new latex package fjodor (17aug10)

git-svn-id: svn://tug.org/texlive/trunk@19630 c570f23f-e606-0410-a88d-b1316a301751

6 files changed, 735 insertions, 0 deletions

diff --git a/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/README b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/README
new file mode 100644
index 00000000000..ab62b000f47
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/README
@@ -0,0 +1,18 @@
+
+This is the README file
+
+This package provide nice layout and typeout for a 
+small books.
+
+This package is publisher under GNU GENERAL PUBLIC LICENCE.
+You can redistribute it and/or modify it under the terms 
+og he GNU General Public Licence as published by the 
+Free Software Foundation; either version 2 od the Licence,
+or (at your options) any later version. 
+See www.gnu.org for details.
+
+Zoran T. Filipovic
+Jurija Gagarina 263/6
+11070 Novi Beograd
+Srbija
+zoran dot filipovic at yahoo dot com
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.pdf b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.pdf
new file mode 100644
index 00000000000..67ab01b32bc
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.pdf
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.tex b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.tex
new file mode 100644
index 00000000000..02a0ee864d2
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/dostojevski.tex
@@ -0,0 +1,576 @@
+
+\documentclass[a4paper,final,showtrims,twoside,openright,10pt]{memoir}
+\usepackage[T1]{fontenc}
+\usepackage[cp1250]{inputenc}
+\usepackage{textcomp}
+\usepackage{lmodern}
+%mlargecrownvopaper,
+\usepackage{soul}
+\usepackage{calc}
+\usepackage{quotmark}
+\usepackage{ellipsis}
+\usepackage{pifont}
+\usepackage{eqell}
+
+\usepackage[serbian]{babel}
+\usepackage[wilson]{srbook-mem}
+\usepackage[fjodor]{fjodor}
+
+\chapterstyle{wilsondob}
+
+%\usepackage[colorlinks,linkcolor=red,citecolor=black,
+            %urlcolor=magenta,bookmarks,bookmarksopen,raiselinks]{hyperref}
+            
+%\hypersetup{pdftitle={Pripovetke (Malisan kod Hrista na Bozicnoj jelki, Seljak Marej, Krotka)},
+ %            pdfauthor={Fjodor Mihailovich Dostojevski},
+  %           pdfsubject={Book},
+  %           pdfkeywords={Hrist, Bozic, jelka, malisan, Marej},
+  %           pdfpagelayout={TwoPageRight},
+  %           baseurl=zoran.filipovic@yahoo.com
+             %pdfstartview={Fit}
+  %          }
+            
+
+\usepackage{leading}
+\begin{document}
+%\leading{12pt}
+\hyphenation{stva-rno}
+
+\frenchspacing  
+
+\book{MALIŠAN KOD HRISTA NA BOŽIĆOJ JELKI}
+%\pdfbookmark{}{}{}
+
+\chapter[Jedan]{}
+
+%\pagestyle{plain}
+%\makeevenhead{plain}{\thepage}{\scriptsize{F.~M.~DOSTOJEVSKI}}{}
+%\makeoddhead{plain}{}{\scriptsize{MALIŠAN KOD HRISTA NA BOŽIĆOJ JELKI}}{\thepage}
+%\makeevenfoot{plain}{}{}{}
+%\makeoddfoot{plain}{}{}{}
+%\aliaspagestyle{chapter}{empty}
+
+Deca su čudan svet --- oni se priviđaju i sanjaju. Uoči kićenja jelke i na samo 
+veče uoči Božića, stalno sam sretao na ulici, jednog mališana koji nije imao 
+više od šest--sedam godina. Po strašnom mrazu bio je odeven gotovo kao leti,
+samo mu je grlo bilo umotano nekim starim šalom --- znači, neko ga je ipak 
+spremao i slao. On je išao >>sa ispruženom rukom<<; to je tehnički termin ---
+koji znači prositi milostinju. Taj izraz su izmislili sami mališani. A takvih 
+kao on ima mnogo. Motaju se po vašem putu i plačno govore neke naučene reči. 
+Ovaj, međutim, nije kukao, već je govorio nekako naivo i nevično gledajući
+mi sa poverenjem u oči --- a to znači tek je počinjao da se bavi prosjačenjem.
+Na moje pitanje rekao mi je da mu sestra leži bolesna i bez posla; možda je 
+istina, ali ja sam kasnije doznao da ovih mališana ima bezbroj: šalju ih da 
+prose i po najstrašnijoj hladnoći i, ako ništa ne sakupe, sigurno ih čekaju 
+batine. 
+
+Kad nakupi nešto kopejki, mališan se pomodrelih i skočanjenih ruku vraća u 
+neki ćumez, gde pijanči banda neradnika, od onih koji >>počinju štrajk u 
+fabrici u subotu i ne vraćaju se na posao pre srede uveče<<. Tamo, u ćumezima
+podruma, s njima pijanče njihove gladne i istučene žene, tamo pište njihova
+gladna mala deca. Votka, prljavština i razvrat, ali glavno je votka.
+
+Mališana sa isprošenim kopejkama odmah šalju u krčmu, i on donosi još pića.
+Radi zabave i njemu ponekad naliju u usta čokanj votke i kikoću se kad on,
+gubeći dah, pada na pod, gotovo bez svesti,
+
+\begin{verse}
+>>i u usta mi je votku odvratnu \\
+nemilosrdno sipao \dots{} <<
+\end{verse}
+
+Kad poodraste, što pre mogu gurnu ga nekud u fabriku, ali sve što zaradi, i 
+dalje je dužan donositi neradnicima, a oni opet to propiju. Ali i pre no što
+stupe u fabriku, oav deca postaju pravi prestupnici. Ona skitaju po gradu i 
+znaju u podrumima takva mesta kroz koja se može proći i gde se može neprimetno 
+prenoćiti. Jedan od njih je spavao nekoliko noći uzastopno u korpi kod nekog 
+vratara koji ga nije primetio.
+
+Oni, naravno, postaju i sitni lopovi. Krađa postaje strast čak kod osmogodišnje
+dece, koja ponekad nisu svesna svojih prestupa. Na kraju podnose sve --- glad, 
+hladnoću, batine --- samo radi slobode, i beže od svojih neradnika da skitaju 
+po svojoj volji. Ponekad to divlje stvorenje ništa ne shvata, ni gde živi, ni 
+koje je narodnosti, ima li boga, postoji li car; pričaju o njima čak takve stvari,
+da čovek ne veruje svojim ušima, a, međutim, to su činjenice.
