From c2b6bf96e536386f448626aa3afbee047f79f7cf Mon Sep 17 00:00:00 2001 From: Karl Berry Date: Tue, 22 Jun 2010 23:44:45 +0000 Subject: serbian translation of tl guide git-svn-id: svn://tug.org/texlive/trunk@19112 c570f23f-e606-0410-a88d-b1316a301751 --- Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/Makefile | 25 + Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt | 44 + .../texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/index.html | 36 + .../tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png | Bin 0 -> 23203 bytes .../tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png | Bin 0 -> 80093 bytes .../tl2010-install-tl-platforms-freebsd-sr.png | Bin 0 -> 15828 bytes .../images/tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png | Bin 0 -> 25256 bytes .../images/tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png | Bin 0 -> 46773 bytes .../images/tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png | Bin 0 -> 33892 bytes .../tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png | Bin 0 -> 23128 bytes Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf | Bin 0 -> 451768 bytes Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty | 61 + Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex | 3690 ++++++++++++++++++++ .../tlpsrc/collection-documentation-serbian.tlpsrc | 4 + Master/tlpkg/tlpsrc/scheme-full.tlpsrc | 1 + 15 files changed, 3861 insertions(+) create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/Makefile create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/index.html create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-platforms-freebsd-sr.png create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty create mode 100644 Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex create mode 100644 Master/tlpkg/tlpsrc/collection-documentation-serbian.tlpsrc diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/Makefile b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/Makefile new file mode 100644 index 00000000000..ff7741aae68 --- /dev/null +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/Makefile @@ -0,0 +1,25 @@ +# Makefile for Serbian Translation of the TeX Live documentation. + +TEX = xelatex +TECKIT = teckit_compile +doc = texlive-sr +source = $(doc).tex +pdf = $(doc).pdf +html = ${doc}.html + +all: realclean pdf + +env = TEXINPUTS=../texlive-common:../texlive-en:images:; export TEXINPUTS; + +pdf: + $(env) $(TEX) $(source) + $(env) $(TEX) $(source) + +clean: + rm -f *.aux *.log *.blg *.toc *.out *.lot tex4ht.ps *.4* + rm -f *.xref* *.lg *.idv *.out *.otc *.tmp tmp.* + rm -f $(doc).dvi $(doc).ps $(doc).xdv + +realclean: clean + rm -f $(doc).pdf + rm -f *.html *.htm $(doc).css *.gif *.jpg $(doc).tec *~ diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt new file mode 100644 index 00000000000..998f8d066b6 --- /dev/null +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt @@ -0,0 +1,44 @@ +======================================================================== + TeX Live Guide Translation (Serbian, Cyrillic Script) + -------------------------------------------------------------------- + Original: The TeX Live Guide: TeX Live 2010, Karl Berry (ed.) + Translator: Nikola Lečić +======================================================================== + +To compile texlive-sr.tex, you need: + +1. XeTeX (xelatex); + +2. the following packages, apart from those required to build texlive-en: + fontspec, xunicode, xltxtra, polyglossia, caption and relsize; + +3. Serbian Cyrillic hyphenation patterns (cf. loadhyph-sr-cyrl.tex) and + regenerated xelatex.fmt (must be done manually in TeX Live 2010); + +3. the following fonts: + + Old Standard >= 2.0.2 (by Alexey Kryukov) [1] + Computer Modern Unicode >= 0.6.3a (by Andrey Panov) [2] + + [1] http://www.thessalonica.org.ru/en/oldstandard.html + [2] http://canopus.iacp.dvo.ru/~panov/cm-unicode/ + http://sourceforge.net/projects/cm-unicode/ + + (please read TeX Live 2010 Guide sec. 3.4.5 on how to install these + fonts for use with XeTeX); + +4. BSD or GNU make. + +To produce texlive-sr.pdf, type `make pdf'. + +If you have any problems, suggestions or questions, please contact the +translator. + +Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation +under the terms of the adapted version of FreeBSD documentation licence. +The text of the licence is included in texlive-sr.tex and at the end of +resulting PDF file. + +http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses +http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html + diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/index.html b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/index.html new file mode 100644 index 00000000000..a97cd5651bb --- /dev/null +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/index.html @@ -0,0 +1,36 @@ + + + + Storage@Anthesphoria: Index of /FreeBSD/TeXLive-Devel/doc/texlive-sr-r19070/images/ + + + + + +
+ Anthesphoria Logo +
+
Index of /FreeBSD/TeXLive-Devel/doc/texlive-sr-r19070/images/
+ + [an error occurred while processing this directive] + + + + + + + + +
 NameLast modifiedSizeDescription
[DIR]Parent Directory  -
[IMG]tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png22-Jun-2010 16:32 78KPNG image
[IMG]tl2010-install-tl-platforms-freebsd-sr.png22-Jun-2010 16:32 15KPNG image
[IMG]tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png22-Jun-2010 16:32 33KPNG image
[IMG]tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png22-Jun-2010 16:32 46KPNG image
[IMG]tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png22-Jun-2010 16:32 25KPNG image
[IMG]tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png22-Jun-2010 16:32 23KPNG image
[IMG]tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png22-Jun-2010 16:32 23KPNG image
+
+Powered by FreeBSD  +Powered by PostgreSQL  +Powered by Python  +Valid HTML 4.01 Transitional  +Valid CSS! +
+ +
Никола Лечић :: Nikola Lečić :: nikola.lecic@anthesphoria.net
FEF3 66AF C90E EDC3 D878 7CDC 956D F4AB A377 1C9B
+ + + diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png new file mode 100644 index 00000000000..7be9592588b Binary files /dev/null and b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png differ diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png new file mode 100644 index 00000000000..4d5a7eebbf8 Binary files /dev/null and b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png differ diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-platforms-freebsd-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-platforms-freebsd-sr.png new file mode 100644 index 00000000000..669bff94c8c Binary files /dev/null and b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-platforms-freebsd-sr.png differ diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png new file mode 100644 index 00000000000..88cf1640ffd Binary files /dev/null and b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png differ diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png new file mode 100644 index 00000000000..0794ff975c6 Binary files /dev/null and b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png differ diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png new file mode 100644 index 00000000000..8c303b355e3 Binary files /dev/null and b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png differ diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png new file mode 100644 index 00000000000..d58b62b375a Binary files /dev/null and b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/images/tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png differ diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf new file mode 100644 index 00000000000..c3aa00a0cb5 Binary files /dev/null and b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf differ diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty new file mode 100644 index 00000000000..fa60ef7c860 --- /dev/null +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.sty @@ -0,0 +1,61 @@ +\def\Status{1} + +% Settings specific for Serbian translation and its XeLaTeX code +% --------------------------------------------------------------------- + +% Extra packages needed for XeLaTeX +\RequirePackage{polyglossia} +% Import the original tex-live.sty from texlive-en; this must be done +% after fontspec (fontspec is loaded by polyglossia). xltxtra loads +% xunicode: +\RequirePackage{tex-live} +\RequirePackage{xltxtra} +% ... and: +\RequirePackage[center,it,small]{caption} +\RequirePackage{relsize} + +% Load the default and all other languages. +% For the sake of simplicity, we enclose non-Serbian text in +% appropriate \textLL{} only if we need different hyphenation. +\setdefaultlanguage[script=cyrillic]{serbian} +\setotherlanguage{english} +\setotherlanguage{german} +\setotherlanguage{french} +\setotherlanguage{italian} +\setotherlanguage{polish} +\setotherlanguage{czech} +\setotherlanguage{slovak} +\setotherlanguage{dutch} +\setotherlanguage{finnish} + +% OTF fonts that we use; cf. README-SR.txt. +% (We use only tex-text for the sake of simplicity.) +\setmainfont[RawFeature={+ss11,+ss12},Mapping=tex-text]{Old Standard} +\newfontfamily\serbianfont[RawFeature={+ss11,+ss12},% + Mapping=tex-text]{Old Standard} +% We do not want ligatures in filenames, directories, commands, etc. +\setsansfont[Ligatures=NoCommon]{CMU Sans Serif} +\setmonofont[Ligatures=NoCommon]{CMU Typewriter Text Light} + +% A bit more tuning: +% "Windows" is a very frequent word so let's get it properly +% hyphenated. The same for Kpathsea: +\newcommand{\Windows}{\textenglish{Windows}} +\def\KPS{\textenglish{Kpathsea}} +% We need different quotes for Serbian. +\renewcommand{\samp}[1]{\char"201E\texttt{#1}\char"201C{}} +% There is no slanted Old Standard, so use XeTeX's fake slant feature. +\newfontfamily\slantfont[FakeSlant=.2]{Old Standard} +\newfontfamily\cmutt{CMU Typewriter Text} +\renewcommand{\var}[1]{{\slantfont#1}} +\renewcommand{\textsl}[1]{{\slantfont#1}} +\def\Ucom#1{{\cmutt\bfseries#1}} +\renewcommand{\BibTeX}{B{\smaller IB}\TeX{}} + +% Finally: +\widowpenalty=4000 +\clubpenalty=4000 +\frenchspacing +\flushbottom + +\endinput diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex new file mode 100644 index 00000000000..32b5e7fd93b --- /dev/null +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex @@ -0,0 +1,3690 @@ +% TeX Live documentation. Originally written by Sebastian Rahtz and +% Michel Goossens, now maintained by Karl Berry and others. +% Public domain. + +% ---------------------------------------------------------------------- +% Serbian translation of TeX Live Guide: TeX Live 2010 +% Copyright (C) 2010 Nikola Lečić +% (the translator). +% +% Redistribution and use in source (XeLaTeX code) and `compiled' +% forms (XDV, SGML, HTML, PDF, PostScript, RTF and so forth) with or +% without modification, are permitted provided that the following +% conditions are met: +% +% * Redistributions of source code (XeLaTeX code) must retain the above +% copyright notice, this list of conditions and the following +% disclaimer as the first lines of the source file unmodified. +% +% * Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs, +% converted to PDF, PostScript, RTF and other formats) must reproduce +% the above copyright notice, this list of conditions and the following +% disclaimer in the documentation and/or other materials provided with +% the distribution. +% +% THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY +% EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE +% IMPLIED WARRANTIES OF MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR +% PURPOSE ARE DISCLAIMED. IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE +% FOR ANY DIRECT, INDIRECT, INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR +% CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF +% SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF USE, DATA, OR PROFITS; OR +% BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON ANY THEORY OF LIABILITY, +% WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT (INCLUDING NEGLIGENCE +% OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF THIS +% DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE. + +% See README-SR.txt for the technical details specific to this +% translation. + +% Revision history: +% 2010/06/22: first revision to be included into the TL SVN trunk. The +% translated text is equivalent to texlive-en.tex r19070. +% ---------------------------------------------------------------------- + +\documentclass{article} +\let\tldocenglish=0 % for live4ht.cfg +\usepackage{texlive-sr} + +\begin{document} + +% Different font; we want to change geometry a bit, plus +% we want footnotes etc.: +\newgeometry{hscale=0.75,lines=58,vmarginratio=10:8} +% Fixing some wrongly hyphenated words: +\hyphenation{фајл фај-ло-ви изу-мео скрип-та пре-тра-га по-дрш-ку} +\hyphenation{под-ди-рек-то-ри-јум под-ди-рек-то-ри-ју-му по-треб-но} +\hyphenation{под-ди-рек-то-ри-ју-ма фај-ло-ва при-прем-ље-на раз-ни} +\hyphenation{сис-те-ме сис-тем сис-тем-ским сис-тем-ски на-до-град-ња} +\hyphenation{сис-те-ма} + +\title{% + {\huge \textit{\TeX\ Live: Упутство}\\\smallskip}% + {\LARGE \textsf{\TL{} 2010}}% + \footnote{\textserbian{Превод текста: \textenglish{Karl Berry + (ed.), \emph{The \TL{} Guide: \TL{} 2010}}. Ова верзија превода је + еквивалент \TeX\ ко\char"0302 да из фајла + \hbox{\file{texlive-en.tex}}, \acro{SVN} r19070. Услови под којима + можете да употребљавате овај превод дати су на крају документа, као + и у фајлу \hbox{\file{README-SR.txt}}.}}% +} + +\author{% + Карл Бери, уредник\\[3mm] + \url{http://tug.org/texlive/}\\[6mm] + \small{\textit{превод на српски језик}}\\[1mm] + \small{Никола Лечић}\\ + \scriptsize{\email{nikola.lecic@anthesphoria.net}} +} + +\date{јул 2010} + +\maketitle + +\begin{multicols}{2} +\tableofcontents +%\listoftables +\end{multicols} +\vfill +\pagebreak + +\section{Увод} +\label{sec:intro} + +\subsection{\TeX\ Live и \TeX\ Collection} + +У овом документу су описане главне могућности софтверске дистрибуције +\TL{}, која се састоји од \TeX{}-а и програма који су повезани са њим, +и која се прави за \GNU/Linux и друге варијанте Unix-а, \MacOSX и +\Windows{}. + +\TL{} се може преузети са Интернета или добити преко \TK{} \DVD-ја +који групе корисника \TeX{}-а дистрибуирају својим члановима, и на +разне друге начине. Одељак \ref{sec:tl-coll-dists} укратко описује +садржај \DVD-ја. \TL{} и \TK{} су резултат удружених напора многих +група корисника \TeX{}-а. Овај документ описује пре свега +са\char"0302 м \TL{}. + +У \TL{} су укључени програми \TeX{}, \LaTeXe{}, \ConTeXt, \MF, \MP, +\BibTeX{} и многи други, обимна колекција макроа, фонтова и +документације, као и подршка за припрему текста на много разних +писама и језика из свих делова света. + +Кратак преглед најважнијих промена у овом издању \TL{}-а налази се на +крају документа, у одељку~\ref{sec:history} +(стр.~\pageref{sec:history}). + +\subsection{Подржани оперативни системи} +\label{sec:os-support} + +\TL{} садржи унапред компајлиране програме за многе варијанте Unix-а, +укључујући \GNU/Linux и \MacOSX. Такође, ту су и верзије програма за +Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибуцију, програми се могу +компајлирати и на платформама\footnote{\textserbian{\emph{Платформа} +представља комбинацију архитектуре и оперативног система: нпр. +оперативни систем Free\acro{BSD} који ради на 64-битном \acro{Intel} +или \acro{AMD} процесору јесте платформа по имену +\pkgname{amd64-freebsd}. Развојни тим \TL{}-a се одлучио да овом +изразу да\char"0302\ предност у односу на израз „оперативни систем“ и +ми ћемо следити ту одлуку колико је то могуће, мада не у свим +случајевима (пре свега у српском преводу програма\char"0304\ +\prog{install-tl} и \prog{tlmgr}, у којима би употреба израза +\emph{архитектура} могла лако да збуни корисника пошто тамо није +могуће дати овакво објашњење) --- \emph{прим. прев.}}} за које немамо +унапред припремљене бинарне фајлове. + +Што се тиче \Windows{}-а, подржани су само \Windows{} 2000 и касније +верзије. Подршка за \Windows{}~9\textit{x}, \acro{ME} и \acro{NT} је +укинута. Захваљујући овој промени \Windows{} захтева много мање +посебног третмана у поређењу са Unix системима. Не постоје посебни +64-битни програми за \Windows{}; уместо тога, 32-битни програми би +требало да раде на 64-битним системима. + +Погледајте одељек~\ref{sec:tl-coll-dists} ако Вам је потребно више +информација о алтернативним решењима за \Windows{} и \MacOSX. + +\subsection{Основна инсталација \protect\TL{}-а} +\label{sec:basic} + +\TL{} се може инсталирати са \DVD{}-ја или преко Интернета +(\url{http://tug.org/texlive/acquire.html}). Сам програм за +инсталацију који ради преко мреже је мали и скида све што је задато +са Интернета. + +Програм за инсталацију са \DVD{}-ја омогућава Вам да инсталирате +\TL{} на локални диск. \TL{} се не може директно покретати са +\DVD{}-ја, као ни из \DVD{} ISO фајла, али зато можете да припремите +преносиву радну верзију на нпр. USB-диску (погледајте +одељак~\ref{sec:portable-tl}). Инсталација је детаљно описана у +одељцима који следе (стр.~\pageref{sec:install}); укратко, поступак +изгледа овако: + +\begin{itemize*} + +\item Инсталациона скрипта се зове \filename{install-tl}. Она може да + ради у поједностављеном графичком, тзв. „wizard“ режиму, ако се + позове са опцијом \code{-gui=wizard} (подразумевани режим на + Win\-\hbox{dows-у}, у текстуалном режиму ако се позове са + \code{-gui=text} (подразумевани режим на свим другим + системима), и графичком режиму на експертском нивоу (тзв. „expert + \GUI{}“ режим), који се позива са \code{-gui=perltk}. + +\item Један од инсталираних програма је и \TL\ Manager, који се позива + помоћу \prog{tlmgr}. Као и програм за инсталацију, он може да се + користи и у графичком (\GUI{}) и у текстуалном режиму. Можете га + користити да инсталирате и деинсталирате пакете и да обавите разне + конфигурационе задатке. + +\end{itemize*} + + +\htmlanchor{security} +\subsection{На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности} +\label{sec:security} + +По нашем најбољем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који чине +језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви). +Међутим, допунски програми који су укључени у \TeX\ Live нису нужно +на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да +будете опрезни када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне +податке; најсигурније што можете да урадите јесте да то увек радите у +новом поддиректоријуму. + +Потреба за опрезом је нарочито важна на \Windows{}-у, пошто +\Windows{} обично тражи програме у текућем директоријуму пре него на +било ко другом месту, без обзира на путању за претрагу коју задаје +корисник. Ово отвара широку лепезу могућности\char"0304\ за напад. Ми +смо санирали многе сигурносне пропусте, али неки превиди су без сумње +и даље ту, нарочито у програмима који нам долазе са стране. Стога +препоручујемо да проверите да ли радни директоријум садржи сумњиве, +пре свега извршне фајлове (бинарне или скрипте). Њих обично нема, и +свакако не би требало да се створе обичном обрадом неког документа. + +Коначно, \TeX\ (и пратећи програми) често стварају нове фајлове када +обрађују документ, што је особина која се може злоупотребити на много +разних начина. Да поновимо, обрада непознатих докумената у новом +поддиректоријуму је најсигурније што можете да урадите. + + +\subsection{Помоћ у раду} +\label{sec:help} + +Заједница корисника \TeX{}-а је активна и пријатељски расположена, +тако да се и на најозбиљнија питања на крају нађе одговор. Међутим, +ова подршка је неформалне природе будући да долази од +волонтера\char"0304\ и случајних читалаца мејлинг-листа, тако да је +нарочито важно да „урадите домаћи задатак“ пре него што нешто питате. +(Ако више волите загарантовану комерцијалну подршку, можете се у у +потпуности одрећи \TL{}-а и купити одговарајући систем; на страници +\url{http://tug.org/interest.html#vendors} постоји списак таквих +продаваца.) + +Ово је листа расположивих ресурса датих отприлике редоследом по коме +препоручујемо да их користите: + +\begin{description} +\item [Страница за почетнике] Ако сте нови у \TeX-у, страница +\url{http://tug.org/begin.html} нуди кратак увод у систем. + +\item [\TeX{} \acro{FAQ}] (питања везана за \TeX{} која се често +постављају) представља огромну збирку одговора на све врсте питања, +од најосновнијих до најсложенијих. Та збирка је укључена у \TL{} и +налази се у директоријуму +\OnCD{texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/html/index.html}, а доступна је и +на Интернету преко \url{http://www.tex.ac.uk/faq}. Молимо Вас да +одговоре прво овде потражите. + +\item [\TeX{} Catalogue] (\TeX{}-каталог) Ако тражите неки специфичан +пакет, фонт, програм... \TeX{}-каталог је место на коме треба +отпочети претрагу. То је огромна колекција свих ствари које имају +везе са \TeX{}-ом. Погледајте +\url{http://www.ctan.org/help/Catalogue/}. + +\item [\TeX{} ресурси на Интернету] Интернет-страница +\url{http://tug.org/interest.html} садржи многе линкове који имају +везе са \TeX{}-ом, нарочито на бројне књиге, приручнике и чланке о +свим аспектима система. + +\item [архивирана подршка] Два главна форума су Usenet група + \url{news:comp.text.tex} и мејлинг-листа \email{texhax@tug.org}. + Архиве ова два форума садрже велики број питања и одговора + прикупљених током много година; ове претраживе архиве су доступне + преко \url{http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics} и + \url{http://tug.org/mail-archives/texhax}. Такође, обична претрага + Интернета, на пример преко \url{http://google.com}, никад није на + одмет. + +\item [постављање питања] Ако и даље не можете да пронађете одговор, + можете да поставите питање на \dirname{comp.text.tex} користећи + Google или свој newsreader, или на \email{texhax@tug.org} путем + електронске поште. Али, пре него што поставите питање, \emph{молимо + Вас} да причитате овај текст из \acro{FAQ} колекције како бисте + увећали шансе да добијете користан одговор: + \url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion}. + +\item [подршка везана за \TL{}] Ако желите да пријавите грешку или + ако имате предлоге и коментаре везане за дистрибуцију, инсталацију + или документацију \TL{}-а, мејлинг-листа је \email{tex-live@tug.org}. + Међутим, ако се Ваше питање тиче употребе неког посебног програма + укљученог у \TL{}, молимо Вас да пишете особи која тренутно одржава + тај програм или на одговарајућу мејлинг-листу. Врло често, покретање + програма са параметром \code{-{}-help} даје адресу на коју треба + пријавити грешке. + +\end{description} + +С друге стране, ту је пружање помоћи онима који постављају питања. И +\dirname{comp.text.tex} и \code{texhax} су отворени за сваког, па +стога будите слободни да се прикључите; почните да читате и помозите +где можете. + + +% don't use \TL so the \uppercase in the headline works. Also so +% tex4ht ends up with the right TeX. Likewise the \protect's. +\section{Преглед \protect\TeX\protect\ Live{}-а} +\label{sec:overview-tl} + +Овај одељак описује садржај дистрибуције \TK{} и њеног саставног дела, \TL{}-а. + +\subsection{\protect\TeX\protect\ Collection: \TL, pro\TeX{}t, Mac\TeX} +\label{sec:tl-coll-dists} + +\TK{} \DVD{} обухвата: + +\begin{description} + +\item [\TL] Комплетан \TeX{} систем који се може покретати „жив“ + (live) или инсталиран на диск. Интернет-страница \TL{}-a је + \url{http://tug.org/texlive/}. + +\item [Mac\TeX] Варијанта \TL{}-а за \MacOSX; укључује инсталациони + програм писан специјално за \MacOSX\ и још неке Mac апликације. + Интернет-страница пројекта је \url{http://tug.org/mactex/}. + +\item [pro\TeX{}t] Рађен као проширење \Windows{} дистрибуције + \MIKTEX, \ProTeXt\ укљулује неколико допунских алатки и + поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независтан од \TL{}-а + и има сопствена упутства за инсталацију. Интернет-страница \ProTeXt-а + је \url{http://tug.org/protext}. + +\item [CTAN] Сајт-копија (mirror) репозиторијума \CTAN{} + (\url{http://www.ctan.org}). + +\item [\texttt{\textbf texmf-extra}] Директоријум са разним допунским + пакетима. + +\end{description} + +Лиценце које одређују услове умножавања \CTAN{}-а, пакета + \pkgname{protext} и садржаја директоријума \dirname{texmf-extra} нису + нужно исте као у \TL{}-у, па стога будите опрезни када их + редистрибуирате или преправљате. + + +\subsection{\TL{} директоријуми највишег нивоа} +\label{sec:tld} + +Ево списка и кратких описа директоријума\char"0304\ највишег нивоа у +\TL{}-у. На \TK{} \DVD-ју, цела \TL{} хијерархија се налази у +поддиректоријуму \dirname{texlive}, а не на највишем нивоу самог +диска. + +\begin{ttdescription} +\item[bin] Програми \TeX{} система, груписани по платформама. +% +\item[readme-*.dir] Кратак преглед \TL{}-a и корисни линкови на + разним језицима, у \HTML{} и текстуалном формату. +% +\item[source] Изворни ко\char"0302 д свих програма који су укључени у + \TL{}, укључујући средишње \TeX{} дистрибуције засноване на + \Webc{}-у. +% +\item[texmf] Погледајте опис променљиве \dirname{TEXMFMAIN} у следећем + одељку. +% +\item[texmf-dist] Погледајте опис променљиве \dirname{TEXMFDIST} у + следећем одељку. +% +\item[tlpkg] Скрипте, програми и подаци потребни за одржавање + инсталације, као и фајлови специфични за \Windows{}. +\end{ttdescription} + +Осим управо набројаних директоријума, на највишем нивоу дистрибуције +налазе се и инсталационе скрипте и \filename{README} +(\filename{ПРОЧИТАЈ-МЕ}) фајлови на разним језицима. + +Што се тиче документације, од помоћи могу да буду исцрпни линкови у +фајлу \OnCD{doc.html}, који се налази у директоријуму највишег нивоа. +Документација за поједине програме (приручници, man-странице, +Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документација за \TeX\ +пакете и формате налази се у \dirname{texmf-dist/doc}. Можете да +употребите програм \cmdname{texdoc} ако желите да пронађете било који +део документације. + +Документација о самој дистрибуцији \TL\ налази се у +\dirname{texmf/doc/texlive} и доступна је на неколико језика: + +\begin{itemize*} +\item{енглески:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-en} +\item{италијански:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-it} +\item{кинески:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-zh-cn} +\item{немачки:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-de} +\item{пољски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-pl} +\item{руски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-ru} +\item{српски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-sr} (овај документ) +\item{француски:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-fr} +\item{чешки и словачки:} \OnCD{texmf/doc/texlive/texlive-cz} +\end{itemize*} + +\subsection{Садржај директоријума texmf} +\label{sec:texmftrees} + +Овај одељак даје списак унапред дефинисаних променљивих које одређују +распоред података унутар директоријума texmf, сврху којој служе, као +и њихов подразумевани положај и својства унутар \TL{}-а. Команда +\texttt{tlmgr~conf} приказује вредности ових променљивих тако да лако +можете да видите на који директоријум (дрво) на Вашој инсталацији оне +упућују. + +\begin{ttdescription} +\item [TEXMFMAIN] Дрво у коме се налазе витални делови система као + што су конфигурациони фајлови, помоћне скрипте и документација за + програме. +\item [TEXMFDIST] Дрво које садржи главни скуп макро-пакета, фонтова, + итд. +\item [TEXMFLOCAL] Дрво које администратори могу да користе за + инсталацију додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; садржај + овог дрвета важи за цео систем. +\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници когу да користе за своје личне + инсталације додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; вредност + ове променљиве динамички се прилагођава положају личног директоријума + сваког појединог корисника. +\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које користе апликације + \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ за чување измењених + конфигурационих података. +\item [TEXMFSYSCONFIG] (Глобално важеће) дрво које користе апликације + \verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+ за + чување измењених конфигурационих података. +\item [TEXMFVAR] (Лично корисниково) дрво које користе + \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ за чување аутоматски + направљених података које разни програми користе током рада, као што + су формати и мапе. Користи га и \ConTeXt\ Mk\acro{IV}. +\item [TEXMFSYSVAR] (Глобално важеће) дрво које користе + \verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+, као и + \verb+tlmgr+, за чување аутоматски направљених података које разни + програми користе током рада, као што су формати и мапе. +\end{ttdescription} + +\noindent +Подразумевана структура директоријума изгледа овако: +\begin{description} + \item[корен система] може да садржи више различитих издања \TL{}-а: + \begin{ttdescription} + \item[2009] Претходно издање. + \item[2010] Тренутно издање. + \begin{ttdescription} + \item [bin] ~ + \begin{ttdescription} + \item [i386-linux\ \ \ \ \ \ ] програми за \GNU/Linux + \item [...] + \item [universal-darwin] програми за \MacOSX + \item [win32\ \ \ \ \ \ \ \ \ \ \ ] програми за \Windows{} + \end{ttdescription} + \item [texmf\ \ \ \ \ \ \ ] \envname{TEXMFMAIN} + \item [texmf-dist\ \ ] \envname{TEXMFDIST} + \item [texmf-var \ \ ] \envname{TEXMFSYSVAR} + \item [texmf-config] \envname{TEXMFSYSCONFIG} + \end{ttdescription} + \item [texmf-local] \envname{TEXMFLOCAL}, заједнички за сва издања. + \end{ttdescription} + \item[корисников лични директоријум] (\texttt{\$HOME} или + \texttt{\%USERPROFILE\%}) + \begin{ttdescription} + \item[.texlive2009] Лични направљени и конфигурациони подаци за + претходно издање. + \item[.texlive2010] Лични направљени и конфигурациони подаци за + тренутно издање. + \begin{ttdescription} + \item [texmf-var\ \ \ ] \envname{TEXMFVAR} + \item [texmf-config] \envname{TEXMFCONFIG} + \end{ttdescription} + \item[texmf] \envname{TEXMFHOME} Лични макрои итд. + \end{ttdescription} +\end{description} + + +\subsection{Проширења \protect\TeX-а} +\label{sec:tex-extensions} + +Кнутов [Knuth] оригинални \TeX{} је замрзнут: осим ретких поправки +грешака, у њега се не уносе никакве исправке. Изворни \TeX{} је још +увек присутан у \TL-у као програм \prog{tex}, и тако ће и остати у +будућности. \TL{} садржи неколико проширених варијанти \TeX-а: + +\begin{description} + +\item [\eTeX] додаје неколико нових примитива\char"0304\ + \label{text:etex} (којe се односе на проширење макроа, читање + симбола\char"0304, класе ознака, додатне могућности за отклањање + грешака и још пуно тога), као и проширење звано \TeXXeT{} које + служи за припрему докумената са садржајем на језицима који се пишу + са лева на десно, уз оне који се пишу са десна на лево. + У подразумеваном режиму, \eTeX{} је 100\% компатибилан са стандардним + \TeX-ом. Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf}. + +\item [pdf\TeX] је изграђен на проширењима које је донео \eTeX, + додајући на њих подршку за прављење докумената директно у \acro{PDF} + формату (поред уобичајеног \dvi{}) и много проширења невезаних за + излаз. Ово је програм који се користи за већину формата, као што су + \prog{etex}, \prog{latex}, \prog{pdflatex}. Интернет страница + пројекта је \url{http://www.pdftex.org/}. Упутство за употребу је + \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf}, а примери који + демонстрирају неке од његових могућности налазе се у + \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/samplepdf/samplepdf.tex}. + +\item [Lua\TeX] је предвиђен да буде наследник pdf\TeX-а, и углавном + је (мада не у потпуности) компатибилан са својим претходницима. + Намера је такође да он буде функционални надскуп Aleph-а (погледајте + ниже), премда нема намере да се подржи техничка компатибилност. + Уграђени интерпретер језика Lua (\url{http://www.lua.org/}) омогућава + елегантна решења за многе тешко решиве проблеме у \TeX{}-у. Када се + позива као \filename{texlua}, функционише као самостални Lua + интерпретер и као такав је већ у употреби унутар \TL-а. + Интернет-страница пројекта је \url{http://www.luatex.org/} а + приручник је \OnCD{texmf-dist/doc/luatex/luatexref-t.pdf}. + +\item [\XeTeX] додаје подршку за унос текста према Unicode + стандарду уз употребу OpenType фонтова; \XeTeX\ може да користи + фонтове који већ постоје на систему; ова подршка је урађена уз + употребу спољних библиотека. Погледајте \url{http://tug.org/xetex}. + +\item [\OMEGA\ (Omega)] је заснован на Unicode стандарду (сваки знак + заузима 16 бита), па стога подржава рад са скоро свим светским + писмима у исто време. Он подржава и тзв. „\OMEGA{} процесе превођења“ + („\textenglish{\OMEGA{} Translation Processes}“ --- \acro{OTP}) за + извођење сложених транформација над произвољним улазом. Omega није + више укључен у \TL{} као одвојени програм; обезбеђен је само Aleph + (погледајте испод). + +\item [Aleph] комбинује проширења које су донели \OMEGA\ и \eTeX. + Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base}. + +\end{description} + + +\subsection{Други истакнути програми у \protect\TL} + +Ево неколико других важних програма који су укључени у \TL{} и који +се често користе: + +\begin{cmddescription} + +\item [bibtex, bibtex8] подршка за прављење библиографија. + +\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса. + +\item [dvips] пребацује \dvi{} формат у \PS{}. + +\item [xdvi] програм за приказивање \dvi{} формата у графичком + систему X (X Window System). + +\item [dvilj] \dvi{} драјвер за породицу штампача\char"0304\ HP LaserJet. + +\item [dviconcat, dviselect] рад са документима у \dvi{} формату. + +\item [dvipdfmx] пребацује \dvi{} у \acro{PDF}; служи као + алтернативна приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено горе). + +\item [psselect, psnup...] алатке за баратање \PS{} документима. + +\item [pdfjam, pdfjoin...] алатке за баратање \acro{PDF} документима. + +\item [texexec, texmfstart] програми за Con\TeX{}t и \acro{PDF}. + +\item [tex4ht] конвертор из \TeX{}-а у \acro{HTML}, \acro{XML} и + много других формата. + +\end{cmddescription} + + +\subsection{Фонтови у \protect\TL} +\label{sec:tl-fonts} + +У \TL{} је укључен велики број векторских фонтова високог квалитета. +Погледајте \url{http://tug.org/fonts} и +\OnCD{texmf-dist/doc/fonts/free-math-font-survey}. + + +\section{Инсталација} +\label{sec:install} + +\subsection{Покретање инсталационог програма} +\label{sec:inst-start} + +За почетак, потребан Вам је \TK{} \DVD{} или програм за инсталирање +\TL{}-а преко Интернета (\textenglish{net installer}). Пронађите +инсталациону скрипту: она се зове \filename{install-tl} на Unix-има, +а \filename{install-tl.bat} на \Windows{}-у. + +\begin{description} +\item [Net installer:] Скините га са \CTAN-а, налази се у + директоријуму \dirname{systems/texlive/tlnet}; преко путање + \url{http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet} бићете аутоматски + пребачени на географски најближи сајт-копију (mirror) који садржи + најновије верзије целокупног садржаја. Можете да преузмете + \filename{install-tl.zip}, који се може користити и под Unix-ом и под + \Windows{}-ом, или значајно мањи \filename{install-unx.tar.gz} (само + за Unix). Када распакујете фајл који сте преузели, у поддиректоријуму + \dirname{install-tl} наћи ћете фајлове \filename{install-tl} и + \filename{install-tl.bat}. + +\item [\TeX{} Collection \DVD:] Уђите у директоријум + \dirname{texlive}. На \Windows{}-у се инсталациони програм обично сам + покреће када убаците \DVD. \DVD можете добити ако постанете члан неке + групе корисника \TeX-а (наша срдачна препорука да урадите тако, + погледајте \url{http://tug.org/usergroups.html}), тако што ћете га + купити (\url{http://tug.org/store}), или тако што ћете сами нарезати + \ISO\ фајл. + +\end{description} + +Погледајте \url{http://tug.org/texlive/acquire.html} ако Вам је +потребно још информација или неки други начин да дођете до софтвера. + +Наредни одељци детаљно објашњавају како се инсталациони програм +користи. + +\subsubsection{Unix} + +\noindent +Од сада па надаље, \texttt{>} одначава „промпт“ („shell prompt“); оно +што уноси корисник приказано је \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}. +Скрипта \filename{install-tl} је написана у језику Perl. +Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа +овако: +\begin{alltt} +> \Ucom{cd /путања/до/програма/за/инсталацију} +> \Ucom{perl install-tl} +\end{alltt} +(Уместо тога, можете је позвати са \Ucom{perl +/path/to/installer/install-tl} или са \Ucom{./install-tl} ако је +скрипта извршни фајл --- има „права на извршавање, речено Unix +језиком --- итд; нећемо понављати све ове варијације.) Може се десити +да је потребно да повећате прозор свог терминала како би у њега стао +цео садржај програма (слика~\ref{fig:text-main}). + +Ако желите да обавите инсталацију у експертском графичком режиму +(„expert \acro{GUI}“, слика~\ref{fig:gui-main}), требаће Вам +\dirname{Perl/TK} модул компајлиран са \acro{XFT} подршком; то је +обично тако на \GNU/Linux-у, али није нужно случај на другим +системима.\footnote{\textserbian{Ово нарочито важи ако користите +ћириличне верзије програма, укључујући и српску; фонтови могу бити +читљиви, али ће изгледати веома лоше --- \emph{прим. прев.}}} Када +све буде спремно, откуцајте: +\begin{alltt} +> \Ucom{perl install-tl -gui} +\end{alltt} + +Ако желите да видите комплетан списак разних опција, откуцајте: +\begin{alltt} +> \Ucom{perl install-tl -help} +\end{alltt} + +\textbf{Упозорење везано за права приступа фајловима на Unix +системима:} Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш +\code{umask} који важи у време инсталације. Дакле, ако желите да +инсталирани систем користе и други корисници, побрините се да +подесите одговарајуће дозволе, на пример, \code{umask 002}. Дубље +информације о команди \code{umask} можете пронаћи у документацији на +Вашем систему. + +\textbf{Посебни обзири везани за Cygwin:} За разлику од других +система компатибилних са Unix-ом, Cygwin у свом стандардном облику не +садржи све неопходне програме који су потребни инсталационом програму +\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} садржи више информација по овом +питању. + + +\subsubsection{MacOSX} + +Као што је поменуто у одељку~\ref{sec:tl-coll-dists}, за \MacOSX је +припремљена посебна дистрибуција по имену Mac\TeX\ +(\url{http://tug.org/mactex}). Препоручујемо да на \MacOSX систему +користите изворни инсталациони програм уместо оног који је укључен у +\TL\ зато што ће Mac\TeX\ верзија урадити и нека додатна подешавања +специфична за \MacOSX, пре свега она која Вам омогућавају да се лако +пребацујете са једне на другу дистрибуцију \TeX-а (Mac\TeX, Fink, +MacPorts...). + +Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ директоријуми су +у потпуности исти. Mac\TeX\ на ту структуру додаје неколико допунских +директоријума са документацијом и апликацијама специфичним за Mac. + + +\subsubsection{Windows} + +Ако користите програм за инсталацију преко Интернета (net installer) +или ако се инсталациони програм са \DVD-ја не отвори аутоматски, +двапут кликните \filename{install-tl.bat}. Ако желите да имате више +могућности око подешавања разних параметара, нпр. да изаберете или не +изаберете поједине колекције пакета, уместо поменутог програма +покрените \filename{install-tl-advanced.bat}. + +Инсталациони програм се може покренути и са командне линије +(command-prompt). У наставку текста, \texttt{>} ће означавати промпт; +оно што куца корисник биће штампано \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}. +Када уђете у директоријум у коме се налази инсталациони програм, +откуцајте: +\begin{alltt} +> \Ucom{install-tl} +\end{alltt} + +Можете и да употребите апсолутну путању, на пример: +\begin{alltt} +> \Ucom{D:\bs{}texlive\bs{}install-tl} +\end{alltt} +Овај конкретан пример значи да користите \TK\ \DVD и да је ознака +оптичког драјва на Вашем компјутеру \dirname{D:}. +Слика~\ref{fig:wizard-w32} приказује поједностављени графички +(„wizard“) режим рада инсталационог програма; овај режим се на +\Windows{}-у подразумева. + +Ако хоћете да инсталирате у текстуалном режиму, откуцајте: +\begin{alltt} +> \Ucom{install-tl -no-gui} +\end{alltt} + +Ако желите да видите потпун списак разних опција, откуцајте: +\begin{alltt} +> \Ucom{install-tl -help} +\end{alltt} + +\begin{figure}[tb] +\begin{boxedverbatim} +Installing TeX Live 2010 from: ... +Platform: i386-linux => 'Intel x86 with GNU/Linux' +Distribution: live (compressed) +... + Detected platform: Intel x86 with GNU/Linux + + binary systems: 1 out of 19 + + Installation scheme (scheme-full) + 84 collections out of 85, disk space required: 2256 MB + + Customizing installation scheme: + standard collections + language collections + + directories: + TEXDIR (the main TeX directory): + /usr/local/texlive/2010 + ... + + options: + [ ] use letter size instead of A4 by default + [X] allow execution of restricted list of programs via \write18 + ... + +Actions: + start installation to hard disk + help + quit +\end{boxedverbatim} +\caption{Главни екран инсталационог програма + (\GNU/Linux)}\label{fig:text-main} +\end{figure} + +\begin{figure}[tb] +\tlpng{tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr}{\linewidth} + \caption{Инсталациони програм у експертском графичком („Expert + \GUI{}“) режиму (FreeBSD)}\label{fig:gui-main} +\end{figure} + +\begin{figure}[tb] +\tlpng{tl2010-install-tl-wizard-win32-sr}{\linewidth} +\caption{Инсталациони програм у поједностављеном графичком („Wizard“) + режиму (\Windows{})}\label{fig:wizard-w32} +\end{figure} + + +\htmlanchor{cygwin} +\subsubsection{Cygwin} +\label{sec:cygwin} + +Инсталациони програм \TL{}-а ради само на Cygwin 1.7. Пре него што +почнете инсталацију, покрените Cygwin-ов програм \filename{setup.exe} +како бисте инсталирали пакете \filename{perl} и \filename{wget} +уколико не постоје на Вашем систему. Препоручују се и ови додатни +пакети: +\begin{itemize*} +\item \filename{fontconfig} [потребан за \XeTeX] +\item \filename{ghostscript} [потребан за више разних програма] +\item \filename{libXaw7} [потребан за \code{xdvi}] +\item \filename{ncurses} [обезбеђује команду \code{clear} коју + користи инсталациони програм] +\end{itemize*} + + +\subsubsection{Инсталација у текстуалном режиму} + +Слика~\ref{fig:text-main} приказује главни екран инсталационог +програма у текстуалном режиму рада на Unix-у. Текстуални режим је +стандард на Unix-у. + +У овом режиму, инсталациони програм се искључиво ослања на командну +линију; употреба курзора није могућа. На пример, не можете да +употебите дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и +унос текста. Просто откуцате нешто на промпту (разлика између великих +и малих слова је битна) и притиснете Enter; тада се цео екран +терминала поново попуњава измењеним садржајем. + +Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је дизајниран +да ради на што је год могуће већем броју оперативних система, +укључујући и оне са тако једноставним инсталацијама које садрже само +чист Perl. + + +\subsubsection{Инсталација у експертском графичком режиму} + +Слика~\ref{fig:gui-main} приказује експертски графички режим рада на +Free\acro{BSD} систему. Основна разлика у односу на текстуални режим +јесте то што овде можете да користите дугмиће и меније. + +Овај режим рада се може изричито позвати помоћу +\begin{alltt} +> \Ucom{install-tl -gui=perltk} +\end{alltt} + + +\subsubsection{Инсталација у поједностављеном графичком („wizard“) + режиму} + +Ако није другачије захтевано, на \Windows{}-у инсталациони програм +користи најједноставнији режим рада који смо могли да осмислимо и који +се зове „wizard“ („чаробњак“ --- слика \ref{fig:wizard-w32}). Програм +у том режиму инсталира све и не пита скоро ништа. Ако желите да +подешавате инсталацију, треба да користите неки од горе описаних +режима. + +Овај режим се може изричито позвати помоћу +\begin{alltt} +> \Ucom{install-tl -gui=wizard} +\end{alltt} + + +\subsection{Употреба инсталационог програма} +\label{sec:runinstall} + +Инсталер је направљен са намером да буде мање-више јасан по себи, али +ево неколико напомена о разним опцијама. + +\subsubsection{Мени за избор платформе (само на Unix-у)} +\label{sec:binary} + +\begin{figure}[tb] +\begin{boxedverbatim} +Available sets of binaries: +=============================================================================== + a [ ] alpha-linux DEC Alpha with GNU/Linux + b [ ] amd64-freebsd x86_64 with FreeBSD + c [ ] amd64-kfreebsd x86_64 with GNU/FreeBSD + d [ ] i386-cygwin Intel x86 with Cygwin + e [ ] i386-freebsd Intel x86 with FreeBSD + f [ ] i386-kfreebsd Intel x86 with GNU/FreeBSD + g [X] i386-linux Intel x86 with GNU/Linux + h [ ] i386-netbsd Intel x86 with NetBSD + i [ ] i386-solaris Intel x86 with Solaris + j [ ] mips-irix SGI IRIX + k [ ] powerpc-aix PowerPC with AIX + l [ ] powerpc-linux PowerPC with GNU/Linux + m [ ] sparc-linux Sparc with GNU/Linux + o [ ] sparc-solaris Sparc with Solaris + p [ ] universal-darwin universal binaries for MacOSX/Darwin + s [ ] win32 Windows + t [ ] x86_64-darwin x86_64 with MacOSX/Darwin + u [ ] x86_64-linux x86_64 with GNU/Linux + v [ ] x86_64-solaris x86_64 with Solaris +\end{boxedverbatim} +\caption{Мени за избор платформе (тј. архитектуре и оперативног система) за програме}\label{fig:bin-text} +\end{figure} + +Слика~\ref{fig:bin-text} приказује мени са подржаним платформама +(в.