + под чистим <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом и под <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-ом) или да позајмите логику из његовог + кôда. + </li> + <li class="itemize">Прошле године смо променили већину формата тако да исписују (8-битне) + знакове као такве (погледајте претходни одељак). Нови TCX фајл + <span class="path">empty.tcx</span> сада омогућава лакши начин да се добије оригинална <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span> + нотација ако је желите, на пример: + + + <div class="verbatim" id="verbatim-7"> + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb20"><a + id="x1-75002r1"></a> latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex</div> +</div> + <!--l. 3475--><p class="nopar" > + </li> + <li class="itemize">У дистрибуцију је сада укључен нови програм dvipdfmx који + преводи DVI у PDF; ово је надоградња програма dvipdfm која иза себе + има активну групу програмера (стари програм је за сада још увек доступан, + премда га не препоручујемо). + </li> + <li class="itemize">Укључени су нови програми pdfopen и pdfclose: они омогућавају да се + <span class="path">.pdf</span> фајлови изнова учитају у приказивачу Adobe Acrobat Reader без поновног + покретања програма. (Други pdf читачи, пре свега xpdf, gv и gsview, никада нису имали + овај проблем.) + </li> + <li class="itemize">Ради доследности, имена променљивих <span class="path">HOMETEXMF</span> и <span class="path">VARTEXMF</span> промењена + су у <span class="path">TEXMFHOME</span> и <span class="path">TEXMFSYSVAR</span>. Ту је такође и <span class="path">TEXMFVAR</span>, за + коју је предвиђено да буде специфична за појединог + корисника. Погледајте прву ставку у овом списку. + </li></ul> +<!--l. 3498--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.4 </span> <a + id="x1-760009.1.4"></a>2006–2007</h5> +<!--l. 3500--><p class="noindent" >Током 2006. и 2007. главни додатак <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у био је програм Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, доступан +путем команди <span class="texttt">xetex</span> и <span class="texttt">xelatex</span>; +погледајте <a +href="http://scripts.sil.org/xetex" class="url" >http://scripts.sil.org/xetex</a>. +<!--l. 3504--><p class="indent" > Такође, значајно је обновљен и унапређен програм +MetaPost, уз велике планове за будућност (<a +href="http://tug.org/metapost/articles" class="url" >http://tug.org/metapost/articles</a>); настављен +је и развој pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а (<a +href="http://tug.org/applications/pdftex" class="url" >http://tug.org/applications/pdftex</a>). +<!--l. 3509--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ов <span class="path">.fmt</span> (high-speed format) и слични фајлови за MetaPost и Metafont сада су +смештени у директоријуме унутар <span class="path">texmf/web2c</span> уместо у сâм тај +директоријум (премда се тај директоријум и даље претражује, +зарад постојећих <span class="path">.fmt</span> фајлова). Поддиректоријуми су +названи према програмима (врстама <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а) који су у употреби, као што су <span class="path">tex</span>, <span class="path">pdftex</span> +или <span class="path">xetex</span>. Ова промена не би требало да буде видљива у свакодневној +употреби. +<!--l. 3518--><p class="indent" > (Чисти) <span class="texttt">tex</span> програм више не чита прву линију која +почиње са <span class="texttt">%&</span> како би одредио који формат да покрене; +<span class="texttt">tex</span> је сада чисти кнутовски <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. (<span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> и сви други и +даље читају линије са <span class="texttt">%&</span>.) +<!--l. 3523--><p class="indent" > Наравно, и ове године смо, као и обично, унели стотине надоградњи свих пакета и програма. +Као и увек, молимо Вас да проверите да ли постоје нове верзије на CTAN-у +(<a +href="http://mirror.ctan.org" class="url" >http://mirror.ctan.org</a>). +<!--l. 3527--><p class="indent" > Што се тиче интерног рада програмерског тима, развојно дрво <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а се сада држи под +контролом система Subversion, са уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање +кôда; можете доћи до одговарајућих страница преко наше +уводне Интернет-стране. Премда није оставила много видљивих трагова у коначном +издању из ове године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан +развојни темељ за године које долазе. +<!--l. 3535--><p class="indent" > Коначно, у мају 2006. Томас Есер [Thomas Esser] је објавио да више +неће радити на te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у (<a +href="http://tug.org/tetex" class="url" >http://tug.org/tetex</a>). Директна последица овог потеза било +је огромно интересовање за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, посебно међу GNU/Linux +дистрибуцијама. (У <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у сада постоји нова инсталациона шема <span +class="texttt">tetex</span>, која даје приближни еквивалент.) Надамо се да +ће се ово у једном тренутку преточити у побољшање квалитета + + +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> окружења за све кориснике. +<!--l. 3545--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.5 </span> <a + id="x1-770009.1.5"></a>2008</h5> +<!--l. 3547--><p class="noindent" >2008. године цела инфраструктура <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а је редизајнирана и исписана +испочетка. Сви подаци о инсталацији сада су смештени у текстуалном фајлу +<span class="path">tlpkg/texlive.tlpdb</span>. +<!--l. 3551--><p class="indent" > Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live-а освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је +функционалност коју је MiK<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> имао пре много година. Очекујемо да +корисницима редовно стављамо на располагање нове пакете чим се објаве на +CTAN-у. +<!--l. 3557--><p class="indent" > У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (<a +href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>); +поред новог нивоа флексибилности у припреми текста, он уводи и сјајан +језик за писање команди у облику скрипте (scripting language), који може да +се користи и унутар и ван <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> докумената. +<!--l. 3563--><p class="indent" > Подршка за Windows и платформе засноване на Unix-у сада је много униформнија. +Нарочито је битно то што је сада већина скрипти које су написане у +језицима Perl и Lua сада доступна и на Windows-у зато што се Perl дистрибуира у оквиру <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live-а. +<!--l. 3568--><p class="indent" > Нова скрипта tlmgr (одељак <a +href="#x1-450005">5<!--tex4ht:ref: sec:tlmgr --></a>) сада представља општи интерфејс +за одржавање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а после почетне инсталације. Она барата новим +верзијама пакетā и води рачуна о одговарајућим прерадама +фајлова са форматима, мапама (map files), фајловима везаним за поједине +језике, уз могућност да се укључе и локални додаци. +<!--l. 3575--><p class="indent" > Пошто сада имамо на располагању скрипту tlmgr, све радње (везане за прераду +конфигурационих фајлова са форматима и правилима за прелом речи) које +је некада обављао програм texconfig сада су искључене. +<!--l. 3580--><p class="indent" > Програм за прављење индексā xindy (<a +href="http://xindy.sourceforge.net/" class="url" >http://xindy.sourceforge.net/</a>) +укључен је за већину подржаних оперативних система. +<!--l. 3584--><p class="indent" > Алатка kpsewhich сада може да врати све поготке за задати фајл (опција –all) или +да ограничи поготке на задати поддиректоријум (опција –subdir). +<!--l. 3588--><p class="indent" > Програм dvipdfmx сада има могућност да извуче податке о висини и ширини текста +(bounding box) ако се позове као extractbb; ово је била једна од последњих +могућности које је имао dvipdfm а које нису постојале у +dvipdfmx-у. +<!--l. 3594--><p class="indent" > Уклоњена су алтернативна имена (алиаси) за фонтове <span class="path">Times-Roman</span>, <span class="path">Helvetica</span> итд. +Различити пакети очекују различито понашање од тих имена (пре свега +очекују да имају различите кодне распореде), и није постојао добар +начин да се ово реши. +<!--l. 3600--><p class="indent" > Уклоњен је формат <span class="path">platex</span> како би се разрешио конфликт око имена са потпуно +независним јапанским <span class="path">platex</span>-ом; пакет <span class="path">polski</span> сада представља главни ослонац за све +што се тиче пољског језика. +<!--l. 3605--><p class="indent" > Интерно, WEB string pool фајлови сада су компајлирани као бинарни +фајлови, како би се олакшале надоградње. +<!--l. 3608--><p class="indent" > Коначно, промене које је увео Доналд Кнут [Donald Knuth] у свом раду „Дорада +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а из 2008“ („<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> tuneup of 2008“) укључене су у ово издање. Погледајте +<a +href="http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf" class="url" >http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf</a>. +<!--l. 3614--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.6 </span> <a + id="x1-780009.1.6"></a>2009</h5> +<!--l. 3616--><p class="noindent" >У издању из 2009, PDF је постављен као подразумевани излазни формат за +Lua(L<span +class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> како би се искористиле могућности напредне Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ове подршке за OpenType +итд. Нови програми названи <span class="path">dviluatex</span> и <span class="path">dvilualatex</span> покрећу Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> са излазом у DVI +формату. Интернет-страница Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а је <a +href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>. +<!--l. 3622--><p class="indent" > Програм Omega и формат Lambda су уклоњени, након дискусије са ауторима +пројекта Omega. У дистрибуцији су остале надограђене верзије + + +Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega. +<!--l. 3626--><p class="indent" > Укључено је и ново издање AMS Type 1 фонтова, међу +њима и Computer Modern: на тај начин је постало доступно неколико +промена обликā које је Кнут [Knuth] током претходних година унео у изворни +Metafont кôд, а побољшан је и „hinting“. Херман Цапф [Hermann +Zapf] је темељно редизајнирао Ојлер [Euler] фонтове (в. +<a +href="http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf" class="url" >http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf</a>). У свим овим случајевима, +метрика је остала непромењена. Интернет-страница фонтова Америчког математичког +друштва (AMS) је <a +href="http://www.ams.org/tex/amsfonts.html" class="url" >http://www.ams.org/tex/amsfonts.html</a>. +<!--l. 3637--><p class="indent" > У дистрибуцију су укључене верзије новог графичког окружења +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works за Windows и Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. Ако желите да користите <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works на другим оперативним +системима, погледајте Интернет-страницу пројекта <a +href="http://tug.org/texworks" class="url" >http://tug.org/texworks</a>. <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works +је програм писан за више платформи и инспирисан је Mac OS X едитором TeXShop, са +циљем да олакша свакодневни рад у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у. +<!--l. 3644--><p class="indent" > Такође, укључене су верзије графичког програма Asymptote за неколико +оперативних система. Он интерпретира језик за описивање цртежā +који личи на MetaPost, али са развијеном подршком за тродимензионалне +пројекције и многим другим могућностима. Интернет-страница овог +програма је <a +href="http://asymptote.sourceforge.net" class="url" >http://asymptote.sourceforge.net</a>. +<!--l. 3651--><p class="indent" > Засебни програм <span class="path">dvipdfm</span> замењен је <span class="path">dvipdfmx</span>-ом; <span class="path">dvipdfmx</span> може да ради у посебном +режиму компатибилности ако се позове са старим именом. <span class="path">dvipdfmx</span> укључује подршку +за кинески, јапански и корејски (CJK) и током година које су прошле од +последњег издања <span class="path">dvipdfm</span>-а накупило се много исправки. Интернет-страница +DVIPDFM<span +class="lmmi-10">x</span>-а је <a +href="http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx" class="url" >http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx</a>. +<!--l. 3659--><p class="indent" > Додати су програми за платформе <span class="path">i386-cygwin</span> и <span class="path">i386-netbsd</span>; посаветовани смо да корисници +OpenBSD-ја добијају <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live преко свог система за пакете; +такође, било је и тешкоћа да се направе програми који би имали +шансу да раде на више од једног издања тог оперативног система. +<!--l. 3665--><p class="indent" > Још неколико малих промена: сада користимо компресију типа <span class="path">xz</span>, која +представља стабилну замену за <span class="path">lzma</span> (<a +href="http://tukaani.org/xz/" class="url" >http://tukaani.org/xz/</a>); знак <span class="obeylines-h"><span class="verb">$</span></span> је сада +дозвољен у именима фајлова уколико то не доводи то поклапања са +именом неке постојеће променљиве; библиотека Kpathsea сада има +подршку за multi-threading (неопходно за нову верзију програма MetaPost); читаво +компајлирање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а сада се заснива на систему Automake. +<!--l. 3674--><p class="indent" > На крају, једна напомена везана за прошлост: сва издања <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а, са +допунским материјалом као што су налепнице и омоти за CD-ове, доступна су на страници +<a +href="ftp://tug.org/historic/systems/texlive" class="url" >ftp://tug.org/historic/systems/texlive</a>. +<!--l. 3679--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.7 </span> <a + id="x1-790009.1.7"></a>2010</h5> +<!--l. 3682--><p class="noindent" >У издању <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а из 2010. године подразумевана верзија PDF формата +који праве разни програми постављена је на 1.5; ово омогућава +бољу компресију докумената. Ова промена важи за све <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> програме када им +је задато да праве PDF, као и за <span class="path">dvipdfmx</span>. Ако желите да вратите верзију на +PDF 1.4, учитајте <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> пакет по имену <span class="path">pdf14</span> или подесите <span class="obeylines-h"><span class="verb">\pdfminorversion=4</span></span>. +<!--l. 3689--><p class="indent" > pdf(L<span +class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> сада <span class="emph">аутоматски</span> пребацује задати +Encapsulated PostScript (EPS) фајл у PDF формат помоћу пакета <span class="path">epstopdf</span>; исто +важи и ако је учитан <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-ов конфигурациони фајл <span class="path">graphics.cfg</span> и ако +је излаз подешен на PDF. Стандардне опције су подешене са намером +да елиминишу могућност да се неки ручно урађени PDF фајл +случајно пребрише у том процесу, али Ви свеједно можете да спречите да се <span class="path">epstopdf</span> +учитава стављајући <span class="obeylines-h"><span class="verb">\newcommand{\DoNotLoadEpstopdf}{}</span></span> (или +<span class="obeylines-h"><span class="verb">\def...</span></span>) пре команде <span class="texttt">\documentclass</span>. Исто тако, <span class="path">epstopdf</span> се +не учитава ако се користи пакет <span class="path">pst-pdf</span>. Више детаља о овим стварима можете +пронаћи у документацији укљученој у пакет <span class="path">epstopdf</span> +(<a +href="http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg" class="url" >http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg</a>). +<!--l. 3702--><p class="indent" > Још једна промена која има везе са овим: сада је +покретање малог броја спољних команди од стране <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-a (путем <span + + +class="texttt">\write18</span>) активирано у стандардној инсталацији. Ове команде +су: <span class="path">repstopdf</span>, <span class="path">makeindex</span>, <span class="path">kpsewhich</span>, <span class="path">bibtex</span> и <span class="path">bibtex8</span>; списак је одређен у +фајлу <span class="path">texmf.cnf</span>. Ако радите у окружењу у коме морате да укинете +покретање свих таквих спољних команди, можете да искључите +одговарајућу опцију у инсталационом програму (погледајте +одељак <a +href="#x1-280003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>) или да промените вредност након инсталације помоћу команде +<span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr conf texmf shell_escape 0</span></span>. +<!--l. 3713--><p class="indent" > Промена која следи из претходне две јесте то што ће BibTeX и Makeindex +сада, у стандардној конфигурацији, одбити да уписују своје +излазне фајлове у произвољни директоријум (као и сâм <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>). +Ова промена је уведена да би се искористила могућност да се bibtex и makeindex +додају на листу дозвољених команди путем <span class="texttt">\write18</span>; из +поменутих разлога оне су у тај списак и укључене. Ако желите да промените ово +подразумевано понашање, можете да дефинишете системску променљиву +<span class="path">TEXMFOUTPUT</span> или да промените параметар <span class="obeylines-h"><span class="verb">openout_any</span></span>. +<!--l. 3723--><p class="indent" > Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> сада подржава микротипографске ефекте (margin kerning) на исти начин као pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. +(Проширивање фонтова [font expansion] тренутно није подржано.) +<!--l. 3727--><p class="indent" > У стандардној конфигурацији, tlmgr сада прави по једну резервну +копију (бекап) за сваки надограђени пакет (<span class="path">tlmgr option autobackup 1</span>), +тако да се пакети чије освежавање не успе могу лако повратити у радно +стање помоћу <span class="path">tlmgr restore</span>. Ако надограђујете пакете после +инсталације а немате простора на диску за резервне копије, покрените команду +<span class="path">tlmgr option autobackup 0</span>. +<!--l. 3734--><p class="indent" > У <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live су укључени неки нови програми: p<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и алатке повезане са њим, +специјализовани за припрему текста на јапанском језику; програм BibTeXU +који уводи подршку за Unicode у BibTeX; алатка chktex (<a +href="http://baruch.ev-en.org/proj/chktex" class="url" >http://baruch.ev-en.org/proj/chktex</a>) +која проверава исправност (L<span +class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> докумената; програм за пребацивање из DVI у +SVG векторски формат (<a +href="http://dvisvgm.sourceforge.net" class="url" >http://dvisvgm.sourceforge.net</a>). +<!--l. 3741--><p class="indent" > Додате су верзије програмā за пет нових платформи: <span class="path">amd64-freebsd</span>, <span class="path">amd64-kfreebsd</span>, +<span class="path">i386-freebsd</span>, <span class="path">i386-kfreebsd</span>, <span class="path">x86_64-darwin</span> и <span class="path">x86_64-solaris</span>. +<!--l. 3745--><p class="indent" > Једна промена из <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2009 коју смо пропустили да евидентирамо: +бројни програми везани за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>4ht (<a +href="http://tug.org/tex4ht" class="url" >http://tug.org/tex4ht</a>) склоњени су из +директоријума са извршним фајловима. Програм <span class="path">mk4ht</span> сада покрива све +могуће <span class="path">tex4ht</span> комбинације. +<!--l. 3750--><p class="indent" > На нашу велику жалост, издање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а на <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD-ју више не +може да се покреће „живо“ (live): DVD као медиј просто више није +довољно велики. У томе има, међутим, и једна успутна предност: +инсталација са DVD-ја је сада много бржа. +<!--l. 3756--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">9.1.8 </span> <a + id="x1-800009.1.8"></a>2011</h5> +<!--l. 3758--><p class="noindent" >Издање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-a из 2011. године донело је релативно мало промена. +<!--l. 3760--><p class="indent" > Програми за Mac OS X (<span class="path">universal-darwin</span> и <span class="path">x86_64-darwin</span>) сада раде само на систему Leopard и на +новијим издањима; Panther и Tiger нису више подржани. +<!--l. 3764--><p class="indent" > Укључен је програм за обраду библиографија <span class="path">biber</span>; постоје +верзије за све уобичајене оперативне системе. Развој овог софтвера +је тесно повезан са пакетом <span class="path">biblatex</span>. <span class="path">biber</span> поставља на нове основе библиографске +могућности које постоје у <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-у. +<!--l. 3769--><p class="indent" > Програм MetaPost (<span class="path">mpost</span>) више не прави и не користи <span class="path">.mem</span> фајлове. Неопховни +фајлови, као што је <span class="path">plain.mp</span>, напросто се изнова читају сваки пут када се +програм покрене. Ова промена везана је за подршку MetaPost-а као библиотеке, што +је још једна значајна, премда за кориснике невидљива +промена. +<!--l. 3775--><p class="indent" > Имплементација програма <span class="path">updmap</span> у програмском језику Perl, која +је раније била у употреби само на Windows-у, сада је прерађена и +стављена у употребу на свим платформама. Ова промена не би требало да буде видљива +за кориснике, осим што ће од сада програм радити много брже. +<!--l. 3783--><p class="indent" > <a id="news"></a> + + + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">9.2 </span> <a + id="x1-810009.2"></a>Тренутно стање</h4> +<!--l. 3787--><p class="noindent" ><span class="path">tlmgr</span> сада може да обавља надоградње користећи неколико +репозиторијума на Интернету упоредо. О овоме можете да прочитате више у +документацији <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live менаџера (<span class="path">tlmgr help</span>). +<!--l. 3791--><p class="indent" > Подразумевана вредност параметра <span class="texttt">\XeTeXdashbreakstate</span> сада +је 1 (и за <span class="path">xetex</span> и за <span class="path">xelatex</span>). То значи да ће се линије ломити после +средњих и великих цртā (em-dash и en-dash), као што је увек био +случај у чистом <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у, <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-у, Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у, итд. У постојећим +Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> документима у којима је неопходно задржати потпуну компатибилност по +питању ломљења линије иза црте морате изричито да подесите +вредност <span class="texttt">\XeTeXdashbreakstate</span> на 0. +<!--l. 3800--><p class="indent" > Фајлови које праве <span class="path">pdftex</span> и <span class="path">dvips</span> (између осталих) сада могу да буду +већи од 2 гигабајта. +<!--l. 3803--><p class="indent" > 35 стандардних PostScript фонтова сада се уграђују у све фајлове +које прави <span class="path">dvips</span>, зато што се појавило много разних верзија ових +„стандардних“ фонтова. +<!--l. 3807--><p class="indent" > У режиму рада <span class="texttt">\write18</span> (у коме је дозвољено +покретање само малог броја спољних команди), још једна +команда додата је у повлашћени списак у стандардној инсталацији: +<span class="path">mpost</span>. +<!--l. 3811--><p class="indent" > Фајл <span class="path">texmf.cnf</span> се сада може пронаћи и у <span class="path">../texmf-local</span>, тј. преко +<span class="path">/usr/local/texlive/texmf-local/web2c/texmf.cnf</span> (ако постоји). +<!--l. 3815--><p class="indent" > Скрипта <span class="path">updmap</span> сада чита <span class="path">updmap.cfg</span> у сваком дрвету уместо само једну глобалну +конфигурацију. Ова промена нема никаквих практичних последица за кориснике који +нису директно мењали <span class="path">updmap.cfg</span> фајлове. Више информација можете +пронаћи у документацији скрипте <span class="path">updmap</span> (покрените <span class="path">updmap --help</span>). +<!--l. 3821--><p class="indent" > Додате су нове платформе <span class="path">armel-linux</span> и <span class="path">mipsel-linux</span>; платформе <span class="path">sparc-linux</span> и <span class="path">i386-netbsd</span> +удаљене су из главне дистрибуције <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а, али програме за ове платформе (као и +за велики број других) и даље је могуће инсталирати +помоћу поступка описаног на страници <a +href="http://tug.org/texlive/custom-bin.html" class="url" >http://tug.org/texlive/custom-bin.html</a>. +<!--l. 3829--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">9.3 </span> <a + id="x1-820009.3"></a>Будућност</h4> +<!--l. 3831--><p class="noindent" ><span class="emph"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live није савршен!</span> (И никада неће ни бити.) +Намера нам је да наставимо да издајемо нове верзије, да пружимо +више помоћног материјала, више алатки, више инсталационих програма и +(наравно) још боље подешену и тестирану структуру макроа и фонтова, +који се са своје стране непрестано усавршавају. Сав овај рад +обављају волонтери у свом слободном времену, тако да посла увек има на претек. +Стога Вас позивамо да посетите страницу <a +href="http://tug.org/texlive/contribute.html" class="url" >http://tug.org/texlive/contribute.html</a>. +<!--l. 3840--><p class="indent" > Молимо Вас да шаљете исправке, предлоге и понуде за помоћ на: + <div class="quote"> + <!--l. 3842--><p class="noindent" ><a +href="mailto:tex-live@tug.org" ><span class="path">tex-live@tug.org</span></a> <br +class="newline" /><a +href="http://tug.org/texlive" class="url" >http://tug.org/texlive</a></div> +<!--l. 3847--><p class="noindent" ><span class="emph">Срећно <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-овање!</span> +<!--l. 3851--><p class="noindent" >_____________________________________________________________________________________ + + +<!