+
+\chapter[Dva]{}
+
+Ali ja sam romansijer i čini mi se da sam jednu >>priču<< sam izmislio. Zašto 
+pišem >>čini mi se<<, kada sigurno znam da sam je izmislio, ali meni izgleda da se
+to negde i nekada desilo i da se desilo upravo uoči Božića u \em nekom \em ogromnom 
+gradu i po strašnoj hladnoći. Pričinjava mi se da je živeo u podrumu mališan, ali 
+još sasvim mali, kome je jedno šest godina ili još manje. Taj mališan se probudio
+jednog jutra u vlažnom i hladnom suterenu. Bio je odeven u nekakav kaputić i
+drhtao je. Dah mu je izletao kao bela para, i, sedeći u kutu na nekom sanduku,
+iz dosade je hotimično puštao tu paru iz usta i zabavljao se gledajući kako 
+izlazi.
+
+Bio je veoma gladan. Nekoliko puta od zore prilazio je drvenom ležaju, gde je 
+na prostirci i sa nekakvim zavežljajem pod glavom ležala bolesna njegova majka.
+
+Kako se ona ovde našla?
+
+Mora da je doputovala sa svojim mališanom iz drugog grada i razbolela se 
+iznenada. Vlasnicu prenoćišta su još pre dva dana ovdeli u policiju. Stanari 
+su se razišli uoči praznika --- a jedini koji je ostao, ležao je već dan
+i noć mrtav pijan --- i nije mogao dočekati  praznik! 
+
+U dugom uglu sobe ječala je neka osamdesetogodišnja starica koja je nekada 
+i negde živela kao dadilja, a sada je umirala samotna, jaučući i gunđajući
+mališanu, tako da se već počeo bojati da priđe njenoj postelji u uglu.
+
+Vode da se napije našao je negde u hodniku, ali korice hleba nigde nije 
+našao, i već je deseti put prilazio da probudi svoju mamu. Strašno mu je, 
+najzad, bilo u mraku: odavno je već pao mrak, a lampu nisu upalili.
+
+Opipao je mamino lice i začudio se što se ona uopšte ne miče i što je 
+hladna kao zid.
+
+>>Mnogo je ovde hladno<<, pomislio je, postojao malo, i nesvesno zaboravivši 
+svoju ruku na ramenu pokojnice. Zatim je dunuo u svoje prstiće da ih ogreje i,
+odjednom, napipavši na ležaju svoju staru kapu, pa polako, pipajući po mraku,
+izašao iz suterena. On bi i ranije pošao, ali se stalno bojao nekog velikog
+psa koji je, gore, na stepenicama, ceo dan zavijao pred susednim vratima.
+Ali psa sada nije bilo, i mališan je odjednom izašao na ulicu.
+
+Gospode Bože, kakav grad! Nikada tako nešto nije video. Tamo, odakle
+je došao, noću je crna pomračina --- jedan fenjer na celu ulicu. Prozori
+niskih, drvenih kućica zatvaraju se kapcima; na ulici, čim se smrkne, 
+nigde nikoga --- svi se zatvaraju po kućama, i samo zavijaju čitavi 
+čopori pasa, stotine i hiljade ih zavijaju i laju svu noć.
+
+Ali je zato tamo bilo tako toplo, i davali su mu da jede, a ovde --- ah, 
+Gospode, da mu je sad da jede\ece I kakva je ovde vreva i tutnjava, kakva 
+svetlost, i ljudi, i kočije, i zima, i mraz!
+
+Ledena para dizala se od premorenih konja, iz njihovih zadihanih vrelih 
+njuški; kroz sipkav sneg odzvanjaju o kamenje potkovice, i svi se tako 
+guraju, i, bože \dots{} tako mu je se jelo, makar neki komadić hleba, i 
+tako mu je odjednom hladno za prstiće. Pored njega je prošao čuvar reda, 
+ali se okrenuo da ne vidi mališana.
+
+Evo opet jedna ulica --- oh, kako je široka! Ovde će me sigurno pregaziti!
+I kako svi viču, trče i jure kočijama, a svetlosti, koliko svetlosti!
+
+A šta je ovo? Uh, kakvo veliko staklo, a iza stakla soba, a u sobi neko 
+drvo do tavanice. To je jelka, a na jelki koliko svećica, koliko zlatnih 
+hartijica i jabuka, a svuda oko nje lutkice i mali konjići; po sobi trče
+deca, lepo odevena, čista, smeju se i igraju se, i nešto jedu i piju.
+
+Eno, ona devojčica počela je da se igra sa dečakom --- kako je lepa 
+devojčica! Evo, i muzika se čuje kroz prozor.
+
+Mališan gleda, čudi se, već se i smeje, ali sad ga bole prstići i na 
+nožicama, a na ručicama su mu već sasvim pomodreli, već ne mogu da se 
+savijaju, i bole ga kad miče s njima. I odjednom mališan oseti da ga mnogo 
+bole prstići, zaplaka se i potrča dalje \dots{} i, evo, ponovo je video 
+kroz drugo staklo sobu, i tamo je drveće, a na stolovima razni kolači: 
+od badema, crveni, žuti, i sede tamo četiri bogate gospođe, pa ko 
+dođe, one mu daju kolača, a vrata se otvaraju svaki čas, sa ulice ulazi
+mnogo gospode. 
+
+Mališan se prikrade brzo, otvori vrata i uđe \dots{} Uh, kako su počeli da viču 
+na njega i da mašu rukama! Jedna gospođa brzo mu je prišla i tutnula 
+u ruku kopejku, pa mu je otvorila vrata --- na ulicu! Kako se uplašio! 
+A kopejka mu je odmah ispala i zvečeći otkotrljala se po stepenicama:
+nije mogao da savije svoje pomodrele prstiće i da pridrži kopejku.