~фусноту 1 за објашњење израза „платформа“) за програме, у +текстуалном режиму. Подразумева се да ће бити инсталиране само +верзије програма за тип процесора и оперативни систем на коме сте +покренули инсталацију. Можете, међутим, изабрати и да инсталирате +верзије програма и за неке друге платформе. Ово може да буде корисно +ако се \TeX\ заједнички користи на мрежи са разнородним машинама или +на компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних +система. + +\subsubsection{Одабирање компоненти} +\label{sec:components} + +\begin{figure}[tbh] +\begin{boxedverbatim} +Select a scheme: +=============================================================================== + a [ ] basic scheme (plain and LaTeX) + b [ ] ConTeXt scheme + c [X] full scheme (everything) + d [ ] GUST TeX Live scheme + e [ ] medium scheme (plain, latex, recommended packages, some languages) + f [ ] minimal scheme (plain only) + g [ ] teTeX scheme (more than medium, but nowhere near full) + h [ ] XML scheme + i [ ] custom selection of collections +\end{boxedverbatim} +\caption{Мени са шемама}\label{fig:scheme-text} +\end{figure} + +Слика~\ref{fig:scheme-text} приказује \TL-ов мени са шемама; преко њега +можете изабрати „шему“, тј. један кохерентан скуп колекција пакета. +Подразумевана „пуна“ (\optname{full}) шема инсталира све. Препоручује +се да тако и урадите; ипак, можете да изаберете и „основну“ +(\optname{basic}) шему прикладну за мале системе, „минималну“ +(\optname{minimal}) шему за потребе тестирања и „средњу“ +(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- за нешто што +пада у средину између претходна два. Постоје такође и разне +специјализоване шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи. + +\begin{figure}[tb] +\begin{center} + \tlpng{tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr}{.7\linewidth} + \caption{Мени са колекцијама}\label{fig:collections-gui} +\end{center} +\end{figure} + +Одабир шеме може да се даље разради помоћу менија „Стандардне +колекције“ и „Језичке колекције“ (слика~\ref{fig:collections-gui}, +овог пута, за промену, приказани у графичком режиму). + +Колекције су за један ниво детаљније него шеме --- поједностављено +речено, једна шема се састоји од неколико колекција, колекција се +састоји од једног или више пакета\char"0304, а пакет (најнижи ниво +груписања у \TL-у) садржи стварне фајлове \TeX\ макроа, фонтова, итд. + +Ако желите још више контроле него што нуде менији са колекцијама, +можете да користите \textenglish{\TeX\ Live Manager} (\prog{tlmgr}) +након инсталације (подгледајте одељак~\ref{sec:tlmgr}); помоћу њега +можете да контролишете инсталацију на нивоу пакета\char"0304. + +\subsubsection{Директоријуми} +\label{sec:directories} + +Подразумевани распоред директоријума\char"0304\ описан је у +одељку~\ref{sec:texmftrees}, стр.~\pageref{sec:texmftrees}. +Стандардна локација директоријума \dirname{TEXDIR} је +\dirname{/usr/local/texlive/2010} на Unix-у и +|%SystemDrive%\texlive\2010| на Win\-dows-у. + +Главни разлог да промените ове вредности јесте ако немате право +уписивања на подразумевано место. Не морате да будете root или +администратор да бисте инсталирали \TL, али морате имати право +уписивања у циљни директоријум. + +Разумна алтернатива јесте неки директоријум унутар личног +директоријума, посебно ако ћете једини корисник бити Ви. Ознака за +лични доректоријум је „|~|“, на пример „|~/texlive/2010|“. + +Препоручујемо да укључите ознаку за годину у име изабраног +директоријума како бисте били у могућности да држите различита издања +\TL{}-а једно поред другог. (Такође, можете и да помоћу симболичког +линка направите име независно од верзије, нпр. +\dirname{/usr/local/texlive-cur} и да тај линк касније промените +након тестирања новог издања.) + +Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационог +програму повлачи за собом и промену директоријума\char"0304\ +\dirname{TEXMFLOCAL}, \dirname{TEXMFSYSVAR} и +\dirname{TEXMFSYSCONFIG}. + +Препоручујемо да користите \dirname{TEXMFHOME} као место за личне +макрое и пакете. Подразумевана вредност је |~/texmf|. Насупрот +\dirname{TEXDIR}-у, овде се ознака |~| чува у новозаписаним +конфигурационим фајловима зато што показује на лични директоријум +било ког појединца који користи \TeX. Он на Unix-у узима вредност +\dirname{$HOME} а на \Windows{}-у постаје \verb|%USERPROFILE%|. + +\dirname{TEXMFVAR} је место где се смештају кеширани подаци који се +стварају током рада програма\char"0304\ и који се разликују од +корисника до корисника, укључујући „кеш“ (\textenglish{cache}) +који прави \ConTeXt\ Mk\acro{IV}. + + +\subsubsection{Опције} +\label{sec:options} + +\begin{figure}[tbh] +\begin{boxedverbatim} +Current options setup: +=============================================================================== +

use letter size instead of A4 by default: [ ] + execution of restricted list of programs: [X] + create format files: [X] + install font/macro doc tree: [X] + install font/macro source tree: [X] + create symlinks in standard directories: [ ] + binaries to: + manpages to: + info to: +\end{boxedverbatim} +\caption{Мени са опцијама (Unix)}\label{fig:options-text} +\end{figure} + +Слика~\ref{fig:options-text} приказује мени са опцијама у текстуалном режиму +рада. Следи више информација о свакој од њих: + +\begin{description} +\item[узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4] + (\textenglish{use letter size instead of A4 by de\-fault}): Избор + подразумеване величине папира. Наравно, поједини документи могу ако + је потребно да користе папир другачије величине. + +\item[извршавање ограничене листе програма] (\textenglish{execution + of restricted list of programs}): Почев од \TL\ 2010, покретање + једног броја спољних програма дозвољено је у стандардној инсталацији. + Листа дозвољених програма (која је веома кратка) дата је у + \filename{texmf.cnf}. Више детаља можете наћи у списку новитета за + \TL\ 2010 (одељак~\ref{sec:2010news}). + +\item[направи фајлове са форматима] (\textenglish{create format + files}): Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место + на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите + ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби бити + прављени у личним директоријума корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}). + На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави + нова верзија програма или правила за прелом текста, па корисник лако + може да има проблем са некомпатибилним форматима. + +\item[инсталирај изворни ко\char"0302 д и документацију фонтова и макроа] + (\textenglish{install font/macro doc/source tree}): Ове опције Вам + омогућавају да изоставите преузимање са Интернета или инсталацију + документације и изворног ко\char"0302 да који постоје за већину пакета. + Искључивање ове опције се не препоручује. + +\item[направи симболичке линкове у системским директоријумима] + (\textenglish{create symlinks in standard directories}) --- само на + Unix-у: Ова опција служи да заобиђете потребу да мењате променљиве из + радног окружења (environment variables). Без ове опције, + директоријуми \TL{}-а обично морају да се додају у \envname{PATH}, + \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Ако ово желите, требаће Вам и + овлашћење за уписивање у те системске директоријуме. Изричито + саветујемо да употребом ове опције \emph{не дирате} инсталацију \TeX-а + која је део Вашег система. Она је намењена пре свега да би се \TL{} + систему приступало кроз директоријуме који су већ познати кориснику, + као што је \dirname{/usr/local/bin} али само ако они пре тога нису + садржавали никакве фајлове везане за \TeX. +\end{description} + +Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете +„|I|“ како бисте започели поступак инсталације. Када се све заврши, +пређите на одељак~\ref{sec:postinstall} и прочитајте шта после тога +има да се уради, ако уопште нешто буде потребно. + + +\subsection{Параметри програма install-tl на командној линији} +\label{sec:cmdline} + +Откуцајте +\begin{alltt} +> \Ucom{install-tl -help} +\end{alltt} +како бисте добили списак свих параметара које можете да употребите на +командној линији. Можете да користите и |-| и |--| испред назива +параметра. Ово је списак могућности које се најчешће употребљавају: + +\begin{ttdescription} +\item[-gui] Ако је могуће биће употребљена графичка (\GUI{}) верзија + инсталационог програма. За ово је потребан Perl/Tk модул + (\url{http://tug.org/texlive/distro.html#perltk}) компајлиран са + подршком за \acro{XFT}; ако Perl/Tk није доступан, инсталација се + наставља у текстуалном режиму. + +\item[-no-gui] Изричито захтевање употребе текстуалног режима рада, + чак и на \Windows{}-у; ово ће Вам требати ако желите инсталацију + „која ради са \DVD-ја“, пошто она није доступна у графичком (\GUI{}) + ре\-жиму. + +\item[-lang {\sl LL}] Одређује језик инсталационог програма према + стандардном двословном коду \textsl{LL}. Тренутно су подржани следећи + језици: енглески (\texttt{en}, подразумевани), чешки (\texttt{cs}), + немачки (\texttt{de}), француски (\texttt{fr}), италијански + (\texttt{it}), јапански (\texttt{ja}), холандски (\texttt{nl}), + пољски (\texttt{pl}), руски (\texttt{ru}), словачки (\texttt{sk}), + словеначки (\texttt{sl}), српски (\texttt{sr}), вијетнамски + (\texttt{vi}) и кинески (\texttt{zh-cn} и тајванска верзија + \texttt{zh-tw}). Инсталациони програм ће покушати да одреди језик; + ако не успе или ако језик није доступан, пребациће се на енглески. + +\item[-profile {\sl file}] Инсталациони програм увек записује фајл + \filename{texlive.profile} у \dirname{tlpkg}, поддиректоријум Ваше + инсталације. Ова опција задаје програму да изнова употреби такав фајл + тако да, након прве инсталације, можете да инсталирате \TL{} на више + система или компјутера у режиму без постављања питања (batch mode), + понављајући све опције које сте првобитно изабрали. + +\item [-repository {\sl url-or-directory}] Одређује репозиторијум из + кога ће се инсталирати пакети; погледајте следећи одељак. +\end{ttdescription} + +\subsubsection{Параметар \optname{-repository}} +\label{sec:location} + +Подразумевани репозиторијум пакета је један од сајтова-копија +(mirror) \CTAN{}-a који се аутоматски одређује преко +\url{http://mirror.ctan.org}. + +Ако не желите да користите овај систем, вредност локације може да +буде путања (URL) која почиње са \texttt{ftp:}, \texttt{http:} или +\texttt{file:/}, или пак да буде обична путања до локалног +директоријума. (Када задајете \texttt{http:} или \texttt{ftp:}, +завршни знак „\texttt{/}“ и/или завршни текст +„\texttt{/tlpkg}“ се игноришу.) + +На пример, можете да изаберете неки посебан \CTAN\ mirror отприлике +овако: +\url{http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/}, +стављајући право име сервера (hostname) и његову специфичну путању до +\CTAN-садржаја уместо |ctan.example.org/tex-archive|. Увек свежа +листа сервера\char"0304\ који држе свеже копије садржаја \CTAN-а +налази се на \url{http://ctan.org/mirrors}. + +Ако је задата вредност локална (путања или URL који почиње са +\texttt{file:/}), употребиће се спаковани фајлови из поддиректоријума +\dirname{archive} у репозиторијуму (чак и у случају да су распаковани +фајлови доступни упоредо са њима). + + +\subsection{Постинсталациони задаци} +\label{sec:postinstall} + +Може се десити да је потребно урадити нешто после и инсталације. + +\subsubsection{Windows} + +На \Windows{}-у ће се инсталациони програм побринути о свему што је +неопходно. + +\subsubsection{Ако су направљени симболички линкови} + +Ако сте изабрали да се направе симболички линкови у стандардним +директоријумима (као што је објашњено у одељку~\ref{sec:options}), +онда нема потребе да преправљате вредности системских +променљивих.\footnote{\textserbian{\emph{Системска променљива} је +превод израза \textenglish{\emph{environment variable}}. Други могући +превод био би \emph{променљива из окружења}, али смо се одлучили да +избегнемо ту конструкцију зато што је она по нашем мишљењу (1) мање +јасна корисницима \Windows{}-а и зато што (2) обе имају мање-више +исто значење у пракси --- \emph{прим. прев.}}} + +\subsubsection{Системске променљиве на Unix-у} +\label{sec:env} + +Директоријум који садржи инсталиране програме за Ваш оперативни +систем мора се додати у путању за претрагу. Свака подржана платформа +има свој поддиректоријум унутар \dirname{TEXDIR/bin}. На +слици~\ref{fig:bin-text} налази се списак поддиректоријума и +одговарајућих платформи. + +Можете исто тако да додате директоријуме са man-страницама и +Info-документацијом у одговарајуће путање за претраге уколико желите +да системске алатке могу да их уоче. Иначе, man-страницама можете да +приступати и после проширивање списка путања из системске променљиве +\envname{PATH}. + +Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је +\prog{bash} и Intel x86 GNU/Linux и ако сте задржали подразумевани +распоред директоријума као у нашем примеру, фајл који треба да +уредите требало би да буде \filename{$HOME/.profile} (или неки други +фајл који се позива из \filename{.profile}), а линије које треба +додати изгледале би овако: + +\begin{sverbatim} +PATH=/usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux:$PATH; export PATH +MANPATH=/usr/local/texlive/2010/texmf/doc/man:$MANPATH; export MANPATH +INFOPATH=/usr/local/texlive/2010/texmf/doc/info:$INFOPATH; export INFOPATH +\end{sverbatim} + +Ако користите шкољку csh или tcsh, фајл који треба уредити обично је +\filename{$HOME/.cshrc}, а линије које треба додати изгледале би +овако: + +\begin{sverbatim} +setenv PATH /usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux:$PATH +setenv MANPATH /usr/local/texlive/2010/texmf/doc/man:$MANPATH +setenv INFOPATH /usr/local/texlive/2010/texmf/doc/info:$INFOPATH +\end{sverbatim} + +Ако у својим конфигурационим фајловима („који почињу са тачком“) већ +имате нека подешавања ове врсте, онда би наравно требало да уклопите +\TL\ директоријуме у већ постојеће вредности. + +\subsubsection{Системске променљиве: глобална подешавања} +\label{sec:envglobal} + +Ако желите да промене описане у претходном одељку важе глобално и за +сваког новог корисника на систему, онда сте препуштени сами себи; +напросто постоји превише варијација од система до система у погледу +тога како и где се ове ствари подешавају. + +Можемо Вам дати два савета: (1)~пробајте да потражите фајл +\filename{/etc/manpath.config} и да, ако постоји, додате линије као +што су ове: + +\begin{sverbatim} +MANPATH_MAP /usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux \ + /usr/local/texlive/2010/texmf/doc/man +\end{sverbatim} + +Или, (2)~потра\char"0301 жите фајл \filename{/etc/environment}; у њему +би могле бити дефинисане путање за претрагу и друге подразумеване +системске променљиве. + +Осим тога, у свим директоријумима са програмима на Unix системима +прави се симболички линк \code{man} који показује према +\dirname{texmf/doc/man}. Неке варијанте програма \code{man}, као што +је стандардни \code{man} на \MacOSX-у, аутоматски ће се снаћи са +новом путањом, елиминишући на тај начин потребу за било каквим +подешавањем ове врсте путања за претрагу. + + +\htmlanchor{xetexfontconfig} +\subsubsection{Подешавање фонтова за \XeTeX} +\label{sec:font-conf-xetex} + +Ако сте инсталирали пакет \filename{xetex} на оперативном систему +компатибилним са Unix-ом, онда су потребна нека додатна подешавања +ако желите да \XeTeX\ буде у могућности да пронађе фонтове који су +укључени у \TL. Како бисмо олакшали овај задатак, када се инсталира +пакет \pkgname{xetex} (било у иницијалној поставци или накнадно) +прави се и одговарајући конфигурациони фајл +\filename{TEXMFSYSVAR/fonts/conf/texlive-fontconfig.conf}. + +Како бисте начинили фонтове из \TL{}-а видљивим за цео систем, +подразумевајући да имате одговарајућа овлашћења на систему, урадите +следеће: +\begin{enumerate*} +\item прекопирајте фајл \filename{texlive-fontconfig.conf} у + \dirname{/etc/fonts/conf.d/09-texlive.conf}; +\item покрените \Ucom{fc-cache -fsv}. +\end{enumerate*} + +Ако немате овлашћења да ово урадите, можете да подесите да Вам +фонтови из \TL{}-а буду доступни као појединачном кориснику +\XeTeX{}-а: +\begin{enumerate*} +\item прекопирајте \filename{texlive-fontconfig.conf} у + \filename{~/.fonts.conf}, где \filename{~} представља Ваш лични + директоријум; +\item покрените \Ucom{fc-cache -fv}. +\end{enumerate*} + + +\subsubsection{\ConTeXt{} Mark IV} +\label{sec:context-mkiv} + +„Стари“ \ConTeXt{} (Mark \acro{II}) требало би да ради без икаквих +интервенција након инсталације \TL{}-а. Нови \ConTeXt{} Mark +\acro{IV}, заснован на Lua\TeX-у, захтева нешто ручног подешавања. +После инсталације, корисник мора да покрене: +\begin{sverbatim} +luatools --generate +context --make +\end{sverbatim} +Фајлови који ће се притом направити смештају се у \code{TEXMFVAR}. + +Више информација можете наћи на +\url{http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV} и +\url{http://wiki.contextgarden.net/TeX_Live_2010}. + + +\subsubsection{Укључивање локалних и личних макроа} +\label{sec:local-personal-macros} + +Ова тема је имплицтно већ начета у одељку~\ref{sec:texmftrees}: +\dirname{TEXMFLOCAL} (чија је подразумевана вредност +\dirname{/usr/local/texlive/texmf-local} или +\verb|%SystemDrive%\texlive\texmf-local|) јесте место предвиђено за +локалне фонтове и макрое који се употребљавају на целом систему, док +је \dirname{TEXMFHOME} (чија је подразумевана вредност +\dirname{$HOME/texmf} или \verb|%USERPROFILE%\texmf|) намењен за +корисникове личне фонтове и макрое. Предвиђено је да се ови +директоријуми не мењају од издања до издања и да нове верзије \TL{}-а +аутоматски узимају у обзир њихов садржај. Стога је најбоље да се +суздржите од подешавања вредности променљиве \dirname{TEXMFLOCAL} на +нешто што је превише удаљено од главног директоријума \TL{}-а, иначе +ћете морати ручно да мењате ту вредност за свако будуће издање. + +У оба ова директоријума фајлови треба да буду распоређени у +одговарајуће поддиректоријуме; како бисте разумели предвиђену +структуру, погледајте \url{http://tug.org/tds} или прегледајте фајл +\filename{texmf/web2c/texmf.cnf}. На пример, једна \LaTeX{} класа или +пакет треба да се ставе у \dirname{TEXMFLOCAL/tex/latex} или у +\dirname{TEXMFHOME/tex/latex}, или у неки поддиректоријум поменутих +директоријума. + +Функционалност директоријума \dirname{TEXMFLOCAL} зависи од тога да +ли је база података са именима фајлова увек свежа; у супротном фајлови +неће моћи да се пронађу. Базу можете освежити командом +\cmdname{mktexlsr} или употребом дугмета „Поново постави базу +података са фајловима“ („Reinit file database“) --- наћи ћете га у +језичку за конфигурацију програма \TeX\ Live Manager (\prog{tlmgr}) +када он ради у графичком (\GUI) режиму. + +\subsubsection{Укључивање спољних фонтова} + +Нажалост, ово је веома компликован задатак. Немојте ни да размишљате +о овоме уколико нисте вољни да се удубите у најситније детаље +инсталације \TeX{}-а. Не заборавите да прво прегледате шта Вам стоји +на располагању за слободну употребу: погледајте +одељак~\ref{sec:tl-fonts}. + +Једна могућа алтернатива јесте да користите \XeTeX\ или Lua\TeX\ +(погледајте одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам +омогућавају да користите фонтове из оперативног система без икакве +инсталације унутар \TeX-а. + +Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте +\url{http://tug.org/fonts/fontinstall.html}: на тој страни смо +најбоље што смо могли покушали да опишемо неопходну процедуру. + + +\subsubsection{Увећавање максимално доступне меморије на Windows-у и + Cygwin-у} +\label{sec:cygwin-maxmem} + +Корисницима \Windows{}-а и Cygwin-а (погледајте +одаљак~\ref{sec:cygwin} о специфичностима инсталације на Cygwin-у) +може да се деси да остану без меморије када покрећу неке програме +укључене у \TL. На пример, \prog{asy} може да остане без меморије ако +покушате да заузмете низ (array) од 25.000.000 реалних бројева, а +Lua\TeX\ може да остане без меморије ако покушавате да обрадите +документ са много великих фонтова. + +Што се тиче Cygwin-а, можете да увећате расположиву меморију ако +пратите одговарајућа упутства из њиховог водича за кориснике (Cygwin +User's Guide --- +\url{http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html}). + +На \Windows{}-у морате да направите један додатни фајл, рецимо +\code{moremem.reg}, који садржи следеће четири линије: + +\begin{sverbatim} +Windows Registry Editor Version 5.00 + +[HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Cygwin] +"heap_chunk_in_mb"=dword:ffffff00 +\end{sverbatim} + +\noindent и да онда извршите команду \code{regedit /s moremem.reg} +као администратор. (Ако желите да увећате меморију само за тренутног +корисника уместо на целом систему, употребите кључ +\code{HKEY\_CURRENT\_USER}.) + + +\subsection{Тестирање инсталације} +\label{sec:test-install} + +Након што сте инсталирали \TL{}, природно је да ћете желети да га +испробате како бисте могли да почнете са израдом дивних докумената +и\slash или фонтова. + +Овај одељак описује неке основне поступке за проверу функционалности +новог система. Овде ћемо дати команде за Unix-е; ако користите +\MacOSX{} или \Windows{}, вероватно ћете све ове команде покретати +покренути кроз графички интерфејс, мада принцип остаје исти. + +\begin{enumerate} + +\item Најпре проверите да ли можете да покренете сам програм + \cmdname{tex}: +\begin{alltt} +> \Ucom{tex -{}-version} +TeX 3.1415926 (TeX Live 2010) +kpathsea version 6.0.0 +Copyright 2010 D.E. Knuth. +... +\end{alltt} +Ако овде добијете поруку „command not found“ („команда се не може +пронаћи“) уместо података о верзији \TeX-а и ауторским правима, или +ако је верзија коју видите старија, то највероватније значи да немате +исправан поддиректоријум \dirname{bin} као елемент у системској +променљиви \envname{PATH}. Погледајте како се подешавају системске +променљиве на стр.