--l. 3854--><p class="noindent" ><div class="minipage"><span +class="larm-0700">Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation under the terms of the adapted version</span> +<span +class="larm-0700">of</span> <span +class="larm-0700">FreeBSD</span> <span +class="larm-0700">documentation licence.</span> +<!--l. 3863--><p class="noindent" ><a +href="http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses" class="url" ><span +class="larm-0700">http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses</span></a><br +class="newline" /><a +href="http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html" class="url" ><span +class="larm-0700">http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html</span></a><br><br> +<span +class="larm-0700">Дистрибуција овог превода дозвољена је под условима прилагођене</span> +<span +class="larm-0700">варијанте FreeBSD Documentation License. Tекст лиценце je прилагођен техничким</span> +<span +class="larm-0700">карактеристикама ове документације.</span> +<!--l. 3874--><p class="noindent" ><span +class="larm-0700">Serbian translation of <span class="emph"></span><span class="TEX"><span +class="larm-0700">T</span><span +class="E"><span +class="larm-0700">E</span></span><span +class="larm-0700">X</span></span><span +class="larm-0700"> Live Guide: </span><span class="TEX"><span +class="larm-0700">T</span><span +class="E"><span +class="larm-0700">E</span></span><span +class="larm-0700">X</span></span> <span +class="larm-0700">Live 2012</span>.</span><br +class="newline" /><span +class="larm-0700">Copyright (C) 2010, 2011, 2012 Nikola Lečić (the translator).</span> +<!--l. 3878--><p class="noindent" ><span +class="larm-0700">Redistribution and use in source (Xe</span><span class="LATEX"><span +class="larm-0700">L</span><span class="A"><span +class="larm-0700">A</span></span><span class="TEX"><span +class="larm-0700">T</span><span +class="E"><span +class="larm-0700">E</span></span><span +class="larm-0700">X</span></span></span><span +class="larm-0700"> code) and "compiled" forms (XDV, SGML, HTML, PDF,</span> +<span +class="larm-0700">PostScript, RTF and so forth) with or without modification, are permitted provided that the following</span> +<span +class="larm-0700">conditions are met:</span> + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize"><span +class="larm-0700">Redistributions of source code (Xe</span><span class="LATEX"><span +class="larm-0700">L</span><span class="A"><span +class="larm-0700">A</span></span><span class="TEX"><span +class="larm-0700">T</span><span +class="E"><span +class="larm-0700">E</span></span><span +class="larm-0700">X</span></span></span><span +class="larm-0700"> code) must retain the above copyright notice, this</span> + <span +class="larm-0700">list of conditions and the following disclaimer as the first lines of the source file unmodified.</span> + </li> + <li class="itemize"><span +class="larm-0700">Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs, converted to PDF, HTML,</span> + <span +class="larm-0700">PostScript, RTF and other formats) must reproduce the above copyright notice, this list of</span> + <span +class="larm-0700">conditions and the following disclaimer in the documentation and/or other materials provided</span> + <span +class="larm-0700">with the distribution.</span></li></ul> +<!--l. 3898--><p class="noindent" ><span +class="larm-0700">THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR "AS IS" AND ANY EXPRESS OR</span> +<span +class="larm-0700">IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE IMPLIED WARRANTIES OF</span> +<span +class="larm-0700">MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR PURPOSE ARE DISCLAIMED.</span> +<span +class="larm-0700">IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE FOR ANY DIRECT, INDIRECT,</span> +<span +class="larm-0700">INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT</span> +<span +class="larm-0700">NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF</span> +<span +class="larm-0700">USE, DATA, OR PROFITS; OR BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON</span> +<span +class="larm-0700">ANY THEORY OF LIABILITY, WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT</span> +<span +class="larm-0700">(INCLUDING NEGLIGENCE OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF</span> +<span +class="larm-0700">THIS DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE.</span> +</div> +<div class="footnotes"><p> + <a +href="#kt-1" id="tk-1"><span class="thank-mark"><span +class="lmsy-10">*</span></span></a>Превод текста: Karl Berry (ed.), <span class="emph">The <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live Guide: <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2012</span>. +Ова верзија превода је еквивалент <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> кôда из фајла +<span class="file">texlive-en.tex</span>, SVN r26703. Услови под којима можете да +користите овај превод дати су на крају документа, као и у фајлу +<span class="file">texlive-sr.tex</span>.</p> +<!--l. 146--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a +href="#fn1x0-bk" id="fn1x0"><sup class="textsuperscript">1</sup></a></span><span +class="larm-0800"><span class="emph">Платформа</span> представља комбинацију архитектуре и оперативног</span> +<span +class="larm-0800">система: нпр. оперативни систем FreeBSD који ради на 64-битном Intel или AMD процесору јесте</span> +<span +class="larm-0800">платформа по имену </span><span class="path"><span +class="larm-0800">amd64-freebsd</span></span><span +class="larm-0800">. Развојни тим </span><span class="TEX"><span +class="larm-0800">T</span><span +class="E"><span +class="larm-0800">E</span></span><span +class="larm-0800">X</span></span> <span +class="larm-0800">Live-a се одлучио да овом изразу дâ</span> +<span +class="larm-0800">предност у односу на израз „оперативни систем“ и ми ћемо следити ту одлуку колико је то</span> +<span +class="larm-0800">могуће, мада не у свим случајевима (пре свега у српском преводу програмā</span><span +class="larm-0800"> install-tl и tlmgr, у</span> +<span +class="larm-0800">којима би употреба израза <span class="emph">архитектура</span> могла лако да збуни корисника пошто тамо</span> +<span +class="larm-0800">није могуће дати овакво објашњење) — <span class="emph">прим.</span> +<span +class="larm-0800">прев.</span></span> +<!--l. 644--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a +href="#fn2x0-bk" id="fn2x0"><sup class="textsuperscript">2</sup></a></span><span +class="larm-0800">Ово нарочито важи ако користите ћириличне верзије програма, укључујући и</span> +<span +class="larm-0800">српску; фонтови могу бити читљиви, али ће изгледати веома лоше — <span class="emph">прим.</span> +<span +class="larm-0800">прев.</span></span> +<!--l. 1171--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a +href="#fn3x0-bk" id="fn3x0"><sup class="textsuperscript">3</sup></a></span><span +class="larm-0800"><span class="emph">Системска променљива</span> је превод израза <span</span> +<span +class="larm-0800"><class="emph">environment variable</span>. Други могући превод био би <span class="emph">променљива из</span> +<span +class="larm-0800">окружења</span>, али смо се одлучили да избегнемо ту конструкцију зато што је она</span> +<span +class="larm-0800">по нашем мишљењу (1) мање јасна корисницима Windows-а и зато што</span> +<span +class="larm-0800">(2) обе имају мање-више исто значење у пракси — <span class="emph">прим.</span> +<span +class="larm-0800">прев.</span></span> +<!--l. 2184--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a +href="#fn4x0-bk" id="fn4x0"><sup class="textsuperscript">4</sup></a></span><span +class="larm-0800"><span class="emph">Прерачунавање</span> је превод израза <span class="emph">expanding</span>;</span> +<span +class="larm-0800">генерално се ради о замени неког једноставног израза неким компликованијим садржајем до</span> +<span +class="larm-0800">кога се долази одговарајућим алгоритмом; стога, у зависности од контекста, може да значи и <span</span> +<span +class="larm-0800"><class="emph">рашчлањавање</span> и <span class="emph">проширивање</span> — <span</span> +<span +class="larm-0800"><class="emph">прим. прев.</span></span> +<!--l. 2263--><p class="noindent" ><span class="footnote-mark"><a +href="#fn5x0-bk" id="fn5x0"><sup class="textsuperscript">5</sup></a></span><span +class="larm-0800">Израз <span class="emph">whitespace</span> означава све врсте „провидних знакова“, пре свега размак</span> +<span +class="larm-0800">(„space“) и „Tab“ — <span class="emph">прим. прев.</span></span> </div> + +</body></html> + + + + diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf Binary files differnew file mode 100644 index 00000000000..02e9040a216 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty new file mode 100644 index 00000000000..d36ddff8c92 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty @@ -0,0 +1,70 @@ +\def\Status{1} + +% Settings specific for Serbian translation and its XeLaTeX code +% --------------------------------------------------------------------- + +% Extra packages needed for XeLaTeX +\RequirePackage{polyglossia} +% Import the original tex-live.sty from texlive-en; this must be done +% after fontspec (fontspec is loaded by polyglossia). xltxtra loads +% xunicode: +\RequirePackage{tex-live} +\RequirePackage{xltxtra} +% ... and: +\RequirePackage[center,it,small]{caption} +\RequirePackage{relsize} +\RequirePackage{fancyhdr} + +% Load the default and all other languages. +% For the sake of simplicity, we enclose non-Serbian text in +% appropriate \textLL{} only if we need different hyphenation. +\setdefaultlanguage[script=Cyrillic]{serbian} +\setotherlanguage{english} +\setotherlanguage{russian} +\setotherlanguage{german} +\setotherlanguage{french} +\setotherlanguage{italian} +\setotherlanguage{polish} +\setotherlanguage{czech} +\setotherlanguage{slovak} +\setotherlanguage{dutch} +\setotherlanguage{finnish} + +% OTF fonts that we use; cf. README-SR.txt. +% (We use only tex-text for the sake of simplicity.) +\setmainfont[RawFeature={+ss11,+ss12},Mapping=tex-text]{Old Standard} +\newfontfamily\serbianfont[RawFeature={+ss11,+ss12},% + Mapping=tex-text]{Old Standard} +\setsansfont{CMU Sans Serif} +\setmonofont{CMU Typewriter Text Light} + +% A bit more tuning: +% "Windows" is a very frequent word so let's get it properly +% hyphenated. The same for Kpathsea: +\newcommand{\Windows}{\textenglish{Windows}} +\def\KPS{\textenglish{Kpathsea}} +% We need different quotes for Serbian. +\renewcommand{\samp}[1]{\char"201E\texttt{#1}\char"201C{}} +% There is no slanted Old Standard, so use XeTeX's fake slant feature. +\newfontfamily\slantfont[FakeSlant=.2]{Old Standard} +\newfontfamily\cmutt{CMU Typewriter Text} +\renewcommand{\var}[1]{{\slantfont#1}} +\renewcommand{\textsl}[1]{{\slantfont#1}} +\def\Ucom#1{{\cmutt\bfseries#1}} +\renewcommand{\BibTeX}{B{\smaller IB}\TeX{}} +% Redefine running headers. +\pagestyle{fancyplain} +\fancyhf{} +\renewcommand{\sectionmark}[1]{\markboth{#1}{}} +\lhead{\fancyplain{}{{\serbianfont\emph{\MakeUppercase\leftmark}}}} +\rhead{\fancyplain{}{{\serbianfont\thepage}}} +\setlength{\headheight}{12.22003pt} +\renewcommand{\headrulewidth}{0pt} + +% Finally: +\widowpenalty=4000 +\clubpenalty=4000 +\frenchspacing +\flushbottom + +\endinput diff --git a/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex new file mode 100644 index 00000000000..56897545f34 --- /dev/null +++ b/Master/texmf-dist/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex @@ -0,0 +1,3907 @@ +% TeX Live documentation. Originally written by Sebastian Rahtz and +% Michel Goossens, now maintained by Karl Berry and others. +% Public domain. + +% ---------------------------------------------------------------------- +% Serbian translation of TeX Live Guide: TeX Live 2012 +% Copyright (C) 2010, 2011, 2012 Nikola Lečić +% <nikola.lecic@anthesphoria.net> (the translator). +% +% Redistribution and use in source (XeLaTeX code) and `compiled' +% forms (XDV, SGML, HTML, PDF, PostScript, RTF and so forth) with or +% without modification, are permitted provided that the following +% conditions are met: +% +% * Redistributions of source code (XeLaTeX code) must retain the above +% copyright notice, this list of conditions and the following +% disclaimer as the first lines of the source file unmodified. +% +% * Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs, +% converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must +% reproduce the above copyright notice, this list of conditions and +% the following disclaimer in the documentation and/or other +% materials provided with the distribution. +% +% THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY +% EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE +% IMPLIED WARRANTIES OF MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR +% PURPOSE ARE DISCLAIMED. IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE +% FOR ANY DIRECT, INDIRECT, INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR +% CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF +% SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF USE, DATA, OR PROFITS; OR +% BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON ANY THEORY OF LIABILITY, +% WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT (INCLUDING NEGLIGENCE +% OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF THIS +% DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE. + +% See README-SR.txt for the technical details specific to this +% translation. + +% Revision history: +% 2012/06/02: for TeX Live 2012: new screenshots, +% = texlive-en.tex r26703. +% 2011/06/14: = texlive-en.tex r22906; screenshots updated. +% 2011/06/07: small corrections. +% 2011/06/05: first version for TeX Live 2011; new screenshots; +% = texlive-en.tex r22709. +% 2010/07/17: New localised screenshots. +% 2010/07/14: = texlive-en.tex r19386. +% 2010/07/07: = texlive-en.tex r19168. +% 2010/06/22: first revision to be included into the TL SVN trunk. The +% translated text is equivalent to texlive-en.tex r19070. +% 2010/07/06: fixed typos, some better wording; = texlive-en.tex r19168. +% 2010/07/13: = texlive-en.tex r19386. +% 2010/07/17: a small adjustment for new screenshot. +% ---------------------------------------------------------------------- + +\documentclass{article} +\let\tldocenglish=0 % for live4ht.cfg +\usepackage{texlive-sr} + +\begin{document} + +% Different font; we want to change geometry a bit, plus +% we want footnotes etc.: +\newgeometry{hscale=0.75,lines=57,vmarginratio=10:8} + +\title{% + {\huge \textit{\TeX\ Live: Приручник}\\\smallskip}% + {\LARGE \textsf{\TL{} 2012}}% + \footnote{\textserbian{Превод текста: \textenglish{Karl Berry + (ed.), \emph{The \TL{} Guide: \TL{} 2012}}. Ова верзија превода је + еквивалент \TeX\ ко\char"0302 да из фајла + \hbox{\file{texlive-en.tex}}, \acro{SVN} r26703. Услови под којима + можете да користите овај превод дати су на крају документа, као + и у фајлу \hbox{\file{texlive-sr.tex}}.}}% +} + +\author{% + Карл Бери, уредник\\[1mm] + \url{http://tug.org/texlive/}\\[5mm] + \small{\textit{превод на српски језик}}\\[.5mm] + \small{Никола Лечић}\\ + \scriptsize{\email{nikola.lecic@anthesphoria.net}} +} + +\date{јун 2012} + +\maketitle + +\begin{multicols}{2} +\tableofcontents +%\listoftables +\end{multicols} +\vfill +\pagebreak + +\section{Увод} +\label{sec:intro} + +\subsection{\TeX\ Live и \TeX\ Collection} + +У овом документу су описане главне могућности софтверске дистрибуције +\TL{}, која се састоји од \TeX{}-а и програма који су повезани са њим, +и која се прави за \GNU/Linux и друге варијанте Unix-а, \MacOSX и +\Windows{}. + +\TL{} се може преузети са Интернета или добити преко \TK{} \DVD-ја +који групе корисника \TeX{}-а дистрибуирају својим члановима, и на +разне друге начине. Одељак \ref{sec:tl-coll-dists} укратко описује +садржај \DVD-ја. \TL{} и \TK{} су резултат удружених напора многих +група корисника \TeX{}-а. Овај документ описује пре свега +са\char"0302 м \TL{}. + +У \TL{} су укључени програми \TeX{}, \LaTeXe{}, \ConTeXt, \MF, \MP, +\BibTeX{} и многи други, обимна колекција макроа, фонтова и +документације, као и подршка за припрему текста на много разних +писама и језика из свих делова света. + +Кратак преглед најважнијих промена у овом издању \TL{}-а налази се на +крају документа, у одељку~\ref{sec:history} +(стр.~\pageref{sec:history}). + +\htmlanchor{platforms} +\subsection{Подржани оперативни системи} +\label{sec:os-support} + +\TL{} садржи унапред компајлиране програме за многе варијанте Unix-а, +укључујући \GNU/Linux и \MacOSX. Такође, ту су и верзије програма за +Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибуцију, програми се могу +компајлирати и на платформама\footnote{\textserbian{\emph{Платформа} +представља комбинацију архитектуре и оперативног система: нпр. +оперативни систем Free\acro{BSD} који ради на 64-битном \acro{Intel} +или \acro{AMD} процесору јесте платформа по имену +\pkgname{amd64-freebsd}. Развојни тим \TL{}-a се одлучио да овом +изразу да\char"0302\ предност у односу на израз „оперативни систем“ и +ми ћемо следити ту одлуку колико је то могуће, мада не у свим +случајевима (пре свега у српском преводу програма\char"0304\ +\prog{install-tl} и \prog{tlmgr}, у којима би употреба израза +\emph{архитектура} могла лако да збуни корисника пошто тамо није +могуће дати овакво објашњење) --- \emph{прим. прев.}}} за које немамо +унапред припремљене бинарне фајлове. + +Што се тиче \Windows{}-а, подржани су само \Windows{} \acro{XP} и +касније верзије. \Windows{}~2000 ће са великом вероватноћом и даље +радити за највећи број ствари. Не постоје посебни 64-битни програми +за \Windows{}; уместо тога, 32-битни програми би требало да раде на +64-битним системима. + +Погледајте одељек~\ref{sec:tl-coll-dists} ако Вам је потребно више +информација о алтернативним решењима за \Windows{} и \MacOSX. + +\subsection{Основна инсталација \protect\TL{}-а} +\label{sec:basic} + +\TL{} се може инсталирати са \DVD{}-ја или преко Интернета +(\url{http://tug.org/texlive/acquire.html}). Сам програм за +инсталацију који ради преко мреже је мали и скида све што је задато +са Интернета. + +Програм за инсталацију са \DVD{}-ја Вам омогућава да инсталирате +\TL{} на локални диск. \TL{} се не може директно покретати са +\DVD{}-ја (као ни из \DVD{} \code{.iso} одраза), али зато можете да +припремите преносиву радну верзију на нпр. \acro{USB}-диску +(погледајте одељак~\ref{sec:portable-tl}). Инсталација је детаљно +описана у одељцима који следе (стр.~\pageref{sec:install}); укратко, +поступак изгледа овако: + +\begin{itemize*} + +\item Инсталациона скрипта се зове \filename{install-tl}. Она може да + ради у поједностављеном графичком, тзв. „wizard“ режиму, ако се + позове са опцијом \code{-gui=wizard} (подразумевани режим на + Win\-\hbox{dows-у}, у текстуалном режиму ако се позове са + \code{-gui=text} (подразумевани режим на свим другим + системима), и графичком режиму на експертском нивоу (тзв. „expert + \GUI{}“ режим), који се позива са \code{-gui=perltk}. + +\item Један од инсталираних програма је и \TL\ Manager, који се позива + помоћу \prog{tlmgr}. Као и програм за инсталацију, он може да се + користи и у графичком (\GUI{}) и у текстуалном режиму. Можете га + користити да инсталирате и деинсталирате пакете и да обавите разне + конфигурационе задатке. + +\end{itemize*} + + +\htmlanchor{security} +\subsection{На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности} +\label{sec:security} + +Према нашем најдубљем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који +чине језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви). +Међутим, допунски програми који су укључени у \TeX\ Live нису нужно +на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да +будете опрезни када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне +податке; најсигурније што можете да урадите јесте да то увек радите у +новом поддиректоријуму. + +Потреба за опрезом је нарочито важна на \Windows{}-у, пошто +\Windows{} обично тражи програме у текућем директоријуму пре него на +било ко другом месту, без обзира на путању за претрагу коју задаје +корисник. Ово отвара широку лепезу могућности\char"0304\ за напад. Ми +смо санирали многе сигурносне пропусте, али неки превиди су без сумње +и даље ту, нарочито у програмима који нам долазе са стране. Стога +препоручујемо да проверите да ли радни директоријум садржи сумњиве, +пре свега извршне фајлове (бинарне или скрипте). Њих обично нема, и +свакако не би требало да се створе обичном обрадом неког документа. + +Коначно, \TeX\ (и пратећи програми) често стварају нове фајлове када +обрађују документ, што је особина која се може злоупотребити на много +разних начина. Да поновимо, обрада непознатих докумената у новом +поддиректоријуму је најсигурније што можете да урадите. + + +\subsection{Помоћ у раду} +\label{sec:help} + +Заједница корисника \TeX{}-а је активна и пријатељски расположена, +тако да се и на најозбиљнија питања на крају нађе одговор. Међутим, +ова подршка је неформалне природе будући да долази од +волонтера\char"0304\ и случајних читалаца мејлинг-листа, тако да је +нарочито важно да „урадите домаћи задатак“ пре него што нешто питате. +(Ако више волите загарантовану комерцијалну подршку, можете се у у +потпуности одрећи \TL{}-а и купити одговарајући систем; на страници +\url{http://tug.org/interest.html#vendors} постоји списак таквих +продаваца.) + +Ово је листа расположивих ресурса датих отприлике редоследом по коме +препоручујемо да их користите: + +\begin{description} +\item [Страница за почетнике] Ако сте нови у \TeX-у, страница +\url{http://tug.org/begin.html} нуди кратак увод у систем. + +\item [\TeX{} \acro{FAQ}] (питања везана за \TeX{} која се често +постављају) представља огромну збирку одговора на све врсте питања, +од најосновнијих до најсложенијих. Та збирка је укључена у \TL{} и +налази се у директоријуму +\OnCD{texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/html/index.html}, а доступна је и +на Интернету преко \url{http://www.tex.ac.uk/faq}. Молимо Вас да +одговоре прво овде потражите. + +\item [\TeX{} Catalogue] (\TeX{}-каталог) Ако тражите неки специфичан +пакет, фонт или програм, \TeX{}-каталог је место на коме треба +отпочети претрагу. То је огромна колекција свих ствари које имају +везе са \TeX{}-ом. Погледајте +\url{http://mirror.ctan.org/help/Catalogue/}. + +\item [\TeX{} ресурси на Интернету] Интернет-страница +\url{http://tug.org/interest.html} садржи многе линкове који имају +везе са \TeX{}-ом, нарочито на бројне књиге, приручнике и чланке о +свим аспектима система. + +\item [архивирана подршка] Два главна форума су Usenet група + \url{news:comp.text.tex} и мејлинг-листа \email{texhax@tug.org}. + Архиве ова два форума садрже велики број питања и одговора + прикупљених током много година; ове претраживе архиве су доступне + преко \url{http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics} и + \url{http://tug.org/mail-archives/texhax}. Такође, обична претрага + Интернета, на пример преко \url{http://google.com}, никад није на + одмет. + +\item [постављање питања] Ако и даље не можете да пронађете одговор, + можете да поставите питање на \dirname{comp.text.tex} користећи + Google или свој newsreader, или на \email{texhax@tug.org} путем + електронске поште. Али, пре него што поставите питање, \emph{молимо + Вас} да прочитате овај текст из \acro{FAQ} колекције како бисте + увећали шансе да добијете користан одговор: + \url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion}. + Треба поменути и Ин\-тер\-нет-страницу \LaTeX{} заједнице + (\textenglish{\LaTeX{} Community}, + \url{http://www.latex-community.org/}) и њихов форум + \url{http://www.latex-community.org/forum/}, као и Интернет-портал + \TeX\ \textenglish{StackExchange}, + \url{http://tex.stackexchange.com/}. + +\item [подршка везана за \TL{}] Ако желите да пријавите грешку или + ако имате предлоге и коментаре везане за дистрибуцију, инсталацију + или документацију \TL{}-а, мејлинг-листа је \email{tex-live@tug.org}. + Међутим, ако се Ваше питање тиче употребе неког посебног програма + укљученог у \TL{}, молимо Вас да пишете особи која тренутно одржава + тај програм или на одговарајућу мејлинг-листу. Врло често, покретање + програма са параметром \code{-{}-help} даје адресу на коју треба + пријавити грешке. + +\end{description} + +С друге стране, ту је пружање помоћи онима који постављају питања. И +\dirname{comp.text.tex} и \code{texhax} су отворени за сваког, па +стога будите слободни да се прикључите; почните да читате и помозите +где можете. + + +% don't use \TL so the \uppercase in the headline works. Also so +% tex4ht ends up with the right TeX. Likewise the \protect's. +\section{Преглед \protect\TeX\protect\ Live{}-а} +\label{sec:overview-tl} + +Овај одељак описује садржај дистрибуције \TK{} и њеног саставног дела, \TL{}-а. + +\subsection{\protect\TeX\protect\ Collection: \TL, pro\TeX{}t, Mac\TeX} +\label{sec:tl-coll-dists} + +\TK{} \DVD{} обухвата: + +\begin{description} + +\item [\TL] Комплетан \TeX{} систем који се може инсталирати на диск. + Интернет-страница \TL{}-a је \url{http://tug.org/texlive/}. + +\item [Mac\TeX] Варијанта \TL{}-а за \MacOSX; укључује инсталациони + програм писан специјално за \MacOSX\ и још неке Mac апликације. + Интернет-страница пројекта је \url{http://tug.org/mactex/}. + +\item [pro\TeX{}t] Рађен као проширење \Windows{} дистрибуције + \MIKTEX, \ProTeXt\ укључује неколико допунских алатки и + поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независан од \TL{}-а + и има сопствена упутства за инсталацију. Интернет-страница + \ProTeXt\ пројекта је \url{http://tug.org/protext}. + +\item [CTAN] Сајт-копија (mirror) репозиторијума \CTAN{} + (\url{http://www.ctan.org}). + +\item [\texttt{\textbf texmf-extra}] Директоријум са разним допунским + пакетима. + +\end{description} + +Лиценце које одређују услове умножавања \CTAN{}-а, пакета + \pkgname{protext} и садржаја директоријума \dirname{texmf-extra} нису + нужно исте као у \TL{}-у, па стога будите опрезни када их + редистрибуирате или преправљате. + + +\subsection{\TL{} директоријуми највишег нивоа} +\label{sec:tld} + +Ево списка и кратких описа директоријума\char"0304\ највишег нивоа у +\TL{} инсталацији: + +\begin{ttdescription} +\item[bin] Програми \TeX{} система, груписани по платформама. +% +\item[readme-*.dir] Кратак преглед \TL{}-a и корисни линкови на + разним језицима, у \HTML{} и текстуалном формату. +% +\item[source] Изворни ко\char"0302 д свих програма који су укључени у + \TL{}, укључујући средишње \TeX{} дистрибуције засноване на + \Webc{}-у. +% +\item[texmf] Погледајте опис променљиве \dirname{TEXMFMAIN} у следећем + одељку. +% +\item[texmf-dist] Погледајте опис променљиве \dirname{TEXMFDIST} у + следећем одељку. +% +\item[tlpkg] Скрипте, програми и подаци потребни за одржавање + инсталације, као и фајлови специфични за \Windows{}. +\end{ttdescription} + +Осим управо набројаних директоријума, на највишем нивоу дистрибуције +налазе се и инсталационе скрипте и \filename{README} +(\filename{ПРОЧИТАЈ-МЕ}) фајлови на разним језицима. + +Што се тиче документације, од помоћи могу да буду исцрпни линкови у +фајлу \OnCD{doc.html}, који се налази у директоријуму највишег нивоа. +Документација за поједине програме (приручници, man-странице, +Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документација за \TeX\ +пакете и формате налази се у \dirname{texmf-dist/doc}. Можете да +употребите програм \cmdname{texdoc} ако желите да пронађете било који +део документације. + +Документација о самој дистрибуцији \TL\ налази се у +\dirname{texmf/doc/texlive} и доступна је на неколико језика: + +\begin{itemize*} +\item{енглески:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-en} +\item{италијански:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-it} +\item{кинески:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-zh-cn} +\item{немачки:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-de} +\item{пољски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-pl} +\item{руски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-ru} +\item{српски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-sr} (овај документ) +\item{француски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-fr} +\item{чешки и словачки:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-cz} +\end{itemize*} + +\subsection{Садржај директоријума texmf} +\label{sec:texmftrees} + +Овај одељак даје списак унапред дефинисаних променљивих које одређују +распоред података унутар директоријума texmf, сврху којој служе, као +и њихов подразумевани положај и својства унутар \TL{}-а. Команда +\texttt{tlmgr~conf} приказује вредности ових променљивих тако да лако +можете да видите на који директоријум (дрво) на Вашој инсталацији оне +упућују. + +Сви ови директоријуми (дрвета), укључујући и лични, треба да поштују +\TDS\ (\emph{структуру \TeX{} директоријума}, односно \TeX{} +\textenglish{Directory Structure} --- \url{http://tug.org/tds}), са +свим безбројним поддиректоријумима карактеристичним за њу, иначе може +да се деси да се неки фајлови не могу пронаћи. +Одељак~\ref{sec:local-personal-macros} +(стр.