+
+Istrčao je mališan na ulicu i pošao brže i brže, a kuda --- ni sam nije 
+znao \dots{} Opet bi se zaplakao, ali se bojao, i trčao je, trčao i hukao u 
+ručice. Obuzimala ga je tuga, jer se najednom osetio tako usamljen, 
+i bilo mu je užasno \dots{} odjednom \dots{} o, bože! Šta je ovo opet? Stoji 
+masa ljudi i divi se --- iza stakla prozorskog bile su tri lutke, male, 
+odevene u crvene i zelene haljinice, kao da su žive! Neki starčić sedi, 
+i kao da svira u violinu, još druga dva takođe stoje tu, sviraju u male 
+violinice, i po taktu mašu glavama, jedan u drugoga gledaju, a usne im se 
+miču, govore, stvarno govore --- samo se zbog stakla ništa ne čuje.
+
+\par\fancybreak{\ding{71}\quad \ding{71}\quad \ding{71}}\par 
+
+Mališan je u prvi mah pomislio da su oni živi, a kad se dosetio da su to 
+lutke --- iznenada se nasmejao. Nikad nije video takve lutke, i nije 
+znao ni da postoje! I hteo bi da zaplače, ali su mu te lutkice tako 
+smešne.
+
+Odjednom mu se učini da ga je neko otpozadi zgrabio za kaputić: veliki i
+zao dečak stajao je pored njega, i iznenada ga je udario po glavi, zbacio 
+mu kapu, i udario ga nogom ispod kolena. Mališan se prevrnuo na zemlju;
+tada ljudi povikaše, on pretrnu od straha, skoči i poče bežati, bežati, i 
+odjednom je utrčao --- ni sam nezna gde --- ispod neke kapije, u tuđe 
+dvorište --- i čučnuo iza naslaganih drva: >>Ovde me neće nači, a i mrak je.<<
+
+Čučnuo je  i zgurio se, a nikako nije mogao da odahne od straha, i odjednom,
+sasvim iznenada, bilo mu je tako prijatno: ručice i nožice su najednom 
+prestale da ga bole i bilo mu je tako toplo, kao na peći\ece Trgao se i sav
+uzdrhtao: ah, on je to ovde bio zaspao! Kako je dobro tu spavati!
+
+>>Posedeću ovde, pa ću opet poći da pogledam one lutke<<, pomislio je mališan
+i osmehnuo se kada se setio lutaka, >>stvarno kao da su žive!<< \dots{} I 
+odjednom mu se pričulo da je nad njim njegova mama zapevala pesmicu. >>Mama, 
+ja spavam, ah, kako je ovde lepo spavati!<< 
+
+--- Hajdemo k meni, mališane, da kitimo jelku --- prošaputao je nad njim 
+odjednom neko tihim glasom.
+
+Pomislio je da je i to govorila njegova mama, ali ne, nije ona; ko ga je to zvao 
+on nije video, ali neko se sagnuo prema njemu, zagrlio ga u tami, a on mu je 
+pružio ruku i\,\dots{}i odjednom\,\dots{}o, kakva svetlost! O, kakva jelka! Kao 
+da i nije jelka --- on još takvog drveta video nije! Gde je on to sad: sve blista, 
+sve se sija, a svuda oko njega lutke --- ali ne, to su sve dečaci i devojčice, samo 
+tako sjajni, svi se oni viju oko njega, lete, svi ga ljube, uzimaju ga, nose sa sobom, 
+i on sam leti, i vidi: gleda ga njegova mama, i smeje mu se radosno. 
+
+--- Mama! Mama! Ah, kako je lepo ovde, mama! --- dovikuje joj mališan, i opet
+se ljubi da decom, i želi da im što pre ispriča o onim lutkicama iza stakla. 
+--- Ko ste vi, dečaci? Ko ste vi, devojčice? --- pita ih on, smešeći se i 
+ljubeći ih.
+
+--- Ovo je Hristova jelka --- odgovaraju mu oni. --- Kod Hrista je uvek na ovaj 
+dan jelka za malu decu koja tamo dole nemaju svoje jelke \dots{}
+
+I doznao je da su svi ovi dečaci i devojčice bili isto takva deca kao i 
+on --- ali jedni su se posmrzavali još u svojim kotaricama, u kojima 
+su ih ostavili na stepeništima pred vratima petrogradskih činovnika druga 
+su se ugušila kod čuhonki\footnote[1]{Pogrdan naziv za Fince.} dojkinja --- koje
+je iznajmio dom za siročad; treća su umrla na sasušenim grudima svojih majki 
+(za vreme samarske gladne godine), četvrta su se pogušila od smrada u vagonima 
+treće klase --- i svi su oni sada ovde, sva su ona kao anđeli, sva su kod Hrista, 
+i On je lično među njima, i pruža im ruke, i blagosilja njih i njihove majke 
+grešnice \dots{}
+
+A majke ove dece stoje tu, sa strane, i plaču svaka poznaje svog dečaka ili 
+devojčicu, a oni doleću i ljube ih, utiru im suze svojim ručicama i mole 
+ih da ne plaču, jer je njima ovde tako lepo \dots{}
+
+A vratari su ujutru našli dole iza složenih drva mali leš zalutalog 
+i smrznutog dečaka\,\dots{}Pronašli su i njegovu majku\,\dots{}Ona je
+još pre njega umrla --- sreli su se kod Gospoda na nebu. 
+
+A zašto sam izmislio ovakvu priču, koja ne ide u obični dnevnik, i to 
+piščev? A obećao sam priče pretežno o stvarnim događajima! Ali u tome 
+i jeste stvar što se meni stalno čini da se sve ovo stvarno moglo 
+desiti --- naime, ono što se odigralo u podrumu i iza složenih drva;
+a ono o jelci Hristovoj --- to ne znam šta da vam kažem, da li se moglo
+desiti ili nije. Ali ja sam zato romansijer da izmišljam. 