~\pageref{sec:env}. + +\item Покушајте да обрадите основни \LaTeX{} фајл: +\begin{alltt} +> \Ucom{latex sample2e.tex} +pdfTeX 3.1415926-1.40.11-2.2 (TeX Live 2010) +... +Output written on sample2e.dvi (3 pages, 7484 bytes). +Transcript written on sample2e.log. +\end{alltt} +Ако \LaTeX{} не успе да пронађе \filename{sample2e.tex} или неки +други фајл, највероватније је у питању нека збрка старих и нових +системских променљивих или конфигурационих фајлова; у таквим +случајевима се препоручује да, за почетак, обришете вредности свих +системских променљивих које имају везе са \TeX-ом. (Ако Вам треба +дубља анализа, може се од самог \TeX{} програма тражити да извести +које путање употребљава за претрагу и шта притом успева да пронађе; +погледајте одељак „Поступци за отклањање грешака“ +[\textenglish{debugging}] на стр.~\pageref{sec:debugging}.) + +\item Затим прегледајте како изгледа документ који сте добили овом + обрадом: +\begin{alltt} +> \Ucom{xdvi sample2e.dvi} # Unix +> \Ucom{dviout sample2e.dvi} # Windows +\end{alltt} +Требало би да се појави нови прозор са лепим документом који +објашњава неке основне ствари о \LaTeX{}-у. (Узгред, тај текст је +врло корисно прочитати ако сте почетник.) Како би програм +\cmdname{xdvi} радио, морате имати покренут графички X сервер; ако X +не ради или ако је системска променљива \envname{DISPLAY} неправилно +подешена, добићете грешку \samp{Can't open display} („Није могуће +отворити дисплеј“). + +\item Направите \PS{} фајл за штампање или гледање на екрану: +\begin{alltt} +> \Ucom{dvips sample2e.dvi -o sample2e.ps} +\end{alltt} + +\item Направите \acro{PDF} уместо \dvi{} фајла; ова команда ће + обрадити \filename{.tex} фајл и директно направити \acro{PDF}: +\begin{alltt} +> \Ucom{pdflatex sample2e.tex} +\end{alltt} + +\item Прегледајте добијени \acro{PDF} фајл: +\begin{alltt} +> \Ucom{gv sample2e.pdf} +\textrm{или:} +> \Ucom{xpdf sample2e.pdf} +\end{alltt} +Ни \cmdname{gv} ни \cmdname{xpdf} нису укључени у \TL{}, тако да +морате да их засебно инсталирате. Погледајте +\url{http://www.gnu.org/software/gv} и +\url{http://www.foolabs.com/xpdf} ако Вам треба више информација о +овим програмима. Наравно, има још много других програма у којима +можете отварати \acro{PDF} фајлове. Ако користите \Windows{}, +препоручујемо да пробате Sumatra PDF +(\url{http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf}). + +\item Може бити корисно да пробате и друге тест-фајлове осим +\filename{sample2e.tex}: + +\begin{ttdescription} +\item [small2e.tex:] једноставнији документ него \filename{sample2e}; + сврха му је да минимализује величину података који се обрађују ако се + појаве неки проблеми; +\item [testpage.tex:] проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд); +\item [nfssfont.tex:] служи да одштампате табеле фонтова и + одговарајуће тестове; +\item [testfont.tex:] такође за табеле са фонтовима, али користи + основни \TeX{}; +\item [story.tex:] најчистији канонски тест-фајл за \TeX{} који се + може направити; морате да откуцате \samp{\bs bye} када се појави упит + са звездицом (\code{*}) након што покренете \samp{tex story.tex}. +\end{ttdescription} + +\item Ако сте инсталирали пакет \filename{xetex}, можете да испробате + да ли су системски фонтови видљиви за \XeTeX\ на овај начин: +\begin{alltt} +> \Ucom{xetex opentype-info.tex} +This is XeTeX, Version 3.1415926\dots +... +Output written on opentype-info.pdf (1 page). +Transcript written on opentype-info.log. +\end{alltt} +Ако добијете поруку „Invalid fontname `Latin Modern Roman/ICU'\dots“ +(„Неисправно име фонта `Latin Modern Roman/ICU'\dots“), онда морате +да подесите систем тако да \XeTeX{} може да пронађе фонтове који су +укључени у \TL. Погледајте одељак~\ref{sec:font-conf-xetex}. + +\end{enumerate} + +\subsection{Додатни софтвер који можете да преузмете са Интернета} + +Ако сте нови у \TeX{}-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око +писања докумената у \TeX{}-у или \LaTeX{}-у, молимо Вас да посетите +\url{http://tug.org/begin.html}: ту ћете наћи неке текстове који су +веома добри као увод. + +Ово су линкови ка Интернет-страницама са неким још неким програмима +који могли да Вам буду од користи: +\begin{description} +\item[Ghostscript] \url{http://www.cs.wisc.edu/~ghost/}; +\item[Perl] \url{http://www.perl.org/} са додатним пакетима са + \acro{CPAN}-а, \url{http://www.cpan.org/}. +\item[ImageMagick] \url{http://www.imagemagick.com}, за обраду слика + и пребацивање из једног формата у други. +\item[NetPBM] \url{http://netpbm.sourceforge.net/}, такође за обраду + слика. +\item[Едитори специјализовани за \TeX] Овде имате велики избор и све + зависи од Вашег укуса. Ево само неколико, по абецедном реду (неки од + побројаних програма раде само на \Windows{}-у): + \begin{itemize*} + \item \cmdname{GNU Emacs} је доступан и у изворном облику за + \Windows{}: погледајте + \url{http://www.gnu.org/software/emacs/windows/ntemacs.html}. + \item \cmdname{Emacs} са Auc\TeX-ом за \Windows{} доступан је у + директоријуму \path{tlpkg/support} на \TL\ \DVD-ју; + Интернет-страница пројекта је + \url{http://www.gnu.org/software/auctex}. + \item \cmdname{LEd} се може набавити на + \url{http://www.ctan.org/support/LEd}. + \item \cmdname{SciTE} је доступан на + \url{http://www.scintilla.org/SciTE.html}. + \item \cmdname{Texmaker} је софтвер отвореног кода, доступан на + \url{http://www.xm1math.net/texmaker/}. + \item \cmdname{TeXnicCenter} је софтвер отвореног кода, доступан на + \url{http://www.texniccenter.org} и као део дистрибуције pro\TeX{}t. + \item \cmdname{TeXworks} је такође отворени софтвер, доступан на + \url{http://tug.org/texworks}; на \Windows{}-у и \MacOSX-у инсталира + се као део \TL-а. + \item \cmdname{Vim} је отворени софтвер, доступан преко + \url{http://www.vim.org}. + \item \cmdname{WinEdt} је „shareware“ доступан преко + \url{http://tug.org/winedt} или \url{http://www.winedt.com}. + \item \cmdname{WinShell} се може набавити на + \url{http://www.winshell.de}. + \end{itemize*} +\end{description} +Још исцрпнији списак пакета и програма налази се на +\url{http://tug.org/interest.html}. + + +\section{Инсталације на мрежи} +\label{sec:netinstall} + +\TL{} је дизајниран тако да може да га дели више корисника на неком +систему и/или ако корисници употребљавају више различитих оперативних +система на некој компјутерској мрежи. Ако се држите стандардног +распореда директоријума, подешавања не садрже ниједну фиксирану +путању: локације фајлова који су потребни \TL{} програмима проналазе +се релативно у односу на саме програме. Овакав приступ постаје јасан +ако погледате главни конфигурациони фајл +\filename{$TEXMFMAIN/web2c/texmf.cnf}, који садржи овакве линије: +\begin{sverbatim} +TEXMFMAIN = $SELFAUTOPARENT/texmf +... +TEXMFLOCAL = $SELFAUTOPARENT/../texmf-local +\end{sverbatim} +Ово значи да корисници других оперативних система само треба да додају +директоријум који садржи верзије програма за њихову платформу у своје +путање за претрагу како би добили поставку спремну за употребу. + +На исти начин можете да инсталирате \TL{} локално и да онда накнадно +преместите целу хијерархију на неко друго место на мрежи. + +За \Windows{} смо припремили једноставну скрипту за мрежне +инсталације по имену \filename{w32client}; можете је преузети на +страници \url{http://tug.org/texlive/w32client.html}. Она прави сва +потребна подешавања и пречице у менијима тако да можете да користите +постојећу инсталацију \TL{}-а на \acro{LAN} мрежи. Скрипта такође +поставља и деинсталациони програм \filename{w32unclient} који можете +наћи у истом zip фајлу. Погледајте поменуту Интернет страницу ако Вам +је потребно више података о овом поступку. + + +\htmlanchor{tlportable} +\section{Максимално преносиви \protect\TL{} на DVD-ју или USB-диску} +\label{sec:portable-tl} + +У почетном директоријуму \TL{} инсталације (или у поддиректоријуму +\dirname{texlive} на \TK{} \DVD-ју) налазе се скрипта +\filename{tl-portable} (за Unix) и batch-фајл +\filename{tl-portable.bat} (за \Windows{}) чија је улога да покрену +секундарну шкољку (shell) --- односно command prompt --- са окружењем +у коме су променљиве подешене за директну употребу \TL{}-а са +\DVD-ја. + +Када први пут покренете ове скрипте, направиће се неколико фајлова у +директоријуму \dirname{~/.tlportable2010}, и то ће потрајати неко +време. Приликом сваког наредног позивања скрипта ће се покретати +готово тренутно. + +Остатак система неће ништа знати о \TL-у. Ако желите да Ваш едитор +има у виду овај \TL, онда га покрените из те секундарне +\filename{tl-portable} сесије. + +Скрипту \filename{tl-portable} можете да користите и да покрећете +\TL{} са \acro{USB}-диска. У овом случају прекопирајте на +\acro{USB}-диск све фајлове са највишег нивоа и (барем) садржај +директорјума\char"0304\ \dirname{bin}, \dirname{texmf}, +\dirname{texmf-dist} и \dirname{tlpkg}. Ово може прилично да потраје! +Ако копирате на \acro{USB}-диск који је форматиран као \acro{FAT}32, +побрините се да „откачите“ симболичке линкове помоћу \code{cp -L}. +Што се тиче директоријума \dirname{texmf-local}, \TL{} ће га пронаћи +и употребити чак и са \acro{USB}-диска. + +Када обавите ове почетне припреме, све што треба да урадите јесте да +покренете \filename{tl-portable} из почетног директоријума +\acro{USB}-диска, као и у случају \DVD-ја. У овом случају, скрипта ће +констатовати да се на \acro{USB}-диск могу уписивати подаци и +употребиће га за фајлове које треба да направи. Сада можете да +нарежете добијени садржај са \acro{USB}-диска назад на \DVD{} ако Вам +је тако згодније да га, рецимо, у том облику дате другима. + + +\section{Одржавање инсталације помоћу \cmdname{tlmgr}} +\label{sec:tlmgr} + +\begin{figure}[tb] +\begin{center} + \tlpng{tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr}{\linewidth} + \caption{\prog{tlmgr} у графичком (\GUI) режиму рада: главни + прозор, стање после учитавања\\ репозиторијума помоћу дугмета „Учитај“ + („Load“).} +\label{fig:tlmgr-gui} +\end{center} +\end{figure} + +\begin{figure}[tb] +\begin{minipage}[t]{.56\linewidth} + \null + \tlpng{tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr}{\hsize} + \caption{\texttt{tlmgr} у графичком режиму: Општа подешавања} + \label{fig:tlmgr-general-options} +\end{minipage} + \hfil +\begin{minipage}[t]{.39\linewidth} + \null + \tlpng{tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr}{\hsize} + \caption{\texttt{tlmgr} у графичком режиму: Подешавање величине + папира} + \label{fig:tlmgr-paper-options} +\end{minipage} +\end{figure} + +\TL{} садржи програм по имену \prog{tlmgr} који служи за одржавање +\TL{}-а након почетне инсталације. Програми \prog{updmap}, +\prog{fmtutil} и \prog{texconfig} и даље су укључени и биће задржани +као део система и у будућности, али \prog{tlmgr} је сада алатка која +се препоручује. Његове могућности између осталог укључују: + +\begin{itemize*} +\item инсталацију, освежавање, бекаповање, повраћање из бекапа, + уклањање појединачних пакета са могућношћу да се узму у обзир са њима + повезани пакети; +\item претрагу и прављење разних спискова пакета; +\item излиставање, додавање и уклањање верзија програма за неки + оперативни систем (односно платформу); +\item промену параметара инсталације као што су величина папира или + локација изворног кода (погледајте одељак~\ref{sec:location}). +\end{itemize*} +\textit{Упозорење:} \prog{tlmgr} није дизајниран за инсталације које + раде са \DVD-ја и није тестиран у таквој улози. + +\subsection{\cmdname{tlmgr} у графичком (GUI) режиму рада} +\prog{tlmgr} се може покренути у графичком (\GUI{}) режиму + (слика~\ref{fig:tlmgr-gui}) помоћу +\begin{alltt} +> \Ucom{tlmgr -gui} +\end{alltt} +(српски језик добијате помоћу \Ucom{-gui-lang sr}) или преко +Start-менија на \Windows{}-у: \texttt{Start}, \texttt{Programs}, +\texttt{TeX Live 2010}, \texttt{TeX Live Manager}. Када притиснете +„Учитај“ („Load“), програм приказује списак доступних и инсталираних +пакета --- ови други су означени са „(i)“. Ово наравно подразумева да +је извор инсталације (installation source) исправно задат, +функционалан и доступан. + +Слике~\ref{fig:tlmgr-general-options} и~\ref{fig:tlmgr-paper-options} +приказују изглед програма приликом подешавања општих опција и +величине папира. + +\subsection{Примери позивања \cmdname{tlmgr}-а са командне линије} + +Након почетне инсталације, можете да освежите свој систем најновијим +доступним верзијама целокупног садржаја помоћу: +\begin{alltt} +> \Ucom{tlmgr update -all} +\end{alltt} +Ако Вас ово чини нервозним, прво пробајте +\begin{alltt} +> \Ucom{tlmgr update -all -dry-run} +\end{alltt} +или (са мање објашњења): +\begin{alltt} +> \Ucom{tlmgr update -list} +\end{alltt} + +Следећи сложенији пример додаје једну колекцију (све што је везано за +\XeTeX), и то из једног локалног директоријума: + +\begin{alltt} +> \Ucom{tlmgr -repository /local/mirror/tlnet install collection-xetex} +\end{alltt} +Ова команда даје следеће поруке (скраћено): +\begin{fverbatim} +install: collection-xetex +install: arabxetex +... +install: xetex +install: xetexconfig +install: xetex.i386-linux +running post install action for xetex +install: xetex-def +... +running mktexlsr +mktexlsr: Updating /usr/local/texlive/2010/texmf/ls-R... +... +running fmtutil-sys --missing +... +Transcript written on xelatex.log. +fmtutil: /usr/local/texlive/2010/texmf-var/web2c/xetex/xelatex.fmt installed. +\end{fverbatim} + +Као што видите, \prog{tlmgr} инсталира све неопходне пакете и води +рачуна о свим радњама које су неопходне после инсталације, што у овом +случају обухвата освежавање базе података са именима фајлова и +поновно прављење неких формата. У претходном примеру смо направили +нове формате за \XeTeX. + +Ако Вам је потребан опис пакета (или колекције или шеме), откуцајте: +\begin{alltt} +> \Ucom{tlmgr show collection-latexextra} +\end{alltt} +Команда даје следећи излаз: +\begin{fverbatim} +package: collection-latexextra +category: Collection +shortdesc: LaTeX supplementary packages +longdesc: A large collection of add-on packages for LaTeX. +installed: Yes +revision: 14675 +\end{fverbatim} + +Последње и најважније, пуна документација о програму \prog{tlmgr} +налази се на страници \url{http://tug.org/texlive/tlmgr.html}, а +можете је видети и ако откуцате: +\begin{alltt} +> \Ucom{tlmgr -help} +\end{alltt} + + +\section{Напомене за Windows} +\label{sec:windows} + +\TL\ има један исти инсталациони програм који ради и на \Windows{}-у +и на Unix-у. Ово је било могуће извести само тако што смо одустали од +подршке за старије верзије \Windows{}-а, тако да се \TL\ сада може +инсталирати само на \Windows{} верзијама 2000 и новијим. + + +\subsection{Могућности специфичне за Windows} +\label{sec:winfeatures} + +Осим онога што је описано и претходним одељцима, инсталациони програм +на \Windows{}-у обавља још неке додатне ствари: +\begin{description} +\item[Менији и пречице.] У Start менију се додаје нови одељак + „\TL{}“, преко кога се могу позивати неки графички (\GUI{}) програми + (\prog{tlmgr}, \prog{texdoctk}, PS\_View (\prog{psv}) PostScript + previewer) и преко кога можете да дођете до једног дела + документације. PS\_View такође добија пречицу и на десктопу: она + служи да се на њу превлаче PostScript фајлови. +\item[Аутоматско постављање системских променљивих.] Није потребна + никаква ручна интервенција по овом питању. +\item[Уклањање \TL{}-а.] Инсталациони програм додаје одговарајућу + ставку за \TL{} у „\textenglish{Add/Re\-mo\-ve Programs}“. Дугме + за деинсталацију у графичком (\GUI) режиму програма + \textenglish{\TeX\ Live Manager} („Уклони“) води до тамо. +\end{description} + +\subsection{Додатни софтвер укључен на Windows-у} + +За целовиту инсталацију \TL-а потребни су помоћни пакети који обично +не постоје \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује следеће карике +које недостају: +\begin{description} +\item[Perl и Ghostscript.] Због важности Perl-а и Ghostscript-а, + \TL{} садржи „скривене“ копије ових програма. \TL{} програми који их + користе знају где треба да их потраже, али не одају њихово присуство + кроз системске променљиве или путем измена у „registry“-ју. То нису + целовите инсталације и не би требало да дођу у сукоб са неком правом + инсталацијом Perl-а или Ghostscript-а која је \Windows{}-у видљива. + +\item[PS\_View.] Такође се инсталира и PS\_View, програм у коме се + могу отворити \PS{} и \acro{PDF} фајлови; погледајте + слику~\ref{fig:psview}. + +\begin{figure}[tb] +\begin{center} + \tlpng{psview}{.6\linewidth} + \caption{PS\_View може да приказује садржај под великим + увећањем}\label{fig:psview} +\end{center} +\end{figure} + +\item[dviout.] На \Windows{}-у се инсталира и \prog{dviout}, програм + у коме можете да прегледате \acro{DVI} фајлове. У почетку, када + почнете да га употребљавате за ту сврху, \prog{dviout} ће правити + потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инталирани). После + неког времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је + потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом + поступку. О овом програму можете добити много више података на + Интернет страници (коју топло препоручујемо). + +\item[\TeX{}works.] \TeX{}works је едитор специјализован за \TeX; он + има уграђен приказивач \acro{PDF} фајлова. + +\item[Алатке за командну линију.] Осим уобичајених \TL{} програма, на + \Windows{}-у се инсталира и известан број \Windows{} + верзија\char"0304\ уобичајених Unix алатки за командну линију. Ту + спадају \cmdname{gzip}, \cmdname{unzip} и алати из пројекта + \cmdname{xpdf} (\cmdname{pdfinfo}, \cmdname{pdffonts}...). + Са\char"0302 м \cmdname{xpdf} \textenglish{viewer} (прегледач) нема + верзију која ради на \Windows{}-у. Jедна могућност јесте да уместо + њега преузмете Sumatra \acro{PDF} viewer, који је заснован на + \cmdname{xpdf}-у; Интернет-страница пројекта је + \url{http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf}. + +\item[fc-list, fc-cache...] Алатке из библиотеке fontconfig + омогућавају \XeTeX{}-у да барата системским фонтовима на + \Windows{}-у. Можете да користите \prog{fc-list} да одредите имена + фонтова која задајете у \XeTeX-овој проширеној команди \cs{font}. Ако + је потребно, најпре покрените \prog{fc-cache} како би се подаци о + фонтовима освежили. + +\end{description} + + +\subsection{Лични директоријум корисника на Windows-у} +\label{sec:winhome} + +Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на +\Windows{}-у јесте директоријум \verb|%USERPROFILE%|. На \Windows{}-у +\acro{XP} и 2000 то је обично +\verb|C:\Documents and Settings\|, док \Windows{} Vista +користи \verb|C:\Users\|. У фајлу \filename{texmf.cnf} и +у \KPS{} уопште, симбол \verb|~| ће се претворити у исправну путању +и на \Windows{}-у и на Unix-у. + + +\subsection{Windows-ов „registry“} +\label{sec:registry} + +\Windows{} држи скоро сва подешавања у тзв. „registry“-ју. То +складиште садржи скуп хијерархијски организованих кључева, са +неколико кључева највишег нивоа. Најважнији за инсталационе програме +су \path{HKEY_CURRENT_USER} и \path{HKEY_LOCAL_MACHINE}, или скраћено +\path{HKCU} и \path{HKLM}. Део „registry“-ја \path{HKCU} налази се у +личном директоријуму корисника (погледајте одељак~\ref{sec:winhome}). +\path{HKLM} се обично налази у поддиректоријуму директоријума званог +\Windows{}. + +У неким случајевима, информације о систему се могу добити из +системских променљивих, али неке, на пример локација +пречица\char"0304, и даље захтевају да се консултује „registry“. +Трајно подешавање системских променљивих такође захтева приступ +„registry“-ју. + + +\subsection{Овлашћења на Windows-у} +\label{sec:winpermissions} + +У новијим верзијама \Windows{}-а постоји разлика између обичних +корисника и администратора; само ови други имају слободан приступ +целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било описати +ове класе корисника као неовлашћене и нормалне кориснике: бити +администратор је правило, а не изузетак. Без обриза на то, уложили +смо доста напора да омогућимо да се \TL{} може инсталирати без +администраторских овлашћења. + +Ако је корисник администратор, доступна му је опција да инсталира +\TL{} за све кориснике. Ако изабере да ово уради, пречице се праве за +све кориснике и мењају се поставке на нивоу система. У супротном, +пречице и одељци у менију праве се само за текућег корисника и мења +се само његово окружење. + +Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не, +подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инстациони +програм увек је унутар \verb|%SystemDrive%|. Програм увек тестира да +ли тренутни корисник може да уписује податке у тај основни директоријум. + +Може се појавити проблем ако корисник није администратор а \TeX{} већ +постоји у путањи за претрагу програма. Пошто се радна путања за +претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са +својим путањама, нови \TL{} никад неће добити предност. Како би се +решила ова ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног +промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испрад локалне путање +за претрагу. Нови \TL{} ће увек бити употребљив унутар таквог +командног промпта. Пречица за \TeX{}works, ако се тај програм +инсталира, такође додаје \TL{} на почетак путање за претрагу, тако да +би и тај едитор требало да буде имун на ове проблеме са путањама. + +На Vista системима постоји још једна особеност: чак иако сте +улоговани као администратор, морате да изричито затражите +администраторксе привилегије. У ствари, нема много сврхе да узимате +улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним дугметом +миша на програм или пречицу који желите да покренете, и то ће Вам у +нормалним околностима дати могућност да „покренете програм као +администратор“ („Run as administrator“). + + +\section{Кориснички водич кроз Web2C} + +\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX: сам +\TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце \TL{}-а. Интернет +страница пројекта, са најновијим приручником и много других ствари, +налази се на \url{http://tug.org/web2c}. + +Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки +[\textgerman{Tomas Rokicki}], који је 1987. развио први „\TeX{}-у-C“ +разрадивши изворну Unix верзију, оригинални рад Хауарда Трикија +[\textenglish{Howard Trickey}] и Павела Кертиса [\textenglish{Pavel +Curtis}]. Одржавање система је наставио Тим Морган [\textenglish{Tim +Morgan}] и током тог периода име је промењено у Web-to-C\@. 