~\pageref{sec:local-personal-macros}) детаљно се бави овом темом. + +\begin{ttdescription} +\item [TEXMFMAIN] Дрво у коме се налазе витални делови система као + што су конфигурациони фајлови, помоћне скрипте и документација за + програме. +\item [TEXMFDIST] Дрво које садржи главни скуп макро-пакета, фонтова, + итд. +\item [TEXMFLOCAL] Дрво које администратори могу да користе за + инсталацију додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; садржај + овог дрвета важи за цео систем. +\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници могу да користе за своје личне + инсталације додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; вредност + ове променљиве динамички се прилагођава положају личног директоријума + сваког појединог корисника. +\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које апликације + \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ користе за чување + измењених конфигурационих података. +\item [TEXMFSYSCONFIG] (Глобално важеће) дрво које користе апликације + \verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+ за + чување измењених конфигурационих података. +\item [TEXMFVAR] (Лично корисниково) дрво које користе + \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ за чување аутоматски + направљених података које разни програми користе током рада, као што + су формати и мапе. +\item [TEXMFSYSVAR] (Глобално важеће) дрво које користе + \verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+, као и + \verb+tlmgr+, за чување аутоматски направљених података које разни + програми користе током рада, као што су формати и мапе. +\item [TEXMFCACHE] Дрво (или више дрвета) које \ConTeXt\ Mk\acro{IV} + користи за чување (кешираних) радних података. +\end{ttdescription} + +\noindent +Подразумевана структура директоријума изгледа овако: +\begin{description} + \item[корен система] може да садржи више различитих издања \TL{}-а: + \begin{ttdescription} + \item[2011] Претходно издање. + \item[2012] Тренутно издање. + \begin{ttdescription} + \item [bin] ~ + \begin{ttdescription} + \item [i386-freebsd\ \ \ \ ] програми за FreeBSD + \item [i386-linux\ \ \ \ \ \ ] програми за \GNU/Linux + \item [...] + \item [universal-darwin] програми за \MacOSX + \item [win32\ \ \ \ \ \ \ \ \ \ \ ] програми за \Windows{} + \end{ttdescription} + \item [texmf\ \ \ \ \ \ \ ] \envname{TEXMFMAIN} + \item [texmf-dist\ \ ] \envname{TEXMFDIST} + \item [texmf-var \ \ ] \envname{TEXMFSYSVAR} + \item [texmf-config] \envname{TEXMFSYSCONFIG} + \end{ttdescription} + \item [texmf-local] \envname{TEXMFLOCAL}, заједнички за сва издања. + \end{ttdescription} + \item[корисников лични директоријум] (\texttt{\$HOME} или + \texttt{\%USERPROFILE\%}) + \begin{ttdescription} + \item[.texlive2011] Лични направљени и конфигурациони подаци за + претходно издање. + \item[.texlive2012] Лични направљени и конфигурациони подаци за + тренутно издање. + \begin{ttdescription} + \item [texmf-var\ \ \ ] \envname{TEXMFVAR}, \envname{TEXMFCACHE} + \item [texmf-config] \envname{TEXMFCONFIG} + \end{ttdescription} + \item[texmf] \envname{TEXMFHOME} Лични макрои итд. + \end{ttdescription} +\end{description} + + +\subsection{Проширења \protect\TeX-а} +\label{sec:tex-extensions} + +Кнутов [Knuth] оригинални \TeX{} је замрзнут: осим ретких поправки +грешака, у њега се не уносе никакве исправке. Изворни \TeX{} је још +увек присутан у \TL-у као програм \prog{tex}, и тако ће и остати у +будућности. \TL{} садржи неколико проширених варијанти \TeX-а: + +\begin{description} + +\item [\eTeX] додаје неколико нових примитива\char"0304\ + \label{text:etex} (којe се односе на проширење макроа, читање + симбола\char"0304, класе ознака, додатне могућности за отклањање + грешака и још пуно тога), као и проширење звано \TeXXeT{} које + служи за припрему докумената са садржајем на језицима који се пишу + са лева на десно, уз оне који се пишу са десна на лево. + У подразумеваном режиму, \eTeX{} је 100\% компатибилан са стандардним + \TeX-ом. Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf}. + +\item [pdf\TeX] је изграђен на проширењима које је донео \eTeX, + додајући на њих подршку за прављење докумената директно у \acro{PDF} + формату (поред уобичајеног \dvi{}) и много проширења невезаних за + излаз. Ово је програм који се користи за већину формата, као што су + \prog{etex}, \prog{latex}, \prog{pdflatex}. Интернет страница + пројекта је \url{http://www.pdftex.org/}. Упутство за употребу је + \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf}, а примери који + демонстрирају неке од његових могућности налазе се у + \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/samplepdf/samplepdf.tex}. + +\item [Lua\TeX] је предвиђен да буде наследник pdf\TeX-а, и углавном + је (мада не у потпуности) компатибилан са својим претходницима. + Намера је такође да он буде функционални надскуп Aleph-а (погледајте + ниже), премда нема намере да се подржи техничка компатибилност. + Уграђени интерпретер језика Lua (\url{http://www.lua.org/}) омогућава + елегантна решења за многе тешко решиве проблеме у \TeX{}-у. Када се + позива као \filename{texlua}, функционише као самостални Lua + интерпретер и као такав је већ у употреби унутар \TL-а. + Интернет-страница пројекта је \url{http://www.luatex.org/} а + приручник је \OnCD{texmf-dist/doc/luatex/luatexref-t.pdf}. + +\item [\XeTeX] додаје подршку за унос текста према Unicode + стандарду уз употребу OpenType фонтова; \XeTeX\ може да користи + фонтове који већ постоје на систему; ова подршка је урађена уз + употребу спољних библиотека. Погледајте \url{http://tug.org/xetex}. + +\item [\OMEGA\ (Omega)] је заснован на Unicode стандарду (сваки знак + заузима 16 бита), па стога подржава рад са скоро свим светским + писмима у исто време. Он подржава и тзв. „\OMEGA{} процесе превођења“ + („\textenglish{\OMEGA{}~Translation Processes}“ --- \acro{OTP}) за + извођење сложених транформација над произвољним улазом. Omega није + више укључен у \TL{} као одвојени програм; одржавамо само Aleph + (погледајте испод). + +\item [Aleph] комбинује проширења која су донели \OMEGA\ и \eTeX. + Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base}. + +\end{description} + + +\subsection{Други истакнути програми у \protect\TL} + +Ево неколико других важних програма који су укључени у \TL{} и који +се често користе: + +\begin{cmddescription} +\itemsep=-.2em +\item [bibtex, bibtex8] подршка за прављење библиографија\char"0304. +\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса\char"0304. +\item [dvips] пребацује \dvi{} формат у \PS{}. +\item [xdvi] програм за приказивање \dvi{} формата у графичком + систему X (X Window System). +\item [dvilj] \dvi{} драјвер за породицу штампача\char"0304\ HP LaserJet. +\item [dviconcat, dviselect] рад са документима у \dvi{} формату. +\item [dvipdfmx] пребацује \dvi{} у \acro{PDF}; служи као + алтернатива приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено у претходном одељку). +\item [psselect, psnup...] алатке за баратање \PS{} документима. +\item [pdfjam, pdfjoin...] алатке за баратање \acro{PDF} документима. +\item [texexec, texmfstart] програми за Con\TeX{}t и \acro{PDF}. +\item [tex4ht] конвертор из \TeX{}-а у \acro{HTML}, \acro{XML} и + много других формата. +\end{cmddescription} + + +\subsection{Фонтови у \protect\TL} +\label{sec:tl-fonts} + +У \TL{} је укључен велики број векторских фонтова високог квалитета. +Погледајте \url{http://tug.org/fonts} и +\OnCD{texmf-dist/doc/fonts/free-math-font-survey}. + + +\htmlanchor{installation} +\section{Инсталација} +\label{sec:install} + +\subsection{Покретање инсталационог програма} +\label{sec:inst-start} + +За почетак, потребан Вам је \TK{} \DVD{} или програм за инсталирање +\TL{}-а преко Интернета (\textenglish{net installer}). Пронађите +инсталациону скрипту: она се зове \filename{install-tl} на Unix-има, +а \filename{install-tl.bat} на \Windows{}-у. На страници +\url{http://tug.org/texlive/acquire.html} налазе се додатне информације +како можете да дођете до софтвера. + +\begin{description} +\item [Net installer:] Скините га са \CTAN-а, налази се у + директоријуму \dirname{systems/texlive/tlnet}; преко путање + \url{http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet} бићете аутоматски + пребачени на географски најближи сајт-копију (mirror) који садржи + најновије верзије целокупног садржаја. Можете да преузмете + \filename{install-tl.zip}, који се може користити и под Unix-ом и под + \Windows{}-ом, или значајно мањи \filename{install-unx.tar.gz} (само + за Unix). Када распакујете фајл који сте преузели, у поддиректоријуму + \dirname{install-tl} наћи ћете фајлове \filename{install-tl} и + \filename{install-tl.bat}. + +\item [\TeX{} Collection \DVD:] Уђите у директоријум \dirname{texlive} + на \DVD-ју. На \Windows{}-у се инсталациони програм обично сам + покреће када убаците \DVD. \DVD можете добити ако постанете члан неке + групе корисника \TeX-а (наша срдачна препорука да урадите тако, + погледајте \url{http://tug.org/usergroups.html}), тако што ћете га + купити (\url{http://tug.org/store}), или тако што ћете сами нарезати + \ISO\ фајл. На већини система можете и да директно приступите + садржају \ISO{} одраза („\textenglish{mount}“). Ако после инсталације + преко \DVD{}-ја или \ISO{} одраза желите да наставите са надоградњама + преко Интернета, погледајте одељак~\ref{sec:dvd-install-net-updates}. + +\end{description} + +Без обзира на то који извор користите, покреће се један исти инсталер. +Највидљивија разлика је то што преко мреже („\textenglish{Net +installer}“) добијате пакете који су доступни у том тренутку. За +разлику од тога, \DVD{} и \ISO{} фајлови се не освежавају у периоду +између главних издања. + +Наредни одељци детаљно објашњавају како се инсталациони програм +користи. + +\subsubsection{Unix} + +Од сада па надаље, \texttt{>} означава „промпт“ („shell prompt“); оно +што уноси корисник приказано је \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}. +Скрипта \filename{install-tl} је написана у језику Perl. +Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа +овако: +\begin{alltt}> \Ucom{cd /путања/до/програма/за/инсталацију} +> \Ucom{perl install-tl} +\end{alltt} +(Уместо тога, можете је позвати са \Ucom{perl +/путања/до/инсталера/install-tl} или са \Ucom{./install-tl} ако је +скрипта извршни фајл --- има „права на извршавање“, речено Unix +језиком --- итд; нећемо понављати све ове варијације.) Може се десити +да је потребно да повећате прозор свог терминала како би у њега стао +цео садржај програма (слика~\ref{fig:text-main}). + +Ако желите да обавите инсталацију у експертском графичком режиму +(„expert \acro{GUI}“, слика~\ref{fig:gui-main}), биће Вам потребан +\dirname{Perl/TK} модул компајлиран са \acro{XFT} подршком; то је +обично тако на \GNU/Linux-у, али није нужно случај на другим +системима.\footnote{\textserbian{Ово нарочито важи ако користите +ћириличне верзије програма, укључујући и српску; фонтови могу бити +читљиви, али ће изгледати веома лоше --- \emph{прим. прев.}}} Када +све буде спремно, откуцајте: +\begin{alltt}> \Ucom{perl install-tl -gui} +\end{alltt} + +Ако желите да видите комплетан списак разних опција, откуцајте: +\begin{alltt}> \Ucom{perl install-tl -help} +\end{alltt} + +\textbf{Упозорење везано за корисничка овлашћења на Unix системима:} +Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш \code{umask} који важи +у време инсталације. Дакле, ако желите да инсталирани систем користе +и други корисници, побрините се да подесите одговарајуће дозволе, на +пример, \code{umask 002}. Исцрпније информације о команди +\code{umask} можете пронаћи у документацији на Вашем систему. + +\textbf{Посебни обзири везани за Cygwin:} За разлику од других +система компатибилних са Unix-ом, Cygwin у свом стандардном облику не +садржи све неопходне програме који су потребни инсталационом програму +\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} посвећен је овој теми. + + +\subsubsection{MacOSX} + +Као што је поменуто у одељку~\ref{sec:tl-coll-dists}, за \MacOSX је +припремљена посебна дистрибуција по имену Mac\TeX\ +(\url{http://tug.org/mactex}). Препоручујемо да на \MacOSX систему +користите изворни инсталациони програм уместо оног који је укључен у +\TL\ зато што ће Mac\TeX\ верзија урадити и нека додатна подешавања +специфична за \MacOSX, пре свега она која Вам омогућавају да се лако +пребацујете са једне на другу дистрибуцију \TeX-а (Mac\TeX, Fink, +MacPorts...). + +Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ директоријуми су +у потпуности исти. Mac\TeX\ на ту структуру додаје неколико допунских +директоријума са документацијом и апликацијама специфичним за Mac. + + +\subsubsection{Windows} + +Ако користите програм за инсталацију преко Интернета (net installer) +или ако се инсталациони програм са \DVD-ја не отвори аутоматски, +двапут кликните \filename{install-tl.bat}. Ако желите да имате више +могућности око подешавања разних параметара, нпр. да изаберете или не +изаберете поједине колекције пакета, уместо поменутог програма +покрените \filename{install-tl-advanced.bat}. + +Инсталациони програм се може покренути и са командне линије +(command-prompt). У наставку текста, \texttt{>} ће означавати промпт; +оно што куца корисник биће штампано \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}. +Када уђете у директоријум у коме се налази инсталациони програм, +откуцајте: +\begin{alltt}> \Ucom{install-tl} +\end{alltt} + +Можете да употребите и апсолутну путању, на пример: +\begin{alltt}> \Ucom{D:\bs{}texlive\bs{}install-tl} +\end{alltt} +Овај конкретан пример значи да користите \TK\ \DVD и да је ознака +оптичког драјва на Вашем компјутеру \dirname{D:}. +Слика~\ref{fig:wizard-w32} приказује поједностављени графички +(„wizard“) режим рада инсталационог програма; овај режим се на +\Windows{}-у подразумева. + +Ако хоћете да инсталирате у текстуалном режиму, откуцајте: +\begin{alltt}> \Ucom{install-tl -no-gui} +\end{alltt} + +Комплетан списак опција\char"0304\ добићете ако откуцате: +\begin{alltt}> \Ucom{install-tl -help} +\end{alltt} + +\begin{figure}[tb] +\begin{boxedverbatim} +Installing TeX Live 2012 from: ... +Platform: i386-linux => 'Intel x86 with GNU/Linux' +Distribution: live (compressed) +... + Detected platform: Intel x86 with GNU/Linux + + <B> platforms: 1 out of 19 + + <S> installation scheme (scheme-full) + 84 collections out of 85, disk space required: 3091 MB + + Customizing installation scheme: + <C> standard collections + <L> language collections + + <D> directories: + TEXDIR (the main TeX directory): + /usr/local/texlive/2012 + ... + + <O> options: + [ ] use letter size instead of A4 by default + ... + + <V> set up for portable installation + +Actions: + <I> start installation to hard disk + <H> help + <Q> quit +\end{boxedverbatim} +\caption{Главни екран инсталационог програма + (\GNU/Linux)}\label{fig:text-main} +\end{figure} + +\begin{figure}[tb] +\tlpng{tl2012-install-tl-expert-gui-freebsd-sr}{\linewidth} + \caption{Инсталациони програм у експертском графичком („Expert + \GUI{}“) режиму (FreeBSD)}\label{fig:gui-main} +\end{figure} + +\begin{figure}[tb] +\tlpng{tl2012-install-tl-wizard-win32-sr}{\linewidth} +\caption{Инсталациони програм у поједностављеном графичком („Wizard“) + режиму (\Windows{})}\label{fig:wizard-w32} +\end{figure} + + +\htmlanchor{cygwin} +\subsubsection{Cygwin} +\label{sec:cygwin} + +Инсталациони програм \TL{}-а ради само на Cygwin 1.7. Пре него што +почнете инсталацију, покрените Cygwin-ов програм \filename{setup.exe} +како бисте инсталирали пакете \filename{perl} и \filename{wget} +уколико не постоје на Вашем систему. Препоручују се и ови додатни +пакети: +\begin{itemize*} +\item \filename{fontconfig} [потребан за \XeTeX] +\item \filename{ghostscript} [потребан за више разних програма] +\item \filename{libXaw7} [потребан за \code{xdvi}] +\item \filename{ncurses} [обезбеђује команду \code{clear} коју + користи инсталациони програм] +\end{itemize*} + + +\subsubsection{Инсталација у текстуалном режиму} + +Слика~\ref{fig:text-main} приказује главни екран инсталационог +програма у текстуалном режиму рада на Unix-у. Текстуални режим је +стандард на Unix-у. + +У овом режиму, инсталациони програм се искључиво ослања на командну +линију; употреба курзора није могућа. На пример, не можете да +употебите дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и +унос текста. Просто откуцате нешто на промпту (разлика између великих +и малих слова је битна) и притиснете Enter; тада се цео екран +терминала поново испуњава измењеним садржајем. + +Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је дизајниран +да ради на што је год могуће већем броју оперативних система, +укључујући и оне са тако једноставним инсталацијама које садрже само +чист Perl. + + +\subsubsection{Инсталација у експертском графичком режиму} + +Слика~\ref{fig:gui-main} приказује експертски графички режим рада на +Free\acro{BSD} систему. Основна разлика у односу на текстуални режим +јесте то што овде можете да користите дугмиће и меније. + +Овај режим рада се може изричито позвати помоћу +\begin{alltt}> \Ucom{install-tl -gui=perltk} +\end{alltt} + + +\subsubsection{Инсталација у поједностављеном графичком („wizard“) + режиму} + +Ако није другачије захтевано, на \Windows{}-у инсталациони програм +користи најједноставнији режим рада који смо могли да осмислимо и који +се зове „wizard“ („чаробњак“ --- слика \ref{fig:wizard-w32}). Програм +у том режиму инсталира све и не пита скоро ништа. Ако желите да +подешавате инсталацију, треба да користите неки од горе описаних +режима. + +Овај режим се може изричито позвати помоћу +\begin{alltt}> \Ucom{install-tl -gui=wizard} +\end{alltt} + + +\subsection{Употреба инсталационог програма} +\label{sec:runinstall} + +Инсталер је направљен са намером да буде мање-више јасан по себи, али +ево неколико напомена о разним опцијама. + +\subsubsection{Мени за избор платформе (само на Unix-у)} +\label{sec:binary} + +\begin{figure}[tb] +\begin{boxedverbatim} +Available platforms: +=============================================================================== + a [ ] alpha-linux DEC Alpha with GNU/Linux + b [X] amd64-freebsd x86_64 with FreeBSD + c [ ] amd64-kfreebsd x86_64 with GNU/kFreeBSD + d [ ] armel-linux ARM with GNU/Linux + e [ ] i386-cygwin Intel x86 with Cygwin + f [ ] i386-freebsd Intel x86 with FreeBSD + g [ ] i386-kfreebsd Intel x86 with GNU/kFreeBSD + h [ ] i386-linux Intel x86 with GNU/Linux + i [ ] i386-solaris Intel x86 with Solaris + j [ ] mips-irix SGI IRIX + k [ ] mipsel-linux mipsel with Linux + l [ ] powerpc-aix PowerPC with AIX + m [ ] powerpc-linux PowerPC with GNU/Linux + o [ ] sparc-solaris Sparc with Solaris + p [ ] universal-darwin universal binaries for MacOSX/Darwin + s [ ] win32 Windows + t [ ] x86_64-darwin x86_64 with MacOSX/Darwin + u [ ] x86_64-linux x86_64 with GNU/Linux + v [ ] x86_64-solaris x86_64 with Solaris +\end{boxedverbatim} +\caption{Мени за избор платформе (тј. архитектуре и оперативног система) за програме}\label{fig:bin-text} +\end{figure} + +Слика~\ref{fig:bin-text} приказује мени са подржаним платформама +(в.~фусноту 1 за објашњење израза „платформа“) за програме, у +текстуалном режиму. Подразумева се да ће бити инсталиране само +верзије програма за тип процесора и оперативни систем на коме сте +покренули инсталацију. Можете, међутим, изабрати и да инсталирате +верзије програма и за неке друге платформе. Ово може да буде корисно +ако се \TeX\ заједнички користи на мрежи са разнородним машинама или +на компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних +система. + +\subsubsection{Избор компоненти} +\label{sec:components} + +\begin{figure}[tbh] +\begin{boxedverbatim} +Select scheme: +=============================================================================== + a [X] full scheme (everything) + b [ ] medium scheme (small + more packages and languages) + c [ ] small scheme (basic + xetex, metapost, a few languages) + d [ ] basic scheme (plain and latex) + e [ ] minimal scheme (plain only) + f [ ] ConTeXt scheme + g [ ] GUST TeX Live scheme + h [ ] teTeX scheme (more than medium, but nowhere near full) + i [ ] XML scheme + j [ ] custom selection of collections +\end{boxedverbatim} +\caption{Мени са шемама}\label{fig:scheme-text} +\end{figure} + +Слика~\ref{fig:scheme-text} приказује \TL-ов мени са шемама; преко њега +можете изабрати „шему“, тј. један кохерентан скуп колекција пакета. +Подразумевана „пуна“ (\optname{full}) шема инсталира све. Препоручује +се да тако и урадите; ипак, можете да изаберете и „основну“ +(\optname{basic}) шему прикладну за мале системе, „минималну“ +(\optname{minimal}) шему за потребе тестирања и „средњу“ +(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- нешто у +средини између претходна два. Постоје такође и разне специјализоване +шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи. + +\begin{figure}[tb] +\begin{center} + \tlpng{tl2012-install-tl-collections-freebsd-sr}{.85\linewidth} + \caption{Мени са колекцијама}\label{fig:collections-gui} +\end{center} +\end{figure} + +Одабир шеме може да се даље разради помоћу менија „Стандардне +колекције“ и „Језичке колекције“ (слика~\ref{fig:collections-gui}, +овог пута, за промену, приказани у графичком режиму). + +Колекције су за један ниво детаљније него шеме --- поједностављено +речено, једна шема се састоји од неколико колекција, колекција се +састоји од једног или више пакета\char"0304, а пакет (најнижи ниво +груписања у \TL-у) садржи стварне фајлове \TeX\ макроа, фонтова, итд. + +Ако желите још више контроле него што нуде менији са колекцијама, +можете да користите \textenglish{\TeX\ Live Manager} (\prog{tlmgr}) +након инсталације (подгледајте одељак~\ref{sec:tlmgr}); помоћу њега +можете да контролишете инсталацију на нивоу пакета\char"0304. + +\subsubsection{Директоријуми} +\label{sec:directories} + +Подразумевани распоред директоријума\char"0304\ описан је у +одељку~\ref{sec:texmftrees}, стр.~\pageref{sec:texmftrees}. +Стандардна локација директоријума \dirname{TEXDIR} је +\dirname{/usr/local/texlive/2012} на Unix-у и +|%SystemDrive%\texlive\2012| на Win\-dows-у. + +Главни разлог да промените ове вредности јесте ако немате право +уписивања на подразумевано место. Не морате да будете root или +администратор да бисте инсталирали \TL, али морате имати право +уписивања у циљни директоријум. + +Разумна алтернатива јесте неки директоријум унутар личног +директоријума, посебно ако ћете једини корисник бити Ви. Ознака за +лични доректоријум је „|~|“, на пример „|~/texlive/2012|“. + +Препоручујемо да укључите ознаку за годину у име изабраног +директоријума како бисте били у могућности да држите различита издања +\TL{}-а једно поред другог. (Такође, можете и да помоћу симболичког +линка направите име независно од верзије, нпр. +\dirname{/usr/local/texlive-cur} и да тај линк касније промените +након тестирања новог издања.) + +Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационом +програму повлачи за собом и промену директоријума\char"0304\ +\dirname{TEXMFLOCAL}, \dirname{TEXMFSYSVAR} и +\dirname{TEXMFSYSCONFIG}. + +Препоручујемо да користите \dirname{TEXMFHOME} као место за личне +макрое и пакете. Подразумевана вредност је |~/texmf|. Насупрот +\dirname{TEXDIR}-у, овде се ознака |~| чува у новозаписаним +конфигурационим фајловима зато што означава лични директоријум +било ког појединца који користи \TeX. Он на Unix-у узима вредност +\dirname{$HOME} а на \Windows{}-у постаје \verb|%USERPROFILE%|. +Посебна, већ помало сувишна напомена: \envname{TEXMFHOME}, као и +сва дрвета са подацима, мора бити организовано у складу са \TDS{}; +у противном се може десити да фајлови не могу да се пронађу. + +\dirname{TEXMFVAR} је место где се смештају кеширани подаци који се +стварају током рада програма\char"0304\ и који се разликују од +корисника до корисника. \ConTeXt\ Mk\acro{IV} користи у те сврхе +директоријум \dirname{TEXMFCACHE} (погледајте +одељак~\ref{sec:context-mkiv}, стр.