+
+\book{SELJAK MAREJ}
+%\pdfbookmark{}{}{}
+
+\pagestyle{plain}
+\makeevenhead{plain}{\thepage}{\scriptsize{F.~M.~DOSTOJEVSKI}}{}
+\makeoddhead{plain}{}{\scriptsize{SELJAK MAREJ}}{\thepage}
+\makeevenfoot{plain}{}{}{}
+\makeoddfoot{plain}{}{}{}
+\aliaspagestyle{chapter}{empty}
+
+\thispagestyle{empty}
+\vspace*{4\onelineskip}
+\begin{flushright}
+\begin{minipage}{8.5cm}
+>>U ruskom \v{c}oveku iz naroda treba umeti odvojiti njegovu lepotu od 
+primitivizma koji mu je svojstven. Zbog uslova gotovo cele ruske istorije, naš
+narod se toliko predavao razvratu i toliko su ga razvraćivali, sablažnjavali i
+stalno mučili da je čudno kako je preživeo i sačuvao ljudski lik, a pogotovo
+što je očuvao lepotu ljudsku. Ali on je sačuvao lepotu ljudskog lika. Ko je 
+pravi prijatelj naroda, kome je bar jednom kucalo srce zbog narodnih patnji, 
+shvatiće i opravdaće sve neprohodno blato u koje je utonuo naš narod i umeće 
+da pronađe u tom blatu brilijante. Ponavljam: ne sudite o ruskom narodu po onim 
+gadostima koje on tako često čini, već po onimm velikim i svetlim idealima za 
+kojima on i u svojoj gadosti stalno čezne i uzdiše \dots{} A ideali su njegovi 
+moćni i svetli, oni su ga i spasli u vekovima mučenja; oni su oduvek srasli 
+sa njegovom dušom o zauvek mu darivali dobrodušnost i poštenje, iskrenost i 
+široki, sveobuhvani um, i sve to u najprivlačnijem i harmoničnom jedinstvu.<<
+\end{minipage}
+\end{flushright}
+
+Ali mislim da je veoma dosadno čitati sve ove professions de foi, zato ću 
+da ispričam jednu priču, zapravo i ne priču, već jedan dalek spomen, koji
+zbog nečeg veoma želim da ispričam upravo ovde i sada, na kraju mojeg 
+traktata o narodu. 
+
+Bio je drugi dan uskrsa. Vazduh je bio topao, nebo plavo, sunce visoko, 
+>>toplo<<, jarko, ali u mojoj duši je bilo veoma mračno. Lutao sam iza robijaških
+kazamata, gledao i prebrojavao kolje jakog tamničkig palisada, ali nisam ni hteo 
+da ih brojim, iako mi je to već bila navika. Već drugi dan se u tamnici slavi
+praznik. Robijaše ne izvode na rad, pijanih je bilo mnogo, čule su se psovke,
+a svađe izbijale svaki čas i na sve strane.
+
+Ružne, odvratne pesme, kockarske grupe koje su igrale karata ispod tamničkih
+kreveta, nekoliko robijaša koje su drugovi po svojoj odluci isprebijali 
+na mrtvo ime zbog naročitih skandala, ležalo je na drvenim ležajima, 
+pokriveno kožusima, dok se ne osveste i ne povrate u život već nekoliko puta
+su potezali noževe iz kanija --- sve me je to za ova dva dana praznika tako 
+iskidalo da sam bio prosto bolestan. Jer ja nikada nisam mogao bez gađenja 
+da podnosim pijanu narodnu terevenku, a pogotovu ovde, na ovom mestu. 
+
+Ovih dana čak ni starešine nisu zavirivale u tamnicu, nisu vršili pretrese,
+nisu tražili piće, shvatajući da, ipak, treba dati čak i ovim odbačenim 
+ljudima da se malo provedu, makar jedanput u godini, jer bi inače bilo gore.
+
+Najzad, u mom srcu planu gnev. Sreo sam Poljaka M--ckog, političkog 
+osuđenika. Pogledao me je smrknuto, oči mu sevnuše, a usne zadrhtaše.
+
+Je hais ces brigands!\footnote[1]{Mrzim ove razbojnike!} --- rekao je poluglasno i 
+škripeći zubima, kad je prolazio pored mene. 
+
+Vratio sam se u kazamat, mada sam pre četvrt sata izleteo otud kao lud, kada 
+je šest snažnih seljaka složno navalilo na pijanog Tatarina Gazina da ga umire,
+i počelo da ga tuče. Tukli su ga strašno. Kamilu bi čovek mogao takvim batinama
+ubiti; ali oni su znali da je ovog herkula teško ubiti, zato su ga bezobzirno 
+tukli.
+
+Kada sam se vratio, ugledao sam na kraju sobe, na drvenim ležajima u uglu, 
+već onesvešćenog Gazina, gotovo bez ikakvih znakova života. Ležao je pokriven
+kožuhom, i svi su ga zaobilazili ćutke, mada su se pouzdano nadali da će 
+se do ujutru osvestiti, >>ali, ko zna, posle ovakvih batina može čovek i da 
+umre<<. Provukao sam se do svog mesta prema prozoru sa gvozdenom rešetkom, 
+legao na leđa, zabacio ruke pod glavu i zažmurio. Voleo sam tako da ležim: jer 
+onog ko spava ne diraju, a pored toga mogu da sanjarim i mislim. Ali sada mi se
+nije sanjarilo: srce mi je kucalo nemirno, a u ušima su mi odjekivale reči 
+M--ckog: >>Mrzim te razbojnike!<<
+
+Uostalom, što da opisujem utiske; ja i sada ponekad sanjam noću to vreme, i
+nemam težih snova. Možda će čitaoci i to primetiti da ja do danas gotovo 
+nijednom nisam javno govorio o svom životu na robiji; a \em Zapise iz mrvog
+doma \em napisao sam pre petnaest godina, kao izmišljeno lice --- zločinac 
+koji je ubio svoju ženu. Uzgred da dodam pojedinost da od tada o meni mnogi 
+misle, čak to još i danas tvrde, da sam ja bio osuđen na robiju zato što 
+sam ubio svoju ženu.
+
+Malo--pomalo sam se stvarno zaneo i neprimetno utonuo u uspomene. Za sve četiri 
+godine moje robije neprestano sam se sećao svoje prošlosti, i čini mi se preko
+uspomena ponovo proživeo sav svoj raniji život. Uspomene su same iskrsavale, 
+retko sam ih hotimično izazivao. To je obično počinjalo od neke sitnice, 
+ponekad beznačajne, a zatim bi, malo--pomalo, izraslo u kompletnu sliku, 
+u snažan i celovit utisak.  
+
+Analizao sam te utiske, dodavao nove crte onome što sam već odavno proživeo, i, 
+što je najvažnije, popravljao sam ga, neprestano popravljao --- u tome je i bila 
+sva moja zabava.
+
+Ovoga puta sam se neočekivano setio jednog gotovo beznačajnog trenutka 
+iz mog ranog detinjstva, kad mi je bilo svega devet godina --- trenutka 
+koji sam, izgleda, bio potpuno zaboravio, ali ja sam tada naročito 
+voleo uspomene iz svog najranijeg detinjstva. 