1990. +године рад је преузео Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] који је уз +помоћ више десетина сарадника одржавао пројекат до 1997, када је +предао штафету Олафу Веберу [\textenglish{Olaf Weber}], који је +руковођење вратио Карлу 2006. године. + +\Webc{} систем ради на Unix-у, 32-битним \Windows{} системима, +\MacOSX{}-у и многим другим оперативним системима. Он користи +оригинални Кнутов [\textenglish{Knuth}] ко\char"0302 д за \TeX{} и +друге основне програме написане у \web{} систему за „писмено +приграмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у +језик C. Језгро састављено од \TeX{} програма\char"0304\ који се +третирају на овај начин чине: + +\begin{cmddescription} +\item[bibtex] Рад са библиографијама. +\item[dvicopy] Рад са виртуелним фонтовима у \dvi{} фајловима. +\item[dvitomp] Претвара \dvi{} у \acro{MPX} (\MP{} слике). +\item[dvitype] Претвара \dvi{} у читљив текст. +\item[gftodvi] Визуализација изворних (\textenglish{generic}) + фонтова. +\item[gftopk] Претвара изворне (generic) у спаковане (packed) + фонтове. +\item[gftype] Претвара \acro{GF} (изворне фонтове) у читљив текст. +\item[mf] Програм за прављење породица\char"0304\ фонтова + (typeface families). +\item[mft] „Лепо штампање“ (prettyprinting) \MF{} + ко\char"0302 да +\item[mpost] Програм за прављење техничких дијаграма. +\item[patgen] Програм за прављење правила\char"0304\ за прелом + речи\char"0304\ (\textenglish{hyphenation patterns}). +\item[pktogf] Претвара спаковане (packed) у изворне (generic) + фонтове. +\item[pktype] Претвара \acro{PK} у читљив текст. +\item[pltotf] Претвара текстуални списак особина фонта у acro{TFM}. +\item[pooltype] Приказује \web{} pool фајлове. +\item[tangle] Преводи \web{} ко\char"0302 д у језик Pascal. +\item[tex] Припрема текста. +\item[tftopl] Претвара \acro{TFM} у текстуални списак особина фонта. +\item[vftovp] Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак + особина\char"0304. +\item[vptovf] Претвара виртуелни списак особина\char"0304 у + виртуелни фонт. +\item[weave] Преводи \web{} ко\char"0302 д у \TeX. +\end{cmddescription} + +\noindent Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у +документацији која долази уз одговајуће пакете, као и уз сам \Webc{}. +Међутим, корисно је знати неколико заједничких принципа који важе за +све њих зато што на тај начин можете боље да искористите своју +\Webc{} инсталацију. + +Сви ови програми поштују ове стандардне \GNU параметре: +\begin{ttdescription} +\item[-{}-help] штампање основног прегледа употребе. +\item[-{}-verbose] штампање детаљнијег извештаја о раду. +\item[-{}-version] штампање података о верзији, иза кога следи + напуштање програма. +\end{ttdescription} + +Да би одредили положај разних фајлова, \Webc{} програми користе +библиотеку за претрагу \KPS{} (\url{http://tug.org/kpathsea}). Ова +библиотека користи комбинацију системских променљивих и +конфигурационих фајлова како би оптимизовала претрагу кроз (огромни) +садржај \TeX{} система. \Webc{} може да упоредо користи више +хијерархија за претрагу, што је корисно за одржавање стандардних +дистрибуција \TeX-а упоредо са локалним и личним проширењима у +одвојеним директоријумима. Како би се претраживање убрзало, +директоријум највишег нивоа у свакој хијерархији има фајл \file{ls-R} +који садржи записе састављене од и\char"030F мена и релативне путање +за све фајлове који се налазе ниже по хијерархији у том директоријуму. + + +\subsection{Налажење фајлова помоћу Kpathsea} +\label{sec:kpathsea} + +Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека \KPS{}. + +\emph{Путањом за претрагу} (search path) називамо списак +\emph{елемената путање} раздвојених двотачком или тачка-зарезом; ти +елементи су обично имена директоријума, мада путања за претрагу може +да се састави од елемената који потичу из разних извора. Када тражи +фајл \samp{my-file} по путањи \samp{.:/dir}, \KPS{} проверава један +по један сваки елемент путање: прво \file{./my-file}, затим +\file{/dir/my-file}, и враћа први погодак (уз могућност да врати и +све поготке одједном). + +Како би се оптимално прилагодила конвенцијама свих оперативних +система, на системима који нису сродни са Unix-ом \KPS{} може да +користи и друге сепараторе а не само двотачку (\samp{:}) и косу црту +(\samp{/}). + +Када проверава поједини елемент путање \var{p}, \KPS{} прво проверава +да ли се унапред припремљена база података (погледајте „База података +са именима фајлова“ на страни~\pageref{sec:filename-database}) може +употребити за \var{p}, тј. да ли се база података налази у +директоријуму који је префикс од \var{p}. Ако је то случај, задата +путања се ра\char"0300 вна\char"0304\ према садржају базе података. + +Ако база података не постоји или ако се не може применити на задати +елемент путање или ако у њој нема слагања, претражује се реални +фајл-систем (ако то није забрањено спецификацијом која почиње са +\samp{!!}\ или ако је задато да фајл који се тражи „мора да постоји“). +\KPS{} конструише списак директоријума који одговарају овом елементу +путање и затим тражи задати фајл у сваком од њих. + +Услов „фајл мора да постоји“ односи се пре свега на \samp{.vf} +фајлове и на улазне фајлове који се читају \TeX-овом командом +\cs{openin}. Може се десити да такви фајлови не постоје (нпр. +\file{cmr10.vf}) па би стога било погрешно претраживати диск. Дакле, +ако се деси да пропустите да освежите \file{ls-R} када инсталирате +нови \samp{.vf} фајл, он никад неће бити пронађен. У сваком проласку +се проверава по један елемент путање: најпре база података, затим +диск. Ако се нађе оно што је задато, претрага се зауставља и враћа се +резултат. + +Премда је најједноставнији и најуобичајенији елемент путање име +директоријума, \KPS{} подржава и додатне могућности у путањама за +претрагу: „рашчлањене“ подразумеване вредности (\textenglish{layered +default values}, односно вредности које имају предност једна у односу +на другу зависно од извора у односу на који се користе), имена +системских променљивих, вредности из конфигурационих фајлова, личне +директоријуме корисника\char"0304, као и наредбе за рекурзивно +претраживање поддиректоријума\char"0304. Стога кажемо да \KPS{} +\emph{прерачунава}\footnote{\textserbian{\emph{Прерачунавање} је +превод израза \textenglish{\emph{expanding}; генерално се ради о +замени неког једноставног израза неким компликованијим садржајем до +кога се долази одговарајућим алгоритмом; стога, у зависности од +контекста, може да значи и \emph{рашчлањавање} и \emph{проширивање}} +--- \emph{прим. прев.}}} елемент путање, што значи да он трансформише +све спецификације у основно име (или имена) директоријума. Ово је +описано у наредним одељцима у истом поретку у коме се претрага и врши. + +Обратите пажњу на један детаљ: ако је име фајла који се тражи +апсолутно или изричито задато у релативном облику, тј. ако почиње са +\samp{/}, \samp{./} или \samp{../}, \KPS{} просто проверава да ли тај +фајл постоји. + +\ifSingleColumn +\else +\begin{figure*} +\verbatiminput{examples/ex5.tex} +\setlength{\abovecaptionskip}{0pt} + \caption{Илустративни пример конфигурационог фајла} + \label{fig:config-sample} +\end{figure*} +\fi + +\subsubsection{Извори путања} +\label{sec:path-sources} + +Путања за претрагу може имати разне изворе. Ово је редослед у коме их +\KPS{} користи: + +\begin{enumerate} +\item Системске променљиве подешене од стране корисника, на пример +\envname{TEXINPUTS}\@. Системске променљиве које садрже име програма + придодато на крају иза тачке добијају предност; нпр. ако је име + покренутог програма \samp{latex}, онда ће \envname{TEXINPUTS.latex} + имати предност у односу на \envname{TEXINPUTS}. +\item Конфигурациони фајл специфичан за поједини програм, нпр. линија + \samp{S /a:/b} у фајлу \file{config.ps} који припада програму + \cmdname{dvips}. +\item Конфигурациони фајл \file{texmf.cnf} који припада \KPS{}-у, и + који садржи линију као што је \samp{TEXINPUTS=/c:/d} (погледајте + ниже). +\item Вредност задата у време компајлирања. +\end{enumerate} +\noindent Како се према свакој од набројаних ставки формирају +вредности за неку задату путању можете да пратите ако употребите +опцију за отклањање грешака (\textenglish{debugging}) --- погледајте +одељак „Поступци за отклањање грешака“ на +страни~\pageref{sec:debugging}). + +\subsubsection{Конфигурациони фајлови} + +\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} и % emph! +у њима тражи путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за +претрагу која се користи да се са\char"0301 ми ови фајлови лоцирају +зове се \envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову +(нити било коју другу) системску променљиву. + +Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања +фајла \file{.../2010/texmf.cnf}. Ако морате да начините неке промене +вредности\char"0304\ које су тамо уписане као подразумеване (што +обично није потребно), онда је овај фајл место где те вредности треба +уписати. Главни конфигурациони фајл је +\file{.../2010/texmf/web2c/texmf.cnf}; њега не би требало да +преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија која +инсталирана путем дистрибуције освежи. + +\emph{Сви} фајлови названи \file{texmf.cnf} који се нађу у путањи за +претрагу биће прочитани и дефиниције из претходних фајлова биће +замењене онима на које се касније наиђе. На пример, ако је путања за +претрагу \verb|.:$TEXMF|, вредности из \file{./texmf.cnf} имају +предност у односу на оне из \verb|$TEXMF/texmf.cnf|. + +\begin{itemize} +\item + Коментари почињу са \code{\%} и настављају се до краја линије. +\item + Празне линије се прескачу. +\item + Симбол \bs{} на крају линије има улогу ознаке за наставак, тј. + следећа линија се придодаје на текућу. Размаци + (\textenglish{whitespace}\footnote{\textserbian{Израз + \emph{whitespace} означава све врсте „провидних знакова“, пре свега + размак („\textenglish{space}“) и „Tab“ --- \emph{прим. прев.}}}) на + почетку линије која се додаје се \emph{не} игноришу. +\item + Све остале линије имају следећи облик: +\begin{alltt} + \var{променљива}[.\var{име-програма}] [=] \var{вредност} +\end{alltt}% + где се знак \samp{=} и размаци око њега могу изоставити. +\item + \ttvar{променљива} може да садржи било који знак осим + размака\char"0304\ (\textenglish{whitespace}), \samp{=} и \samp{.}, + али је најсигурније држати се скупа \samp{A-Za-z\_} (тј. велика и + мала слова енглеског алфабета и доња црта). +\item + Ако је присутна променљива \samp{.\var{име-програма}}, дефиниција + важи само ако се покренути програм зове \texttt{\var{име-програма}} + или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да, + захваљујући овоме, разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите + путање за претрагу. +\item + \var{вредност} може да садржи било који знак осим \code{\%} и + \samp{@}. Могућност \code{\$\var{пром}.\var{прог}} не може се + користити са ове стране једнакости; уместо тога, морате да употребите + додатну променљиву. Знак \samp{;}\ унутар \var{променљиве} преводи се + у \samp{:} ако је у питању Unix; ово је корисно јер омогућава да се + исти \file{texmf.cnf} користи и за Unix и за \acro{MS-DOS} и за + \Windows{}. +\item + Све дефиниције се прочитају пре него што се било шта прерачуна, што + значи да се променљиве могу употребити и пре него што се дефинишу. +\end{itemize} +Део конфигурационог фајла који илуструје већину ових ствари +\ifSingleColumn +приказан је у следећој табели: + +\verbatiminput{examples/ex5.tex} +\else +приказан је на слици~\ref{fig:config-sample}. +\fi + +\subsubsection{Прерачунавање путање} +\label{sec:path-expansion} + +\KPS{} препознаје неке специјалне ознаке и конструкције у путањама за +претрагу, сличне онима из Unix шкољки (\textenglish{shells}). На +пример, сложена путања \verb+~$USER/{foo,bar}//baz+ претвара се после +прерачунавања у све поддиректоријуме унутар директоријума\char"0304\ +\file{foo} и \file{bar} у личном директоријуму корисника +\texttt{\$USER}, и то само онакве који садрже у себи директоријум или +фајл по имену \file{baz}. Овакве трансформације објашњене су у следећем +одељку. + +\subsubsection{Стандардно прерачунавање} +\label{sec:default-expansion} + +Ако путања за претрагу са највећим приоритетом (погледајте „Извори +путања“ на стр.~\pageref{sec:path-sources}) садржи једну +\emph{додатну двотачку} (на почетку, на крају, или удвојену) \KPS{} +убацује на том месту путању која је следећу по приоритету у оквиру +задате претраге. Ако та уметнута путања има додатну двотачку, исто се +дешава са следећим расположивим приоритетом по важности. На пример, +ако су системске променљиве постављене овако: + +\begin{alltt} +> \Ucom{setenv TEXINPUTS /home/karl:} +\end{alltt} +и ако је вредност променљиве \code{TEXINPUTS} из \file{texmf.cnf} +једнака + +\begin{alltt} + .:\$TEXMF//tex +\end{alltt} +онда ће коначна вредност која ће бити употребљена за претрагу бити: + +\begin{alltt} + /home/karl:.:\$TEXMF//tex +\end{alltt} + +Пошто би било бескорисно уметати подразумевану вредност на више од +једног места, \KPS{} трансформише само један додатни \samp{:} а +остале оставља како јесу. Програм најпре тражи има ли \samp{:} на +почетку реда, затим на крају, а затим тражи двоструке \samp{:}. + +\subsubsection{Прерачунавање заграда} + +Једна корисна могућност је и прерачунавање заграда: на пример, +\verb+v{a,b}w+ се претвара у \verb+vaw:vbw+. Дозвољено је уметање +заграда унутар постојећег пара заграда; захваљујући овоме могуће је +имати више \TeX{} хијерархија директоријума\char"0304\ тако што се +\code{\$TEXMF}-у додели листа заграда. На пример, у фајлу +\file{texmf.cnf} је направљена следећа дефиниција (ово што следи је +само приближно тако; у стварности постоји још више дрвета\char"0304): +\begin{verbatim} + TEXMF = {$TEXMFHOME,$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFVAR,!!$TEXMFMAIN} +\end{verbatim} +Захваљујући овоме, могуће је написати: +\begin{verbatim} + TEXINPUTS = .;$TEXMF/tex// +\end{verbatim} +%$ +што значи да ће се претрага, након задржавања у тренутном +директоријуму, обавити \emph{искључиво} у дрветима +\code{\$TEXMFHOME/tex}, \code{\$TEXMFLOCAL/tex}, +\code{\$TEXMFVAR/tex} и \code{\$TEXMFMAIN/tex} (последња два имају +базу података са фајловима \file{ls-R}). Ово представља један удобан +начин да одржавате две паралелне структуре \TeX{}-а, једну +„замрзнуту“ (на пример на \CD-у) и једну која се непрестано освежава +новим верзијама чим се појаве. Пошто користимо променљиву +\code{\$TEXMF} у свим дефиницијама, можемо бити сигурни да ће увек +оно дрво које се освежава бити прво које се претражује. + +\subsubsection{Прерачунавање поддиректоријума} +\label{sec:subdirectory-expansion} + +Две или више узастопних косих црта у елементу путање које следе иза +директоријума \var{d} трансформишу се у списак свих поддиректоријума +који се по хијерархији налазе испод \var{d}: прво иду они који су +непосредно испод \var{d}, затим они испод њих, итд. На сваком од +тих нивоа редослед којим се директоријуми претражују \emph{није +изричито одређен}. + +Ако ставите неки део имена фајла после \samp{//}, биће укључени само +поддиректоријуми који садрже поклапање са тим делом имена. На пример, +\samp{/a//b} се претвара у директоријуме \file{/a/1/b}, +\file{/a/2/b}, \file{/a/1/1/b} итд, али не у \file{/a/b/c} или +\file{/a/1}. + +Могуће је употребити и више конструкција са \samp{//} у једној +путањи, али се \samp{//} на почетку путање игнорише. + +\subsubsection{Списак специјалних симбола и њихово значење: преглед} + +Следећа листа даје преглед специјалних симбола у конфигурационим +фајловима које користи \KPS{}. + +% need a wider space for the item labels here. +\newcommand{\CODE}[1]{\makebox[3em][l]{\code{#1}}} +\begin{ttdescription} +\item[\CODE{:}] Сепаратор у задавању путање; на почетку или на крају + путање служи уместо подразумеваног прерачунавања путање.\par +\item[\CODE{;}] Сепаратор на системима који нису сродни са Unix-им + (понаша се исто као \code{:}). +\item[\CODE{\$}] Прерачунавање променљиве. +\item[\CODE{\string~}] Представља корисников лични директоријум. +\item[\CODE{\char`\{...\char`\}}] Прерачунавање заграда\char"0304. +\item[\CODE{//}] Прерачунавање поддиректоријума\char"0304\ (може да + стоји било где у путањи изузев на почетку). +\item[\CODE{\%}] Почетак коментара. +\item[\CODE{\bs}] Ознака да следи наставак текста (омогућава ставке + које се простиру кроз више линија). +\item[\CODE{!!}] Претраживање \emph{искључиво} базе података да се + нађе фајл, диск се \emph{не} претражује. +\end{ttdescription} + + +\subsection{Базе података са именима фајлова} +\label{sec:filename-database} + +\KPS{} покушава да колико је могуће смањи физички приступ диску када +обавља своје претраге. Упркос томе, на инсталацијама са великим +бројем директоријума, претраживање свих могућих директоријума да би +се нашао задати фајл може предуго да траје (ово је нарочито случај +ако се мора проћи више стотина директоријума који садрже фонтове). Из +тог разлога је \KPS{} осмишљен да може да користи унапред састављену +„базу података“ --- заправо текстуални фајл --- по имену \file{ls-R}, +који повезује стварне фајлове са одговарајућим директоријумима и на +тај начин елиминише потребу да се диску често приступа. + +Други фајл --- база података, по имену \file{aliases}, омогућава Вам +да дате додатна имена фајловима који су излистани у \file{ls-R}. Ово +може да буде од користи ако је потребно да се у неком изворном коду +поштује конвенција о именима фајлова која потиче из система +\acro{DOS}~8.3. + +\subsubsection{База података ls-R} +\label{sec:ls-R} + +Као што је малочас објашњено, име главне базе података са фајловима +мора бити \file{ls-R}. Можете да ставите по један такав фајл у корен +сваке \TeX{}-хијерархије коју имате и коју желите да претражујете +помоћу \KPS{} (подразумева се \code{\$TEXMF}). \KPS{} увек проверава +да ли има неки \file{ls-R} дуж \code{TEXMFDBS}. + +Препоручени начин да направите и одржавате \samp{ls-R} јесте да +покренете скрипту \code{mktexlsr} (која је укључена у дистрибуцију). +Њу позивају разне \samp{mktex}\dots\ скрипте. У принципу, ова скрипта +напросто покреће команду +\begin{alltt} +cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R +\end{alltt} +уз претпоставку да команда \code{ls} на Вашем систему даје исправан +излаз (\GNU \code{ls} је таква команда). Како бисте били сигурни да је +база података увек свежа, најлакши начин је да је редовно преправљате +користећи \code{cron}, тако да се она аутоматски освежава увек када +се неки већ инсталирани фајл промени, као што је случај када се +инсталира или освежава неки \LaTeX{} пакет. + +Ако фајл не може да се пронађе у бази података, подразумевана радња +коју предузима \KPS{} јесте да крене у претрагу директно на диску. +Ако, међутим, неки поједини елемент путање почиње са \samp{!!