~\pageref{sec:context-mkiv}). + + +\subsubsection{Опције} +\label{sec:options} + +\begin{figure}[tbh] +\begin{boxedverbatim} +Options setup: +=============================================================================== + <P> use letter size instead of A4 by default: [ ] + <E> execution of restricted list of programs: [X] + <F> create format files: [X] + <D> install font/macro doc tree: [X] + <S> install font/macro source tree: [X] + <L> create symlinks in standard directories: [ ] + binaries to: + manpages to: + info to: + <Y> after installation, get package updates from CTAN: [X] +\end{boxedverbatim} +\caption{Мени са опцијама (Unix)}\label{fig:options-text} +\end{figure} + +Слика~\ref{fig:options-text} приказује мени са опцијама у текстуалном режиму +рада. Следи више информација о свакој од њих: + +\begin{description} +\itemsep=.2em +\item[узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4] + (\textenglish{use letter size instead of A4 by de\-fault}): Избор + подразумеване величине папира. Наравно, можете да употребите било + коју величину папира ако се за тим укаже потреба у неком посебном + документу. + +\item[извршавање ограничене листе програма] (\textenglish{execution + of restricted list of programs}): Почев од \TL\ 2010, покретање + једног броја спољних програма дозвољено је у стандардној инсталацији. + Листа дозвољених програма (која је веома кратка) дата је у + \filename{texmf.cnf}. Више детаља можете наћи у списку новитета за + \TL\ 2010 (одељак~\ref{sec:2010news}). + +\item[направи фајлове са форматима] (\textenglish{create format + files}): Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место + на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите + ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби бити + прављени у личним директоријумима корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}). + На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави + нова верзија програма или правила за прелом текста, па корисник лако + може да има проблем са некомпатибилним форматима. + +\item[инсталирај изворни ко\char"0302 д и документацију фонтова и макроа] + (\textenglish{install font/macro doc/source tree}): Ове опције Вам + омогућавају да изоставите преузимање са Интернета или инсталацију + документације и изворног ко\char"0302 да који постоје за већину пакета. + Искључивање ове опције се не препоручује. + +\item[направи симболичке линкове у системским директоријумима] + (\textenglish{create symlinks in standard directories}): Ова опција + (само на Unix-у) служи да избегнете подешавање променљивих из + радног окружења (\textenglish{environment variables}). Без ове опције, + директоријуми \TL{}-а обично морају да се додају у \envname{PATH}, + \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Биће Вам потребно и овлашћење + за уписивање у те системске директоријуме. Изричито саветујемо да + употребом ове опције \emph{не дирате} инсталацију \TeX-а која је део + Вашег система. Она је намењена пре свега да би се \TL{} систему + приступало кроз директоријуме који су већ познати кориснику, као што + је \dirname{/usr/local/bin} али само ако они пре тога нису садржавали + никакве фајлове везане за \TeX. + +\item[после инсталације обнављати пакете преко CTAN-а] + (\textenglish{after installation, get package updates from CTAN}): + Када инсталирате са \DVD-ја, ова опција се подразумева зато што већина + корисника жели да преузме све нове верзије пакета са \CTAN-а које се + појаве током године. Једини разумни разлог да искључите ову опцију + појављује се у случају када са \DVD-ја инсталирате само део система и + планирате да га касније проширите. У сваком случају, репозиторијум + пакета\char"0304\ који се користи за инсталацију и за будуће + освежавање система може да се подеси и касније; погледајте + одељке~\ref{sec:location} и~\ref{sec:dvd-install-net-updates}. +\end{description} + +Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете +„|I|“ како бисте започели поступак инсталације. Када се све заврши, +пређите на одељак~\ref{sec:postinstall} и прочитајте шта после тога +има да се уради, ако уопште нешто буде потребно. + + +\subsection{Параметри програма install-tl на командној линији} +\label{sec:cmdline} + +Откуцајте +\begin{alltt}> \Ucom{install-tl -help} +\end{alltt} +како бисте добили списак свих параметара које можете да употребите на +командној линији. Можете да користите и |-| и |--| испред назива +параметра. Ово је списак могућности које се најчешће употребљавају: + +\begin{ttdescription} +\item[-gui] Ако је могуће биће употребљена графичка (\GUI{}) верзија + инсталационог програма. За ово је потребан Perl/Tk модул + (\url{http://tug.org/texlive/distro.html#perltk}) компајлиран са + подршком за \acro{XFT}; ако Perl/Tk није доступан, инсталација се + наставља у текстуалном режиму. + +\item[-no-gui] Изричито захтевање употребе текстуалног режима рада, + чак и на \Windows{}-у. + +\item[-lang {\sl LL}] Задавање језика инсталационог програма према + стандардном двословном коду \textsl{LL}. Инсталациони програм ће + покушати да установи који се језик користи на систему; ако не успе + или ако језик није доступан, пребациће се на енглески. Команда + \code{install-tl --help} ће приказати листу расположивих језика. + Инсталациони програм је преведен на српски; покрените га помоћу + \code{install-tl -gui -lang sr}. + +\htmlanchor{opt-in-place} +\item[-in-place] Ако већ имате копију \TL{}-а направљену помоћу + \prog{rsync}, \prog{svn} или друге копије самог \TL{}-а (погледајте + \url{http://tug.org/texlive/acquire-mirror.html}), онда се овим + параметром задаје да се употреби то што имате, такво какво је; биће + обављене само неопходне пост-инсталационе радње. Будите пажљиви зато + што фајл \filename{tlpkg/texlive.tlpdb} може бити пребрисан новом + верзијом; на Вама је да га сачувате. Такође, уклањање + пакета\char"0304\ мора да се уради ручно. Не треба да користите овај + параметар ако не знате тачно шта радите. Овај параметар не може да се + укључи преко графичког интерфејса инсталера. + +\item[-portable] При\char"030F према преносиве инсталације на + \acro{USB}-диску. Овај параметар се може изабрати и у текстуалном + режиму инсталера (помоћу команде \code{V}), као и у графичком режиму. + Погледајте одељак~\ref{sec:portable-tl}. + +\item[-profile {\sl file}] Учитава инсталациони профил \var{file} и + обавља инсталацију без интеракције са корисником. Инсталациони + програм увек записује фајл \filename{texlive.profile} у + \dirname{tlpkg}, поддиректоријум Ваше инсталације. Помоћу ове опције + поменути фајл се може употребити да се, на пример, идентична + инсталација понови да неком другом систему. Осим тога, можете да лако + припремите сопствени профил тако што промените вредности у профилу + који је аутоматски направљен (простом изменом вредности у текст + едитору) или да подесите да профил буде празан фајл (у ком случају ће + инсталациони програм без питања инсталирати \TL{} са подразумеваним + параметрима). + +Ова опција задаје програму да изнова употреби такав фајл + тако да, након прве инсталације, можете да инсталирате \TL{} на више + система или компјутера у режиму без постављања питања (batch mode), + понављајући све опције које сте првобитно изабрали. + +\item [-repository {\sl url-or-directory}] Одређује репозиторијум из + кога ће се инсталирати пакети; погледајте следећи одељак. +\end{ttdescription} + + +\subsubsection{Параметар \optname{-repository}} +\label{sec:location} + +Подразумевани репозиторијум пакета је један од сајтова-копија +(mirror) \CTAN{}-a који се аутоматски одређује преко +\url{http://mirror.ctan.org}. + +Ако не желите да користите овај систем, вредност локације може да +буде путања (URL) која почиње са \texttt{ftp:}, \texttt{http:} или +\texttt{file:/}, или пак да буде обична путања до локалног +директоријума. (Када задајете \texttt{http:} или \texttt{ftp:}, +завршни знак „\texttt{/}“ и/или завршни текст +„\texttt{/tlpkg}“ се игноришу.) + +На пример, можете да изаберете неки посебан \CTAN\ mirror отприлике +овако: +\url{http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/}, +стављајући право име сервера (hostname) и његову специфичну путању до +\CTAN-садржаја уместо |ctan.example.org/tex-archive|. Увек свежа +листа сервера\char"0304\ који држе свеже копије садржаја \CTAN-а +налази се на \url{http://ctan.org/mirrors}. + +Ако је задата вредност локална (путања или URL који почиње са +\texttt{file:/}), употребиће се спаковани фајлови из поддиректоријума +\dirname{archive} у репозиторијуму (чак и у случају да су распаковани +фајлови доступни упоредо са њима). + + +\subsection{Постинсталациони задаци} +\label{sec:postinstall} + +Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације. + + +\subsubsection{Системске променљиве на Unix-у} +\label{sec:env} + +Ако сте изабрали да се направе симболички линкови у стандардним +директоријумима (као што је објашњено у одељку~\ref{sec:options}), +онда нема потребе да се преправљају системске променљиве.% +\footnote{\textserbian{\emph{Системска променљива} је +превод израза \textenglish{\emph{environment variable}}. Други могући +превод био би \emph{променљива из окружења}, али смо се одлучили да +избегнемо ту конструкцију зато што је она по нашем мишљењу (1) мање +јасна корисницима \Windows{}-а и зато што (2) обе имају мање-више +исто значење у пракси --- \emph{прим. прев.}}} У супротном се на Unix +системима директоријум са програмима за Ваш оперативни систем мора +додати у путању за претрагу. (На \Windows-у о овоме инсталер сам води +рачуна.) + +Сваки подржани оперативни систем има свој поддиректоријум унутар +\dirname{TEXDIR/bin}. На слици~\ref{fig:bin-text} можете да видите +списак поддиректоријума и одговарајућих платформи. + +По избору можете да додате и директоријуме са man-страницама и +Info-документацијом у одговарајуће путање за претрагу, уколико желите +да системске алатке могу да их уоче. Може се десити да man-странице +постану аутоматски доступне и после проширивања списка путања из +системске променљиве \envname{PATH}. + +Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је +\prog{bash} и Intel x86 GNU/Linux и ако сте задржали подразумевани +распоред директоријума као у нашем примеру, фајл који треба да +уредите требало би да буде \filename{$HOME/.profile} (или неки други +фајл који се позива из \filename{.profile}), а линије које треба +додати изгледале би овако: + +\begin{sverbatim} +PATH=/usr/local/texlive/2012/bin/i386-linux:$PATH; export PATH +MANPATH=/usr/local/texlive/2012/texmf/doc/man:$MANPATH; export MANPATH +INFOPATH=/usr/local/texlive/2012/texmf/doc/info:$INFOPATH; export INFOPATH +\end{sverbatim} + +Ако користите шкољку csh или tcsh, фајл који треба уредити обично је +\filename{$HOME/.cshrc}, а линије које треба додати изгледале би +овако: + +\begin{sverbatim} +setenv PATH /usr/local/texlive/2012/bin/i386-linux:$PATH +setenv MANPATH /usr/local/texlive/2012/texmf/doc/man:$MANPATH +setenv INFOPATH /usr/local/texlive/2012/texmf/doc/info:$INFOPATH +\end{sverbatim} + +Ако у својим конфигурационим фајловима („који почињу са тачком“) већ +имате нека подешавања ове врсте, онда би наравно требало да уклопите +\TL\ директоријуме у већ постојеће вредности. + + +\subsubsection{Системске променљиве: глобална подешавања} +\label{sec:envglobal} + +Ако желите да промене описане у претходном одељку важе глобално и за +сваког новог корисника на систему, онда сте препуштени сами себи; +напросто постоји превише варијација од система до система у погледу +тога како и где се ове ствари подешавају. + +Можемо Вам дати два савета: (1)~пробајте да потражите фајл +\filename{/etc/manpath.config} и да, ако постоји, додате линије као +што су ове: + +\begin{sverbatim} +MANPATH_MAP /usr/local/texlive/2012/bin/i386-linux \ + /usr/local/texlive/2012/texmf/doc/man +\end{sverbatim} + +Или, (2)~потра\char"0301 жите фајл \filename{/etc/environment}; у њему +би могле бити дефинисане путање за претрагу и друге подразумеване +системске променљиве. + +Осим тога, у свим директоријумима са програмима на Unix системима +прави се симболички линк \code{man} који показује према +\dirname{texmf/doc/man}. Неке варијанте програма \code{man}, као што +је стандардни \code{man} на \MacOSX-у, аутоматски ће се снаћи са +новом путањом; на тај начин ћете избећи потребу да било шта подешавате +на путањама за претрагу. + + +\subsubsection{Надоградње преко Интернета после инсталације са \DVD-ја} +\label{sec:dvd-install-net-updates} + +Ако сте инсталирали \TL\ са \DVD-ја и желите да после тога преузимате +надоградње са Интернета, потребно је да покренете ову команду --- али +\emph{тек пошто сте} проширили своју питању за претрагу (као што је +описано у претходном одељку): + +\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr option repository http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet} +\end{alltt} + +Ова команда говори програму \cmdname{tlmgr} да употреби оближњу +сајт-копију (\textenglish{mirror}) \CTAN-а за будуће надоградње. +Надоградње ће се овим путем аутоматски обављати ако сте инсталирали +\TL\ са \DVD-ја, према опцији описаној у одељку~\ref{sec:options}. + + +У случају проблема са аутоматским избором најближег сајта, можете да +назначите неку посебну копију (\textenglish{mirror}) \CTAN-а са списка +доступног на \url{http://ctan.org/mirrors}. Користите тачну путању до +поддиректоријума \dirname{tlnet} на том сајту, као што је урађено у +нашем примеру. + + +\htmlanchor{xetexfontconfig} % keep historical anchor working +\htmlanchor{sysfontconfig} +\subsubsection{Подешавање системских фонтова за \XeTeX\ и Lua\TeX} +\label{sec:font-conf-sys} + +\XeTeX\ и Lua\TeX\ могу да користе не само фонтове који су укључени +у \TL, него и било који фонт инсталиран на Вашем систему. Они то раде +на сличан, али не идентичан начин. + +На \Windows-у су фонтови укључени у \TL\ аутоматски доступни \XeTeX-у. +Али, ако сте инсталирали пакет \filename{xetex} на оперативном систему +компатибилним са Unix-ом, морате да подесите систем тако да може да +пронађе фонтове из \TL-а према стварном називу фонта, а не просто +према именима фајлова од којих се фонт састоји. + +Како бисмо олакшали овај задатак, када се инсталира пакет +\pkgname{xetex} (у иницијалној поставци или накнадно) прави се и +одговарајући конфигурациони фајл +\filename{TEXMFSYSVAR/fonts/conf/texlive-fontconfig.conf}. + +Како бисте начинили фонтове из \TL{}-а видљивим за цео систем, +подразумевајући да имате одговарајућа овлашћења на систему, урадите +следеће: +\begin{enumerate*} +\item прекопирајте фајл \filename{texlive-fontconfig.conf} у + \dirname{/etc/fonts/conf.d/09-texlive.conf}; +\item покрените \Ucom{fc-cache -fsv}. +\end{enumerate*} + +Ако немате овлашћења да ово урадите или ако Вам је довољно да фонтови +из \TL{}-а буду видљиви само једном кориснику, можете да урадите +следеће: +\begin{enumerate*} +\item прекопирајте \filename{texlive-fontconfig.conf} у + \filename{~/.fonts.conf}, где \filename{~} представља Ваш лични + директоријум; +\item покрените \Ucom{fc-cache -fv}. +\end{enumerate*} + +Команда \code{fc-list} ће излистати називе свих фонтова расположивих +на Вашем систему. Ако је позовете помоћу +\code{fc-list : family style file spacing} (унесите аргументе баш у +том облику), биће приказане информације које ће Вам највероватније +бити веома корисне за рад. + + +\subsubsection{\ConTeXt{} Mark IV} +\label{sec:context-mkiv} + +И „стари“ \ConTeXt{} (Mark \acro{II}) и „нови“ \ConTeXt{} (Mark +\acro{IV}) требало би да раде без икаквих интервенција након +инсталације \TL{}-а; тако би требало и да остане ако за надоградње +будете користили само \verb+tlmgr+. + +Ипак, пошто \ConTeXt{} Mk\acro{IV} не користи библиотеку \KPS{}, +неопходне су неке ручне интервенције кад год ручно инсталирате нове +фајлове (без \verb+tlmgr+). После сваке такве инсталације корисник +мора да покрене команду +\begin{sverbatim} +luatools --generate +\end{sverbatim} +како би освежио кеширане радне податке које \ConTeXt{} чува на диску. +Направљени фајлови се смештају у \code{TEXMFCACHE}; подразумевана +вредност ове променљиве у \TL-у је \verb+TEXMSYSVAR;TEXMFVAR+. + +\ConTeXt\ Mk\acro{IV} ће читати из свих путања поменутих у +\verb+TEXMFCACHE+, а податке ће смештати у прву путању у коју се може +уписивати. Приликом читања, последње установљено поклапање ће имати +предност у случају дуплираних кешираних података. + +Више информација можете наћи на +\url{http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV}. + + +\subsubsection{Укључивање локалних и личних макроа} +\label{sec:local-personal-macros} + +Ова тема је имплицтно већ начета у одељку~\ref{sec:texmftrees}: +\dirname{TEXMFLOCAL} (чија је подразумевана вредност +\dirname{/usr/local/texlive/texmf-local} или +\verb|%SystemDrive%\texlive\texmf-local| на \Windows-у) јесте место +предвиђено за локалне фонтове и макрое који се употребљавају на целом +систему, док је \dirname{TEXMFHOME} (чија је подразумевана вредност +\dirname{$HOME/texmf} или \verb|%USERPROFILE%\texmf|) намењен за +корисникове личне фонтове и макрое. Предвиђено је да се ови +директоријуми не мењају од издања до издања и да нове верзије \TL{}-а +аутоматски узимају у обзир њихов садржај. Стога је најбоље да се +суздржите од подешавања вредности променљиве \dirname{TEXMFLOCAL} на +нешто што је превише удаљено од главног директоријума \TL{}-а, иначе +ћете морати ручно да мењате ту вредност за свако будуће издање. + +У оба ова директоријума фајлови треба да буду распоређени у +одговарајуће поддиректоријуме у складу са \emph{структуром \TeX{} +директоријума} (\TDS) --- погледајте \url{http://tug.org/tds} или +прегледајте фајл \filename{texmf/web2c/texmf.cnf}. На пример, једна +\LaTeX{} класа или пакет треба да се ставе у +\dirname{TEXMFLOCAL/tex/latex} или у \dirname{TEXMFHOME/tex/latex}, +или у неки поддиректоријум поменутих директоријума. + +Функционалност директоријума \dirname{TEXMFLOCAL} зависи од тога да +ли је база података са именима фајлова увек свежа; у супротном фајлови +неће моћи да се пронађу. Базу можете освежити командом +\cmdname{mktexlsr} или употребом дугмета „Поново постави базу +података са фајловима“ („\textenglish{Reinit file database}“) --- наћи +ћете га у језичку за конфигурацију програма \TeX\ Live Manager +(\prog{tlmgr}) када он ради у графичком (\GUI) режиму. + +Подразумевана вредност сваке ове променљиве једнака je једном посебном +директоријуму, као што је малочас показано. Ово правило није стриктно. +На пример, ако Вам је потребно да се лако пребацујете навише и наниже +кроз разне верзије великих пакета, можете да одржавате више +директоријума (дрвета) за Ваше сопствене потребе. То се ради тако што +се \dirname{TEXMFHOME} подеси као списак директоријума одвојених +зарезима, унутар заграда: + +\begin{verbatim} + TEXMFHOME = {/мој/дир1,/мојдир2,/неки/трећи/дир} +\end{verbatim} + +Одељак~\ref{sec:brace-expansion} се детаљно бави прерачунавањем +заграда. + + +\subsubsection{Укључивање спољних фонтова} + +Нажалост, ово је веома компликован задатак. Немојте ни да размишљате +о овоме уколико нисте вољни да се удубите у најситније детаље +инсталације \TeX{}-а. Не заборавите да прво прегледате шта Вам стоји +на располагању за слободну употребу: погледајте +одељак~\ref{sec:tl-fonts}. + +Једна од алтернатива\char"0304\ које Вам стоје на располагању јесте +да користите \XeTeX\ или Lua\TeX\ (погледајте +одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам омогућавају да +користите фонтове из оперативног система без икакве инсталације +унутар \TeX-а. + +Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте +\url{http://tug.org/fonts/fontinstall.html}: на тој страни смо +најбоље што смо могли покушали да опишемо неопходну процедуру. Ако +строго одржавате своје локалне мапе фонтова, онда команда +\texttt{tlmgr generate updmap} \emph{може} бити корисна, нарочито +када се пребацујете са једног издања на друго; погледајте +документацију програма \cmdname{tlmgr}. + + +\subsection{Тестирање инсталације} +\label{sec:test-install} + +Након што сте инсталирали \TL{}, природно је да ћете желети да га +испробате како бисте могли да почнете са израдом дивних докумената +и\slash или фонтова. + +Овај одељак описује неке основне поступке за проверу функционалности +новог система. Овде ћемо дати команде за Unix-е; ако користите +\MacOSX{} или \Windows{}, вероватно ћете све ове команде покретати +покренути кроз графички интерфејс, мада принцип остаје исти. + +\begin{enumerate} + +\item Најпре проверите да ли можете да покренете сам програм + \cmdname{tex}: +\begin{alltt}> \Ucom{tex -{}-version} +TeX 3.1415926 (TeX Live ...) +kpathsea version 6.0.1 +Copyright ... D.E. Knuth. +... +\end{alltt} +Ако овде добијете поруку „command not found“ („команда се не може +пронаћи“) уместо података о верзији \TeX-а и ауторским правима, или +ако је верзија коју видите старија, то највероватније значи да немате +исправан поддиректоријум \dirname{bin} као елемент у системској +променљиви \envname{PATH}. Погледајте како се подешавају системске +променљиве на стр.~\pageref{sec:env}. + +\item Покушајте да обрадите основни \LaTeX{} фајл: +\begin{alltt}> \Ucom{latex sample2e.tex} +pdfTeX 3.1415926-... (TeX Live ...) +... +Output written on sample2e.dvi (3 pages, 7484 bytes). +Transcript written on sample2e.log. +\end{alltt} +Ако \LaTeX{} не успе да пронађе \filename{sample2e.tex} или неки +други фајл, највероватније је у питању нека збрка старих и нових +системских променљивих или конфигурационих фајлова; у таквим +случајевима се препоручује да, за почетак, обришете вредности свих +системских променљивих које имају везе са \TeX-ом. (Ако Вам треба +дубља анализа, може се од самог \TeX{} програма тражити да извести +које путање употребљава за претрагу и шта притом успева да пронађе; +погледајте одељак „Поступци за отклањање грешака“ +[\textenglish{debugging}] на стр.~\pageref{sec:debugging}.) + +\item Затим прегледајте како изгледа документ који сте добили овом + обрадом: +\begin{alltt}> \Ucom{xdvi sample2e.dvi} # Unix +> \Ucom{dviout sample2e.dvi} # Windows +\end{alltt} +Требало би да се појави нови прозор са лепим документом који +објашњава неке основне ствари о \LaTeX{}-у. (Узгред, тај текст је +врло корисно прочитати ако сте почетник.) Како би програм +\cmdname{xdvi} радио, морате имати покренут графички X сервер; ако X +не ради или ако је системска променљива \envname{DISPLAY} неправилно +подешена, добићете грешку \samp{Can't open display} („Није могуће +отворити дисплеј“). + +\item Направите \PS{} фајл за штампање или гледање на екрану: +\begin{alltt}> \Ucom{dvips sample2e.dvi -o sample2e.ps} +\end{alltt} + +\item Направите \acro{PDF} уместо \dvi{} фајла; ова команда ће + обрадити \filename{.tex} фајл и директно направити \acro{PDF}: +\begin{alltt}> \Ucom{pdflatex sample2e.tex} +\end{alltt} + +\item Прегледајте добијени \acro{PDF} фајл: +\begin{alltt}> \Ucom{gv sample2e.pdf} +\textrm{или:} +> \Ucom{xpdf sample2e.pdf} +\end{alltt} +Ни \cmdname{gv} ни \cmdname{xpdf} нису укључени у \TL{}, тако да +морате да их сами одвојено инсталирате. Погледајте +\url{http://www.gnu.org/software/gv} и +\url{http://www.foolabs.com/xpdf} ако Вам треба више информација о +овим програмима. Наравно, има још много других програма у којима +можете отварати \acro{PDF} фајлове. Ако користите \Windows{}, +препоручујемо да пробате Sumatra PDF +(\url{http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf}). + +\item Може бити корисно да пробате и друге тест-фајлове осим +\filename{sample2e.tex}: + +\begin{ttdescription} +\item [small2e.tex:] једноставнији документ него \filename{sample2e}; + сврха му је да минимализује величину података који се обрађују ако се + појаве неки проблеми; +\item [testpage.tex:] проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд); +\item [nfssfont.tex:] служи да одштампате табеле фонтова и + одговарајуће тестове везане за њих; +\item [testfont.tex:] такође за табеле са фонтовима, али користи + основни \TeX{}; +\item [story.tex:] најчистији канонски тест-фајл за \TeX{} који се + може направити; морате да откуцате \samp{\bs bye} када се појави упит + са звездицом (\code{*}) након што покренете \samp{tex story.tex}. +\end{ttdescription} + +\item Ако сте инсталирали пакет \filename{xetex}, можете да испробате + да ли су системски фонтови видљиви за \XeTeX\ на овај начин: +\begin{alltt}> \Ucom{xetex opentype-info.tex} +This is XeTeX, Version 3.1415926... +... +Output written on opentype-info.pdf (1 page). +Transcript written on opentype-info.log. +\end{alltt} +(Идентичан поступак се може употребити и за \filename{luatex}.) + +Ако добијете поруку „Invalid fontname `Latin Modern Roman/ICU'\dots“ +(„Неисправно име фонта `Latin Modern Roman/ICU'\dots“), онда морате +да подесите систем тако да \XeTeX{} може да пронађе фонтове који су +укључени у \TL. Погледајте одељак~\ref{sec:font-conf-sys}. + +\end{enumerate} + +\subsection{Додатни софтвер који се може преузети са Интернета} + +Ако сте нови у \TeX{}-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око +писања докумената у \TeX{}-у или \LaTeX{}-у, молимо Вас да посетите +\url{http://tug.org/begin.html}: ту ћете наћи неке текстове који су +веома добри као увод. + +Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који +би могли да Вам буду од користи: +\begin{description} +\item[Ghostscript] \url{http://www.cs.wisc.edu/~ghost/}; +\item[Perl] \url{http://www.perl.org/} са додатним пакетима са + \acro{CPAN}-а, \url{http://www.cpan.org/}. +\item[ImageMagick] \url{http://www.imagemagick.com}, за обраду слика + и пребацивање из једног формата у други. +\item[NetPBM] \url{http://netpbm.sourceforge.net/}, такође за обраду + слика. +\item[Едитори специјализовани за \TeX] Овде имате велики избор и све + зависи од Вашег укуса. Ево само неколико, по абецедном реду (неки од + побројаних програма раде само на \Windows{}-у): + \begin{itemize*} + \itemsep=.1em + \item \cmdname{GNU Emacs} је доступан и у изворном облику за + \Windows{}: погледајте + \url{http://www.gnu.org/software/emacs/windows/ntemacs.html}. + \item \cmdname{Emacs} са Auc\TeX-ом за \Windows{} доступан је преко + \CTAN-a. Интернет-страница Auc\TeX-а је + \url{http://www.gnu.org/software/auctex}. + \item \cmdname{LEd} се може набавити на + \url{http://mirror.ctan.org/support/LEd}. + \item \cmdname{SciTE} је доступан на + \url{http://www.scintilla.org/SciTE.html}. + \item \cmdname{Texmaker} је софтвер отвореног кода, доступан на + \url{http://www.xm1math.net/texmaker}. + \item \cmdname{TexMakerX} је дериват (fork) \cmdname{Texmaker}-а и + укључује неке додатне могућности; погледајте + \url{http://texmakerx.sourceforge.net}. + \item \cmdname{TeXnicCenter} је софтвер отвореног кода, доступан на + \url{http://www.texniccenter.org} и као део дистрибуције pro\TeX{}t. + \item \cmdname{TeXworks} је такође отворени софтвер, доступан на + \url{http://tug.org/texworks}; на \Windows{}-у и \MacOSX-у инсталира + се као део \TL-а. + \item \cmdname{Vim} је отворени софтвер, доступан преко + \url{http://www.vim.org}. + \item \cmdname{WinEdt} је „shareware“ доступан на + \url{http://tug.org/winedt} или \url{http://www.winedt.com}. + \item \cmdname{WinShell} се може набавити на + \url{http://www.winshell.de}. + \end{itemize*} +\end{description} +Још исцрпнији списак пакета и програма налази се на +\url{http://tug.org/interest.html}. + + +\section{Специјализоване инсталације} + +Претходни одељци бавили су се основним процесом