+
+Setio sam se avgusta u našem selu: dan suv i vedar, ali malo svežiji 
+i vetrovit; leto je bilo na izmaku, i trebalo je uskoro putovati u Moskvu, i 
+opet se dosađivati cele zime na časovima francuskog jezika, zato mi je 
+tako teško i bilo da napustim selo. Izašao sam u polje iza gumana, spustio 
+se u jarugu i popeo do Loska --- tako smo mi zvali gusti čestar, sa 
+one strane jaruge, pored same šume. 
+
+I tako sam zašao dublje u žbunje i odjednom čujem kako nedaleko, na tridesetak
+koraka, na poljani, ore inokosan seljak. Znao sam da ore uzbrdo i da konj ide
+teško, zato do mene s vremena na vreme dopiru njegovi povici >>De, de!<< 
+
+Ja poznajem gotovo sve naše seljake, ali ne znam ko je ovaj što sada ore, a i
+svejedno mi je: sav sam se udubio u svoj posao i zauzet sam: lomim sebi leskov 
+prut da njime šibam žabe. Leskovo pruće je tako lepo i tako neizdrživo --- ni
+blizu kao brezovo. Zanimaju me i bube i gušteri, ja ih kupim --- ima ih vrlo 
+šarenih i lepih; volim i male, hitre crveno--žute gušterice sa crnim pegicama,
+a zmija se bojim. Uostalom, na zmije nailazim mnogo ređe nego ona guštere.  
+
+Pečurki ovde ima malo; po njih treba ići u brezovu šumicu, i ja sam spreman 
+da odem tamo. Ništa u životu nisam tako voleo kao šumu, sa njenim pečurkama
+ijagodama, sa njenim bubicama i ptičicama, ježićima i vevericama, sa njenim 
+vlažnim mirisom istrulelog lišća, koji sam tako voleo. 
+
+Čak i sada, kada ovo pišem, tako sam osetio miris naše seoske brezove šumice:
+ti utisci ostaju čoveku za ceo vek \dots
+
+Odjednom, usred duboke tišine, jasno i razgovetno čuo sam uzvik: >>Eno vuka, 
+juri!<< Vrisnuo sam i van sebe od straha, plačući na sav glas, istrčao na 
+poljanu, pravo na seljaka koji je orao. 
+
+To je bio naš seljak, Marej. Ne znam postoji li takvo ime, ali njega su svi
+zvali Marej. To je bio seljak od pedesetak godina, jedar, povisok, jako 
+prosede tamnosmeđe guste brade. Ja sam ga poznavao, ali pre toga skoro nikad
+nisam imao prilike da razgovaram sa njim. On je zausavio svoju kobilicu,
+kad je čuo moj vrisak, i kad sam se, trčeći, grčevito uhvatio jednom rukom 
+za ralo, a drugom za njegov rukav, video je koliko sam se uplašio.
+
+--- Eno, vuk juri! --- viknuo sam, jedva dišući.
+
+On diže glavu i nehotice pogleda oko sebe, skoro verujući mojim rečima za 
+trenutak.
+
+--- Gde je vuk?
+
+--- Viknuo je\,\dots{} neko je malopre viknuo: >>Eno juri vuk<<\,\dots{} 
+protepao sam.
+
+--- Šta je tebi, dete, kakav vuk, učinilo ti se! Otkud ovde vuk! --- mrmljao 
+je, umirujući me. 
+
+A ja sam sav drhtao i još grčevitije sam se uhvatio za njegov gunj, i mora da 
+sam bio veoma bled. On me je gledao sa brižnim osmehom, očevidno uznemiren i 
+uplašen zbog mene. 
+
+--- Gle, kako se uplašio, ah, ah! --- mahao je glavom. --- Ne boj se, rode 
+moj! Gle ti njega!
+
+Pružio je ruku i odjednom me pomilovao po obrazu. 
+
+--- De, ne boj se, bog s tobom, prekrsti se.
+
+Ali ja se nisam prekrstio. Kutovi mojih usana su podrhtavali, i to ga je, 
+izgleda, naročito dirnulo. Pružio je polako svoj krupni prst, sa crnim noktom, 
+prašnjav od zemlje, i nežno dotakao moje uzdrhtale usne. 
+
+--- Gle ti njega! --- osmehnuo mi se nekim materinskim i dugim osmehom. 
+--- O, bože, šta ti je dete, ah, ah!
+
+Shvatio sam, najzad, da vuka nema, i da mi se uzvik >>Eno vuk juri<< --- samo 
+pričuo. Uzvik je, istina, bio sasvim jasan i razgovetan, ali meni se i ranije 
+jednom ili dva puta pričinjavalo da čujem tavke povike (i ne samo o vucima), i 
+ja sam to znao. (Kasnije, kada sam odrastao, te halucinacije su nestale.)
+
+--- Pa da ja idem --- rekao sam, gledajući ga upitno i bojažljivo.
+
+--- Idi, slobodno idi, a ja ću da gledam za tobom. Ne dam ja tebe vuku! --- dodao
+je i još uvek mi se materinski smešio --- hajde, bog te čuvao, idi slobodno --- i 
+on me prekrsti rukom, a zatim se i sam prekrsti.
+
+Pošao sam, osvrćući se nazad skoro svakih deset koraka, a Marej je, neprestano
+stajao sa svojom kobilicom i gledao za mnom dok sam ja išao, i svaki put mi 
+je mahao kad sam se osvrtao. Priznajem, malko me je bilo stid pred njim što
+sam se onako uplašio, ali sam išao, pribojavajući se još uvek vuka, dok se nisam
+popeo na padinu jaruge, do prve sušare za snoplje. Tek tu me je strah sasvim
+prošao, i odjednom odnekud ispade i pojuri prema meni naš domaći pas Vučić.
+
+Pored Vučića sam se već sasvim ohrabrio i poslednji put osvrnuo prema Mareju. 
+Lice mu sad već nisam mogao da vidim jasno, ali sam osećao da mi se on još 
+uvek onako umiljato smeši i maše mi glavom. Mahnuo sam mu rukom, mahnu i on
+meni i krenu svoju kobilicu.
+
+--- De, de! --- začu se njegov udaljeni povik, i kobilica opet povuče svoje ralo.