}, +претражиће се \emph{само} база података, никада са\char"0302 м диск. + + +\subsubsection{Самостални програм за претраживање: kpsewhich} +\label{sec:invoking-kpsewhich} + +Програм \texttt{kpsewhich} изводи претраживање независно од било које +апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста +програма \code{find} ако треба лоцирати појединачне фајлове у +\TeX{}-хијерархијама (\texttt{kpsewhich} се заиста и користи веома +интензивно у скриптама \samp{mktex}\dots\ које су део дистрибуције). + +\begin{alltt} +> \Ucom{kpsewhich \var{option}... \var{filename}...} +\end{alltt} +Опције назначене у \ttvar{option} могу да почну и са \samp{-} и са +\samp{-{}-}; такође, дозвољено је и било које недвосмислено скраћивање. + +\KPS{} третира сваки аргумент са командне линије (који није опција) +као име фајла, и враћа први фајл који пронађе. Не постоји могућност +да се врате сва имена фајлова са појединим именом (ако Вам је тако +нешто потребно, употребите Unix команду \samp{find}). + +Следи опис најважнијих параметара. + +\begin{ttdescription} +\item[\texttt{-{}-dpi=\var{num}}]\mbox{}\\ + Задаје резолуцију \ttvar{num}; ово се тиче само претрага за + фајловима типа \samp{gf} и \samp{pk}. \samp{-D} је синоним, омогућен + ради компатибилности са \cmdname{dvips}. Подразумевана вредност је + 600. + +\item[\texttt{-{}-format=\var{name}}]\mbox{}\\ + Задаје да се тражи формат \ttvar{name}. Подразумевани формат се + претпоставља на основу имена фајла. За формате који немају + једнозначан наставак, као што су нпр. помоћни фајлови програма + \MP{} или конфигурациони фајлови програма \cmdname{dvips}, морате + назначити име које је познато \KPS{}-у, на пример \texttt{tex} или + \texttt{enc files}. Покрените \texttt{kpsewhich -{}-help} ако желите + да видите целовит списак. + +\item[\texttt{-{}-mode=\var{string}}]\mbox{}\\ + Задаје режим по имену \ttvar{string}; ово се тиче једино претрага + за фајловима типа \samp{gf} и \samp{pk}. Нема подразумеване + вредности: тражиће се фајлови за све режиме. + +\item[\texttt{-{}-must-exist}]\mbox{}\\ + Задаје да се учини све што је могуће да се фајлови пронађу; пре + свега се мисли на прибегавање директном претраживању диска. + Подразумева се да се, ефикасности ради, проверава само база података + \file{ls-R}. + +\item[\texttt{-{}-path=\var{string}}]\mbox{}\\ + Претрага ће се вршити низ путању \ttvar{string} (обично су то + елементи раздвојени двотачкама), уместо да се путања за претрагу + претпоставља на основу имена фајла. Подржани су \samp{//} и сва + стандардна прерачунавања и трансформације. Параметри \samp{-{}-path} + и \samp{-{}-format} узајамно се искључују. + +\item[\texttt{-{}-progname=\var{name}}]\mbox{}\\ + Задаје \texttt{\var{name}} као име програма. Ово може да утиче на + путање за претрагу путем могућности дописивања имена програма + (\texttt{.\var{progname}}). Подразумевана вредност је + \cmdname{kpsewhich}. + +\item[\texttt{-{}-show-path=\var{name}}]\mbox{}\\ + Приказује путању која се користи да се пронађе фајл или тип фајла + \texttt{\var{name}}. Могу се користити и наставци за имена фајлова + (\code{.pk}, \code{.vf}, итд), као и сама имена, баш као у случају + опције \hbox{\samp{-{}-format}}. + +\item[\texttt{-{}-debug=\var{num}}]\mbox{}\\ + Поставља ниво потраге за грешкама на \texttt{\var{num}}. +\end{ttdescription} + + +\subsubsection{Примери употребе} +\label{sec:examples-of-use} + +Погледајмо сада \KPS{} на делу. Ево једне једноставне претраге: + +\begin{alltt} +> \Ucom{kpsewhich article.cls} + /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/article.cls +\end{alltt} +Оно што тражимо је фајл \file{article.cls}. Пошто је наставак +\samp{.cls} недвосмислен, не морамо да посебно назначимо да желимо да +тражимо фајл типа \optname{tex} (директоријуми који садрже фајлове са +изворним \TeX{} ко\char"0302 дом). Тражимо га у поддиректоријуму +\file{tex/latex/base} који се налази у \TL\ директоријуму +\samp{texmf-dist}. На сличан начин, сви фајлови у примерима који следе +проналазе се без проблема захваљујући својим недвосмисленим +наставцима: +\begin{alltt} +> \Ucom{kpsewhich array.sty} + /usr/local/texmf-dist/tex/latex/tools/array.sty +> \Ucom{kpsewhich latin1.def} + /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/latin1.def +> \Ucom{kpsewhich size10.clo} + /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/size10.clo +> \Ucom{kpsewhich small2e.tex} + /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/small2e.tex +> \Ucom{kpsewhich tugboat.bib} + /usr/local/texmf-dist/bibtex/bib/beebe/tugboat.bib +\end{alltt} + +Узгред, последњи фајл из овог низа је библиографска база података +програма \BibTeX{} која се односи на чланке у часопису +\textsl{TUGboat}. + +\begin{alltt} +> \Ucom{kpsewhich cmr10.pk} +\end{alltt} +Фајловe типa \file{.pk} (фонтови направљени као бит-мапе) користе +приказивачи као што су \cmdname{dvips} и \cmdname{xdvi}. У овом +случају се не враћа никаква вредност пошто нема унапред припремљених +\textenglish{Computer Modern} \samp{.pk} фајлова у \TL{}-у --- +подразумева се да се користе Type~1 варијанте. +\begin{alltt} +> \Ucom{kpsewhich wsuipa10.pk} +\ifSingleColumn /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/wsuipa/wsuipa10.600pk +\else /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/ +... wsuipa/wsuipa10.600pk +\fi\end{alltt} +За ове фонтове (фонетски алфабет, производ Универзитета Вашингтона) +морамо да генеришемо \samp{.pk} фајлове, и пошто је подразумевани +режим програма \MF{} на нашем систему \texttt{ljfour} са основном +резолуцијом од 600\dpi{} (тачака по инчу), имамо баш овај резултат. +\begin{alltt} +> \Ucom{kpsewhich -dpi=300 wsuipa10.pk} +\end{alltt} +У овом случају, међутим, када је изричито назначено да смо +заинтересовани за резолуцију од 300\dpi{} (\texttt{-dpi=300}), видимо +да такав фонт није расположив на систему. Остаје на програмима као +што су \cmdname{dvips} или \cmdname{xdvi} да сами направе потребне +\texttt{.pk} фајлове помоћу скрипте \cmdname{mktexpk}. + +Сада ћемо размотрити заглавља (\textenglish{headers}) и +конфигурационе фајлове програма \cmdname{dvips}. Погледајмо најпре +један веома често коришћени фајл, пролог \file{tex.pro} за \TeX{} +подршку, а затим један општи конфигурациони фајл (\file{config.ps}) и +\PS{} фонт-мапу \file{psfonts.map} --- од издања \TL{}-а из 2004. +фајлови са мапама и кодним распоредима имају своје сопствене путање +за претрагу и нов положај унутар \dirname{texmf} дрвета\char"0304. +Пошто је наставак \samp{.ps} вишесмислен, морамо да изричито +назначимо који тип имамо у виду (\optname{dvips config}) за фајл +\texttt{config.ps}. +\begin{alltt} +> \Ucom{kpsewhich tex.pro} + /usr/local/texmf/dvips/base/tex.pro +> \Ucom{kpsewhich --format="dvips config" config.ps} + /usr/local/texmf/dvips/config/config.ps +> \Ucom{kpsewhich psfonts.map} + /usr/local/texmf/fonts/map/dvips/updmap/psfonts.map +\end{alltt} + +Погледајмо сада поближе помоћне фајлове програма \PS{} који се тичу +фонта \acro{URW} Times. Префикси за ове фајлове су, према стандардној +шеми за именовање фонтова, \samp{utm}. Први фајл који разматрамо је +један конфигурациони фајл, који садржи име фајла са одговарајућом +мапом: +\begin{alltt} +> \Ucom{kpsewhich --format="dvips config" config.utm} + /usr/local/texmf-dist/dvips/psnfss/config.utm +\end{alltt} +Садржај тог фајла је +\begin{alltt} + p +utm.map +\end{alltt} +што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи који желимо да лоцирамо. +\begin{alltt} +> \Ucom{kpsewhich utm.map} + /usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map +\end{alltt} +Овај фајл са мапом одређује имена фајлова Type~1 \PS{} фонтова у URW +колекцији. Његов садржај изгледа овако (приказујемо само део): +\begin{alltt} +utmb8r NimbusRomNo9L-Medi ... \Ucom{kpsewhich utmr8a.pfb} +\ifSingleColumn /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/urw/times/utmr8a.pfb +\else /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/ +... urw/utm/utmr8a.pfb +\fi\end{alltt} + +Из ових примера требало би да буде јасно како лако можете да одредите +положај било ког задатог фајла. Ово је нарочито важно ако сумњате да +је у обради неког документа употребљена погрешна верзија неког фајла, +пошто ће Вам \cmdname{kpsewhich} приказати само први фајл на који наиђе. + +\subsubsection{Поступци отклањања грешака} +\label{sec:debugging} + +Понекад је неопходно да се испита како неки програм разрешава +упућивања на одређене фајлове. Да би помогао у таквим ситуацијама, +\KPS{} нуди разне нивое излаза у режиму трагања за грешкама +(\textenglish{debugging}): + +\begin{ttdescription} +\item[\texttt{\ 1}] Статистика директног приступа диску. Када се + претрага обавља са свежом \file{ls-R} базом, ово не би требало да + да\char"0302\ готово никакав излаз. +\item[\texttt{\ 2}] Упућивања на „hash“ табеле (као што је база + података \file{ls-R}, фајлови са мапама, конфигурациони фајлови). +\item[\texttt{\ 4}] Операције отварања и затварања фајлова. +\item[\texttt{\ 8}] Опште информације о путањама које \KPS{} користи + за разне типове фајлова. Ово је корисно када треба установити на + ком месту је нека поједина путања за неки фајл дефинисана. +\item[\texttt{16}] Листа директоријума за сваки елемент путање (ово + је релевантно само ако се претражује диск). +\item[\texttt{32}] Претраге за фајловима. +\item[\texttt{64}] Вредности променљивих. +\end{ttdescription} +Вредност \texttt{-1} ће активирати све описане опције; у пракси је ово +обично и најкорисније. + +На сличан начин, ако се програм \cmdname{dvips} покрене са +одговарајућом комбинацијом ових опција, може се до најситнијих детаља +пратити одакле се узимају поједини фајлови. Или, ако се неки фајл не +пронађе, детаљан излаз који смо добили показује у којим је +директоријумима програм покушавао да нађе задати фајл, тако да се +може добити неки наговештај о томе где лежи проблем. + +Уопштено говорећи, будући да већина програма позива библиотеку \KPS{} +интерно, опција за отклањање грешака се може укључити путем системске +променљиве \envname{KPATHSEA\_DEBUG} тако што се она подеси на неку +вредност (или комбинацију вредности) описану у претходној табели. + +(Напомена за кориснике \Windows{}-а: на овом систему није лако +преусмерити све поруке које даје неки програм у фајл. За сврхе +дијагностификовања можете привремено да подесите одговарајућу +променљиву помоћу \texttt{SET KPATHSEA\_DEBUG\_OUTPUT=err.log}.) + +Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} кодом, +\file{hello-world.tex} („Здраво, свете!“), са следећим садржајем: +\begin{verbatim} + \documentclass{article} + \begin{document} + Hello World! + \end{document} +\end{verbatim} +Овај мали фајл користи само фонт \file{cmr10}, па погледајмо стога +како \cmdname{dvips} припрема \PS{} фајл (желимо да користимо Type~1 +верзију фонтова из породице \textenglish{Computer Modern}, отуда +опција \texttt{-Pcms}). +\begin{alltt} +> \Ucom{dvips -d4100 hello-world -Pcms -o} +\end{alltt} +У овом случају смо комбиновали ниво 4 за отклањање грешака програма +\cmdname{dvips} (тј. путање везане за фонтове) са прерачунавањем +елемента путање преко \KPS{} (погледајте упутство за употребу +програма \cmdname{dvips}, \OnCD{texmf/doc/dvips/dvips.pdf}). Излаз +(незнатно пресложен) може се видети на слици~\ref{fig:dvipsdbga}. +\begin{figure*}[tp] +\centering +\input{examples/ex6a.tex} +\caption{Тражење конфигурационих фајлова}\label{fig:dvipsdbga} + +\bigskip + +\input{examples/ex6b.tex} +\caption{Тражење пролог фајла}\label{fig:dvipsdbgb} + +\bigskip + +\input{examples/ex6c.tex} +\caption{Тражење фајла са фонтом}\label{fig:dvipsdbgc} +\end{figure*} + +\cmdname{dvips} почиње тако што лоцира своје сопствене конфигурационе +фајлове. Најпре налази \file{texmf.cnf}, и тај фајл му даје дефиниције +путања на којима треба наћи друге фајлове, затим се проналази база +података \file{ls-R} (како би се трагање за фајловима оптимизовало), +и коначно фајл \file{aliases}, који омогућава да се зада више имена +за исти фајл (нпр. кратка имена у стилу система \acro{DOS}~8.3 или +читкије дуже варијанте). Затим \cmdname{dvips} прелази на тражење +општег конфигурационог фајла \file{config.ps}, пре него што прегледа +фајл са подешавањима по имену \file{.dvipsrc} (који, у овом случају, +\emph{није пронађен}). Коначно, \cmdname{dvips} налази конфигурациони +фајл за породицу \PS{} фонтова \textenglish{Computer Modern}, који се +зове \file{config.cms} (ово је иницирано зато што је уз команду +\cmdname{dvips} употребљена опција \texttt{-Pcms}). Овај фајл садржи +листу фајлова са мапама који дефинишу однос између \TeX{}-а, \PS{}-а +и стварних имена фонтова на диску. +\begin{alltt} +> \Ucom{more /usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms} + p +ams.map + p +cms.map + p +cmbkm.map + p +amsbkm.map +\end{alltt} +\cmdname{dvips} налази све ове фајлове, као и општи фајл са мапом по +имену \file{psfonts.map}, који се увек учитава (он садржи декларације +за најчешће коришћене \PS{} фонтове; последњи део одељка +\ref{sec:examples-of-use} садржи више информација о коришћењу фајлова +са мапама за \PS{} фонтове). + +На овом ступњу \cmdname{dvips} се представља кориснику: +\begin{alltt} +This is dvips(k) 5.92b Copyright 2002 Radical Eye Software (www.radicaleye.com) +\end{alltt} +\ifSingleColumn +Затим прелази на тражење пролог фајла \file{texc.pro}: +\begin{alltt}\small +kdebug:start search(file=texc.pro, must\_exist=0, find\_all=0, + path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//: + ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//). +kdebug:search(texc.pro) => /usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro +\end{alltt} +\else +Затим тражи пролог фајла \file{texc.pro} (погледајте +слику~\ref{fig:dvipsdbgb}). +\fi + +Нашавши поменути фајл, \cmdname{dvips} исписује датум и време и +обавештава нас да ће направити фајл \file{hello-world.ps}, затим да +му треба фонт-фајл \file{cmr10}, као и да ће овај последњи бити +означен као „резидентан“ (тј. да му нису потребне бит-мапе): +\begin{alltt}\small +TeX output 1998.02.26:1204' -> hello-world.ps +Defining font () cmr10 at 10.0pt +Font cmr10 is resident. +\end{alltt} +Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом \file{cmr10.tfm}; када +га пронађе, упућује се на још неколико пролог фајлова (нису +приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, која се зове +\file{cmr10.pfb}, и тај податак се укључује у фајл са излазом +(погледајте последњу линију). +\begin{alltt}\small +kdebug:start search(file=cmr10.tfm, must\_exist=1, find\_all=0, + path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//: + /var/tex/fonts/tfm//). +kdebug:search(cmr10.tfm) => /usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm +kdebug:start search(file=texps.pro, must\_exist=0, find\_all=0, + ... + +kdebug:start search(file=cmr10.pfb, must\_exist=0, find\_all=0, + path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//: + ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//). +kdebug:search(cmr10.pfb) => /usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb +[1] +\end{alltt} + +\subsection{Опције током рада (runtime options)} + +Још једна корисна способност \Webc{}-а јесте могућност да се +контролише велики број меморијских параметара (а посебно „array +sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. Подешавања +која се тичу меморије могу се пронаћи у делу~3 тог фајла у \TL{} +дистрибуцији. Важнији параметри које можете да подесите су: + +\begin{ttdescription} +\item[\texttt{main\_memory}] + Укупна расположива меморија (\textenglish{Total words of memory + available}) за \TeX{}, \MF{} и \MP. За сваку вредност се мора + направити посебан фајл са форматом. На пример, можете да направите + „огромну“ (huge) верзију \TeX{}-a и да назовете фајл са форматом + \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима назначавања имена + програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна вредност променљиве + \texttt{main\_memory} ће се онда прочитати из \file{texmf.cnf}. +\item[\texttt{extra\_mem\_bot}] + Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави + \TeX{}: оквири (\textenglish{boxes}), лепак (\textenglish{glue}), + места прелома (\textenglish{breakpoints}) итд. Посебно корисно ако + користите \PiCTeX{}. +\item[\texttt{font\_mem\_size}] + Количина меморије о подацима о фонтовима која стоји \TeX{}-у на + располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних + \acro{TFM} фајлова. +\item[\texttt{hash\_extra}] + Додатни простор за „hash“ табелу са именима контролних секвенци. + Само \char"007E 10.000 контролних секвенци може да се смести у + главну „hash“ табелу; ако имате велику књигу са бројним унакрсним + референцама, може се лако десити да то није довољно. Подразумевана + вредност променљиве \texttt{hash\_extra} је \texttt{50000}. +\end{ttdescription} + +\noindent Наравно, ово није замена за праве динамичке низове и методе + располагања меморијом, али пошто је изузетно тешко да се тако нешто + изведе у садашњем изворном ко\char"0302 ду \TeX{}-а, ови параметри за + покретање програма представљају практични компромис који ипак даје и + нешто флексибилности. + + +\begin{comment} +\section{Компајлирање на новом Unix оператовном систему} + +Ако имате платформу (оперативни систем) за који нису укључени +прекомпајлирани програми, мораћете да компајлирате \TeX{} и пропратне +програме. То није тако тешко као што звучи. Оно што Вам треба је све +што се налази у директоријуму \texttt{source} који се налази у +дистрибуцији. + +\subsection{Предуслови} + +Требаће Вам најмање 100 мегабајта слободног простора на диску ако +желите да компајлирате \TeX{} и све помоћне програме. Такође ће Вам +требати и \acro{ANSI} C компајлер, алатка \cmdname{make}, лексички +скенер и парсер-генератор. Препоручујемо \GNU-ове верзије ових +програма (\cmdname{gcc}, \GNU \cmdname{make}, \cmdname{m4}, +\cmdname{flex}, \cmdname{bison}). Може бити случај да успете све ово +да урадите и са другим C компајлерима и \cmdname{make} програмаима, +али за то ће Вам вероватно бити потребно веома добро разумевање +компајлирања програма на Unix-у како бисте решили проблеме када се +појаве. + +Такође, команда \texttt{uname} мора приказати смислену вредност. + + +\subsection{Конфигурација} + +За почетак, обавите уобичајену инсталацију \TL{}-а на диск +(погледајте одељак~\ref{sec:install-disk}, +стр.~\pageref{sec:install-disk}). Може бити и да желите да прескочите +инсталацију свих унапред компајлираних програма. + +Затим, распакујте спаковане \texttt{tar}-фајлове из директоријума +\dirname{source} на диск и уђите у директоријум где сте их +распаковали. + +Затим, покренуте \cmdname{configure} са оваквом командном линијом: +\begin{alltt} +> \Ucom{sh configure -prefix=/usr/local/TeX} +\end{alltt} + +Директоријум задат уз \optname{-prefix} је место где ће се инсталирати +подржавајуће дрво; структура директоријума ће бити оваква (\$TEXDIR означава +директоријум који сте изабрали): + +\noindent +\begin{tabular}{>{\ttfamily}ll@{}} + \dirname{$TEXDIR/share/texmf} & главно дрво са фонтовима,\\ + & \qquad макроима, итд.\\ + \dirname{$TEXDIR/man} & Unix man-странице\\ + \dirname{$TEXDIR/info} & Info-странице у \GNU стилу\\ + \dirname{$TEXDIR/bin/$PLATFORM} & програми\\ +\end{tabular} +%$ + +Ако желите да одустанете (изоставите) од поддиректоријума +\dirname{$PLATFORM}, тј. да ставите програме директно у +\dirname{$TEXDIR/bin}, назначите то програму \cmdname{configure} +помоћу опције \verb|--disable-multiplatform|. + +Излаз команде \verb|./configure --help| Вам нуди списак свих опција +које можете да употребите. На пример, можете да прескочите +компајлирање програма \OMEGA{} и \eTeX{}. + + +\subsection{Покретање \cmdname{make}} + +Побрините се да нису подешене ШЕЛ променљива или опција +\texttt{noclobber}. Затим покрените главни \cmdname{make} на овај +начин: +\begin{alltt} +> \Ucom{make world} +\end{alltt} +и опустите се... + +Алтернативно, можете да запишете цео излаз, овако: +\begin{alltt} +> \Ucom{sh -c "make world >world.log 2>\&1" \&} +\end{alltt} + +Пре него што поверујете да је све прошло како треба, молимо Вас да +прегледате лог-фајл и проверите да ли је пријављена нека грешка: \GNU +\cmdname{make} увек користи стринг \samp{***} када нека команда не +успе да се изврши. Такође, проверите да ли су се сви програми +компајлирали: + +\begin{alltt} +> \Ucom{cd \var{TEXDIR}/bin/\var{archname}} +> \Ucom{ls | wc} +\end{alltt} +Резултат би требало да буде преко 200 (можете да упоредите тачан број +са садржајем директоријума \dirname{bin} у дистрибуцији). + +Ако Вам требају посебне привилегије за \texttt{make install}, можете +да на овај начин раздвојите \samp{make world} у два одвојена +поступка: +\begin{alltt} +> \Ucom{make all} +> \Ucom{su} +> \Ucom{make install strip} +\end{alltt} + +Када инсталирате нове програме, следите уобичајену пост-инсталациону +процедуру описану у одељку~\ref{sec:postinstall}, +стр.~\p.