инсталације. Сада +прелазимо на неке специјализоване случајеве. + +\htmlanchor{tlsharedinstall} +\subsection{Инсталације које дели више корисника или више компјутера} +\label{sec:sharedinstall} + +\TL{} је дизајниран тако га истовремено могу употребљавати или више +корисника на неком систему или корисници који имају разне +оперативне системе на некој компјутерској мрежи. Ако се држите +стандардног распореда директоријума, подешавања не садрже ниједну +фиксирану путању: локације фајлова који су потребни \TL{} програмима +проналазе се релативно у односу на саме програме. Овакав приступ +постаје јасан ако погледате главни конфигурациони фајл +\filename{$TEXMFMAIN/web2c/texmf.cnf}, који садржи овакве линије: +\begin{sverbatim} +TEXMFMAIN = $SELFAUTOPARENT/texmf +... +TEXMFLOCAL = $SELFAUTOPARENT/../texmf-local +\end{sverbatim} +Ово значи да корисници других оперативних система само треба да додају +директоријум који садржи верзије програма за њихову платформу у своје +путање за претрагу како би добили поставку спремну за употребу. + +На исти начин можете да инсталирате \TL{} локално и да онда накнадно +преместите целу хијерархију на неко друго место на мрежи. + +За \Windows{} смо припремили једноставну скрипту за мрежне +инсталације по имену \filename{w32client}; можете је преузети на +страници \url{http://tug.org/texlive/w32client.html}. Она прави сва +потребна подешавања и пречице у менијима тако да можете да користите +постојећу инсталацију \TL{}-а на \acro{LAN} мрежи. Скрипта такође +поставља и деинсталациони програм \filename{w32unclient} који можете +наћи у истом zip фајлу. Погледајте поменуту Интернет страницу ако Вам +је потребно више података о овом поступку. + + +\htmlanchor{tlportable} +\subsection{Преносиве инсталације на USB-диску} +\label{sec:portable-tl} + +Ако инсталациони програм покренете са параметром \code{-portable} +(или употребите команду \code{V} у текстуалном режиму, односно ако +изаберете одговарајућу опцију у графичком режиму), направиће се +потпуно затворена и самостална инсталација \TL{}-а и биће изостављена +интеграција са остатком система. Такву инсталацију можете да направите +директно на \USB{}-диску или да је на \USB{}-диск касније копирате. + +Као и обично, како бисте покренули \TeX\ из овакве преносиве +инсталације, морате да додате одговарајући директоријум са програмима +у путању за претрагу у свом терминалу. На \Windows{}-у Вам двоструки +клик миша на радну („tray“) иконицу даје избор између неколико +уобичајених задатака, као што је приказано на следећој слици: + +\medskip +\begin{center} + \tlpng{tray-menu}{4cm} +\end{center} +\smallskip + +\noindent Ставка „More\ldots“ објашњава како овај мени можете да +прилагодите својим потребама. + + +\htmlanchor{tlisoinstall} +\subsection{\ISO\ (или \DVD) инсталације} +\label{sec:isoinstall} + +Ако немате потребе да често надограђујете инсталацију или да је мењате +на било који начин и\slash или имате неколико система\char"0304\ на +којима је потребно користити \TL{}, може бити веома корисно да +направите \ISO\ одраз своје личне инсталације \TL{}-а. Ова пракса може +бити веома добра зато што~је: + +\begin{itemize} +\itemsep=.01em +\item копирање \ISO\ фајла са компјутера на компјутер много брже него + копирање обичне инсталације; +\item ако имате компјутер са више оперативних система + (\textenglish{dual-boot}) и желите да се инсталација \TL{}-а користи + на свим тим системима, \ISO-инсталација није условљена + специфичностима и ограничењима страних система (\acro{FAT32}, + \acro{NTFS}, \acro{HFS+}); +\item директан приступ таквом \ISO\ одразу („\textenglish{mount}“) је + једноставан на виртуелним машинама. +\end{itemize} + +Наравно, Ваш \ISO\ одраз може и да се нареже на \DVD\ ако Вам је тако +згодније. + +Десктоп системи из \acro{GNU}/Linux/Unix породице, укључујући \MacOSX, +могу да приступе садржају \ISO\ одраза као обичном фајл-систему +(„\textenglish{mount}“). Осим тог детаља, ништа није другачије у +поређењу са обичном инсталацијом на хард-диску: погледајте +одељак~\ref{sec:env}. + +Када припремате такву \ISO\ инсталацију, најбоље је да изоставите +поддиректоријум који се односи на годину издања и да поставите +\filename{texmf-local} на исти ниво са другим дрветима +(\filename{texmf}, \filename{texmf-dist} итд). Ово можете да урадите +у инсталеру користећи уобичајене опције за директоријуме. + +За реални (не виртуелни) \Windows{} систем можете да нарежете \ISO\ на +\acro{DVD}. Међутим, исплати се одвојити мало времена и испитати +могућности директне употребе \ISO\ одраза\char"0304\ +(\ISO-\textenglish{mounting}) које нуди отворени софтвер. Осим тога, +за \Windows{} \acro{XP} \textenglish{Microsoft} нуди +\filename{winxpvirtualcdcontrolpanel}. + +Ради боље интеграције са системом на \Windows{}-у можете да убаците и +скрипте из групе \filename{w32client} +(описане у одељку~\ref{sec:sharedinstall} и на страници +\url{http://tug.org/texlive/w32client.html}), које добро баратају и +\ISO\ инсталацијама и инсталацијама преко мреже. + +На \MacOSX-у, програми TeXShop and \TeX{}works могу да користе +\acro{DVD}-инсталацију ако симболички линк \filename{/usr/texbin} +показује на одговарајући директоријум са програмима, на пример +\begin{verbatim} +sudo ln -s /Volumes/MyTeXLive/bin/universal-darwin /usr/texbin +\end{verbatim} + +Историјска напомена: \TL{} 2010 био је први \TL{} који није био издат +„жив“ (\textenglish{live}). Ипак, увек је било потребно мало +акробација да би се \TL{} користио са \DVD-ја или из \ISO\ одраза; ово +се посебно односило на чињеницу да није постојао згодан начин да се +подеси барем још једна додатна системска променљива. Ако, међутим, +направите свој сопствени \ISO\ од постојеће инсталације, за овим +додатком неће бити потребе. + + +\htmlanchor{tlmgr} +\section{Одржавање инсталације помоћу \cmdname{tlmgr}} +\label{sec:tlmgr} + +\begin{figure}[tb] +\begin{center} + \tlpng{tl2012-tlmgr-main-screen-freebsd-sr}{\linewidth} + \caption{\prog{tlmgr} у графичком (\GUI) режиму рада: главни + прозор, стање после учитавања\\ репозиторијума помоћу дугмета „Учитај“ + („Load“).} +\label{fig:tlmgr-gui} +\end{center} +\end{figure} + +\begin{figure}[tb] +\begin{minipage}[t]{.56\linewidth} + \null + \tlpng{tl2012-tlmgr-options-freebsd-sr}{\hsize} + \caption{\texttt{tlmgr} у графичком режиму: Општа подешавања} + \label{fig:tlmgr-general-options} +\end{minipage} + \hfil +\begin{minipage}[t]{.39\linewidth} + \null + \tlpng{tl2012-tlmgr-paper-options-freebsd-sr}{\hsize} + \caption{\texttt{tlmgr} у графичком режиму: Подешавање величине + папира} + \label{fig:tlmgr-paper-options} +\end{minipage} +\end{figure} + +\TL{} садржи програм по имену \prog{tlmgr} који служи за одржавање +\TL{}-а након почетне инсталације. Програми \prog{updmap}, +\prog{fmtutil} и \prog{texconfig} и даље су укључени и биће задржани +као део система и у будућности, али \prog{tlmgr} је сада алатка која +се препоручује. Његове могућности између осталог укључују: + +\begin{itemize*} +\item инсталацију, освежавање, бекаповање, повраћање из бекапа, + уклањање појединачних пакета са могућношћу да се узму у обзир са њима + повезани пакети; +\item претрагу и прављење разних спискова пакета; +\item излиставање, додавање и уклањање верзија програма за неки + оперативни систем (односно платформу); +\item промену параметара инсталације као што су величина папира или + локација изворног кода (погледајте одељак~\ref{sec:location}). +\end{itemize*} + +\subsection{\cmdname{tlmgr} у графичком (GUI) режиму рада} +\prog{tlmgr} се може покренути у графичком (\GUI{}) режиму + (слика~\ref{fig:tlmgr-gui}) помоћу +\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr -gui} +\end{alltt} +(српски језик добијате помоћу \Ucom{-gui-lang sr}) или преко +Start-менија на \Windows{}-у: \texttt{Start}, \texttt{Programs}, +\texttt{TeX Live 2012}, \texttt{TeX Live Manager}. Када притиснете +„Учитај“ („Load“), програм приказује списак доступних и инсталираних +пакета. Овде се наравно подразумева да је извор инсталације +(\textenglish{installation source}) исправно задат, функционалан и +доступан. + +Слике~\ref{fig:tlmgr-general-options} и~\ref{fig:tlmgr-paper-options} +приказују изглед програма приликом подешавања општих опција и +величине папира. + +\subsection{Примери позивања \cmdname{tlmgr}-а са командне линије} + +Након почетне инсталације, можете да освежите свој систем најновијим +доступним верзијама целокупног садржаја помоћу: +\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr update -all} +\end{alltt} +Ако Вас ово чини нервозним, прво пробајте +\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr update -all -dry-run} +\end{alltt} +или (са мање објашњења): +\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr update -list} +\end{alltt} + +Следећи сложенији пример додаје једну колекцију (све што је везано за +\XeTeX), и то из једног локалног директоријума: + +\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr -repository /local/mirror/tlnet install collection-xetex} +\end{alltt} +Ова команда даје следеће поруке (скраћено): +\begin{fverbatim} +install: collection-xetex +install: arabxetex +... +install: xetex +install: xetexconfig +install: xetex.i386-linux +running post install action for xetex +install: xetex-def +... +running mktexlsr +mktexlsr: Updating /usr/local/texlive/2012/texmf/ls-R... +... +running fmtutil-sys --missing +... +Transcript written on xelatex.log. +fmtutil: /usr/local/texlive/2012/texmf-var/web2c/xetex/xelatex.fmt installed. +\end{fverbatim} + +Као што видите, \prog{tlmgr} инсталира све неопходне пакете и води +рачуна о свим радњама које су неопходне после инсталације, што у овом +случају обухвата освежавање базе података са именима фајлова и +поновно прављење неких формата. У претходном примеру смо направили +нове формате за \XeTeX. + +Ако Вам је потребан опис пакета (или колекције или шеме), откуцајте: +\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr show collection-latexextra} +\end{alltt} +Команда даје следећи излаз: +\begin{fverbatim} +package: collection-latexextra +category: Collection +shortdesc: LaTeX supplementary packages +longdesc: A large collection of add-on packages for LaTeX. +installed: Yes +revision: 14675 +\end{fverbatim} + +Последње и најважније, пуна документација о програму \prog{tlmgr} +налази се на страници \url{http://tug.org/texlive/tlmgr.html}, а +можете је видети и ако откуцате: +\begin{alltt}> \Ucom{tlmgr -help} +\end{alltt} + + +\section{Напомене за Windows} +\label{sec:windows} + +\subsection{Могућности специфичне за Windows} +\label{sec:winfeatures} + +Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм +на \Windows{}-у обавља још неке додатне ствари: +\begin{description} +\item[Менији и пречице.] У Start менију се додаје нови одељак + „\TL{}“, преко кога се могу позивати неки графички (\GUI{}) програми + (\prog{tlmgr}, \prog{texdoctk}, PS\_View (\prog{psv}) PostScript + previewer) и преко кога можете да дођете до једног дела + документације. +\item[Повезивање класа докумената са одговарајућим програмима.] Ако су + инсталирани, \prog{TeXworks}, \prog{Dviout} и \prog{PS\_view} постају + или подразумевани програми за одговарајуће класе докумената или + добијају ставку у менију „\textenglish{Open with}“ („отвори помоћу“), + који се добија када документима поменутих класа приступите притиском + на десно дугме миша. +\item[Превођење бит-мапа у eps формат.] Разни формати који за основу + имају бит-мапе добијају ставку \cmdname{bitmap2eps} у свом менију + „\textenglish{Open with}“ („отвори помоћу“), који се добија притиском + на десно дугме миша. Bitmap2eps је једноставна скрипта која омогућава + да \cmdname{sam2p} и \cmdname{bmeps} обаве главни део посла. +\item[Аутоматско подешавање путања.] Није потребна никаква ручна + интервенција по овом питању. +\item[Уклањање \TL{}-а.] Инсталациони програм додаје одговарајућу + ставку за \TL{} у „\textenglish{Add/Re\-mo\-ve Programs}“. Дугме + за деинсталацију у графичком (\GUI) режиму програма + \textenglish{\TeX\ Live Manager} („Уклони“) води до тамо. +\end{description} + +\subsection{Додатни софтвер укључен на Windows-у} + +За целовиту инсталацију \TL-а потребни су помоћни пакети који обично +не постоје на \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује следеће карике +које недостају: +\begin{description} +\item[Perl и Ghostscript.] Због важности Perl-а и Ghostscript-а, + \TL{} садржи „скривене“ копије ових програма. \TL{} програми који их + користе знају где треба да их потраже, али не одају њихово присуство + кроз системске променљиве или путем измена у „registry“-ју. То нису + целовите инсталације и не би требало да дођу у сукоб са неком правом + инсталацијом Perl-а или Ghostscript-а која је \Windows{}-у видљива. + +\item[PS\_View.] Такође се инсталира и PS\_View, програм у коме се + могу отворити \PS{} и \acro{PDF} фајлови; погледајте + слику~\ref{fig:psview}. + +\begin{figure}[tb] +\begin{center} + \tlpng{psview}{.6\linewidth} + \caption{PS\_View може да приказује садржај под великим + увећањем}\label{fig:psview} +\end{center} +\end{figure} + +\item[dviout.] На \Windows{}-у се инсталира и \prog{dviout}, програм + у коме можете да прегледате \acro{DVI} фајлове. У почетку, када + почнете да га употребљавате за ту сврху, \prog{dviout} ће правити + потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инсталирани). После + неког времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је + потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом + поступку. О овом програму можете добити много више података на + Интернет страници (коју топло препоручујемо). + +\item[\TeX{}works.] \TeX{}works је едитор специјализован за \TeX; он + има уграђен приказивач \acro{PDF} фајлова. + +\item[Алатке за командну линију.] Осим уобичајених \TL{} програма, на + \Windows{}-у се инсталира и известан број \Windows{} + верзија\char"0304\ уобичајених Unix алатки за командну линију. Ту + спадају \cmdname{gzip}, \cmdname{unzip} и алати из пројекта + \cmdname{xpdf} (\cmdname{pdfinfo}, \cmdname{pdffonts}...). + Са\char"0302 м \cmdname{xpdf} \textenglish{viewer} (прегледач) нема + верзију која ради на \Windows{}-у. Jедна алтернатива јесте да уместо + њега преузмете Sumatra \acro{PDF} viewer, који је заснован на + \cmdname{xpdf}-у; Интернет-страница пројекта је + \url{http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf}. + +\item[fc-list, fc-cache...] Алатке из библиотеке fontconfig + омогућавају \XeTeX{}-у да барата системским фонтовима на + \Windows{}-у. Можете да користите \prog{fc-list} да одредите имена + фонтова која задајете у \XeTeX-овој проширеној команди \cs{font}. Ако + је потребно, најпре покрените \prog{fc-cache} како би се подаци о + фонтовима освежили. + +\end{description} + + +\subsection{Лични кориснички директоријум на Windows-у} +\label{sec:winhome} + +Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на +\Windows{}-у јесте директоријум \verb|%USERPROFILE%|. На \Windows{}-у +\acro{XP} то је обично \verb|C:\Documents and Settings\<username>|, +док \Windows{} Vista користи \verb|C:\Users\<username>|. У фајлу +\filename{texmf.cnf} и у \KPS{} уопште, симбол \verb|~| ће се +претворити у исправну путању и на \Windows{}-у и на Unix-у. + + +\subsection{Windows-ов „registry“} +\label{sec:registry} + +\Windows{} држи скоро сва подешавања у тзв. „registry“-ју. То +складиште садржи скуп хијерархијски организованих кључева, са +неколико кључева највишег нивоа. Најважнији за инсталационе програме +су \path{HKEY_CURRENT_USER} и \path{HKEY_LOCAL_MACHINE}, или скраћено +\path{HKCU} и \path{HKLM}. Део „registry“-ја \path{HKCU} налази се у +личном директоријуму корисника (погледајте одељак~\ref{sec:winhome}). +\path{HKLM} се обично налази у поддиректоријуму директоријума званог +\Windows{}. + +У неким случајевима, информације о систему се могу добити из +системских променљивих, али неке, на пример локација +пречица\char"0304, и даље захтевају да се консултује „registry“. +Трајно подешавање системских променљивих такође захтева приступ +„registry“-ју. + + +\subsection{Овлашћења на Windows-у} +\label{sec:winpermissions} + +У новијим верзијама \Windows{}-а постоји разлика између обичних +корисника и администратора; само администратори имају слободан +приступ целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било +описати ове класе корисника као неовлашћене и обичне кориснике: бити +администратор је правило, а не изузетак. Без обриза на то, уложили +смо доста напора да омогућимо да се \TL{} може инсталирати без +администраторских овлашћења. + +Ако је корисник администратор, доступна му је опција да инсталира +\TL{} за све кориснике. Ако изабере да ово уради, пречице се праве за +све кориснике и мењају се поставке на нивоу система. У супротном, +пречице и одељци у менију праве се само за текућег корисника и мења +се само његово окружење. + +Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не, +подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инсталациони +програм увек је унутар \verb|%SystemDrive%|. Програм увек тестира да +ли тренутни корисник може да уписује податке у тај основни директоријум. + +Може се појавити проблем ако корисник није администратор а \TeX{} већ +постоји у путањи за претрагу програма. Пошто се радна путања за +претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са +својим путањама, нови \TL{} никад неће добити предност. Како би се +решила ова ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног +промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испред локалне путање +за претрагу. Нови \TL{} ће увек бити употребљив унутар таквог +командног промпта. Пречица за \TeX{}works, ако се тај програм +инсталира, такође додаје \TL{} на почетак путање за претрагу, тако да +би и тај едитор требало да буде имун на ове проблеме са путањама. + +На \Windows-у Vista и 7 постоји још једна особеност: чак иако сте +улоговани као администратор, морате да изричито затражите +администраторксе привилегије. У ствари, нема много сврхе да узимате +улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним дугметом +миша на програм који желите да покренете или на његову пречицу, и то +ће Вам у нормалним околностима дати могућност да „покренете програм +као администратор“ („\textenglish{Run as administrator}“). + +\subsection{Увећавање максимума доступне меморије на Windows-у и + Cygwin-у} +\label{sec:cygwin-maxmem} + +Корисницима \Windows{}-а и Cygwin-а (погледајте +одаљак~\ref{sec:cygwin} о специфичностима инсталације на Cygwin-у) +може да се деси да остану без меморије када покрећу неке програме +укључене у \TL. На пример, \prog{asy} може да остане без меморије ако +покушате да заузмете низ (array) од 25.000.000 реалних бројева, а +Lua\TeX\ може да остане без меморије ако покушавате да обрадите +документ са много великих фонтова. + +Што се тиче Cygwin-а, можете да увећате расположиву меморију ако +пратите одговарајућа упутства из њиховог водича за кориснике (Cygwin +User's Guide --- +\url{http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html}). + +На \Windows{}-у морате да направите један додатни фајл, рецимо +\code{moremem.reg}, који садржи следеће четири линије: + +\begin{sverbatim} +Windows Registry Editor Version 5.00 + +[HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Cygwin] +"heap_chunk_in_mb"=dword:ffffff00 +\end{sverbatim} + +\noindent и да онда извршите команду \code{regedit /s moremem.reg} +као администратор. (Ако желите да увећате меморију само за тренутног +корисника уместо на целом систему, употребите кључ +\code{HKEY\_CURRENT\_USER}.) + + +\section{Кориснички водич кроз Web2C} + +\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX: +са\char"0302 м \TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце +\TL{}-а. Интернет-страница пројекта, на којој се налази најновији +приручник и много других ствари, налази се на +\url{http://tug.org/web2c}. + +Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки +[\textgerman{Tomas Rokicki}], који је 1987. развио први „\TeX{}-у-C“ +разрадивши изворну Unix верзију, оригинални рад Хауарда Трикија +[\textenglish{Howard Trickey}] и Павела Кертиса [\textenglish{Pavel +Curtis}]. + +Одржавање система је наставио Тим Морган [\textenglish{Tim +Morgan}] и током тог периода име је промењено у Web-to-C\@. 1990. +године рад је преузео Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] који је уз +помоћ више десетина сарадника одржавао пројекат до 1997, када је +предао штафету Олафу Веберу [\textenglish{Olaf Weber}], који је +руковођење вратио Карлу 2006. године. + +\Webc{} систем ради на Unix-у, 32-битним \Windows{} системима, +\MacOSX{}-у и многим другим оперативним системима. Он користи +оригинални Кнутов [\textenglish{Knuth}] ко\char"0302 д за \TeX{} и +друге основне програме написане у „\web{} систему за писмено +програмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у +језик C. Језгро састављено од \TeX{} програма\char"0304\ који се +третирају на овај начин чине: + +\begin{cmddescription} +\item[bibtex] Рад са библиографијама. +\item[dvicopy] Рад са виртуелним фонтовима у \dvi{} фајловима. +\item[dvitomp] Претвара \dvi{} у \acro{MPX} (\MP{} слике). +\item[dvitype] Претвара \dvi{} у читљив текст. +\item[gftodvi] Визуализација изворних (\textenglish{generic}) + фонтова. +\item[gftopk] Претвара изворне (generic) у спаковане (packed) + фонтове. +\item[gftype] Претвара \acro{GF} (изворне фонтове) у читљив текст. +\item[mf] Програм за прављење породица\char"0304\ фонтова + (typeface families). +\item[mft] „Лепо штампање“ (prettyprinting) \MF{} + ко\char"0302 да +\item[mpost] Програм за прављење техничких дијаграма. +\item[patgen] Програм за прављење правила\char"0304\ за прелом + речи\char"0304\ (\textenglish{hyphenation patterns}). +\item[pktogf] Претвара спаковане (packed) у изворне (generic) + фонтове. +\item[pktype] Претвара \acro{PK} у читљив текст. +\item[pltotf] Претвара текстуални списак особина фонта у acro{TFM}. +\item[pooltype] Приказује \web{} pool фајлове. +\item[tangle] Преводи \web{} ко\char"0302 д у језик Pascal. +\item[tex] Припрема текста. +\item[tftopl] Претвара \acro{TFM} у текстуални списак особина фонта. +\item[vftovp] Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак + особина\char"0304. +\item[vptovf] Претвара виртуелни списак особина\char"0304\ у + виртуелни фонт. +\item[weave] Преводи \web{} ко\char"0302 д у \TeX. +\end{cmddescription} + +\noindent Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у +документацији која долази уз одговарајуће пакете, као и уз +са\char"0302 м \Webc{}. Међутим, корисно је знати неколико +заједничких принципа који важе за све њих зато што на тај начин +можете боље да искористите своју \Webc{} инсталацију. + +Сви ови програми поштују ове стандардне \GNU параметре: +\begin{ttdescription} +\item[-{}-help] штампање основног прегледа употребе. +\item[-{}-verbose] штампање детаљнијег извештаја о раду. +\item[-{}-version] штампање података о верзији, иза кога следи + напуштање програма. +\end{ttdescription} + +Да би одредили положај разних фајлова, \Webc{} програми користе +библиотеку за претрагу \KPS{} (\url{http://tug.org/kpathsea}). Ова +библиотека користи комбинацију системских променљивих и +конфигурационих фајлова како би оптимизовала претрагу кроз (огромни) +садржај \TeX{} система. \Webc{} може да упоредо користи више +хијерархија за претрагу, што је корисно за одржавање стандардних +дистрибуција \TeX-а упоредо са локалним и личним проширењима у +одвојеним директоријумима. Како би се претраживање убрзало, +директоријум највишег нивоа у свакој хијерархији има фајл \file{ls-R} +који садржи записе састављене од и\char"030F мена и релативне путање +за све фајлове који се налазе ниже по хијерархији у том директоријуму. + + +\subsection{Проналажење фајлова помоћу Kpathsea} +\label{sec:kpathsea} + +Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека \KPS{}. + +\emph{Путањом за претрагу} (search path) називамо списак +\emph{елемената путање} раздвојених двотачком или тачка-зарезом; ти +елементи су обично имена директоријума, мада путања за претрагу може +да се састави од елемената који потичу из разних извора. Када тражи +фајл \samp{my-file} по путањи \samp{.:/dir}, \KPS{} проверава један +по један сваки елемент путање: прво \file{./my-file}, затим +\file{/dir/my-file}, и враћа први погодак (уз могућност да врати и +све поготке одједном). + +Како би се оптимално прилагодила конвенцијама свих оперативних +система, на системима који нису сродни са Unix-ом \KPS{} може да +користи и друге сепараторе а не само двотачку (\samp{:}) и косу црту +(\samp{/}). + +Када проверава поједини елемент путање \var{p}, \KPS{} прво проверава +да ли се унапред припремљена база података (погледајте „База података +са именима фајлова“ на страни~\pageref{sec:filename-database}) може +употребити за \var{p}, тј. да ли се база података налази у +директоријуму који је префикс од \var{p}. Ако је то случај, задата +путања се ра\char"0300 вна\char"0304\ према садржају базе података. + +Ако база података не постоји или ако се не може применити на задати +елемент путање или ако у њој нема слагања, претражује се реални +фајл-систем (ако то није забрањено спецификацијом која почиње са +\samp{!!}\ или ако је задато да фајл који се тражи „мора да постоји“). +\KPS{} конструише списак директоријума који одговарају овом елементу +путање и затим тражи задати фајл у сваком од~њих. + +Услов „фајл мора да постоји“ односи се пре свега на \samp{.vf} +фајлове и на улазне фајлове који се читају \TeX-овом командом +\cs{openin}. Може се десити да такви фајлови не постоје (нпр. +\file{cmr10.vf}) па би стога било погрешно претраживати диск. Дакле, +ако се деси да пропустите да освежите \file{ls-R} када инсталирате +нови \samp{.vf} фајл, он никад неће бити пронађен. У сваком проласку +се проверава по један елемент путање: најпре база података, затим +диск. Ако се нађе оно што је задато, претрага се зауставља и враћа се +резултат. + +Премда је најједноставнији и најуобичајенији елемент путање име +директоријума, \KPS{} подржава и додатне могућности у путањама за +претрагу: „рашчлањене“ подразумеване вредности (\textenglish{layered +default values}, односно вредности које имају предност једна у односу +на другу зависно од извора у односу на који се користе), имена +системских променљивих, вредности из конфигурационих фајлова, личне +директоријуме корисника\char"0304, као и наредбе за рекурзивно +претраживање поддиректоријума\char"0304. Стога кажемо да \KPS{} +\emph{прерачунава}\footnote{\textserbian{\emph{Прерачунавање} је +превод израза \textenglish{\emph{expanding}; генерално се ради о +замени неког једноставног израза неким компликованијим садржајем до +кога се долази одговарајућим алгоритмом; стога, у зависности од +контекста, може да значи и \emph{рашчлањавање} и \emph{проширивање}} +--- \emph{прим. прев.