+
+\par\fancybreak{\ding{71}\quad \ding{71}\quad \ding{71}}\par 
+
+Svega sam se toga odjednom setio, ne znam zašto, ali sa čudnom preciznošću 
+do najmanje pojedinosti. Odjednom sam se prenuo i seo u krevetu i, sećam se,
+još sam osećao na svom licu blagi osmeh uspomena. Još nekoliko trenutaka 
+sam se prisećao.
+
+Kada sam tada od Mareja došao kući, nikome nisam pričao o svom doživljaju.
+A zar je to i bio neki doživljaj? Pa i Mareja sam vrlo brzo zaboravio.
+Kad sam ga kasnije ponekad sretao, nikad nisam čak počinjao razgovor s njim,
+ne samo o vuku, nego ni o čemu drugom, i eto, odjednom, tek sada u Sibiru, 
+posle dvadeset godina, setio sam se celog susreta tako jasno, do poslednje
+sitnice. Znači, ostao mi je u duši, neprimetno, samo po sebi, bez moje 
+volje, i odjednom iskrsnuo u sećanju kad je trebalo. 
+
+Setio sam se onog nežnog, materinskog osmeha jadnog seljaka\,--\,kmeta; kako me
+je prekrstio i mahao mi glavom: >>Gle, kako se uplašilo dete!<< I naročito 
+onog njegovog debelog prsta, prašnjavog od zemlje, kojim se mirno i sa 
+bojažljivom nežnošću doticao mojih uzdrhtalih usana. 
+
+Naravno, svako bi ohrabrio uplašeno dete, ali u ovom susretu bez svedoka 
+desilo se nešto sasvim drugo --- da sam mu bio rođeni sin, ne bi me mogao
+pogledati sa iskrenijom ljubavlju koja je zračila iz njegovih očiju --- a
+ko ga je primoravao na to?
+
+On je bio naš kmet--seljak --- a ja ipak sin njegovog gospodara. Niko ne 
+bi doznao kako me je nežno prigrlio, niti bi mu za to rekao hvala. Možda
+je on uopšte voleo decu? Ima takvih seljaka.
+
+Naš susret je bio bez svedoka, na pustoj njivi, i samo je, valjda, bog 
+odozgo video kakvim dubokim i ozarenim, čovečnim osećanjem i kakvom 
+suptilnom, gotovo ženskom nežnošću može da bude ispunjeno srce ponekog 
+grubog, do animalnosti zaostalog ruskog seljaka--kmeta, koji tada nije 
+ni sanjao o svojoj slobodi.\footnote[2]{Ruski seljaci su dobili slobodu
+i deo zemlje spahijske 1861. god. manifestom cara Aleksandra II. (\textit{nap. prev.)}} 
+Nije li na to mislio, i to podrazumevao Konstantin Aksakov, koji je govorio 
+o visokom obrazovanju našeg naroda\que
+
+I tako, kad sam sišao sa drvenog robijaškog ležaja i osvrnuo se oko 
+sebe, sećam se, odjednom sam osetio da mogu gledati na ove nesrećnike
+oko mene sasvim drugim očima i da je odjednom, kao nekim čudom, sasvim
+nestalo svake mržnje i gneva u srcu mom. 
+
+Pošao sam, zagledajući se u lica koja sam sretao. Taj seljak obrijane 
+glave, vekovima sramoćen, sa žigovima na licu i pijan, koji se derao 
+pevajući svoju pijanu promuklu pesmu --- to je možda onaj isti Marej: 
+jer ja mu ne mogu zaviriti u dušu-
+   
+Sreo sam te iste večeri još jednom i Poljaka M--ckog. Jadnik! On nije 
+mogao imati uspomena ni o kakvim Marejima, ni nekog drugog pogleda na 
+ljude, osim svoga: >>Je hais ces brigands<<!
+
+Ali ti Poljaci su tada prepatili mnogo više muka nego mi!
+
+\book{KROTKA}
+%\pdfbookmark{}{}{}
+
+\pagestyle{plain}
+\makeevenhead{plain}{}{}{}
+\makeoddhead{plain}{}{}{}
+\makeevenfoot{plain}{}{}{}
+\makeoddfoot{plain}{}{}{}
+\part{}
+
+\chapter*{Od autora}
+
+\small
+Molim sve moje čitaoce da mi oproste što umesto Dnevnika, u običnom njegovom 
+obliku pružam samo pripovetku. Ali sam skoro mesec dana bio zauzet samo ovom 
+pripovetkom. U svakom slučaju, molim čitaoce da mi ne zamere.
+
+Sada o samoj priči. Nazvao sam je >>fanastičnom<<, premda je sam smatram vrlo 
+realnom. Ali i fantastičnog tu zbilja ima, i to u samom obliku priče, što
+smatram da treba najpre da objasnim.
+
+Stvar je u tome što ovo nije ni priča ni zapis. Zamislite muža čija žena, 
+samoubica, leži sada na stolu, jer se pre nekoliko časova bacila sa 
+prozora. Zbunjen, on još nije stigao da pribere svoje misli. Ide po sobama 
+i trudi se da d\^{a} smisla onome što se dogodilo, >>da sakupi svoje misli 
+u tačku<<. Osim toga, on je okoreli hipohondar, od onih što razgovaraju 
+sami sa sobom. Evo ga i sad gde razgovara sa samim sobom, prepričava stvar, 
+ulazi u njenu suštinu. Bez  obzira na prividno logičan red reči, on protivureči 
+sebi nekoliko puta, i u logici i u osećanjima. I opravdava se i okrivljuje u
+isti mah, i upušta se u sporedna objašnjanja: tu je i grubost misli i srca, 
+i duboko osećanje. Malo -- pomalo, on zbilja ulazi u suštinu stvari i skuplja 
+>>misli u tačku<<. Niz probuđenih sećanja neodoljivo ga, najzad, približuje 
+istini: istina neodoljivo uzdiže njegov um i srce. Pri kraju se ton priče 
+nešto menja, te biva nesređen kao u početku. Istina se sasvim jasno i određeno
+otkriva nesrećniku, bar njemu.