\pageref{sec:postinstall}. + +Такође, ако желите да нови програми буду на располагању и другим +корисницима Вашег система, молимо Вас да нас конактирате. Бићемо +веома задовољни да их поставимо на \TL\ Интернет странице. +\end{comment} + +\htmlanchor{ack} +\section{Захвалнице} + +\TL{} је резултат заједничких напора практично свих група корисника +\TeX{}-а. Овим издањем \TL{}-а руководио је Карл Бери +[\textenglish{Karl Berry}]. Групе и појединци набројани на списку +који следи, они који су у прошлости радили на \TL{}-у и они који су +тренутно активни, заслужују нашу велику захвалност. + +\begin{itemize} +% We need this manual tuning here to avoid very ugly page break. +\itemsep=.32em +\parskip=0pt + +\item Централно удружење корисника \TeX{}-а, као и удружења из + Немачке, Холандије и Пољске (\acro{TUG}, \acro{DANTE} e.V., + \acro{NTG} и \acro{GUST}), која обезбеђују неопходну техничку и + административну инфраструктуру. Молимо Вас да се учланите у најближу + групу корисника \TeX{}-а! (Погледајте + \url{http://tug.org/usergroups.html}); + +\item \acro{CTAN} тим, посебно Робин Фернбернс [\textenglish{Robin + Fairbairns}], Џим Хеферон [\textenglish{Jim Hefferon}] и Рајнер Шепф + [\textgerman{Rainer Schöpf}], који дистрибуира издања \TL{}-а и + обезбеђује обједињену инфраструктуру за освежавање свих пакета који + имају везе са \TeX{}-ом, од којих \TL{} зависи; + +\item Нелзон Биб [\textenglish{Nelson Beebe}], који је ставио + програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе, и који је + са\char"0302 м обавио много темељних тестова; + +\item Џон Боумен [\textenglish{John Bowman}], који је обавио велики + посао на интеграцији свог напредног графичког програма + \prog{Asymptote} у \TL{}; + +\item Петер Брајтенлонер [\textgerman{Peter Breitenlohner}] и \eTeX\ + тим, зато што су поставили чврсте темеље будућим варијантама \TeX-а, + а Петеру посебно за бриљантан посао на увођењу и одржавању система + \GNU\ autotools унутар \TL-а; + +\item Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}], главна + особа за тестирање \TL{}-а и координатор многих пољских пројеката, + за рад на \Windows{} инсталацији, и још много тога; + +\item Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}], за своје стрпљиво + одржавање система \Webc; + +\item Гербен Вирда [\textdutch{Gerben Wierda}], зато што је + установио и одржавао \TL{} на \MacOSX-у и за учешће у тестирању; + +\item Грејем Вилијамс [\textenglish{Graham Williams}], на чији рад се + ослања каталог пакета\char"0304\ \TeX\ Catalogue; + +\item Владимир Волович, за помоћ око портовања \TL{}-а на многе + системе и за рад на многим програмима, нарочито зато што је омогућио + да се у дистрибуцију укључи \cmdname{xindy}; + +\item Ђин-Хуан Чо [\textenglish{Jin-Hwan Cho}] и \acro{DVIPDFM}$x$ + тим, за њихов изврсни драјвер и брзе реакције везане за + конфигурационе проблеме; + +\item Михел Госенс [\textdutch{Michel Goossens}], који је био један + од аутора прве верзије ове документације; + +\item Ејтан Гурари [\textenglish{Eitan Gurari}], чији се систем + \TeX4ht употребљава да се направе верзије ове документације у \HTML{} + формату, и који је сваке године неуморно радио на усавршавању свог + програма. Ејтан је прерано преминуо у јуну 2009. и ми посвећујемо ову + документацију успомени на њега; + +\item Томас Есер [\textgerman{Thomas Esser}], без чијег сјајног + \teTeX{} пакета \TL{} никада не би постојао; + +\item Павел Јаковски [\textpolish{Pawe{\l} Jackowski}], за развој + инсталационог програма за \Windows{} по имену \cmdname{tlpm}, и Томаш + Лужак [\textpolish{Tomasz {\L}uczak}] за програм \cmdname{tlpmgui}, + који су се користили у ранијим издањима; + +\item Акира Какуто [\textenglish{Akira Kakuto}], зато што је ставио + на располагање верзије програма за \Windows{} из своје дистрибуције + \acro{W32TEX} за јапански \TeX\ (\url{http://w32tex.org}), као и за + велики допринос развоју многих елемената \TL{}-a; + +\item Џонатан Кју [\textenglish{Jonathan Kew}], зато што је развио + изузетни дериват \XeTeX{} и зато што је одвојио време и снагу да га + уклопи у \TL{}, као и за почетну верзију инсталера за Mac\TeX\ и за + рад на специјализованм едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо + као окружење за рад; + +\item Рајнхард Котуха [\textgerman{Reinhard Kotucha}], за велики + допринос на развоју инфраструктуре и инсталационог програма за \TL{} + 2008, као и за многа истраживања на пољу \Windows{}-а, за скрипту + \texttt{getnonfreefonts}, и још много тога; + +\item Дик Коч [\textenglish{Dick Koch}], за одржавање Mac\TeX-а + (\url{http://tug.org/mactex}) у тесној сарадњи са \TL{} тимом, као и + за свој непресушни ентузијазам током рада; + +\item Си\char"0304 п Кроненберг [\textdutch{Siep Kroonenberg}], + за велики допринос у раду на инфраструктури и инсталационом програму + за \TL{} 2008, посебно на \Windows{}-у, као и за велики рад на + проширивању овог приручника како би се те нове могућности описале; + +\item Хеико Оберди\char"0304 к [\textdutch{Heiko Oberdiek}], за пакет + \pkgname{epstopdf} и за многе друге пакете, за компресију огромних + \pkgname{pst-geo} фајлова са подацима тако да смо могли да их + укључимо у дистрибуцију, и изнад свега, за његов изузетни рад на + \pkgname{hyperref} пакету; + +\item Петр Олшак [\textczech{Petr Olšak}], који је веома пажљиво + прегледао цео чешки и словачки материјал и координисао рад да се он + направи; + +\item Тошио Ошима [\textenglish{Toshio Oshima}], за његов + \cmdname{dviout} приказивач за \Windows{}; + +\item Мануел Перугје-Гонар [\textfrench{Manuel Pégourié-Gonnard}], за + помоћ на освежавању пакета, стално унапређивање документације, као и + за развој програма \cmdname{texdoc}; + +\item Фабрис Попино [\textfrench{Fabrice Popineau}], за првобитну + подршку за \Windows{} у \TL{}-у и за рад на француској верзији + документације; + +\item Норберт Прајнинг [\textgerman{Norbert Preining}], зато што је + био главни архитекта инфраструктуре и инсталационог програма за \TL{} + 2008, као и за координацију верзије \TL{}-а за Debian, заједно са + Франком Кистером [\textgerman{Frank Küster}], као и за многе добре + савете током тог рада; + +\item Себастијан Рац [\textgerman{Sebastian Rahtz}], зато што је + створио \TL{} и одржавао га много година; + +\item Фил Тејлор [\textenglish{Phil Taylor}], зато што је омогућио + да се \TL{} преузима преко \textenglish{BitTorrent} сис\-тема; + +\item Томаш Тжечак [\textpolish{Tomasz Trzeciak}], за свеобухватну + помоћ везану за \Windows{}; + +\item Хан Че Чањ [Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành], Мартин Шредер + [\textgerman{Martin Schröder}] и pdf\TeX\ тим + (\url{http://pdftex.org}) за непрестани рад на проширивању могућности + \TeX-а; + +\item Ханс Хажен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања + свог \ConTeXt\ формата (\url{http://pragma-ade.com}) и зато што је + омогућио да он ради у оквиру \TL-а; + +\item Хартмут Хенкел [\textgerman{Hartmut Henkel}], за значајни + допринос на развоју pdf\TeX-а, Lua\TeX-а, и још много тога; + +\item Тако Хукватер [\textdutch{Taco Hoekwater}], зато што је обновио + развој MetaPost-а и за рад на [Lua]\TeX-у (\url{http://luatex.org}), + за напоре на укључивању \ConTeXt-а у \TL, зато што је омогућио + \textenglish{multi-threading} у \KPS{} библиотеци, и још много тога. + +\end{itemize} + +Програме за подржане оперативне системе су припремили: +Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] (\pkgname{i386-linux}, + \pkgname{sparc-linux}), +Петер Брајтенлонер [\textgerman{Peter Breitenlohner}] + (\pkgname{x86\_64-linux}), +Алан Брасло [\textfrench{Alan Braslau}] (\pkgname{amd64-kfreebsd}, + \pkgname{i386-kfreebsd}), +Кен Браун [\textenglish{Ken Brown}] (\pkgname{i386-cygwin}), +Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}] (\pkgname{mips-irix}), +Владимир Волович (\pkgname{powerpc-aix}, \pkgname{sparc-solaris}), +Акира Какуто [\textenglish{Akira Kakuto}] (\pkgname{win32}), +Дик Коч [\textenglish{Dick Koch}] (\pkgname{universal-darwin}, + \pkgname{x86\_64-darwin}), +Никола Лечић (\pkgname{amd64-freebsd}, \pkgname{i386-freebsd}), +Норберт Прајнинг [\textgerman{Norbert Preining}] + (\pkgname{alpha-linux}), +Јука Салми [\textfinnish{Jukka Salmi}] (\pkgname{i386-netbsd}), +Апостолос Сиропулос [\textenglish{Apostolos Syropoulos}] + (\pkgname{i386-solaris}, \pkgname{x86\_64-solaris}), +Томас Шмиц [\textgerman{Thomas Schmitz}] (\pkgname{powerpc-linux}). +Процес компајлирања \TL{}-а описан је на +\url{http://tug.org/texlive/build.html}. + +Ову документацију су превели: +Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}] (пољски), +Борис Вејцман [\textenglish{Boris Veytsman}] (руски), +Ђигод Ђијанг [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао + [\textenglish{Jinsong Zhao}], Јие Ванг [\textenglish{Yue Wang}] и + Хелин Гаи [\textenglish{Helin Gai}] (кинески), +Никола Лечић (српски), +Марко Паланте\textitalian{[Marco Pallante]} (италијански), +Мануел Пегурје-Гонар [\textfrench{Manuel Pégourié-Gonnard}] + (француски), +Клаус Хеп\-нер [\textgerman{Klaus Höppner}] (немачки), +Петр Сојка [\textczech{Petr Sojka}] и Јан Буша [\textslovak{Ján + Buša}] (чешки\slash словачки). +Интернет-страница са документацијом за \TL{} је +\url{http://tug.org/texlive/doc.html}. + +Наравно, најважнија захвалница мора ићи Доналду Кнуту [Donald Knuth], +најпре зато што је изумео \TeX, а потом зато што га је поклонио свету. + + +\section{Историја издања\char"0304} +\label{sec:history} + +\subsection{Прошлост} + +Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисника\char"0304\ +\TeX{}-а се, током рада на пројекту 4All\TeX{} \CD{} (намењеног +корисницима \acro{MS-DOS}-а), појавила идеја се можда може направити +јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан циљ за оно +време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се доврши рад на +иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је из ње +произашла и радна група названа Технички савет \acro{TUG}-а (Удружења +корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на \emph{структури +\TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{} \textenglish{Directory +Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила како да +се направи конзистентна и употребљива колекција помоћних \TeX{} +фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је у децембарском издању +часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том раном стадијуму било +је јасно да би такву структуру требало следити и на \CD{}-у. +Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан резултат +преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех +4All\TeX{} \CD{}-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од +тако функционалног система, и управо ова идеја представља други +главни мотив за рад на \TL-у. + +Предузели смо прве кораке да направимо такав \TDS{} \CD{} који би +радио на Unix-у на јесен 1995. и брзо смо схватили да је \teTeX{} +Томаса Есера [\textgerman{Thomas Esser}] савршена полазна тачка, +пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто је +био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу организације +фајлова које ти системи користе. Томас се сложио да помогне и +озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање овјављено је у мају +исте године. Почетком 1997, Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] је +објавио ново издање система \Webc{}, које је укључивало готово све +могућности које је Томас Есер већ убацио у \teTeX, и тако смо +одлучили да се друго издање \CD{}-а базира на стандардном \Webc-у, уз +додатак скрипте \texttt{texconfig} из \teTeX-а. Треће издање \CD{}-а +заснивало се на темељно прерађеној верзији \Webc{}-a (7.2), коју је +урадио Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}]; истовремено је урађена +и нова верзија \teTeX-а, а \TL{} је укључио скоро све његове +могућности. Чертврто издање следило је исти смер, укључивало је нову +верзију \teTeX-а и ново издање \Webc{}-а (7.3). Систем је овог пута +имао и потпуну подршку за \Windows{}. + +За пето издање (март 2000) многи делови \CD{}-а су редизајнирани и +темељније тестирани, а биле су укључене и нове верзије више стотина +пакета. Подаци о пакетима спаковани су у \acro{XML} фајлове. Ипак, +највећа промена у \TeX\ Live~5 била је то што су уклоњени сви +програми који нису рађени у складу са идејом слободног софтвера. +Наиме, намера је била да од тада све у \TL{}-у буде у сагласности са +Debian-овим упутствима за слободни софтвер (\textenglish{Debian Free +Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); +учинили смо све што је тада било у нашој моћи да проверимо лиценце +свих пакета; бисмо били веома захвални ако нас известите о било којој +грешци коју смо направили. + +Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог материјала. +Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може +да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне. +Језички орјентисане колекције биле су комплетно преуређене за ово +издање тако да избор неке од тада не значи да се само инсталирају +одговарајући макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и +одговарајући \texttt{language.dat}. + +Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке +за \MacOSX{}, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста +пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања био је и +поновна интеграција ко\char"0302 да са \teTeX-ом како би се +елиминисао раскорак направљен у верзијама 5~и~6. + +\subsubsection{2003} + +2003. године, усред непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо +да је \TL{} толико нарастао да више није могао да стане на један \CD, +тако да смо га поделили на три одвојене дистрибуције (погледајте +одељак~\ref{sec:tl-coll-dists}, стр.~\pageref{sec:tl-coll-dists}). Уз +то, + +\begin{itemize*} +\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а, променили смо + стандардне команде \cmdname{latex} и \cmdname{pdflatex} тако да од + сада користе \eTeX{} (в.~стр.~\pageref{text:etex}). +\item Укључени су нови \textenglish{Latin Modern} фонтови и + препоручени за употребу. +\item Укинута је подршка за Alpha \acro{OSF} (подршка за \acro{HPUX} + је укинута још раније), зато што нико није имао нити био спреман да + уступи хардвер на којем бисмо компајлирали нове верзије + програма\char"0304. +\item Инсталација за \Windows{} је измењена из корена; по први пут + смо укључили интегрисано окружење засновано на \prog{XEmacs}-у. +\item Верзије важних помоћних програма за \Windows{} (Perl, + Ghost\-script, Image\-Magick, Ispell) сада су укључене у стандардну + инсталацију \TL{}-а. +\item Фонт-мапе које користе \cmdname{dvips}, \cmdname{dvipdfm} и + \cmdname{pdftex} сада се праве помоћу новог програма по имену + \cmdname{updmap} и инсталирају се у \dirname{texmf/fonts/map}. +\item \TeX{}, \MF{} и \MP{} сада, осим ако није другачије подешено, + уписују већину унесених знакова (са \acro{ASCII} ко\char"0302 дом 32 + и даље) такве какве јесу у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|), + лог-фајлове и на терминал, тј. \emph{непреведене} уз помоћ нотације + \verb|^^|. У \TL{}~7, овај превод је зависио од језичких подешавања у + систему (тзв. „\textenglish{locale}“); сада језичка подешавања немају + утицај на понашање \TeX{} програмa\char"0304. Ако Вам је из неког + разлога потребан излаз прерађен помоћу \verb|^^|, просто промените + име фајла \verb|texmf/web2c/cp8bit.tcx|. (У будућим издањима ова + процедура ће бити упрошћена.) +\item Ова документација је темељно прерађена. +\item Коначно, пошто су бројеви у ознаци верзије постали непрактични + за употребу, верзија је сада просто изједачена са годином: + \TL{}~2003. +\end{itemize*} + + +\subsubsection{2004} + +2004. године десиле су се многе промене: + +\begin{itemize} + +\item Ако имате приватно инсталиране фонтове који користе своје + сопствене \filename{.map} или (много мање вероватно) \filename{.enc} + помоћне фајлове, може се десити да ћете морати да те фајлове + уклоните. + + \filename{.map} фајлови се сада, осим дуж путање + \envname{TEXFONTMAPS}, траже искључиво у директоријумима испод + \dirname{fonts/map} (тј. у сваком \filename{texmf} стаблу). Слично, + \filename{.enc} фајлови се сада, осим дуж путање \envname{ENCFONTS}, + траже искључиво у директоријумима испод \dirname{fonts/enc}. + \cmdname{updmap} ће покушати да изда неко упозорење ако наиђе на + проблематичне фајлове. + + Упутства о томе како да се поступа са овим и другим подацима налазе + се на \url{http://tug.org/texlive/mapenc.html}. + +\item \TK\ је проширен инсталациониом \CD-ом базираним на \MIKTEX-у, + за оне који више воле ту имплементацију него \Webc. Погледајте + одељак~\ref{sec:overview-tl} (стр.~\pageref{sec:overview-tl}). + +\item Унутар \TL-а, једно велико \dirname{texmf} стабло из претходних + издања замењено је са три: \dirname{texmf}, \dirname{texmf-dist} и + \dirname{texmf-doc}. Погледајте одељак~\ref{sec:tld} + (стр.~\pageref{sec:tld}) и фајлове по имену \filename{README} у + сваком од њих. + +\item Сви улазни фајлови који се односе на \TeX\ сада су прикупљени у + поддиректоријум \dirname{tex} у сваком \dirname{texmf*} дрвету; они + су се раније налазили у одвојеним сродним директоријумима + \dirname{tex}, \dirname{etex}, \dirname{pdftex}, \dirname{pdfetex}, + итд. Погледајте + \CDref{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Extensions}% + {\texttt{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Extensions}}. + +\item Помоћне скрипте (\textenglish{helper scripts}) --- за које + није предвиђено да их покрећу сами корисници --- сада су смештене у + нове поддиректоријуме по имену \dirname{scripts} у сваком + \dirname{texmf*} дрвету, и могу се пронаћи помоћу + \verb|kpsewhich -format=texmfscripts|. То значи да треба да + поправите подешавања у програмима који позивају такве скрипте, ако + их имате. Погледајте + \CDref{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Scripts}% + {\texttt{texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html\#Scripts}}. + +\item Скоро сви формати остављају већину слова одштампаним каква јесу + преко „фајла са преводом“ \filename{cp227.tcx}; некада су их + преводили помоћу \verb|^^| нотације. Посебно, слова на позицијама + 32--256, „\textenglish{tab}“, „\textenglish{vertical tab}“ и + „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају принтабилним и не + преводе се. Изузетак представљају формати везани за чисти (plain) + \TeX\ (само су 32--126 принтабилни), за \ConTeXt\ (0--255 су + принтабилни) и за програм \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро + исто као у \TL~2003, али је реализовано на много чистији начин, са + више могућности за накнадна подешавања. Погледајте + \CDref{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}% + {\texttt{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}. + (Узгред, ако је улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се + десити да \TeX\ избаци непотпуне низове знакова када показује + контекст грешке, пошто ради само са појединачним бајтовима.) + +\item \textsf{pdfetex} је сада подразумевани програм за све формате + изузев за чисти (\textenglish{plain}) \textsf{tex}. (Наравно, он + прави \acro{DVI} када ради као \textsf{latex}, итд.) Ово између + осталог значи да су микротипографске могућности \textsf{pdftex}-а + доступне и у \LaTeX-у, \ConTeXt-у, итд; исто важи и за могућности + \eTeX-а (\OnCD{texmf-dist/doc/etex/base/}). + + То такође значи да је важније него икада раније да се користи пакет % emph! + \pkgname{ifpdf} (који ради и са чистим \TeX-ом и са \LaTeX-ом) или + неки сличан ко\char"0302 д, зато што просто тестирање да ли + \cs{pdfoutput} или нека примитива (\textenglish{primitive}) нису + дефинисани није поуздан начин да се одреди да ли је излаз који се + прави баш у \acro{PDF} формату. Ове године смо подесили да ово + понашање буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али + следеће године се може десити да \cs{pdfoutput} буде дефинисан чак и + ако се прави \acro{DVI}. + +\item pdf\TeX\ (\url{http://pdftex.org}) има много нових могућности: + +\begin{itemize*} + + \item \cs{pdfmapfile} и \cs{pdfmapline} омогућавају да се барата + фонт-мапама из самог документа. + + \item Олакшана је употреба микротипографског проширења фонтова + (\textenglish{font expansion}).\\ + \url{http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html} + + \item Сви параметри који су се раније подешавали у посебном + конфигурационом фајлу \filename{pdftex.cfg} сада се морају + подешавати путем примитива\char"0304, обично у фајлу + \filename{pdftexconfig.tex}; укинута је подршка за + \filename{pdftex.cfg}. Сви постојећи \filename{.fmt} фајлови + морају да се прераде кад год се \filename{pdftexconfig.tex} промени. + + \item Више информација о свему овоме можете пронаћи у приручнику за + pdf\TeX: \OnCD{texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf}. + + \end{itemize*} + +\item Примитива \cs{input} у програму \cmdname{tex} (као и у + \cmdname{mf} и у \cmdname{mpost}) сада прихвата аргументе са дуплим + наводницима који садрже размаке и друге специјалне знаке. Типични + примери: +\begin{verbatim} +\input "име фајла са размацима" % plain +\input{"име фајла са размацима"} % latex +\end{verbatim} + \Webc{} приручник садржи много више информација о овоме: + \OnCD{texmf/doc/web2c}. + +\item \Webc{} сада укључује и подршку за enc\TeX\ (а тиме и за све + \TeX\ програме) путем опције \optname{-enc}, али \emph{само када + се праве фајлови са форматима}. enc\TeX\ подржава свеобухватно мењање + кодног распореда улаза и излаза, омогућујући на тај начин пуну + подршку за \textenglish{Unicode} (у \acro{UTF}-8 кодном распореду). + Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/generic/enctex/} и + \url{http://www.olsak.net/enctex.html}. + +\item У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује + \eTeX\ и \OMEGA. Невелика документација може се наћи у + \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base} и на страници + \url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph}. Aleph + формат заснован на \LaTeX-у назива се \textsf{lamed}. + +\item Најновије издање \LaTeX-а садржи нову верзију \acro{LPPL} + лиценце --- која је сада званично одобрена од стране Debian-а. Што се + тиче других новости везаних за ову област, погледајте фајл + \filename{ltnews} у \OnCD{texmf-dist/doc/latex/base}. + +\item У дистрибуцију је укључен \cmdname{dvipng}, нови програм за + претварање \acro{DVI} фајлова у \acro{PNG} слике. Погледајте + \OnCD{texmf/doc/man/man1/dvipng.1}. + +\item Скуп фонтова који припадају пакету \pkgname{cbgreek} свели смо + на „средњу“ величину, уз пристанак и савет аутора, Клаудија + Бекарија\textitalian{[Claudio Beccari]}. Искључили смо невидљиве, + провидне и „оцртане“ (\textenglish{outlined}) фонтове; они се веома + ретко користе а нама је простор био преко потребан. Цела колекција је + наравно и даље доступна преко \acro{CTAN}-a + (\url{http://www.