}}} елемент путање, што значи да он трансформише +све спецификације у основно име (или имена) директоријума. Ово је +описано у наредним одељцима у истом поретку у коме се претрага и врши. + +Обратите пажњу на један детаљ: ако је име фајла који се тражи +апсолутно или изричито задато у релативном облику, тј. ако почиње са +\samp{/}, \samp{./} или \samp{../}, \KPS{} просто проверава да ли тај +фајл постоји. + +\ifSingleColumn +\else +\begin{figure*} +\verbatiminput{examples/ex5.tex} +\setlength{\abovecaptionskip}{0pt} + \caption{Илустративни пример конфигурационог фајла} + \label{fig:config-sample} +\end{figure*} +\fi + +\subsubsection{Извори путања} +\label{sec:path-sources} + +Путања за претрагу може имати разне изворе. Ово је редослед у коме их +\KPS{} користи: + +\begin{enumerate} +\item Системске променљиве подешене од стране корисника, на пример +\envname{TEXINPUTS}\@. Системске променљиве које садрже име програма + придодато на крају иза тачке добијају предност; нпр. ако је име + покренутог програма \samp{latex}, онда ће \envname{TEXINPUTS.latex} + имати предност у односу на \envname{TEXINPUTS}. +\item Конфигурациони фајл специфичан за поједини програм, нпр. линија + \samp{S /a:/b} у фајлу \file{config.ps} који припада програму + \cmdname{dvips}. +\item Конфигурациони фајл \file{texmf.cnf} који припада \KPS{}-у, и + који садржи линију као што је \samp{TEXINPUTS=/c:/d} (погледајте + ниже). +\item Вредност задата у време компајлирања. +\end{enumerate} +\noindent Како се према свакој од набројаних ставки формирају +вредности за неку задату путању можете да пратите ако употребите +опцију за отклањање грешака (\textenglish{debugging}) --- погледајте +одељак „Поступци за отклањање грешака“ на +страни~\pageref{sec:debugging}). + +\subsubsection{Конфигурациони фајлови} + +\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} (ови +фајлови су предвиђени да се читају само када програми раде) и из њих +узима путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за претрагу која +се користи да се са\char"0301 ми ови фајлови лоцирају зове се +\envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову (нити +било коју другу) системску променљиву. + +Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања +фајла \file{.../2012/texmf.cnf}. Ако морате да начините неке промене +вредности\char"0304\ које су тамо уписане као подразумеване (што +обично није потребно), онда је овај фајл место где те вредности треба +уписати. Главни конфигурациони фајл је +\file{.../2012/texmf/web2c/texmf.cnf}; њега не би требало да +преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија +инсталирана путем дистрибуције освежи. + +\emph{Сви} фајлови названи \file{texmf.cnf} који се нађу у путањи за +претрагу биће прочитани и дефиниције из претходних фајлова биће +замењене онима на које се касније наиђе. На пример, ако је путања за +претрагу \verb|.:$TEXMF|, вредности из \file{./texmf.cnf} имају +предност у односу на оне из \verb|$TEXMF/texmf.cnf|. + +\begin{itemize*} +\item + Коментари почињу са \code{\%} и настављају се до краја линије. +\item + Празне линије се прескачу. +\item + Симбол \bs{} на крају линије има улогу ознаке за наставак, тј. + следећа линија се придодаје на текућу. Размаци + (\textenglish{whitespace}\footnote{\textserbian{Израз + \emph{whitespace} означава све врсте „провидних знакова“, пре свега + размак („\textenglish{space}“) и „Tab“ --- \emph{прим. прев.}}}) на + почетку линије која се додаје се \emph{не} игноришу. +\item + Све остале линије имају следећи облик: +\begin{alltt} \var{променљива}[.\var{име-програма}] [=] \var{вредност} +\end{alltt}% + где се знак \samp{=} и размаци око њега могу изоставити. +\item + \ttvar{променљива} може да садржи било који знак осим + размака\char"0304\ (\textenglish{whitespace}), \samp{=} и \samp{.}, + али је најсигурније држати се скупа \samp{A-Za-z\_} (тј. велика и + мала слова енглеског алфабета и доња црта). +\item + Ако је присутна променљива \samp{.\var{име-програма}}, дефиниција + важи само ако се покренути програм зове \texttt{\var{име-програма}} + или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да + разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите путање за претрагу. +\item + \var{вредност} може да садржи било који знак осим \code{\%} и + \samp{@}. Могућност \code{\$\var{пром}.\var{прог}} не може се + користити са ове стране једнакости; уместо тога, морате да употребите + додатну променљиву. Знак \samp{;}\ унутар \var{променљиве} преводи се + у \samp{:} ако је у питању Unix; ово је корисно јер омогућава да се + исти \file{texmf.cnf} користи и за Unix и за \acro{MS-DOS} и за + \Windows{}. +\item + Све дефиниције се прочитају пре него што се било шта прерачуна, што + значи да се променљиве могу употребити и пре него што се дефинишу. +\end{itemize*} +Део конфигурационог фајла који илуструје већину ових ствари +\ifSingleColumn +приказан је у следећој табели: + +\verbatiminput{examples/ex5.tex} +\else +приказан је на слици~\ref{fig:config-sample}. +\fi + +\subsubsection{Прерачунавање путање} +\label{sec:path-expansion} + +\KPS{} препознаје неке специјалне ознаке и конструкције у путањама за +претрагу, сличне онима из Unix шкољки (\textenglish{shells}). На +пример, сложена путања \verb+~$USER/{foo,bar}//baz+ претвара се после +прерачунавања у све поддиректоријуме унутар директоријума\char"0304\ +\file{foo} и \file{bar} у личном директоријуму корисника +\texttt{\$USER}, и то само онакве који садрже у себи директоријум или +фајл по имену \file{baz}. Овакве трансформације објашњене су у следећем +одељку. + +\subsubsection{Стандардно прерачунавање} +\label{sec:default-expansion} + +Ако путања за претрагу са највећим приоритетом (погледајте „Извори +путања“ на стр.~\pageref{sec:path-sources}) садржи једну +\emph{додатну двотачку} (на почетку, на крају, или удвојену) \KPS{} +убацује на том месту путању која је следећу по приоритету у оквиру +задате претраге. Ако та уметнута путања има додатну двотачку, исто се +дешава са следећим расположивим приоритетом по важности. На пример, +ако су системске променљиве постављене овако: + +\begin{alltt}> \Ucom{setenv TEXINPUTS /home/karl:} +\end{alltt} +и ако је вредност променљиве \code{TEXINPUTS} из \file{texmf.cnf} +једнака + +\begin{alltt} .:\$TEXMF//tex +\end{alltt} +онда ће коначна вредност која ће бити употребљена за претрагу бити: + +\begin{alltt} /home/karl:.:\$TEXMF//tex +\end{alltt} + +Пошто би било бескорисно уметати подразумевану вредност на више од +једног места, \KPS{} трансформише само један додатни \samp{:} а +остале оставља како јесу. Програм најпре тражи има ли \samp{:} на +почетку реда, затим на крају, а затим тражи двоструке \samp{:}. + +\subsubsection{Прерачунавање заграда} +\label{sec:brace-expansion} + +Једна корисна могућност је и прерачунавање заграда: на пример, +\verb+v{a,b}w+ се претвара у \verb+vaw:vbw+. Дозвољено је уметање +заграда унутар постојећег пара заграда; захваљујући овоме могуће је +имати више \TeX{} хијерархија директоријума\char"0304\ тако што се +\code{\$TEXMF}-у додели листа заграда. На пример, у фајлу +\file{texmf.cnf} је направљена оваква дефиниција (у овом примеру +стварни ко\char"0302 д је поједностављен): +\begin{verbatim} + TEXMF = {$TEXMFHOME,$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFVAR,!!$TEXMFMAIN} +\end{verbatim} +Захваљујући овоме, могуће је написати: +\begin{verbatim} + TEXINPUTS = .;$TEXMF/tex// +\end{verbatim} +%$ +што значи да ће се претрага, након задржавања у тренутном +директоријуму, обавити \emph{искључиво} у дрветима +\code{\$TEXMFHOME/tex}, \code{\$TEXMFLOCAL/tex}, +\code{\$TEXMFVAR/tex} и \code{\$TEXMFMAIN/tex} (последња два имају +базу података са фајловима \file{ls-R}). Ово представља један удобан +начин да одржавате две паралелне структуре \TeX{}-а, једну +„замрзнуту“ (на пример на \CD-у) и једну која се непрестано освежава +новим верзијама чим се појаве. Пошто користимо променљиву +\code{\$TEXMF} у свим дефиницијама, можемо бити сигурни да ће увек +оно дрво које се освежава бити прво које се претражује. + +\subsubsection{Прерачунавање поддиректоријума} +\label{sec:subdirectory-expansion} + +Две или више узастопних косих црта у елементу путање које следе иза +директоријума \var{d} трансформишу се у списак свих поддиректоријума +који се по хијерархији налазе испод \var{d}: прво иду они који су +непосредно испод \var{d}, затим они испод њих, итд. На сваком од +тих нивоа редослед којим се директоријуми претражују \emph{није +изричито одређен}. + +Ако ставите неки део имена фајла после \samp{//}, биће укључени само +поддиректоријуми који садрже поклапање са тим делом имена. На пример, +\samp{/a//b} се претвара у директоријуме \file{/a/1/b}, +\file{/a/2/b}, \file{/a/1/1/b} итд, али не у \file{/a/b/c} или +\file{/a/1}. + +Могуће је употребити и више конструкција са \samp{//} у једној +путањи, али се \samp{//} на почетку путање игнорише. + +\subsubsection{Списак специјалних симбола и њихово значење: преглед} + +Следећа листа даје преглед специјалних симбола у конфигурационим +фајловима које користи \KPS{}. + +% need a wider space for the item labels here. +\newcommand{\CODE}[1]{\makebox[3em][l]{\code{#1}}} +\begin{ttdescription} +\item[\CODE{:}] Сепаратор у задавању путање; на почетку или на крају + путање служи уместо подразумеваног прерачунавања путање.\par +\item[\CODE{;}] Сепаратор на системима који нису сродни са Unix-им + (понаша се исто као \code{:}). +\item[\CODE{\$}] Прерачунавање променљиве. +\item[\CODE{\string~}] Представља корисников лични директоријум. +\item[\CODE{\char`\{...\char`\}}] Прерачунавање заграда\char"0304. +\item[\CODE{//}] Прерачунавање поддиректоријума\char"0304\ (може да + стоји било где у путањи изузев на почетку). +\item[\CODE{\%}] Почетак коментара. +\item[\CODE{\bs}] Ознака да следи наставак текста (омогућава ставке + које се простиру кроз више линија). +\item[\CODE{!!}] Претраживање \emph{искључиво} базе података да се + нађе фајл, диск се \emph{не} претражује. +\end{ttdescription} + + +\subsection{Базе података са именима фајлова} +\label{sec:filename-database} + +\KPS{} покушава да колико је могуће смањи физички приступ диску када +обавља своје претраге. Упркос томе, на инсталацијама са великим +бројем директоријума, претраживање свих могућих директоријума да би +се нашао задати фајл може предуго да траје (ово је нарочито случај +ако се мора проћи више стотина директоријума који садрже фонтове). Из +тог разлога је \KPS{} осмишљен да може да користи унапред састављену +„базу података“ --- заправо текстуални фајл --- по имену \file{ls-R}, +који повезује стварне фајлове са одговарајућим директоријумима и на +тај начин елиминише потребу да се диску често приступа. + +Други фајл --- база података, по имену \file{aliases}, омогућава Вам +да дате додатна имена фајловима који су излистани у \file{ls-R}. Ово +може да буде од користи ако је потребно да се у неком изворном коду +поштује конвенција о именима фајлова која потиче из система +\acro{DOS}~8.3. + +\subsubsection{База података ls-R} +\label{sec:ls-R} + +Као што је малочас објашњено, име главне базе података са фајловима +мора бити \file{ls-R}. Можете да ставите по један такав фајл у корен +сваке \TeX{}-хијерархије коју имате и коју желите да претражујете +помоћу \KPS{} (подразумева се \code{\$TEXMF}). \KPS{} увек проверава +да ли има неки \file{ls-R} дуж \code{TEXMFDBS}. + +Препоручени начин да направите и одржавате \samp{ls-R} јесте да +покренете скрипту \code{mktexlsr} (која је укључена у дистрибуцију). +Њу позивају разне \samp{mktex}... скрипте. У принципу, ова скрипта +напросто покреће команду +\begin{alltt}cd \var{/корен/texmf/хијерархије} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R +\end{alltt} +уз претпоставку да команда \code{ls} на Вашем систему даје исправан +излаз (\GNU \code{ls} је таква команда). Како бисте били сигурни да је +база података увек свежа, најлакши начин је да је редовно преправљате +користећи \code{cron}, тако да се она аутоматски освежава увек када +се неки већ инсталирани фајл промени, као што је случај када се +инсталира или освежава неки \LaTeX{} пакет. + +Ако фајл не може да се пронађе у бази података, подразумевана радња +коју предузима \KPS{} јесте да крене у претрагу директно на диску. +Ако, међутим, неки поједини елемент путање почиње са \samp{!!}, +претражиће се \emph{само} база података, никада са\char"0302 м диск. + + +\subsubsection{Самостални програм за претраживање: kpsewhich} +\label{sec:invoking-kpsewhich} + +Програм \texttt{kpsewhich} изводи претраживање независно од било које +апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста +програма \code{find} ако треба лоцирати појединачне фајлове у +\TeX{}-хијерархијама (\texttt{kpsewhich} се заиста и користи веома +интензивно у скриптама \samp{mktex}... које су део дистрибуције). + +\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich \var{option}... \var{filename}...} +\end{alltt} +Опције назначене у \ttvar{option} могу да почну и са \samp{-} и са +\samp{-{}-}; такође, дозвољено је и било које недвосмислено скраћивање. + +\KPS{} третира сваки аргумент са командне линије (који није опција) +као име фајла, и враћа први фајл који пронађе. Не постоји могућност +да се врате сва имена фајлова са појединим именом (ако Вам је тако +нешто потребно, употребите Unix команду \samp{find}). + +Следи опис најважнијих параметара. + +\begin{ttdescription} +\item[\texttt{-{}-dpi=\var{num}}]\mbox{}\\ + Задаје резолуцију \ttvar{num}; ово се тиче само претрага за + фајловима типа \samp{gf} и \samp{pk}. \samp{-D} је синоним, омогућен + ради компатибилности са \cmdname{dvips}. Подразумевана вредност је + 600. + +\item[\texttt{-{}-format=\var{name}}]\mbox{}\\ + Задаје да се тражи формат \ttvar{name}. Подразумевани формат се + претпоставља на основу имена фајла. За формате који немају + једнозначан наставак, као што су нпр. помоћни фајлови програма + \MP{} или конфигурациони фајлови програма \cmdname{dvips}, морате + назначити име које је познато \KPS{}-у, на пример \texttt{tex} или + \texttt{enc files}. Покрените \texttt{kpsewhich -{}-help} ако желите + да видите целовит списак. + +\item[\texttt{-{}-mode=\var{string}}]\mbox{}\\ + Задаје режим по имену \ttvar{string}; ово се тиче једино претрага + за фајловима типа \samp{gf} и \samp{pk}. Нема подразумеване + вредности: тражиће се фајлови за све режиме. + +\item[\texttt{-{}-must-exist}]\mbox{}\\ + Задаје да се учини све што је могуће да се фајлови пронађу; пре + свега се мисли на прибегавање директном претраживању диска. + Подразумева се да се, ефикасности ради, проверава само база података + \file{ls-R}. + +\item[\texttt{-{}-path=\var{string}}]\mbox{}\\ + Претрага ће се вршити низ путању \ttvar{string} (обично су то + елементи раздвојени двотачкама), уместо да се путања за претрагу + претпоставља на основу имена фајла. Подржани су \samp{//} и сва + стандардна прерачунавања и трансформације. Параметри \samp{-{}-path} + и \samp{-{}-format} узајамно се искључују. + +\item[\texttt{-{}-progname=\var{name}}]\mbox{}\\ + Задаје \texttt{\var{name}} као име програма. Ово може да утиче на + путање за претрагу путем могућности дописивања имена програма + (\texttt{.\var{progname}}). Подразумевана вредност је + \cmdname{kpsewhich}. + +\item[\texttt{-{}-show-path=\var{name}}]\mbox{}\\ + Приказује путању која се користи да се пронађе фајл или тип фајла + \texttt{\var{name}}. Могу се користити и наставци за имена фајлова + (\code{.pk}, \code{.vf}, итд), као и сама имена, баш као у случају + опције \hbox{\samp{-{}-format}}. + +\item[\texttt{-{}-debug=\var{num}}]\mbox{}\\ + Поставља ниво потраге за грешкама на \texttt{\var{num}}. +\end{ttdescription} + + +\subsubsection{Примери употребе} +\label{sec:examples-of-use} + +Погледајмо сада \KPS{} на делу. Ево једне једноставне претраге: + +\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich article.cls} + /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/article.cls +\end{alltt} +Оно што тражимо је фајл \file{article.cls}. Пошто је наставак +\samp{.cls} недвосмислен, не морамо да посебно назначимо да желимо да +тражимо фајл типа \optname{tex} (директоријуми који садрже фајлове са +изворним \TeX{} ко\char"0302 дом). Тражимо га у поддиректоријуму +\file{tex/latex/base} који се налази у \TL\ директоријуму +\samp{texmf-dist}. На сличан начин, сви фајлови у примерима који следе +проналазе се без проблема захваљујући својим недвосмисленим +наставцима: +\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich array.sty} + /usr/local/texmf-dist/tex/latex/tools/array.sty +> \Ucom{kpsewhich latin1.def} + /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/latin1.def +> \Ucom{kpsewhich size10.clo} + /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/size10.clo +> \Ucom{kpsewhich small2e.tex} + /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/small2e.tex +> \Ucom{kpsewhich tugboat.bib} + /usr/local/texmf-dist/bibtex/bib/beebe/tugboat.bib +\end{alltt} + +Узгред, последњи фајл из овог низа је библиографска база података +програма \BibTeX{} која се односи на чланке у часопису +\textsl{TUGboat}. + +\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich cmr10.pk} +\end{alltt} +Фајловe типa \file{.pk} (фонтови направљени као бит-мапе) користе +приказивачи као што су \cmdname{dvips} и \cmdname{xdvi}. У овом +случају се не враћа никаква вредност пошто нема унапред припремљених +\textenglish{Computer Modern} \samp{.pk} фајлова у \TL{}-у --- +подразумева се да се користе Type~1 варијанте. +\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich wsuipa10.pk} +\ifSingleColumn /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/wsuipa/wsuipa10.600pk +\else /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/ +... wsuipa/wsuipa10.600pk +\fi\end{alltt} +За ове фонтове (фонетски алфабет, производ Универзитета Вашингтона) +морамо да генеришемо \samp{.pk} фајлове, и пошто је подразумевани +режим програма \MF{} на нашем систему \texttt{ljfour} са основном +резолуцијом од 600\dpi{} (тачака по инчу), имамо баш овај резултат. +\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich -dpi=300 wsuipa10.pk} +\end{alltt} +У овом случају, међутим, када је изричито назначено да смо +заинтересовани за резолуцију од 300\dpi{} (\texttt{-dpi=300}), видимо +да такав фонт није расположив на систему. Остаје на програмима као +што су \cmdname{dvips} или \cmdname{xdvi} да сами направе потребне +\texttt{.pk} фајлове помоћу скрипте \cmdname{mktexpk}. + +Сада ћемо размотрити заглавља (\textenglish{headers}) и +конфигурационе фајлове програма \cmdname{dvips}. Погледајмо најпре +један веома често коришћени фајл, пролог \file{tex.pro} за \TeX{} +подршку, а затим један општи конфигурациони фајл (\file{config.ps}) и +\PS{} фонт-мапу \file{psfonts.map} --- од издања \TL{}-а из 2004. +фајлови са мапама и кодним распоредима имају своје сопствене путање +за претрагу и нов положај унутар \dirname{texmf} дрвета\char"0304. +Пошто је наставак \samp{.ps} вишесмислен, морамо да изричито +назначимо који тип имамо у виду (\optname{dvips config}) за фајл +\texttt{config.ps}. +\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich tex.pro} + /usr/local/texmf/dvips/base/tex.pro +> \Ucom{kpsewhich --format="dvips config" config.ps} + /usr/local/texmf/dvips/config/config.ps +> \Ucom{kpsewhich psfonts.map} + /usr/local/texmf/fonts/map/dvips/updmap/psfonts.map +\end{alltt} + +Погледајмо сада поближе помоћне фајлове програма \PS{} који се тичу +фонта \acro{URW} Times. Префикси за ове фајлове су, према стандардној +шеми за именовање фонтова, \samp{utm}. Први фајл који разматрамо је +један конфигурациони фајл, који садржи име фајла са одговарајућом +мапом: +\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich --format="dvips config" config.utm} + /usr/local/texmf-dist/dvips/psnfss/config.utm +\end{alltt} +Садржај тог фајла је +\begin{alltt} p +utm.map +\end{alltt} +што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи ког желимо да +лоцирамо. +\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich utm.map} + /usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map +\end{alltt} +Овај фајл са мапом одређује имена фајлова Type~1 \PS{} фонтова у URW +колекцији. Његов садржај изгледа овако (приказујемо само део): +\begin{alltt}utmb8r NimbusRomNo9L-Medi ... <utmb8a.pfb +utmbi8r NimbusRomNo9L-MediItal... <utmbi8a.pfb +utmr8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb +utmri8r NimbusRomNo9L-ReguItal... <utmri8a.pfb +utmbo8r NimbusRomNo9L-Medi ... <utmb8a.pfb +utmro8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb +\end{alltt} +Узмимо, на пример, инстанцу фонта \textenglish{Times Roman} по имену +\file{utmr8a.pfb} и потра\char"0301 жимо њен положај у директоријуму +\file{texmf}, уз трагање за фонт-фајловима типа Type~1: +\begin{alltt}> \Ucom{kpsewhich utmr8a.pfb} +\ifSingleColumn /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/urw/times/utmr8a.pfb +\else /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/ +... urw/utm/utmr8a.pfb +\fi\end{alltt} + +Из ових примера требало би да буде јасно како лако можете да одредите +положај било ког задатог фајла. Ово је нарочито важно ако сумњате да +је у обради неког документа употребљена погрешна верзија неког фајла, +пошто ће Вам \cmdname{kpsewhich} приказати само први фајл на који наиђе. + +\subsubsection{Поступци отклањања грешака} +\label{sec:debugging} + +Понекад је неопходно да се испита како неки програм разрешава +упућивања на одређене фајлове. Да би помогао у таквим ситуацијама, +\KPS{} нуди разне нивое излаза у режиму трагања за грешкама +(\textenglish{debugging}): +\begin{ttdescription} +\item[\texttt{\ 1}] Статистика директног приступа диску. Када се + претрага обавља са свежом \file{ls-R} базом, ово не би требало да + да\char"0302\ готово никакав излаз. +\item[\texttt{\ 2}] Упућивања на „hash“ табеле (као што је база + података \file{ls-R}, фајлови са мапама, конфигурациони фајлови). +\item[\texttt{\ 4}] Операције отварања и затварања фајлова. +\item[\texttt{\ 8}] Опште информације о путањама које \KPS{} користи + за разне типове фајлова. Ово је корисно када треба установити на + ком месту је нека поједина путања за неки фајл дефинисана. +\item[\texttt{16}] Листа директоријума за сваки елемент путање (ово + је релевантно само ако се претражује диск). +\item[\texttt{32}] Претраге за фајловима. +\item[\texttt{64}] Вредности променљивих. +\end{ttdescription} +Вредност \texttt{-1} ће активирати све описане опције; у пракси је ово +обично и најкорисније. + +На сличан начин, ако се програм \cmdname{dvips} покрене са +одговарајућом комбинацијом ових опција, може се до најситнијих детаља +пратити одакле се узимају поједини фајлови. Или, ако се неки фајл не +пронађе, детаљан излаз који смо добили показује у којим је +директоријумима програм покушавао да нађе задати фајл, тако да се +може добити неки наговештај о томе где лежи проблем. + +Уопштено говорећи, будући да већина програма позива библиотеку \KPS{} +интерно, опција за отклањање грешака се може укључити путем системске +променљиве \envname{KPATHSEA\_DEBUG} тако што се она подеси на неку +вредност (или комбинацију вредности) описану у претходној табели. + +(Напомена за кориснике \Windows{}-а: на овом систему није лако +преусмерити све поруке које даје неки програм у фајл. За сврхе +дијагностиковања можете привремено да подесите одговарајућу +променљиву помоћу \texttt{SET KPATHSEA\_DEBUG\_OUTPUT=err.log}.) + +Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} ко\char"0302 дом, +\file{hello-world.tex} („Здраво, свете!