+
+To je tema. Prirodno, razvoj priče se produžuje nekoliko časova, s prekidima
+i umetanjem, i u obliku raznolikom: muž čas razgovara sa samim sobom, čas
+kao da se obraća nekom nevidljivom slušaocu, nekom sudiji. U stvari, 
+to uvek tako i biva. Kada bi to stenograf mogao čuti i sve redom zapisati,
+bilo bi malo neuglađenije i neobrađenije nego što sam ja naveo, ali, kako se 
+meni čini,  psihološki red možda bi osao sasvim isti. Eto ta pretpostavka 
+da stenograf sve zapiše (posle čega bih ja obradio pozadinu) i jeste ono 
+što ja u ovoj priči nazivam fantastičnim. Slično ovom već se događalo 
+u umetnosti Viktor Igo je, na primer, u svom remek--delu \em Poslednji dan
+na smrt osuđenoga \em upotrebio skoro isti takav način, iako ne pomoću 
+stenografa; on je sebi dozvolio još veću neverovatnost, pretpostavio je
+da osuđeni na smrt može (i ima kad) da vodi dnevnik ne samo poslednjeg
+svog dana nego, čak, i poslednjeg časa i, bukvalno, poslednjeg trenutka. 
+Ali da nije bilo te fantazije, ne bi bilo ni samog dela --- najrealističnijeg 
+i najistinitijeg dela od svih koje je napisao. 
+ 
+\pagestyle{plain}
+\makeevenhead{plain}{\thepage}{\scriptsize{F.~M.~DOSTOJEVSKI}}{}
+\makeoddhead{plain}{}{\scriptsize{KROTKA}}{\thepage}
+\makeevenfoot{plain}{}{}{}
+\makeoddfoot{plain}{}{}{}
+\aliaspagestyle{chapter}{empty}
+
+\setcounter{chapter}{0}
+\chapter{Ko sam bio ja, a ko ona}
+
+\normalsize
+Dok je ona ovde --- još je sve dobro: prilazim i gledam je svaki čas; ali kad je 
+sutra odnesu --- šta ću ja sam! Sada je u gostinskog sobi, na stolu sastavljenom 
+od dva mala, a sanduk će doneti sutra, beli sa belim brokatom \dots{} uostalom, 
+nisam to hteo \dots{} Stalno šetam i hoću to da shvatim. Već je, evo, šest 
+časova kako pokušavam da sve to shvatim i nikako ne mogu da saberem misli u 
+tačku. Stvar je u tome što jednako šetam, šetam, šetam \dots{} Bilo je ovako. 
+Ispričaću sve redom. (Red!) Gospodo, ja nisam nikakav literat, vi to i sami 
+vidite, ali neka, ispričaću kako ja razumem. U tome i jeste sav moj užas, što 
+sve razumem!
+
+\end{document}
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.pdf b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.pdf
new file mode 100644
index 00000000000..b5167555317
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.pdf
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.tex b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.tex
new file mode 100644
index 00000000000..ddba9d06eae
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/fjodor.tex
@@ -0,0 +1,64 @@
+
+\documentclass[a4paper,12pt]{article}
+\usepackage[T1]{fontenc}
+\usepackage[latin1]{inputenc}
+\usepackage{lmodern}
+
+\title{The \textsf{fjodor} package\protect\footnote{This package 
+is dedicated of the glory work of russian writers Fjodor Mihajlovi\v{c} Dostojevski.}}
+\author{Zoran T. Filipovi\'{c} \\ 
+        Jurija Gagarina 263/6 \\ 
+        11070 Novi Beograd, Srbija}
+
+\usepackage[english,serbian]{babel}
+\def\dateserbian{%
+  \def\today{\number\day .~\ifcase\month\or
+    januar\or februar\or mart\or april\or maj\or
+    jun\or jul\or avgust\or septembar\or oktobar\or 
+    novembar\or decembar\fi \space \number\year.}}       
+
+\begin{document}
+\frenchspacing
+\maketitle
+\selectlanguage{english}
+\begin{abstract}
+This package produce a very nice layout and typeout for a small books. Working 
+under a \verb|memoir| documentclass. Package contains several options and name 
+of options is same name of writers of this books. 
+\end{abstract}
+
+\section{Put it!}
+
+If you want to yous this package just put it the following line in your preambula:
+\verb|\usepackage[options]{fjodor}| and push your machine.
+
+\subsection{Options}
+
+This package contains several options which is describle this.
+
+\begin{description}
+\item[fjodor] which i dadicated in Fjodor Mihailovi\v{c} Dostojevski produce layout in \verb|\pagemlargecrownvo| typeout in 9.5$\times$15.5\,cm whith 1.5\,cm spine margins 
+and 2.5\,cm upper margins. Usefull for 10pt font size.
+\item[katajev] which i dadicated in Pavel Valentinovi\v{c} Katajev produce layout in
+17.5$\times$11.7\,cm, typeout in 9.1$\times$14.3\,cm whidth 1.3\,cm spine and upper margin. 
+Total number of text lines is 34.
+\item[hese] which i dadicated to Hermann Hesse produce layout in 19.8$\times$14\,cm
+typeout in 9.8$\times$14.3\,cm whidth 1.75\,cm spine margin and 2.1\,cm upper margin.
+Total number of text lines is 34.
+\item[puskin] which i dadicated to Pu\v{s}kin produce layout in 19.8$\times$14\,cm
+typeout in 9.9$\times$15.2\,cm whidth 2\,cm spine margin and 2.5\,cm uper margin.
+\item[ernest] which i dadicated to Ernest Hemingway produce layout in 19$\times$12\,cm
+typeout in 9$\times$14.5\,cm whidth 1.3\,cm spine margin and 1.7\,cm upper margin.
+Total number of text lines is 35.
+\item[viktor] which i dadicated to Viktor Jorofejev produce layout in 19$\times$12\,cm
+typeout in 9.4$\times$15.04\,cm whidth 1\,cm spine margin and 1.4\,cm upper margin.
+Total number of text lines is 36.
+\item[remark] which i dadicated to Erich Maria Remarque produce layout in 19.5$\times$13.5\,cm
+typeout in 9.9$\times$15.4\,cm whidth 1.3\,cm spine margin and 1.5\,cm upper margin.
+Total number of text lines is 37.
+\item[tehnicar] which i dadicated to small technical book, which was printing on Mechanical Faculity of Belgrade, produce layout in 20$\times$14\,cm
+typeout in 10$\times$16\,cm whidth 1.5\,cm spine margin and 1.7\,cm upper margin.
