diff options
| -rw-r--r-- | Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt | 13 | ||||
| -rw-r--r-- | Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/anthes-dindex.css | 126 | ||||
| -rw-r--r-- | Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/tex-live.css | 44 | ||||
| -rw-r--r-- | Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css | 178 | ||||
| -rw-r--r-- | Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html | 5626 | ||||
| -rw-r--r-- | Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf | bin | 451768 -> 452159 bytes | |||
| -rw-r--r-- | Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex | 371 |
7 files changed, 6172 insertions, 186 deletions
diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt index 998f8d066b6..6eccfcf6279 100644 --- a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/README-SR.txt @@ -24,20 +24,27 @@ To compile texlive-sr.tex, you need: [2] http://canopus.iacp.dvo.ru/~panov/cm-unicode/ http://sourceforge.net/projects/cm-unicode/ - (please read TeX Live 2010 Guide sec. 3.4.5 on how to install these - fonts for use with XeTeX); + (these fonts are also included in TeX Live 2010 -- please read + TeX Live Guide, section 3.4.5, `Font configuration for XeTeX' on how + to configure your system); 4. BSD or GNU make. To produce texlive-sr.pdf, type `make pdf'. +Since tex4ht currently does not fully support XeTeX, the HTML version +of this documentation is produced similarly to that of the English +original, but some handiwork was necessary to simplify .tex and .sty, to +change encoding to cp1251 and back to utf-8, and to alter the generated +CSS. Therefore you cannot produce HTML from the source using Makefile. + If you have any problems, suggestions or questions, please contact the translator. Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation under the terms of the adapted version of FreeBSD documentation licence. The text of the licence is included in texlive-sr.tex and at the end of -resulting PDF file. +resulting PDF/HTML files. http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/anthes-dindex.css b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/anthes-dindex.css new file mode 100644 index 00000000000..b8329c23750 --- /dev/null +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/anthes-dindex.css @@ -0,0 +1,126 @@ +* { + margin: 0px; + padding: 0px; +} + +body { + font-family: "DejaVu Sans", Verdana, Sans, Arial, Helvetica, sans-serif; + font-size: 12px; + margin-top: 4px; + /*text-align: center;*/ + margin-left: 7px; + margin-right: 7px; + margin-bottom: 7px; +} + +div#anthesdirheader { + padding: 0px; +} + +div#indexof { + border-bottom: 1px dotted gray; + border-top: 1px dotted gray; + padding-top: 6px; + padding-bottom: 6px; + padding-left: 15px; + font-size: 14px; + color: #9f0e0e; + font-weight: bold; + /* width: 680px; */ +} + +div#dirmessage { + border-bottom: 1px dotted gray; + padding-top: 6px; + padding-bottom: 6px; + padding-left: 15px; + padding-right: 15px; + font-size: 11px; + font-weight: normal; + color: #3b3a3a; +} + +div#dirmessage pre { + padding-top: 6px; + padding-bottom: 6px; + padding-left: 35px; + padding-right: 45px; + font-size: 11px; + font-weight: normal; + color: #161414; +} + +#item { + padding-left: 10px; + padding-top: 4px; + padding-bottom: 4px; +} + +#dirmessage a, #item a { + color: #b10101; + text-decoration: none; +} + +img { + border: 0px; + padding: 0px; +} + +table { + border: 0; + border-spacing: 0; + empty-cells: show; +} + +th { + background: #e7e7e7; + padding-top: 4px; + padding-bottom: 4px; + padding-left: 15px; + padding-right: 15px; + text-align: left; + font-size: 12px; +} + +td { + padding-top: 4px; + padding-bottom: 4px; + padding-left: 12px; + padding-right: 12px; + text-align: left; + font-size: 12px; + font-family: "DejaVu Sans Mono", "Bitstream Vera Sans Mono", "Lucida Sans Typewriter", Monaco, "Courier New", "Lucida Console", Courier, monospace; + border-bottom: 1px dotted #91918f; +} + +table