“), са следећим садржајем: +\begin{verbatim} + \documentclass{article} + \begin{document} + Hello World! + \end{document} +\end{verbatim} +Овај мали фајл користи само фонт \file{cmr10}, па погледајмо стога +како \cmdname{dvips} припрема \PS{} фајл (желимо да користимо Type~1 +верзију фонтова из породице \textenglish{Computer Modern}, отуда +опција \texttt{-Pcms}). +\begin{alltt}> \Ucom{dvips -d4100 hello-world -Pcms -o} +\end{alltt} +У овом случају смо комбиновали ниво 4 за отклањање грешака програма +\cmdname{dvips} (тј. путање везане за фонтове) са прерачунавањем +елемента путање преко \KPS{} (погледајте упутство за употребу +програма \cmdname{dvips}, \OnCD{texmf/doc/dvips/dvips.pdf}). Излаз +(незнатно пресложен) може се видети на слици~\ref{fig:dvipsdbga}. +\begin{figure*}[tp] +\centering +\input{examples/ex6a.tex} +\caption{Тражење конфигурационих фајлова}\label{fig:dvipsdbga} + +\bigskip + +\input{examples/ex6b.tex} +\caption{Тражење пролог фајла}\label{fig:dvipsdbgb} + +\bigskip + +\input{examples/ex6c.tex} +\caption{Тражење фајла са фонтом}\label{fig:dvipsdbgc} +\end{figure*} + +\cmdname{dvips} почиње тако што лоцира своје сопствене конфигурационе +фајлове. Најпре налази \file{texmf.cnf}, и тај фајл му даје дефиниције +путања на којима треба наћи друге фајлове, затим се проналази база +података \file{ls-R} (како би се трагање за фајловима оптимизовало), +и коначно фајл \file{aliases}, који омогућава да се зада више имена +за исти фајл (нпр. кратка имена у стилу система \acro{DOS}~8.3 или +читкије дуже варијанте). Затим \cmdname{dvips} прелази на тражење +општег конфигурационог фајла \file{config.ps}, пре него што прегледа +фајл са подешавањима по имену \file{.dvipsrc} (који, у овом случају, +\emph{није пронађен}). Коначно, \cmdname{dvips} налази конфигурациони +фајл за породицу \PS{} фонтова \textenglish{Computer Modern}, који се +зове \file{config.cms} (ово је иницирано зато што је уз команду +\cmdname{dvips} употребљена опција \texttt{-Pcms}). Овај фајл садржи +листу фајлова са мапама који дефинишу однос између \TeX{}-а, \PS{}-а +и стварних имена фонтова на диску. +\begin{alltt}> \Ucom{more /usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms} + p +ams.map + p +cms.map + p +cmbkm.map + p +amsbkm.map +\end{alltt} +\cmdname{dvips} налази све ове фајлове, као и општи фајл са мапом по +имену \file{psfonts.map}, који се увек учитава (он садржи декларације +за најчешће коришћене \PS{} фонтове; последњи део одељка +\ref{sec:examples-of-use} садржи више информација о коришћењу фајлова +са мапама за \PS{} фонтове). + +На овом ступњу \cmdname{dvips} се представља кориснику: +\begin{alltt}This is dvips(k) 5.92b Copyright 2002 Radical Eye Software (www.radicaleye.com) +\end{alltt} +\ifSingleColumn +Затим прелази на тражење пролог фајла \file{texc.pro}: +\begin{alltt}\small +kdebug:start search(file=texc.pro, must\_exist=0, find\_all=0, + path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//: + ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//). +kdebug:search(texc.pro) => /usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro +\end{alltt} +\else +Затим тражи пролог фајла \file{texc.pro} (погледајте +слику~\ref{fig:dvipsdbgb}). +\fi + +Нашавши поменути фајл, \cmdname{dvips} исписује датум и време и +обавештава нас да ће направити фајл \file{hello-world.ps}, затим да +му треба фонт-фајл \file{cmr10}, као и да ће овај последњи бити +означен као „резидентан“ (тј. да му нису потребне бит-мапе): +\begin{alltt}\small +TeX output 1998.02.26:1204' -> hello-world.ps +Defining font () cmr10 at 10.0pt +Font cmr10 <CMR10> is resident. +\end{alltt} +Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом \file{cmr10.tfm}; када +га пронађе, упућује се на још неколико пролог фајлова (нису +приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, који се зове +\file{cmr10.pfb}, и тај податак се укључује у фајл са излазом +(погледајте последњу линију). +\begin{alltt}\small +kdebug:start search(file=cmr10.tfm, must\_exist=1, find\_all=0, + path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//: + /var/tex/fonts/tfm//). +kdebug:search(cmr10.tfm) => /usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm +kdebug:start search(file=texps.pro, must\_exist=0, find\_all=0, + ... +<texps.pro> +kdebug:start search(file=cmr10.pfb, must\_exist=0, find\_all=0, + path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//: + ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//). +kdebug:search(cmr10.pfb) => /usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb +<cmr10.pfb>[1] +\end{alltt} + +\subsection{Опције током рада (runtime options)} + +Још једна корисна способност \Webc{}-а јесте могућност да се +контролише велики број меморијских параметара (а посебно „array +sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. Подешавања +која се тичу меморије могу се пронаћи у делу~3 тог фајла у \TL{} +дистрибуцији. Важнији параметри које можете да подесите су: + +\begin{ttdescription} +\item[\texttt{main\_memory}] + Укупна расположива меморија (\textenglish{Total words of memory + available}) за \TeX{}, \MF{} и \MP. За сваку вредност се мора + направити посебан фајл са форматом. На пример, можете да направите + „огромну“ (huge) верзију \TeX{}-a и да назовете фајл са форматом + \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима означавања + имена\char"0304\ програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна + вредност променљиве \texttt{main\_memory} прочитаће се из фајла + \file{texmf.cnf}. +\item[\texttt{extra\_mem\_bot}] + Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави + \TeX{}: оквири (\textenglish{boxes}), лепак (\textenglish{glue}), + места прелома (\textenglish{breakpoints}) итд. Посебно корисно ако + користите \PiCTeX{}. +\item[\texttt{font\_mem\_size}] + Количина меморије за податке о фонтовима која стоји \TeX{}-у на + располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних + \acro{TFM} фајлова. +\item[\texttt{hash\_extra}] + Додатни простор за „hash“ табелу са именима контролних секвенци. + Само \char"007E 10.000 контролних секвенци може да се смести у + главну „hash“ табелу; ако имате велику књигу са бројним унакрсним + референцама, може се лако десити да то није довољно. Подразумевана + вредност променљиве \texttt{hash\_extra} је \texttt{50000}. +\end{ttdescription} + +\noindent Наравно, ово није замена за праве динамичке низове и методе + располагања меморијом, али пошто је изузетно тешко да се тако нешто + изведе у садашњем изворном ко\char"0302 ду \TeX{}-а, ови параметри за + покретање програма представљају практични компромис који ипак даје и + нешто флексибилности. + + +\begin{comment} +\section{Компајлирање на новом Unix оператовном систему} + +Ако имате платформу (оперативни систем) за који нису укључени +прекомпајлирани програми, мораћете да компајлирате \TeX{} и пропратне +програме. То није тако тешко као што звучи. Оно што Вам треба је све +што се налази у директоријуму \texttt{source} који се налази у +дистрибуцији. + +\subsection{Предуслови} + +Требаће Вам најмање 100 мегабајта слободног простора на диску ако +желите да компајлирате \TeX{} и све помоћне програме. Такође ће Вам +требати и \acro{ANSI} C компајлер, алатка \cmdname{make}, лексички +скенер и парсер-генератор. Препоручујемо \GNU-ове верзије ових +програма (\cmdname{gcc}, \GNU \cmdname{make}, \cmdname{m4}, +\cmdname{flex}, \cmdname{bison}). Може бити случај да успете све ово +да урадите и са другим C компајлерима и \cmdname{make} програмаима, +али за то ће Вам вероватно бити потребно веома добро разумевање +компајлирања програма на Unix-у како бисте решили проблеме када се +појаве. + +Такође, команда \texttt{uname} мора приказати смислену вредност. + + +\subsection{Конфигурација} + +За почетак, обавите уобичајену инсталацију \TL{}-а на диск +(погледајте одељак~\ref{sec:install-disk}, +стр.~\pageref{sec:install-disk}). Може бити и да желите да прескочите +инсталацију свих унапред компајлираних програма. + +Затим, распакујте спаковане \texttt{tar}-фајлове из директоријума +\dirname{source} на диск и уђите у директоријум где сте их +распаковали. + +Затим, покренуте \cmdname{configure} са оваквом командном линијом: +\begin{alltt}> \Ucom{sh configure -prefix=/usr/local/TeX} +\end{alltt} + +Директоријум задат уз \optname{-prefix} је место где ће се инсталирати +подржавајуће дрво; структура директоријума ће бити оваква (\$TEXDIR означава +директоријум који сте изабрали): + +\noindent +\begin{tabular}{>{\ttfamily}ll@{}} + \dirname{$TEXDIR/share/texmf} & главно дрво са фонтовима,\\ + & \qquad макроима, итд.\\ + \dirname{$TEXDIR/man} & Unix man-странице\\ + \dirname{$TEXDIR/info} & Info-странице у \GNU стилу\\ + \dirname{$TEXDIR/bin/$PLATFORM} & програми\\ +\end{tabular} +%$ + +Ако желите да одустанете (изоставите) од поддиректоријума +\dirname{$PLATFORM}, тј. да ставите програме директно у +\dirname{$TEXDIR/bin}, назначите то програму \cmdname{configure} +помоћу опције \verb|--disable-multiplatform|. + +Излаз команде \verb|./configure --help| Вам нуди списак свих опција +које можете да употребите. На пример, можете да прескочите +компајлирање програма \OMEGA{} и \eTeX{}. + + +\subsection{Покретање \cmdname{make}} + +Побрините се да нису подешене ШЕЛ променљива или опција +\texttt{noclobber}. Затим покрените главни \cmdname{make} на овај +начин: +\begin{alltt}> \Ucom{make world} +\end{alltt} +и опустите се... + +Алтернативно, можете да запишете цео излаз, овако: +\begin{alltt}> \Ucom{sh -c "make world >world.log 2>\&1" \&} +\end{alltt} + +Пре него што поверујете да је све прошло како треба, молимо Вас да +прегледате лог-фајл и проверите да ли је пријављена нека грешка: \GNU +\cmdname{make} увек користи стринг \samp{***} када нека команда не +успе да се изврши. Такође, проверите да ли су се сви програми +компајлирали: + +\begin{alltt}> \Ucom{cd \var{TEXDIR}/bin/\var{archname}} +> \Ucom{ls | wc} +\end{alltt} +Резултат би требало да буде преко 200 (можете да упоредите тачан број +са садржајем директоријума \dirname{bin} у дистрибуцији). + +Ако Вам требају посебне привилегије за \texttt{make install}, можете +да на овај начин раздвојите \samp{make world} у два одвојена +поступка: +\begin{alltt}> \Ucom{make all} +> \Ucom{su} +> \Ucom{make install strip} +\end{alltt} + +Када инсталирате нове програме, следите уобичајену пост-инсталациону +процедуру описану у одељку~\ref{sec:postinstall}, +стр.~\p.\pageref{sec:postinstall}. + +Такође, ако желите да нови програми буду на располагању и другим +корисницима Вашег система, молимо Вас да нас конактирате. Бићемо +веома задовољни да их поставимо на \TL\ Интернет странице. +\end{comment} + +\htmlanchor{ack} +\section{Захвалнице} + +\TL{} је резултат заједничких напора практично свих група корисника +\TeX{}-а. Овим издањем \TL{}-а руководио је Карл Бери +[\textenglish{Karl Berry}]. Групе и појединци набројани на списку +који следи, они који су у прошлости радили на \TL{}-у и они који су +тренутно активни, заслужују нашу велику захвалност. + +\begin{itemize} +% We need this manual tuning here to avoid very ugly page break. +\itemsep=.25em +\parskip=0pt + +\item Централно удружење корисника \TeX{}-а, као и удружења из + Немачке, Холандије и Пољске (\acro{TUG}, \acro{DANTE} e.V., + \acro{NTG} и \acro{GUST}), која обезбеђују неопходну техничку и + административну инфраструктуру. Молимо Вас да се учланите у најближу + групу корисника \TeX{}-а! (Погледајте + \url{http://tug.org/usergroups.html}); + +\item \acro{CTAN} тим, посебно Робин Фернбернс [\textenglish{Robin + Fairbairns}], Џим Хеферон [\textenglish{Jim Hefferon}] и Рајнер Шепф + [\textgerman{Rainer Schöpf}], који дистрибуира издања \TL{}-а и + обезбеђује обједињену инфраструктуру за освежавање свих пакета који + имају везе са \TeX{}-ом, од којих \TL{} зависи; + +\item Нелзон Биб [\textenglish{Nelson Beebe}], који је ставио + програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе и који је + са\char"0302 м обавио много темељних тестова; + +\item Џон Боумен [\textenglish{John Bowman}], који је обавио велики + посао на интеграцији свог напредног графичког програма + \prog{Asymptote} у \TL{}; + +\item Петер Брајтенлонер [\textgerman{Peter Breitenlohner}] и \eTeX\ + тим, зато што су поставили чврсте темеље будућим варијантама \TeX-а, + а Петеру посебно за бриљантан посао на увођењу и одржавању система + \GNU\ autotools унутар \TL-а; + +\item Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}], главна + особа за тестирање \TL{}-а и координатор многих пољских пројеката, + за рад на \Windows{} инсталацији, и још много тога; + +\item Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}], за своје стрпљиво + одржавање система \Webc; + +\item Гербен Вирда [\textdutch{Gerben Wierda}], зато што је + установио и одржавао \TL{} на \MacOSX-у и за учешће у тестирању; + +\item Грејем Вилијамс [\textenglish{Graham Williams}], на чији рад се + ослања каталог пакета\char"0304\ \TeX\ Catalogue; + +\item Владимир Волович, за помоћ око портовања \TL{}-а на многе + системе и за рад на многим програмима, нарочито зато што је омогућио + да се у дистрибуцију укључи \cmdname{xindy}; + +\item Ђин-Хуан Чо [\textenglish{Jin-Hwan Cho}] и \acro{DVIPDFM}$x$ + тим, за њихов изврсни драјвер и брзе реакције везане за + конфигурационе проблеме; + +\item Михел Госенс [\textdutch{Michel Goossens}], који је био један + од аутора прве верзије ове документације; + +\item Ејтан Гурари [\textenglish{Eitan Gurari}], чији се систем + \TeX4ht употребљава да се направе верзије ове документације у \HTML{} + формату, и који је сваке године неуморно радио на усавршавању свог + програма. Ејтан је прерано преминуо у јуну 2009. и ми посвећујемо ову + документацију успомени на њега; + +\item Томас Есер [\textgerman{Thomas Esser}], без чијег сјајног + \teTeX{} пакета \TL{} никада не би постојао; + +\item Павел Јаковски [\textpolish{Pawe{\l} Jackowski}], за развој + инсталационог програма за \Windows{} по имену \cmdname{tlpm}, и Томаш + Лужак [\textpolish{Tomasz {\L}uczak}] за програм \cmdname{tlpmgui}, + који су се користили у ранијим издањима; + +\item Акира Какуто [\textenglish{Akira Kakuto}], зато што је ставио + на располагање верзије програма за \Windows{} из своје дистрибуције + \acro{W32TEX} за јапански \TeX\ (\url{http://w32tex.org}), као и за + велики допринос развоју многих елемената \TL{}-a; + +\item Џонатан Кју [\textenglish{Jonathan Kew}], зато што је развио + изузетни дериват \XeTeX{} и зато што је одвојио време и снагу да га + уклопи у \TL{}, као и за почетну верзију инсталера за Mac\TeX\ и за + рад на специјализованом едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо + као окружење за рад; + +\item Рајнхард Котуха [\textgerman{Reinhard Kotucha}], за велики + допринос на развоју инфраструктуре и инсталационог програма за \TL{} + 2008, као и за многа истраживања на пољу \Windows{}-а, за скрипту + \texttt{getnonfreefonts}, и још много тога; + +\item Дик Коч [\textenglish{Dick Koch}], за одржавање Mac\TeX-а + (\url{http://tug.org/mactex}) у тесној сарадњи са \TL{} тимом, као и + за свој непресушни ентузијазам током рада; + +\item Си\char"0304 п Кроненберг [\textdutch{Siep Kroonenberg}], + за велики допринос у раду на инфраструктури и инсталационом програму + за \TL{} 2008, посебно на \Windows{}-у, као и за велики рад на + проширивању овог приручника како би се те нове могућности описале; + +\item Хеико Оберди\char"0304 к [\textdutch{Heiko Oberdiek}], за пакет + \pkgname{epstopdf} и за многе друге пакете, за компресију огромних + \pkgname{pst-geo} фајлова са подацима тако да смо могли да их + укључимо у дистрибуцију, и изнад свега, за његов изузетни рад на + \pkgname{hyperref} пакету; + +\item Петр Олшак [\textczech{Petr Olšak}], који је веома пажљиво + прегледао цео чешки и словачки материјал и координисао рад да се он + направи; + +\item Тошио Ошима [\textenglish{Toshio Oshima}], за његов + \cmdname{dviout} приказивач за \Windows{}; + +\item Мануел Перугје-Гонар [\textfrench{Manuel Pégourié-Gonnard}], за + помоћ на освежавању пакета, стално унапређивање документације, као и + за развој програма \cmdname{texdoc}; + +\item Фабрис Попино [\textfrench{Fabrice Popineau}], за првобитну + подршку за \Windows{} у \TL{}-у и за рад на француској верзији + документације; + +\item Норберт Прајнинг [\textgerman{Norbert Preining}], зато што је + био главни архитекта инфраструктуре и инсталационог програма за \TL{} + 2008, као и за координацију верзије \TL{}-а за Debian, заједно са + Франком Кистером [\textgerman{Frank Küster}], као и за многе добре + савете током тог рада; + +\item Себастијан Рац [\textgerman{Sebastian Rahtz}], зато што је + створио \TL{} и одржавао га много година; + +\item Фил Тејлор [\textenglish{Phil Taylor}], зато што је омогућио + да се \TL{} преузима преко \textenglish{BitTorrent} сис\-тема; + +\item Томаш Тжечак [\textpolish{Tomasz Trzeciak}], за свеобухватну + помоћ везану за \Windows{}; + +\item Хан Те Танг [Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành], Мартин Шредер + [\textgerman{Martin Schröder}] и pdf\TeX\ тим + (\url{http://pdftex.org}) за непрестани рад на проширивању могућности + \TeX-а; + +\item Ханс Хахен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања + свог \ConTeXt\ формата (\url{http://pragma-ade.com}) и зато што је + омогућио да он ради у оквиру \TL-а; + +\item Хартмут Хенкел [\textgerman{Hartmut Henkel}], за значајни + допринос на развоју pdf\TeX-а, Lua\TeX-а, и још много тога; + +\item Тако Хукватер [\textdutch{Taco Hoekwater}], зато што је обновио + развој MetaPost-а и за рад на [Lua]\TeX-у (\url{http://luatex.org}), + за напоре на укључивању \ConTeXt-а у \TL, зато што је омогућио + \textenglish{multi-threading} у \KPS{} библиотеци, и још много тога. + +\end{itemize} + +Програме за подржане оперативне системе су припремили: +Еторе Алдрованди (\pkgname{i386-solaris}, \pkgname{x86\_64-solaris}), +Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] (\pkgname{i386-linux}), +Петер Брајтенлонер [\textgerman{Peter Breitenlohner}] + (\pkgname{x86\_64-linux}), +Алан Брасло [\textfrench{Alan Braslau}] (\pkgname{amd64-kfreebsd}, + \pkgname{i386-kfreebsd}), +Кен Браун [\textenglish{Ken Brown}] (\pkgname{i386-cygwin}), +Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}] (\pkgname{mips-irix}), +Борис Вејцман [\textrussian{Борис Вейцман}] (\pkgname{armel-linux}), +Владимир Волович (\pkgname{powerpc-aix}, \pkgname{sparc-solaris}), +Акира Какуто [\textenglish{Akira Kakuto}] (\pkgname{win32}), +Дик Коч [\textenglish{Dick Koch}] (\pkgname{universal-darwin}, + \pkgname{x86\_64-darwin}), +Никола Лечић (\pkgname{amd64-freebsd}, \pkgname{i386-freebsd}), +Мојца Миклавец (\pkgname{mipsel-linux}), +Норберт Прајнинг [\textgerman{Norbert Preining}] + (\pkgname{alpha-linux}), +Томас Шмиц [\textgerman{Thomas Schmitz}] (\pkgname{powerpc-linux}). +Процес компајлирања \TL{}-а описан је на +\url{http://tug.org/texlive/build.html}. + +Ову документацију су превели: +Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}] (пољски), +Борис Вејцман [\textrussian{Борис Вейцман}] (руски), Ђигод Ђијанг + [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао + [\textenglish{Jinsong Zhao}], Јие Ванг [\textenglish{Yue Wang}] и + Хелин Гаи [\textenglish{Helin Gai}] (кинески), +Никола Лечић (српски), +Марко Паланте \textitalian{[Marco Pallante]} (италијански), +Мануел Пегурје-Гонар [\textfrench{Manuel Pégourié-Gonnard}] + (француски), +Петр Сојка [\textczech{Petr Sojka}] и Јан Буша [\textslovak{Ján + Buša}] (чешки\slash словачки), +Уве Цигенхаген [\textgerman{Uwe Ziegenhagen}] (немачки), +Интернет-страница са документацијом за \TL{} је +\url{http://tug.org/texlive/doc.html}. + +Наравно, најважнија захвалница мора ићи Доналду Кнуту [Donald Knuth], +најпре зато што је изумео \TeX, а потом зато што га је поклонио свету. + + +\section{Историја издања\char"0304} +\label{sec:history} + +\subsection{Прошлост} + +Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисника\char"0304\ +\TeX{}-а се, током рада на пројекту 4All\TeX{} \CD{} (намењеног +корисницима \acro{MS-DOS}-а), појавила идеја да се можда може +направити јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан +циљ за оно време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се +доврши рад на иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је +из ње произашла и радна група названа Технички савет \acro{TUG}-а +(Удружења корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на +\emph{структури \TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{} +\textenglish{Directory Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); +група је осмислила како да се направи конзистентна и употребљива +колекција помоћних \TeX{} фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је +у децембарском издању часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том +раном стадијуму било је јасно да би такву структуру требало следити и +на \CD{}-у. Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан +резултат преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех +4All\TeX{} \CD{}-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од +тако функционалног система, и управо ова идеја представља други +главни мотив за рад на \TL-у. + +Предузели смо прве кораке да направимо такав \TDS{} \CD{} који би +радио на Unix-у на јесен 1995. и брзо смо схватили да је \teTeX{} +Томаса Есера [\textgerman{Thomas Esser}] савршена полазна тачка, +пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто је +био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу организације +фајлова које ти системи користе. Томас се сложио да помогне и +озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање објављено је у мају +исте године. Почетком 1997, Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] је +објавио ново издање система \Webc{}, које је укључивало готово све +могућности које је Томас Есер већ убацио у \teTeX, и тако смо +одлучили да се друго издање \CD{}-а базира на стандардном \Webc-у, уз +додатак скрипте \texttt{texconfig} из \teTeX-а. Треће издање \CD{}-а +заснивало се на темељно прерађеној верзији \Webc{}-a (7.2), коју је +урадио Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}]; истовремено је урађена +и нова верзија \teTeX-а, а \TL{} је укључио скоро све његове +могућности. Четврто издање следило је исти смер, укључивало је нову +верзију \teTeX-а и ново издање \Webc{}-а (7.3). Систем је овог пута +имао и потпуну подршку за \Windows{}. + +За пето издање (март 2000) многи делови \CD{}-а су редизајнирани и +темељније тестирани, а биле су укључене и нове верзије више стотина +пакета. Подаци о пакетима спаковани су у \acro{XML} фајлове. Ипак, +највећа промена у \TeX\ Live~5 била је то што су уклоњени сви +програми који нису рађени у складу са идејом слободног софтвера. +Наиме, намера је била да од тада све у \TL{}-у буде у сагласности са +Debian-овим упутствима за слободни софтвер (\textenglish{Debian Free +Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); +учинили смо све што је тада било у нашој моћи да проверимо лиценце +свих пакета; били бисмо веома захвални ако нас известите о било којој +грешци коју смо направили. + +Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог материјала. +Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може +да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне. +Језичке колекције биле су комплетно преуређене за ово издање: избор +неке од њих од тада не значи да се само инсталирају одговарајући +макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и одговарајући +\texttt{language.dat}. + +Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке +за \MacOSX{}, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста +пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања била је и +поновна интеграција ко\char"0302 да са \teTeX-ом како би се +елиминисао раскорак направљен у верзијама 5~и~6. + +\subsubsection{2003} + +2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо +да је \TL{} толико нарастао да више није могао да стане на један \CD, +тако да смо га поделили на три одвојене дистрибуције (погледајте +одељак~\ref{sec:tl-coll-dists}, стр.~\pageref{sec:tl-coll-dists}). Уз +то, + +\begin{itemize*} +\itemsep=.5em +\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а променили смо + стандардне команде \cmdname{latex} и \cmdname{pdflatex} тако да од + сада користе \eTeX{} (в.~стр.~\pageref{text:etex}). +\item Укључени су нови \textenglish{Latin Modern} фонтови и + препоручени за употребу. +\item Укинута је подршка за Alpha \acro{OSF} (подршка за \acro{HPUX} + је укинута још раније), зато што нико није имао нити био спреман да + уступи хардвер на којем бисмо компајлирали нове верзије + програма\char"0304. +\item Инсталација за \Windows{} је измењена из корена; по први пут + смо укључили интегрисано окружење засновано на \prog{XEmacs}-у. +\item Верзије важних помоћних програма за \Windows{} (Perl, + Ghost\-script, Image\-Magick, Ispell) сада су укључене у стандардну + инсталацију \TL{}-а. +\item Фонт-мапе које користе \cmdname{dvips}, \cmdname{dvipdfm} и + \cmdname{pdftex} сада се праве помоћу новог програма по имену + \cmdname{updmap} и инсталирају се у \dirname{texmf/fonts/map}. +\item \TeX{}, \MF{} и \MP{} сада, осим ако није другачије подешено, + уписују већину унесених знакова (са \acro{ASCII} ко\char"0302 дом 32 + и даље) као такве у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|), + лог-фајлове и на терминал, тј. \emph{непреведене} уз помоћ нотације + \verb|^^|. У \TL{}~7, овај превод је зависио од језичких подешавања у + систему (тзв. „\textenglish{locale}“); сада језичка подешавања немају + утицај на понашање \TeX{} програма\char"0304. Ако Вам је из неког + разлога потребан излаз прерађен помоћу \verb|^^|, просто промените + име фајла \verb|texmf/web2c/cp8bit.tcx|. (У будућим издањима ова + процедура ће бити упрошћена.) +\item Ова документација је темељно прерађена. +\item Коначно, пошто су бројеви у ознаци верзије постали непрактични + за употребу, верзија је сада просто изједачена са годином: + \TL{}~2003. +\end{itemize*} + + +\subsubsection{2004} + +2004. године десиле су се многе промене: + +\begin{itemize} + +\item Ако имате приватно инсталиране фонтове који користе своје + сопствене \filename{.map} или (много мање вероватно) \filename{.enc} + помоћне фајлове, може се десити да ћете морати да те фајлове + уклоните. + + \filename{.map} фајлови се сада, осим дуж путање + \envname{TEXFONTMAPS}, траже искључиво у директоријумима испод + \dirname{fonts/map} (тј. у сваком \filename{texmf} стаблу). Слично, + \filename{.enc} фајлови се сада, осим дуж путање \envname{ENCFONTS}, + траже искључиво у директоријумима испод \dirname{fonts/enc}. + \cmdname{updmap} ће покушати да изда неко упозорење ако наиђе на + проблематичне фајлове. + + Упутства о томе како да се поступа са овим и другим подацима налазе + се на \url{http://tug.org/texlive/mapenc.html}. + +\item \TK\ је проширен инсталациониом \CD-ом базираним на \MIKTEX-у, + за оне који више воле ту имплементацију него \Webc. Погледајте + одељак~\ref{sec:overview-tl} (стр.~\pageref{sec:overview-tl}). + +\item Унутар \TL-а, једно велико \dirname{texmf} стабло из претходних + издања замењено је са три: \dirname{texmf}, \dirname{texmf-dist} и + \dirname{texmf-doc}. Погледајте одељак~\ref{sec:tld} + (стр.~\pageref{sec:tld}) и фајлове по имену \filename{README} у + сваком од њих. + +\item Сви улазни фајлови који се односе на \TeX\ сада су прикупљени у + поддиректоријум \dirname{tex} у сваком \dirname{texmf*} дрвету; они + су се раније налазили у одвојеним сродним директоријумима + \dirname{tex}, \dirname{etex}, \dirname{pdftex}, \dirname{pdfetex}, + итд. Погледајте + \CDref{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Extensions}% + {\texttt{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Extensions}}. + +\item Помоћне скрипте (\textenglish{helper scripts}) --- за које + није предвиђено да их покрећу сами корисници --- сада су смештене у + нове поддиректоријуме по имену \dirname{scripts} у сваком + \dirname{texmf*} дрвету, и могу се пронаћи помоћу + \verb|kpsewhich -format=texmfscripts|. То значи да треба да + поправите подешавања у програмима који позивају такве скрипте, ако + их имате. Погледајте + \CDref{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Scripts}% + {\texttt{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Scripts}}. + +\item Скоро сви формати остављају већину слова одштампаним каква јесу + преко „фајла са преводом“ \filename{cp227.tcx}; некада су их + преводили помоћу \verb|^^| нотације. Посебно, слова на позицијама + 32--256, „\textenglish{tab}“, „\textenglish{vertical tab}“ и + „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају приказивим + (\textenglish{printable}) не преводе се. Изузетак представљају + формати везани за чисти (\textenglish{plain}) \TeX\ (само се 32--126 + могу штампати), за \ConTeXt\ (0--255 су принтабилни) и за програм + \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро исто као у \TL~2003, али + је реализовано на много чистији начин, са више могућности за накнадна + подешавања. Погледајте \CDref{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}% + {\texttt{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}. (Узгред, ако је + улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се десити да \TeX\ + избаци непотпуне низове знакова када показује контекст грешке, пошто + ради само са појединачним бајтовима.) + +\item \textsf{pdfetex} је сада подразумевани програм за све формате + изузев за чисти (\textenglish{plain}) \textsf{tex}. (Наравно, он + прави \acro{DVI} када ради као \textsf{latex}, итд.) Ово између + осталог значи да су микротипографске могућности \textsf{pdftex}-а + доступне и у \LaTeX-у, \ConTeXt-у, итд; исто важи и за могућности + \eTeX-а (\OnCD{texmf-dist/doc/etex/base/}). + + То такође значи да је важније него икада раније да се користи пакет % emph! + \pkgname{ifpdf} (који ради и са чистим \TeX-ом и са \LaTeX-ом) или + неки сличан ко\char"0302 д, зато што просто тестирање да ли + \cs{pdfoutput} или нека примитива (\textenglish{primitive}) нису + дефинисани није поуздан начин да се одреди да ли је излаз који се + ствара уједно и у \acro{PDF} формату. Ове године смо подесили да ово + понашање буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али + следеће године се може десити да \cs{pdfoutput} буде дефинисан чак и + ако се прави \acro{DVI}. + +\item pdf\TeX\ (\url{http://pdftex.org}) има много нових могућности: + +\begin{itemize*} + + \item \cs{pdfmapfile} и \cs{pdfmapline} омогућавају да се барата + фонт-мапама из самог документа. + + \item Олакшана је употреба микротипографског проширења фонтова + (\textenglish{font expansion}).