+Total number of text lines is 46. Usefull for small tehnical book in 9pt font size.
+\end{description}
+
+\end{document}
\ No newline at end of file
diff --git a/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/srbook-mem.sty b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/srbook-mem.sty
new file mode 100644
index 00000000000..1a7c9921708
--- /dev/null
+++ b/Master/texmf-dist/doc/latex/fjodor/srbook-mem.sty
@@ -0,0 +1,77 @@
+
+\ProvidesPackage{srbook-mem}
+
+\def\bookname{Knjiga} 
+\renewcommand*{\thebook}{\ifcase\value{book}\or Prva\or Druga\or 
+ Tre\'{c}a\or \v{C}evrta\or Peta\or \v{S}esta\or Sedma\or Osma\or
+ Deveta\or Deseta
+\fi\space}
+
+\renewcommand*{\thepart}{\ifcase\value{part}\or Prvi\or Drugi\or 
+ Tre\'{c}i\or \v{C}evrti\or Peti\or \v{S}esti\or Sedmi\or Osmi\or
+ Deveti\or Deseti\or Jedanaesti\or Dvanaesti\or Trinaesti\or
+ \v{C}etrnaesti\or Petnaesti\or \v{S}esnaesti\or Sedamnaesti\or
+ Osamnaesti\or Devetnaesti\or Dvadeseti
+\fi\space}
+
+\renewcommand*{\thechapter}{\ifcase\value{chapter}\or Prva\or Druga\or 
+ Tre\'{c}a\or \v{C}evrta\or Peta\or \v{S}esta\or Sedma\or Osma\or
+ Deveta\or Deseta\or Jedanaesta\or Dvanaesta\or Trinaesta\or
+ \v{C}etrnaesta\or Petnaesta\or \v{S}esnaesta\or Sedamnaesta\or
+ Osamnaesta\or Devetnaesta\or Dvadeseta\or Dvadesetprva\or 
+ Dvadesetdruga\or Dvadesettre\'{c}a\or Dvadeset\v{c}etvrta\or
+ Dvadesetpeta\or Dvadeset\v{s}esta\or Dvadesetsedma\or Dvadesetosma\or
+ Dvadesetdeveta\or Trideseta\or Tridesetprva\or Tridesetdruga\or
+ Tridesettre\'{c}a\or Trideset\v{c}etvrta\or Tridesetpeta\or
+ Trideset\v{s}esta\or Tridesetsedma\or Tridesetosma\or 
+ Tridesetdeveta\or \v{C}etrdeseta 
+\fi\space}
+
+\DeclareOption{wilson}{
+\renewcommand*{\thechapter}{\ifcase\value{chapter}\or Jedan\\\or Dva\\\or 
+ Tri\\\or \v{C}etiri\\\or Pet\\\or \v{S}est\\\or Sedam\\\or Osam\\\or
+ Devet\\\or Deset\\\or Jedanaest\\\or Dvanaest\\\or Trinaest\\\or
+ \v{C}etrnaest\\\or Petnaest\\\or \v{S}esnaest\\\or Sedamnaest\\\or
+ Osamnaest\\\or Devetnaest\\\or Dvadeset\\\or Dvadesetjedan\\\or 
+ Dvadesetdva\\\or Dvadesettri\\\or Dvadeset\v{c}etiri\\\or
+ Dvadesetpet\\\or Dvadeset\v{s}est\\\or Dvadesetsedam\\\or Dvadesetosam\\\or
+ Dvadesetdevet\\\or Trideset\\\or Tridesetjedan\\\or Tridesetdva\\\or
+ Tridesettri\\\or Trideset\v{c}etiri\\\or Tridesetpet\\\or
+ Trideset\v{s}est\\\or Tridesetsedam\\\or Tridesetosam\\\or 
+ Tridesetdevet\\\or \v{C}etrdeset 
+\fi\space}
+}
+%\ProcessOptions\relax
+\DeclareOption{light}{\renewcommand*{\booknamefont}{\normalfont\huge}
+\renewcommand*{\thebook}{\normalfont \ifcase\value{book}\or Prva\or 
+ Druga\or Tre\'{c}a\or \v{C}evrta\or Peta\or \v{S}esta\or Sedma\or 
+ Osma\or Deveta\or Deseta
+\fi\space}
+}
+%\ProcessOptions\relax
+\DeclareOption{light}{\renewcommand*{\partnamefont}{\normalfont\huge}
+\renewcommand{\thepart}{\normalfont \ifcase\value{part}\or 
+ Prvi\or Drugi\or Tre\'{c}i\or \v{C}evrti\or Peti\or \v{S}esti\or 
+ Sedmi\or Osmi\or Deveti\or Deseti\or Jedanaesti\or Dvanaesti\or 
+ Trinaesti\or \v{C}etrnaesti\or Petnaesti\or \v{S}esnaesti\or 
+ Sedamnaesti\or Osamnaesti\or Devetnaesti\or Dvadeseti
+\fi\space}
+}
+%\ProcessOptions\relax
+\DeclareOption{light}{\renewcommand*{\chapnamefont}{\normalfont\LARGE}
+\renewcommand{\thechapter}{\normalfont\LARGE \ifcase\value{chapter}\or Prva\or Druga\or 
+ Tre\'{c}a\or \v{C}evrta\or Peta\or \v{S}esta\or Sedma\or Osma\or
+ Deveta\or Deseta\or Jedanaesta\or Dvanaesta\or Trinaesta\or
+ \v{C}etrnaesta\or Petnaesta\or \v{S}esnaesta\or Sedamnaesta\or
+ Osamnaesta\or Devetnaesta\or Dvadeseta\or Dvadesetprva\or 
+ Dvadesetdruga\or Dvadesettre\'{c}a\or Dvadeset\v{c}etvrta\or
+ Dvadesetpeta\or Dvadeset\v{s}esta\or Dvadesetsedma\or Dvadesetosma\or
+ Dvadesetdeveta\or Trideseta\or Tridesetprva\or Tridesetdruga\or
+ Tridesettre\'{c}a\or Trideset\v{c}etvrta\or Tridesetpeta\or
+ Trideset\v{s}esta\or Tridesetsedma\or Tridesetosma\or 
+ Tridesetdeveta\or \v{C}etrdeseta 
+\fi\space}
+}
+\ProcessOptions\relax
+
+