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cb}). + +\item \cmdname{oxdvi} је уклоњен; уместо њега просто користите + \cmdname{xdvi}. + +\item Линкови \cmdname{ini} и \cmdname{vir} за команде \cmdname{tex}, + \cmdname{mf} и \cmdname{mpost} више се не праве (као нпр. + \cmdname{initex}). Функционалност команде \cmdname{ini} била је + доступна путем опције \optname{-ini} годинама уназад. + +\item Укинута је подршка за платформу \textsf{i386-openbsd}. Пошто је + пакет \pkgname{tetex} доступан преко портова на \acro{BSD} системима + и пошто смо имали спремљене верзије програма\char"0304\ за + \acro{GNU/}Linux и Free\acro{BSD}, били смо мишљења да се време + волонтера\char"0304\ могло боље употребити за неке друге ствари. + +\item На платформи \textsf{sparc-solaris} (можда и другде) може бити + неопходно да подесите системску променљиву + \envname{LD\_LIBRARY\_PATH} како би програми из пакета + \pkgname{t1utils} могли да раде. Ово се десило зато што се они + компајлирају помоћу C++, а на том систему нема стандардне локације за + библиотеке које програми користе док раде. (Ово није ново у верзији + 2004, али није било документовано у претходним издањима.) Слично, на + платформи \textsf{mips-irix}, неоходни су \acro{MIPS}pro 7.4 радне + библиотеке. + +\end{itemize} + +\subsubsection{2005} + +Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем измена на +пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена +у односу на 2004. годину, али је нешто неизбежно морало другачије да +се уради. + +\begin{itemize} + +\item Уведене су нове скрипте \cmdname{texconfig-sys}, + \cmdname{updmap-sys} и \cmdname{fmtutil-sys}; оне мењају + конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте + \cmdname{texconfig}, \cmdname{updmap} и \cmdname{fmtutil} сада + прерађују фајлове специфичне за корисника, смештене под + \dirname{$HOME/.texlive2005}. + +\item У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве + \envname{TEXMFCONFIG} и \envname{TEXMFSYSCONFIG}; оне одређују + директоријуме у којима се налазе конфигурациони фајлови (кориснички + или системски). Стога се може десити да треба да преместите личне + верзије фајлова \filename{fmtutil.cnf} и \filename{updmap.cfg} на та + нова места; друга могућност је да у \filename{texmf.cnf} промените + вредности \envname{TEXMFCONFIG} или \envname{TEXMFSYSCONFIG}. У + сваком случају, стварни положај ових фајлова и вредности променљивих + \envname{TEXMFCONFIG} и \envname{TEXMFSYSCONFIG} морају да се слажу. + Погледајте одељак~\ref{sec:texmftrees}, + стр.~\pageref{sec:texmftrees}. + +\item Прошле године смо задржали \verb|\pdfoutput| и друге примитиве +које нису дефинисане за \dvi\ излаз, чак и ако се користи +\cmdname{pdfetex}. Ове године, као што смо обећали, повукли смо ту +меру компатибилности. Дакле, ако Ваш документ користи +\verb|\ifx\pdfoutput\undefined| да установи да ли се прави \acro{PDF} +као излаз, морате да промените тај тест. Можете да за ту сврху +употребите пакет \pkgname{ifpdf.sty} (који ради и под чистим \TeX-ом +и под \LaTeX-ом) или да позајмите логику из његовог ко\char"0302 да. + +\item Прошле године смо променили већину формата тако да исписују + (8-битне) знакове као такве (погледајте претходни одељак). Нови + \acro{TCX} фајл \filename{empty.tcx} сада омогућава лакши начин да се + добије оригинална \verb|^^| нотација ако је желите, на пример: +\begin{verbatim} +latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex +\end{verbatim} + +\item У дистрибуцију је сада укључен нови програм \cmdname{dvipdfmx} + који преводи \acro{DVI} у \acro{PDF}; ово је надоградња програма + \cmdname{dvipdfm} која иза себе има активну групу програмера (стари + програм је за сада још увек доступан, премда га не препоручујемо). + +\item Укључени су нови програми \cmdname{pdfopen} и + \cmdname{pdfclose}: они омогућавају да се \filename{.pdf} фајлови + изнова учитају у приказивачу \textenglish{Adobe Acrobat Reader} без + поновног покретања програма. (Други pdf читачи, пре свега + \cmdname{xpdf}, \cmdname{gv} и \cmdname{gsview}, никада нису имали + овај проблем.) + +\item Ради доследности, имена променљивих \envname{HOMETEXMF} и + \envname{VARTEXMF} промењена су у \envname{TEXMFHOME} и + \envname{TEXMFSYSVAR}. Ту је такође и \envname{TEXMFVAR}, за коју је + предвиђено да буде специфична за појединог корисника. Погледајте прву + ставку у овом списку. + +\end{itemize} + + +\subsubsection{2006--2007} + +Током 2006. и 2007. главни додатак \TL{}-у био је програм \XeTeX{}, +доступан путем команди \texttt{xetex} и \texttt{xelatex}; погледајте +\url{http://scripts.sil.org/xetex}. + +Такође, значајно је обновљен и унапређен програм \MP{}, уз велике +планове за будућност (\url{http://tug.org/metapost/articles}); +настављен је и развој pdf\TeX{}-а +(\url{http://tug.org/applications/pdftex}). + +\TeX-ов \filename{.fmt} (\textenglish{high-speed format}) и слични +фајлови за \MP\ и \MF\ сада су смештени у директоријуме унутар +\dirname{texmf/web2c} уместо у са\char"0302 м тај директоријум +(премда се тај директоријум и даље претражује, зарад постојећих +\filename{.fmt} фајлова). Поддиректоријуми су названи према +програмима (врстама \TeX{}-а) који су у употреби, као што су +\filename{tex}, \filename{pdftex} или \filename{xetex}. Ова промена +не би требало да буде видљива у свакодневној употреби. + +(Чисти) \texttt{tex} програм више не чита прву линију која почиње са +\texttt{\%\&} како би одредио који формат да покрене; \texttt{tex} је +сада чисти кнутовски \TeX. (\LaTeX\ и сви други и даље читају линије +са \texttt{\%\&}.) + +Наравно, и ове године смо, као и обично, унели стотине надоградњи +свих пакета и програма. Као и увек, молимо Вас да проверите да ли +постоје нове верзије на \acro{CTAN}-у (\url{http://www.ctan.org}). + +Што се тиче интерног рада програмерског тима, развојно дрво \TL{}-а +се сада држи под контролом система \textenglish{Subversion}, са +уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање ко\char"0302 да; можете +доћи до одговарајућих страница преко наше уводне Интернет-стране. +Премда није оставило много видљивих трагова у коначном издању из ове +године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан развојни +темељ за године које долазе. + +Коначно, у мају 2006. Томас Есер [\textgerman{Thomas Esser}] је +објавио да више неће радити на te\TeX{}-у +(\url{http://tug.org/tetex}). Директна последица овог потеза било је +огромно интересовање за \TL{}, посебно међу \GNU/Linux +дистрибуцијама. (У \TL{}-у сада постоји нова инсталациона шема +\texttt{tetex}, која даје приближни еквивалент.) Надамо се да ће се +ово у једном тренутку преточити у побољшање квалитета \TeX\ окружења +за све кориснике. + + +\subsubsection{2008} + +2008. године цела инфраструктура \TL{}-а је редизајнирана и исписана +испочетка. Сви подаци о инсталацији сада су смештени у текстуалном +фајлу \filename{tlpkg/texlive.tlpdb}. + +Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција \TL{}-а +освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је +функционалност коју је MiK\TeX\ имао пре много година. Очекујемо да +корисницима стављамо на располагање нове пакете чим се објаве на +\CTAN-у. + +У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua\TeX\ +(\url{http://luatex.org}); поред новог нивоа флексибилности у +припреми текста, он уводи и сјајан језик за писање команди у облику +скрипте (\textenglish{scripting language}), који може да се користи и +унутар и ван \TeX\ докумената. + +Подршка за \Windows{} и платформе засноване на Unix-у сада је много +униформнија. Нарочито је битно то што је сада већина скрипти које су +написане у језицима Perl и Lua сада доступна и на \Windows{}-у зато +што се Perl дистрибуира у оквиру \TL-а. + +Нова скрипта \cmdname{tlmgr} (одељак~\ref{sec:tlmgr}) сада представља +општи интерфејс за одржавање \TL{}-а после почетне инсталације. Она +барата новим верзијама пакета\char"0304\ и води рачуна о одговарајућим +прерадама фајлова са форматима, мапама (\textenglish{map files}), +фајловима везаним за поједине језике, уз могућност да се укључе и +локални додаци. + +Пошто сада имамо на располагању скрипту \cmdname{tlmgr}, све радње +(везане за прераду конфигурационих фајлова са форматима и правилима +за прелом речи\char"0304) које је некада обављао програм +\cmdname{texconfig} сада су искључене. + +Програм за прављење индекса\char"0304\ \cmdname{xindy} +(\url{http://xindy.sourceforge.net/}) укључен је за већину подржаних +оперативних система. + +Алатка \cmdname{kpsewhich} сада може да врати све поготке за задати +фајл (опција \optname{--all}) или да ограничи поготке на задати +поддиректоријум (опција \optname{--subdir}). + +Програм \cmdname{dvipdfmx} сада има могућност да извуче податке о +висини и ширини текста (\textenglish{bounding box}) ако се позове као +\cmdname{extractbb}; ово је била једна од последњих могућности које +је имао \cmdname{dvipdfm} а које нису постојале у +\cmdname{dvipdfmx}-у. + +Уклоњена су алтернативна имена (алиаси) за фонтове +\filename{Times-Roman}, \filename{Helvetica} итд. Различити пакети +очекују различито понашање од тих имена (пре свега очекују да имају +различите кодне распореде), и није постојао добар начин да се ово +реши. + +Уклоњен је формат \pkgname{platex} како би се разрешио конфликт око +имена са потпуно независним јапанским \pkgname{platex}-ом; пакет +\pkgname{polski} сада представља главни ослонац за све што се тиче +пољског језика. + +Интерно, \web\ string pool фајлови сада су компајлирани као бинарни +фајлови, како би се олакшале надоградње. + +Коначно, промене које је увео Доналд Кнут [Donald Knuth] у свом раду +„Дорада \TeX{}-а из 2008“ („\textenglish{\TeX\ tuneup of 2008}“) +укључене су у ово издање. Погледајте +\url{http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf}. + + +\subsubsection{2009} + +У издању из 2009, PDF је постављен као подразумевани излазни формат +за Lua\AllTeX\ како би се искористиле могућности напредне Lua\TeX-ове +подршке за OpenType итд. Нови програми названи \code{dviluatex} и +\code{dvilualatex} покрећу Lua\TeX\ са излазом у DVI формату. +Интернет-страница Lua\TeX-а је \url{http://luatex.org}. + +Програм Omega и формат Lambda су уклоњени, након дискусије са +ауторима пројекта Omega. У дистрибуцији су остале надограђене верзије +Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega. + +Укључено је и ново издање AMS \TypeI\ фонтова, међу њима и +\textenglish{Computer Modern}: на тај начин је постало доступно +неколико промена облика\char"0304\ које је Кнут [Knuth] током +претходних година унео у изворни \MF\ ко\char"0302 д, а побољшан је и +„hinting“. Херман Цапф [\textgerman{Hermann Zapf}] је темељно +редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (погледајте +\url{http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf}). У +свим овим случајевима, метрика је остала непромењена. +Интернет-страница фонтова Америчког математичког друштва (AMS) је +\url{http://www.ams.org/tex/amsfonts.html}. + +У дистрибуцију су укључене верзије новог графичког окружења +\TeX{}works за \Windows{} и Mac\TeX. Ако желите да користите +\TeX{}works на другим оперативним системима, погледајте +Интернет-страницу пројекта \url{http://tug.org/texworks}. \TeX{}works +је програм писан за више платформи и инспирисан је \MacOSX\ едитором +TeXShop, са циљем да олакша свакодневни рад у \TeX{}-у. + +Такође, укључене су верзије графичког програма +\textenglish{Asymptote} за неколико оперативних система. Он +интерпретира језик за описивање цртежа\char"0304\ који личи на \MP, али +са развијеном подршком за тродимензионалне пројекције и многим другим +могућностима. Интернет-страница овог програма је +\url{http://asymptote.sourceforge.net}. + +Засебни програм \code{dvipdfm} замењен је \code{dvipdfmx}-ом; +\code{dvipdfmx} може да ради у посебном режиму компатибилности ако се +позове са старим именом. \code{dvipdfmx} укључује подршку за кинески, +јапански и корејски (\acro{CJK}) и током година које су прошле од +последњег издања \code{dvipdfm}-а накупило се много исправки. +Интернет-страница DVIPDFM$x$-а је +\url{http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx}. + +Додати су програми за платформе \pkgname{i386-cygwin} и +\pkgname{i386-netbsd}; посаветовани смо да корисници Open\acro{BSD}-ја +добијају \TL{} преко свог система за пакете; такође, било је и тешкоћа +да се направе програми који би имали шансу да раде на више од једног +издања тог оперативног система. + +Још неколико малих промена: сада користимо компресију типа +\pkgname{xz}, која представља стабилну замену за \pkgname{lzma} +(\url{http://tukaani.org/xz/}); знак |$| је сада дозвољен у именима +фајлова уколико то не доводи то поклапања са именом неке постојеће +променљиве; библиотека \KPS{} сада има подршку за +\textenglish{multi-threading} (неопходно за нову верзију програма +\MP{}); читаво компајлирање \TL{}-а сада се заснива на систему +\textenglish{Automake}. + +На крају, једна напомена везана за прошлост: сва издања \TL{}-а, са +допунским материјалом као што су налепнице и омоти за \CD-ове, +доступна су на страници \url{ftp://tug.org/historic/systems/texlive}. + + +% +\htmlanchor{news} +\subsection{Тренутно стање} +\label{sec:tlcurrent} +\label{sec:2010news} % keep with 2010 + +У издању \TL{}-а из 2010. године подразумевана верзија \acro{PDF} +формата који праве разни програми постављена је на 1.5; ово омогућава +бољу компресију докумената. Ова промена важи за све \TeX\ програме +када им је задато да праве PDF, као и за \code{dvipdfmx}. Ако желите +да вратите верзију на PDF~1.4, учитајте \LaTeX\ пакет по имену +\pkgname{pdf14} или подесите |\pdfminorversion=4|. + +pdf\AllTeX\ сада \emph{аутоматски} пребацује задати +\textenglish{Encapsulated PostScript} (EPS) фајл у PDF формат помоћу +пакета \pkgname{epstopdf}; исто важи и ако је учитан \LaTeX-ов +конфигурациони фајл \code{graphics.cfg} и ако је излаз подешен на +PDF. Стандардне опције су подешене са намером да елиминишу могућност +да се неки ручно урађени PDF фајл случајно пребрише у том процесу, +али Ви свеједно можете да спречите да се \code{epstopdf} учитава +стављајући |\newcommand{\DoNotLoadEpstopdf}{}| (или |\def...|) пре +команде \cs{documentclass}. Исто тако, \code{epstopdf} се не учитава +ако се користи пакет \pkgname{pst-pdf}. Више детаља о овим стварима +можете пронаћи у документацији укљученој у пакет \pkgname{epstopdf} +(\url{http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg}). + +Још једна промена која има везе са овим јесте то да је сада покретање +малобројних спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18}) +сада активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су: +\code{repstopdf}, \code{makeindex}, \code{kpsewhich}, \code{bibtex} и +\code{bibtex8}; списак је одређен у фајлу \code{texmf.cnf}. Ако +радите у окружењу у коме морате да укинете покретање свих таквих +спољних команди, можете да искључите одговарајућу опцију у +инсталационом програму (погледајте одељак~\ref{sec:options}) или да +промените вредност након инсталације помоћу команде +|tlmgr conf texmf shell_escape 0|. + +Промена која следи из претходне две јесте то што ће \BibTeX\ и +Makeindex сада, у стандардној конфигурацији, одбити да уписују своје +излазне фајлове у произвољни директоријум (као и са\char"0302 м +\TeX). Ова промена је уведена да би се искористила могућност да се +\cmdname{bibtex} и \cmdname{makeindex} додају на листу дозвољених +команди путем \cs{write18}; из поменутих разлога оне су у тај списак +и укључене. Ако желите да промените ово подразумевано понашање, +можете да дефинишете системску променљиву \envname{TEXMFOUTPUT} или +да промените параметар |openout_any|. + +\XeTeX\ сада подржава микротипографске ефекте (\textenglish{margin +kerning}) на исти начин као pdf\TeX. (Проширивање фонтова +[\textenglish{font expansion}] тренутно није подржано.) + +У стандардној конфигурацији, \prog{tlmgr} сада прави по једну +резервну копију (бекап) за сваки надограђени пакет (\code{tlmgr +option autobackup 1}), тако да се пакети чије освежавање не успе могу +лако повратити у радно стање помоћу \code{tlmgr restore}. Ако +надограђујете пакете после инсталације а немате простора на диску за +резервне копије, покрените команду \code{tlmgr option autobackup 0}. + +У \TL{} су укључени неки нови програми: p\TeX\ и алатке повезане са +њим, специјализовани за припрему текста на јапанском језику; програм +\BibTeX{}U који уводи подршку за \textenglish{Unicode} у \BibTeX; +алатка \prog{chktex} (\url{http://baruch.ev-en.org/proj/chktex}) која +проверава исправност \AllTeX\ докумената; програм за пребацивање из +DVI у SVG векторски формат (\url{http://dvisvgm.sourceforge.net}). + +Додате су верзије програма\char"0304\ за пет нових платформи: +\code{amd64-freebsd}, \code{amd64-kfreebsd}, \code{i386-freebsd}, +\code{i386-kfreebsd}, \code{x86\_64-darwin} и \code{x86\_64-solaris}. + +Једна промена из \TL{} 2009 коју смо пропустили да евидентирамо: +бројни програми везани за \TeX4ht\ (\url{http://tug.org/tex4ht}) +склоњени су из директоријума са извршним фајловима. Програм +\code{mk4ht} сада покрива све могуће \code{tex4ht} комбинације. + +На нашу велику жалост, издање \TL{}-а на \TK\ \DVD-ју више не може да +се покреће „живо“ (\textenglish{live}): \DVD\ као медиј просто више +није довољно велики. У томе има, међутим, и једна предност: +инсталација са нарезаног \DVD-ја сада би требало да буде много бржа. + + +\subsection{Будућност} + +\emph{\TL{} није савршен!} (И никада неће ни бити.) Намера нам је да +наставимо да издајемо нове верзије, да пружимо више помоћног +материјала, више алатки, више инсталационих програма и (наравно) још +боље подешену и тестирану структуру макроа и фонтова, који се са +своје стране непрестано усавршавају. Сав овај рад обављају волонтери +у свом слободном времену, тако да посла увек има на претек. Стога Вас +позивамо да посетите страницу +\url{http://tug.org/texlive/contribute.html}. + +Молимо Вас да шаљете исправке, предлоге и понуде за помоћ на: +\begin{quote} +\email{tex-live@tug.org} \\ +\url{http://tug.org/texlive} +\end{quote} + +\medskip +\noindent \textsl{Срећно \TeX-овање!} + +% ---------------------------------------------------------------------- +\vfill +\noindent\rule{\linewidth}{.4pt} + +\bigskip +\noindent\centering\begin{minipage}[b]{.8\textwidth} +\scriptsize + +\begin{english} +Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation +under the terms of the adapted version of FreeBSD documentation licence. + +\smallskip +\url{http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses}\\ +\url{http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html} +\end{english} + +\smallskip +Дистрибуција овог превода дозвољена је под условима прилагођене +варијанте FreeBSD Documentation License. Tекст лиценце je прилагођен +техничким карактеристикама ове документације. + +\bigskip +\begin{english} +Serbian translation of \emph{\TeX\ Live Guide: \TL{} 2010}.\\ +Copyright © 2010 Nikola Lečić (the translator). + +\smallskip +Redistribution and use in source (\XeLaTeX\ code) and `compiled' +forms (XDV, SGML, HTML, PDF, PostScript, RTF and so forth) with or +without modification, are permitted provided that the following +conditions are met: + +\begin{itemize} +\parskip=0pt +\itemsep=.1em + +\item Redistributions of source code (\XeLaTeX\ code) must retain the + above copyright notice, this list of conditions and the following + disclaimer as the first lines of the source file unmodified. + +\item Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs, + converted to PDF, PostScript, RTF and other formats) must reproduce + the above copyright notice, this list of conditions and the following + disclaimer in the documentation and/or other materials provided with + the distribution. +\end{itemize} + +THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY +EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE +IMPLIED WARRANTIES OF MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR +PURPOSE ARE DISCLAIMED. IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE +FOR ANY DIRECT, INDIRECT, INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR +CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF +SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF USE, DATA, OR PROFITS; OR +BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON ANY THEORY OF LIABILITY, +WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT (INCLUDING NEGLIGENCE +OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF THIS +DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE. +\end{english} +\end{minipage} +% ---------------------------------------------------------------------- + +\end{document} diff --git a/Master/tlpkg/tlpsrc/collection-documentation-serbian.tlpsrc b/Master/tlpkg/tlpsrc/collection-documentation-serbian.tlpsrc new file mode 100644 index 00000000000..c134f31228d --- /dev/null +++ b/Master/tlpkg/tlpsrc/collection-documentation-serbian.tlpsrc @@ -0,0 +1,4 @@ +category Collection +shortdesc Serbian documentation +depend texlive-sr +depend collection-documentation-base diff --git a/Master/tlpkg/tlpsrc/scheme-full.tlpsrc b/Master/tlpkg/tlpsrc/scheme-full.tlpsrc index 83b08ba684d..82f021b619c 100644 --- a/Master/tlpkg/tlpsrc/scheme-full.tlpsrc +++ b/Master/tlpkg/tlpsrc/scheme-full.tlpsrc @@ -22,6 +22,7 @@ depend collection-documentation-mongolian depend collection-documentation-polish depend collection-documentation-portuguese depend collection-documentation-russian +depend collection-documentation-serbian depend collection-documentation-slovenian depend collection-documentation-spanish depend collection-documentation-thai -- cgit v1.2.3