\\ + \url{http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html} + + \item Сви параметри који су се раније подешавали у посебном + конфигурационом фајлу \filename{pdftex.cfg} сада се морају + подешавати путем примитива\char"0304, обично у фајлу + \filename{pdftexconfig.tex}; укинута је подршка за + \filename{pdftex.cfg}. Сви постојећи \filename{.fmt} фајлови + морају да се прераде кад год се \filename{pdftexconfig.tex} промени. + + \item Више информација о свему овоме можете пронаћи у приручнику за + pdf\TeX: \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf}. + + \end{itemize*} + +\item Примитива \cs{input} у програму \cmdname{tex} (као и у + \cmdname{mf} и у \cmdname{mpost}) сада прихвата аргументе са дуплим + наводницима који садрже размаке и друге специјалне знаке. Типични + примери: +\begin{verbatim} +\input "име фајла са размацима" % plain +\input{"име фајла са размацима"} % latex +\end{verbatim} + \Webc{} приручник садржи много више информација о овоме: + \OnCD{texmf/doc/web2c}. + +\item \Webc{} сада укључује и подршку за enc\TeX\ (а тиме и за све + \TeX\ програме) путем опције \optname{-enc}, али \emph{само када + се праве фајлови са форматима}. enc\TeX\ подржава свеобухватно мењање + кодног распореда улаза и излаза, омогућујући на тај начин пуну + подршку за \textenglish{Unicode} (у \acro{UTF}-8 кодном распореду). + Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/generic/enctex/} и + \url{http://www.olsak.net/enctex.html}. + +\item У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује + \eTeX\ и \OMEGA. Кратка документација се може наћи у + \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base} и на страници + \url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph}. Aleph + формат заснован на \LaTeX-у назива се \textsf{lamed}. + +\item Најновије издање \LaTeX-а садржи нову верзију \acro{LPPL} + лиценце --- која је сада званично одобрена од стране Debian-а. Што се + тиче других новости везаних за ову област, погледајте фајл + \filename{ltnews} у \OnCD{texmf-dist/doc/latex/base}. + +\item У дистрибуцију је укључен \cmdname{dvipng}, нови програм за + претварање \acro{DVI} фајлова у \acro{PNG} слике. Погледајте + \OnCD{texmf/doc/man/man1/dvipng.1}. + +\item Скуп фонтова који припадају пакету \pkgname{cbgreek} свели смо + на „средњу“ величину, уз пристанак и савет аутора, Клаудија + Бекарија\textitalian{[Claudio Beccari]}. Искључили смо невидљиве, + провидне и „оцртане“ (\textenglish{outlined}) фонтове; они се веома + ретко користе а нама је простор био преко потребан. Цела колекција је + наравно и даље доступна преко \acro{CTAN}-a + (\url{http://mirror.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cb}). + +\item \cmdname{oxdvi} је уклоњен; уместо њега просто користите + \cmdname{xdvi}. + +\item Линкови \cmdname{ini} и \cmdname{vir} за команде \cmdname{tex}, + \cmdname{mf} и \cmdname{mpost} више се не праве (као нпр. + \cmdname{initex}). Функционалност команде \cmdname{ini} била је + доступна путем опције \optname{-ini} годинама уназад. + +\item Укинута је подршка за платформу \textsf{i386-openbsd}. Пошто је + пакет \pkgname{tetex} доступан преко портова на \acro{BSD} системима + и пошто смо имали спремљене верзије програма\char"0304\ за + \acro{GNU/}Linux и Free\acro{BSD}, били смо мишљења да се време + волонтера\char"0304\ могло боље употребити за неке друге ствари. + +\item На платформи \textsf{sparc-solaris} (можда и другде) може бити + неопходно да подесите системску променљиву + \envname{LD\_LIBRARY\_PATH} како би програми из пакета + \pkgname{t1utils} могли да раде. Ово се десило зато што се они + компајлирају помоћу C++, а на том систему нема стандардне локације за + библиотеке које програми користе док раде. (Ово није ново у верзији + 2004, али није било документовано у претходним издањима.) Слично, на + платформи \textsf{mips-irix}, неоходни су \acro{MIPS}pro 7.4 радне + библиотеке. + +\end{itemize} + +\subsubsection{2005} + +Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем измена на +пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена +у односу на 2004. годину. Неизбежно, понешто је морало другачије да +се уради: + +\begin{itemize} +\itemsep=.5em + +\item Уведене су нове скрипте \cmdname{texconfig-sys}, + \cmdname{updmap-sys} и \cmdname{fmtutil-sys}; оне мењају + конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте + \cmdname{texconfig}, \cmdname{updmap} и \cmdname{fmtutil} сада + прерађују фајлове специфичне за корисника; ти фајлови су смештени у + \dirname{$HOME/.texlive2005}. + +\item У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве + \envname{TEXMFCONFIG} и \envname{TEXMFSYSCONFIG}; оне одређују + директоријуме у којима се налазе конфигурациони фајлови (кориснички + или системски). Стога се може десити да треба да преместите личне + верзије фајлова \filename{fmtutil.cnf} и \filename{updmap.cfg} на та + нова места; друга могућност је да у \filename{texmf.cnf} промените + вредности \envname{TEXMFCONFIG} или \envname{TEXMFSYSCONFIG}. У + сваком случају, стварни положај ових фајлова и вредности променљивих + \envname{TEXMFCONFIG} и \envname{TEXMFSYSCONFIG} морају да се слажу. + Погледајте одељак~\ref{sec:texmftrees}, + стр.~\pageref{sec:texmftrees}. + +\item Прошле године смо задржали \verb|\pdfoutput| и друге примитиве +које нису дефинисане за \dvi\ излаз, чак и ако се користи +\cmdname{pdfetex}. Ове године, као што смо обећали, повукли смо ту +меру компатибилности. Дакле, ако Ваш документ користи +\verb|\ifx\pdfoutput\undefined| да установи да ли се прави \acro{PDF} +као излаз, морате да промените тај тест. Можете да за ту сврху +употребите пакет \pkgname{ifpdf.sty} (који ради и под чистим \TeX-ом +и под \LaTeX-ом) или да позајмите логику из његовог ко\char"0302 да. + +\item Прошле године смо променили већину формата тако да исписују + (8-битне) знакове као такве (погледајте претходни одељак). Нови + \acro{TCX} фајл \filename{empty.tcx} сада омогућава лакши начин да се + добије оригинална \verb|^^| нотација ако је желите, на пример: +\begin{verbatim} +latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex +\end{verbatim} + +\item У дистрибуцију је сада укључен нови програм \cmdname{dvipdfmx} + који преводи \acro{DVI} у \acro{PDF}; ово је надоградња програма + \cmdname{dvipdfm} која иза себе има активну групу програмера (стари + програм је за сада још увек доступан, премда га не препоручујемо). + +\item Укључени су нови програми \cmdname{pdfopen} и + \cmdname{pdfclose}: они омогућавају да се \filename{.pdf} фајлови + изнова учитају у приказивачу \textenglish{Adobe Acrobat Reader} без + поновног покретања програма. (Други pdf читачи, пре свега + \cmdname{xpdf}, \cmdname{gv} и \cmdname{gsview}, никада нису имали + овај проблем.) + +\item Ради доследности, имена променљивих \envname{HOMETEXMF} и + \envname{VARTEXMF} промењена су у \envname{TEXMFHOME} и + \envname{TEXMFSYSVAR}. Ту је такође и \envname{TEXMFVAR}, за коју је + предвиђено да буде специфична за појединог корисника. Погледајте прву + ставку у овом списку. + +\end{itemize} + + +\subsubsection{2006--2007} + +Током 2006. и 2007. главни додатак \TL{}-у био је програм \XeTeX{}, +доступан путем команди \texttt{xetex} и \texttt{xelatex}; погледајте +\url{http://scripts.sil.org/xetex}. + +Такође, значајно је обновљен и унапређен програм \MP{}, уз велике +планове за будућност (\url{http://tug.org/metapost/articles}); +настављен је и развој pdf\TeX{}-а +(\url{http://tug.org/applications/pdftex}). + +\TeX-ов \filename{.fmt} (\textenglish{high-speed format}) и слични +фајлови за \MP\ и \MF\ сада су смештени у директоријуме унутар +\dirname{texmf/web2c} уместо у са\char"0302 м тај директоријум +(премда се тај директоријум и даље претражује, зарад постојећих +\filename{.fmt} фајлова). Поддиректоријуми су названи према +програмима (врстама \TeX{}-а) који су у употреби, као што су +\filename{tex}, \filename{pdftex} или \filename{xetex}. Ова промена +не би требало да буде видљива у свакодневној употреби. + +(Чисти) \texttt{tex} програм више не чита прву линију која почиње са +\texttt{\%\&} како би одредио који формат да покрене; \texttt{tex} је +сада чисти кнутовски \TeX. (\LaTeX\ и сви други и даље читају линије +са \texttt{\%\&}.) + +Наравно, и ове године смо, као и обично, унели стотине надоградњи +свих пакета и програма. Као и увек, молимо Вас да проверите да ли +постоје нове верзије на \acro{CTAN}-у (\url{http://mirror.ctan.org}). + +Што се тиче интерног рада програмерског тима, развојно дрво \TL{}-а +се сада држи под контролом система \textenglish{Subversion}, са +уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање ко\char"0302 да; можете +доћи до одговарајућих страница преко наше уводне Интернет-стране. +Премда није оставила много видљивих трагова у коначном издању из ове +године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан развојни +темељ за године које долазе. + +Коначно, у мају 2006. Томас Есер [\textgerman{Thomas Esser}] је +објавио да више неће радити на te\TeX{}-у +(\url{http://tug.org/tetex}). Директна последица овог потеза било је +огромно интересовање за \TL{}, посебно међу \GNU/Linux +дистрибуцијама. (У \TL{}-у сада постоји нова инсталациона шема +\texttt{tetex}, која даје приближни еквивалент.) Надамо се да ће се +ово у једном тренутку преточити у побољшање квалитета \TeX\ окружења +за све кориснике. + + +\subsubsection{2008} + +2008. године цела инфраструктура \TL{}-а је редизајнирана и исписана +испочетка. Сви подаци о инсталацији сада су смештени у текстуалном +фајлу \filename{tlpkg/texlive.tlpdb}. + +Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција \TL{}-а +освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је +функционалност коју је MiK\TeX\ имао пре много година. Очекујемо да +корисницима редовно стављамо на располагање нове пакете чим се објаве +на \CTAN-у. + +У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua\TeX\ +(\url{http://luatex.org}); поред новог нивоа флексибилности у +припреми текста, он уводи и сјајан језик за писање команди у облику +скрипте (\textenglish{scripting language}), који може да се користи и +унутар и ван \TeX\ докумената. + +Подршка за \Windows{} и платформе засноване на Unix-у сада је много +униформнија. Нарочито је битно то што је сада већина скрипти које су +написане у језицима Perl и Lua сада доступна и на \Windows{}-у зато +што се Perl дистрибуира у оквиру \TL-а. + +Нова скрипта \cmdname{tlmgr} (одељак~\ref{sec:tlmgr}) сада представља +општи интерфејс за одржавање \TL{}-а после почетне инсталације. Она +барата новим верзијама пакета\char"0304\ и води рачуна о одговарајућим +прерадама фајлова са форматима, мапама (\textenglish{map files}), +фајловима везаним за поједине језике, уз могућност да се укључе и +локални додаци. + +Пошто сада имамо на располагању скрипту \cmdname{tlmgr}, све радње +(везане за прераду конфигурационих фајлова са форматима и правилима +за прелом речи\char"0304) које је некада обављао програм +\cmdname{texconfig} сада су искључене. + +Програм за прављење индекса\char"0304\ \cmdname{xindy} +(\url{http://xindy.sourceforge.net/}) укључен је за већину подржаних +оперативних система. + +Алатка \cmdname{kpsewhich} сада може да врати све поготке за задати +фајл (опција \optname{--all}) или да ограничи поготке на задати +поддиректоријум (опција \optname{--subdir}). + +Програм \cmdname{dvipdfmx} сада има могућност да извуче податке о +висини и ширини текста (\textenglish{bounding box}) ако се позове као +\cmdname{extractbb}; ово је била једна од последњих могућности које +је имао \cmdname{dvipdfm} а које нису постојале у +\cmdname{dvipdfmx}-у. + +Уклоњена су алтернативна имена (алиаси) за фонтове +\filename{Times-Roman}, \filename{Helvetica} итд. Различити пакети +очекују различито понашање од тих имена (пре свега очекују да имају +различите кодне распореде), и није постојао добар начин да се ово +реши. + +Уклоњен је формат \pkgname{platex} како би се разрешио конфликт око +имена са потпуно независним јапанским \pkgname{platex}-ом; пакет +\pkgname{polski} сада представља главни ослонац за све што се тиче +пољског језика. + +Интерно, \web\ string pool фајлови сада су компајлирани као бинарни +фајлови, како би се олакшале надоградње. + +Коначно, промене које је увео Доналд Кнут [Donald Knuth] у свом раду +„Дорада \TeX{}-а из 2008“ („\textenglish{\TeX\ tuneup of 2008}“) +укључене су у ово издање. Погледајте +\url{http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf}. + + +\subsubsection{2009} + +У издању из 2009, PDF је постављен као подразумевани излазни формат +за Lua\AllTeX\ како би се искористиле могућности напредне Lua\TeX-ове +подршке за OpenType итд. Нови програми названи \code{dviluatex} и +\code{dvilualatex} покрећу Lua\TeX\ са излазом у DVI формату. +Интернет-страница Lua\TeX-а је \url{http://luatex.org}. + +Програм Omega и формат Lambda су уклоњени, након дискусије са +ауторима пројекта Omega. У дистрибуцији су остале надограђене верзије +Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega. + +Укључено је и ново издање AMS \TypeI\ фонтова, међу њима и +\textenglish{Computer Modern}: на тај начин је постало доступно +неколико промена облика\char"0304\ које је Кнут [Knuth] током +претходних година унео у изворни \MF\ ко\char"0302 д, а побољшан је и +„hinting“. Херман Цапф [\textgerman{Hermann Zapf}] је темељно +редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (в. +\url{http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf}). У +свим овим случајевима, метрика је остала непромењена. +Интернет-страница фонтова Америчког математичког друштва (AMS) је +\url{http://www.ams.org/tex/amsfonts.html}. + +У дистрибуцију су укључене верзије новог графичког окружења +\TeX{}works за \Windows{} и Mac\TeX. Ако желите да користите +\TeX{}works на другим оперативним системима, погледајте +Интернет-страницу пројекта \url{http://tug.org/texworks}. \TeX{}works +је програм писан за више платформи и инспирисан је \MacOSX\ едитором +TeXShop, са циљем да олакша свакодневни рад у \TeX{}-у. + +Такође, укључене су верзије графичког програма +\textenglish{Asymptote} за неколико оперативних система. Он +интерпретира језик за описивање цртежа\char"0304\ који личи на \MP, али +са развијеном подршком за тродимензионалне пројекције и многим другим +могућностима. Интернет-страница овог програма је +\url{http://asymptote.sourceforge.net}. + +Засебни програм \code{dvipdfm} замењен је \code{dvipdfmx}-ом; +\code{dvipdfmx} може да ради у посебном режиму компатибилности ако се +позове са старим именом. \code{dvipdfmx} укључује подршку за кинески, +јапански и корејски (\acro{CJK}) и током година које су прошле од +последњег издања \code{dvipdfm}-а накупило се много исправки. +Интернет-страница DVIPDFM$x$-а је +\url{http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx}. + +Додати су програми за платформе \pkgname{i386-cygwin} и +\pkgname{i386-netbsd}; посаветовани смо да корисници Open\acro{BSD}-ја +добијају \TL{} преко свог система за пакете; такође, било је и тешкоћа +да се направе програми који би имали шансу да раде на више од једног +издања тог оперативног система. + +Још неколико малих промена: сада користимо компресију типа +\pkgname{xz}, која представља стабилну замену за \pkgname{lzma} +(\url{http://tukaani.org/xz/}); знак |$| је сада дозвољен у именима +фајлова уколико то не доводи то поклапања са именом неке постојеће +променљиве; библиотека \KPS{} сада има подршку за +\textenglish{multi-threading} (неопходно за нову верзију програма +\MP{}); читаво компајлирање \TL{}-а сада се заснива на систему +\textenglish{Automake}. + +На крају, једна напомена везана за прошлост: сва издања \TL{}-а, са +допунским материјалом као што су налепнице и омоти за \CD-ове, +доступна су на страници \url{ftp://tug.org/historic/systems/texlive}. + + +\subsubsection{2010} +\label{sec:2010news} % keep with 2010 + +У издању \TL{}-а из 2010. године подразумевана верзија \acro{PDF} +формата који праве разни програми постављена је на 1.5; ово омогућава +бољу компресију докумената. Ова промена важи за све \TeX\ програме +када им је задато да праве PDF, као и за \code{dvipdfmx}. Ако желите +да вратите верзију на PDF~1.4, учитајте \LaTeX\ пакет по имену +\pkgname{pdf14} или подесите |\pdfminorversion=4|. + +pdf\AllTeX\ сада \emph{аутоматски} пребацује задати +\textenglish{Encapsulated PostScript} (EPS) фајл у PDF формат помоћу +пакета \pkgname{epstopdf}; исто важи и ако је учитан \LaTeX-ов +конфигурациони фајл \code{graphics.cfg} и ако је излаз подешен на +PDF. Стандардне опције су подешене са намером да елиминишу могућност +да се неки ручно урађени PDF фајл случајно пребрише у том процесу, +али Ви свеједно можете да спречите да се \code{epstopdf} учитава +стављајући |\newcommand{\DoNotLoadEpstopdf}{}| (или |\def...|) пре +команде \cs{documentclass}. Исто тако, \code{epstopdf} се не учитава +ако се користи пакет \pkgname{pst-pdf}. Више детаља о овим стварима +можете пронаћи у документацији укљученој у пакет \pkgname{epstopdf} +(\url{http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg}). + +Још једна промена која има везе са овим: сада је покретање малог +броја спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18}) +активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су: +\code{repstopdf}, \code{makeindex}, \code{kpsewhich}, \code{bibtex} и +\code{bibtex8}; списак је одређен у фајлу \code{texmf.cnf}. Ако +радите у окружењу у коме морате да укинете покретање свих таквих +спољних команди, можете да искључите одговарајућу опцију у +инсталационом програму (погледајте одељак~\ref{sec:options}) или да +промените вредност након инсталације помоћу команде +|tlmgr conf texmf shell_escape 0|. + +Промена која следи из претходне две јесте то што ће \BibTeX\ и +Makeindex сада, у стандардној конфигурацији, одбити да уписују своје +излазне фајлове у произвољни директоријум (као и са\char"0302 м +\TeX). Ова промена је уведена да би се искористила могућност да се +\cmdname{bibtex} и \cmdname{makeindex} додају на листу дозвољених +команди путем \cs{write18}; из поменутих разлога оне су у тај списак +и укључене. Ако желите да промените ово подразумевано понашање, +можете да дефинишете системску променљиву \envname{TEXMFOUTPUT} или +да промените параметар |openout_any|. + +\XeTeX\ сада подржава микротипографске ефекте (\textenglish{margin +kerning}) на исти начин као pdf\TeX. (Проширивање фонтова +[\textenglish{font expansion}] тренутно није подржано.) + +У стандардној конфигурацији, \prog{tlmgr} сада прави по једну +резервну копију (бекап) за сваки надограђени пакет (\code{tlmgr +option autobackup 1}), тако да се пакети чије освежавање не успе могу +лако повратити у радно стање помоћу \code{tlmgr restore}. Ако +надограђујете пакете после инсталације а немате простора на диску за +резервне копије, покрените команду \code{tlmgr option autobackup 0}. + +У \TL{} су укључени неки нови програми: p\TeX\ и алатке повезане са +њим, специјализовани за припрему текста на јапанском језику; програм +\BibTeX{}U који уводи подршку за \textenglish{Unicode} у \BibTeX; +алатка \prog{chktex} (\url{http://baruch.ev-en.org/proj/chktex}) која +проверава исправност \AllTeX\ докумената; програм за пребацивање из +DVI у SVG векторски формат (\url{http://dvisvgm.sourceforge.net}). + +Додате су верзије програма\char"0304\ за пет нових платформи: +\code{amd64-freebsd}, \code{amd64-kfreebsd}, \code{i386-freebsd}, +\code{i386-kfreebsd}, \code{x86\_64-darwin} и \code{x86\_64-solaris}. + +Једна промена из \TL{} 2009 коју смо пропустили да евидентирамо: +бројни програми везани за \TeX4ht\ (\url{http://tug.org/tex4ht}) +склоњени су из директоријума са извршним фајловима. Програм +\code{mk4ht} сада покрива све могуће \code{tex4ht} комбинације. + +На нашу велику жалост, издање \TL{}-а на \TK\ \DVD-ју више не може да +се покреће „живо“ (\textenglish{live}): \DVD\ као медиј просто више +није довољно велики. У томе има, међутим, и једна успутна предност: +инсталација са \DVD-ја је сада много бржа. + + +\subsubsection{2011} + +Издање \TL{}-a из 2011. године донело је релативно мало промена. + +Програми за \MacOSX\ (\code{universal-darwin} и \code{x86\_64-darwin}) +сада раде само на систему \textenglish{Leopard} и на новијим издањима; +\textenglish{Panther} и \textenglish{Tiger} нису више подржани. + +Укључен је програм за обраду библиографија \code{biber}; постоје +верзије за све уобичајене оперативне системе. Развој овог софтвера је +тесно повезан са пакетом \code{biblatex}. \code{biber} поставља на +нове основе библиографске могућности које постоје у \LaTeX{}-у. + +Програм \MP\ (\code{mpost}) више не прави и не користи \code{.mem} +фајлове. Неопховни фајлови, као што је \code{plain.mp}, напросто се +изнова читају сваки пут када се програм покрене. Ова промена везана је +за подршку \MP-а као библиотеке, што је још једна значајна, премда за +кориснике невидљива промена. + +Имплементација програма \code{updmap} у програмском језику Perl, +која је раније била у употреби само на \Windows-у, сада је прерађена +и стављена у употребу на свим платформама. Ова промена не би требало +да буде видљива за кориснике, осим што ће од сада програм радити много +брже. + + +% +\htmlanchor{news} +\subsection{Тренутно стање} +\label{sec:tlcurrent} + +\code{tlmgr} сада може да обавља надоградње користећи неколико +репозиторијума на Интернету упоредо. О овоме можете да прочитате +више у документацији \TL\ менаџера (\code{tlmgr help}). + +Подразумевана вредност параметра \cs{XeTeXdashbreakstate} сада је~1 +(и за \code{xetex} и за \code{xelatex}). То значи да ће се линије +ломити после средњих и великих црта\char"0304\ +(\textenglish{em-dash} и \textenglish{en-dash}), као што је увек био +случај у чистом \TeX-у, \LaTeX-у, Lua\TeX-у, итд. У постојећим \XeTeX\ +документима у којима је неопходно задржати потпуну компатибилност по +питању ломљења линије иза црте морате изричито да подесите вредност +\cs{XeTeXdashbreakstate} на~0. + +Фајлови које праве \code{pdftex} и \code{dvips} (између осталих) сада +могу да буду већи од 2 гигабајта. + +35 стандардних \PS фонтова сада се уграђују у све фајлове које прави +\code{dvips}, зато што се појавило много разних верзија ових +„стандардних“ фонтова. + +У режиму рада \cs{write18} (у коме је дозвољено покретање само малог +броја спољних команди), још једна команда додата је у повлашћени списак +у стандардној инсталацији: \code{mpost}. + +Фајл \code{texmf.cnf} се сада може пронаћи и у +\filename{../texmf-local}, тј. преко +\filename{/usr/local/texlive/texmf-local/web2c/texmf.cnf} (ако постоји). + +Скрипта \code{updmap} сада чита \code{updmap.cfg} у сваком дрвету +уместо само једну глобалну конфигурацију. Ова промена нема никаквих +практичних последица за кориснике који нису директно мењали +\code{updmap.cfg} фајлове. Више информација можете пронаћи у +документацији скрипте \code{updmap} (покрените \code{updmap --help}). + +Додате су нове платформе \pkgname{armel-linux} и +\pkgname{mipsel-linux}; платформе \pkgname{sparc-linux} и +\pkgname{i386-netbsd} удаљене су из главне дистрибуције \TL-а, али +програме за ове платформе (као и за велики број других) и даље је +могуће инсталирати помоћу поступка описаног на страници +\url{http://tug.org/texlive/custom-bin.html}. + + +\subsection{Будућност} + +\emph{\TL{} није савршен!} (И никада неће ни бити.) Намера нам је да +наставимо да издајемо нове верзије, да пружимо више помоћног +материјала, више алатки, више инсталационих програма и (наравно) још +боље подешену и тестирану структуру макроа и фонтова, који се са +своје стране непрестано усавршавају. Сав овај рад обављају волонтери +у свом слободном времену, тако да посла увек има на претек. Стога Вас +позивамо да посетите страницу +\url{http://tug.org/texlive/contribute.html}. + +Молимо Вас да шаљете исправке, предлоге и понуде за помоћ на: +\begin{quote} +\email{tex-live@tug.org} \\ +\url{http://tug.org/texlive} +\end{quote} + +\medskip +\noindent \textsl{Срећно \TeX-овање!} + +% ---------------------------------------------------------------------- +\vfill +\noindent\rule{\linewidth}{.4pt} + +\bigskip +\noindent\centering\begin{minipage}[b]{.8\textwidth} +\scriptsize + +\begin{english} +Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation +under the terms of the adapted version of \mbox{FreeBSD} documentation +licence. + +\smallskip +\url{http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses}\\ +\url{http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html} +\end{english} + +\smallskip +Дистрибуција овог превода дозвољена је под условима прилагођене +варијанте FreeBSD Documentation License. Tекст лиценце je прилагођен +техничким карактеристикама ове документације. + +\bigskip +\begin{english} +Serbian translation of \emph{\TeX\ Live Guide: \TL{} 2012}.\\ +Copyright © 2010, 2011, 2012 Nikola Lečić (the translator). + +\smallskip +Redistribution and use in source (\XeLaTeX\ code) and `compiled' +forms (XDV, SGML, HTML, PDF, PostScript, RTF and so forth) with or +without modification, are permitted provided that the following +conditions are met: + +\begin{itemize} +\parskip=0pt +\itemsep=.1em + +\item Redistributions of source code (\XeLaTeX\ code) must retain the + above copyright notice, this list of conditions and the following + disclaimer as the first lines of the source file unmodified. + +\item Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs, + converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must + reproduce the above copyright notice, this list of conditions and + the following disclaimer in the documentation and/or other materials + provided with the distribution. +\end{itemize} + +THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY +EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE +IMPLIED WARRANTIES OF MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR +PURPOSE ARE DISCLAIMED. IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE +FOR ANY DIRECT, INDIRECT, INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR +CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF +SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF USE, DATA, OR PROFITS; OR +BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON ANY THEORY OF LIABILITY, +WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT (INCLUDING NEGLIGENCE +OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF THIS +DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE. +\end{english} +\end{minipage} +% ---------------------------------------------------------------------- + +\end{document} |