a { + display: block; + text-decoration: none; + color: #740202; +} + +tr:hover { + background-color: #fff3d4; +} + +#anthesdirheader { + padding-bottom: 10px; +} + +#anthesdirfooter { + padding-top: 10px; + padding-bottom: 7px; + border-bottom: 1px dotted gray; +} + +#contactline { + padding-top: 5px; + padding-bottom: 5px; + border-bottom: 1px dotted gray; + color: #494242; +} + +#contactline a { + text-decoration: none; + color: #b10101; +} diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/tex-live.css b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/tex-live.css new file mode 100644 index 00000000000..b8aa763a0df --- /dev/null +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/tex-live.css @@ -0,0 +1,44 @@ +/* $Id: tex-live.css 3436 2007-01-13 22:34:01Z karl $ + Simple CSS for TeX Live that adds margins and a little color. + original by Bzyl Wlodzimierz, edited by Karl Berry, 2005. + Public domain. */ + +html { + // top left bottom right + margin: 15pt 15pt 15pt 15pt; + background: rgb(255,255,224); +} + +body { + margin: 0 5pt 0 5pt; + padding: 0; + //matw: background: rgb(224,255,224); + // (It looks better to me to have a consistent background --karl) +// fonts in browser are low resolution; +// therefore generated serif are poor quality, +// so they disturb reading (that is my opinion) + font-family: sans-serif; + font-style: normal; +} + +/* (It looks better to me to not vary colors at every level --karl) */ + +h3.sectionHead { + padding: 12pt 10pt 12pt 20pt; + //matw: background: rgb(192,224,255); + background: rgb(224,224,255); + color: rgb(0,0,32); +} + +h4.subsectionHead { + padding: 7pt 10pt 7pt 40pt; + background: rgb(224,224,255); + color: rgb(0,0,32); +} + +h5.subsubsectionHead { + padding: 3pt 10pt 3pt 40pt; + //matw: background: rgb(224,255,255); + background: rgb(224,224,255); + color: rgb(0,0,32); +} diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css new file mode 100644 index 00000000000..d4f18b9bb10 --- /dev/null +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.css @@ -0,0 +1,178 @@ + +/* start css.sty */ +.larm-1728{font-size:170%;} +.larm-2074{font-size:200%;} +.lmsy-10x-x-172{font-size:172%;} +.larm-1200{font-size:120%;} +.larm-0900{font-size:90%;} +.larm-0700{font-size:70%;} +.larm-0800{font-size:80%;} +p.noindent { text-indent: 0em } +td p.noindent { text-indent: 0em; margin-top:0em; } +p.nopar { text-indent: 0em; } +p.indent{ text-indent: 1.5em } +@media print {div.crosslinks {visibility:hidden;}} +a img { border-top: 0; border-left: 0; border-right: 0; } +center { margin-top:1em; margin-bottom:1em; } +td center { margin-top:0em; margin-bottom:0em; } +.Canvas { position:relative; } +img.math{vertical-align:middle;} +li p.indent { text-indent: 0em } +li p:first-child{ margin-top:0em; } +li p:last-child, li div:last-child { margin-bottom:0.5em; } +li p~ul:last-child, li p~ol:last-child{ margin-bottom:0.5em; } +.enumerate1 {list-style-type:decimal;} +.enumerate2 {list-style-type:lower-alpha;} +.enumerate3 {list-style-type:lower-roman;} +.enumerate4 {list-style-type:upper-alpha;} +div.newtheorem { margin-bottom: 2em; margin-top: 2em;} +.obeylines-h,.obeylines-v {white-space: nowrap; } +div.obeylines-v p { margin-top:0; margin-bottom:0; } +.overline{ text-decoration:overline; } +.overline img{ border-top: 1px solid black; } +td.displaylines {text-align:center; white-space:nowrap;} +.centerline {text-align:center;} +.rightline {text-align:right;} +div.verbatim {font-family: monospace; white-space: nowrap; text-align:left; clear:both; } +.fbox {padding-left:3.0pt; padding-right:3.0pt; text-indent:0pt; border:solid black 0.4pt; } +div.fbox {display:table} +div.center div.fbox {text-align:center; clear:both; padding-left:3.0pt; padding-right:3.0pt; text-indent:0pt; border:solid black 0.4pt; } +div.minipage{width:100%;} +div.center, div.center div.center {text-align: center; margin-left:1em; margin-right:1em;} +div.center div {text-align: left;} +div.flushright, div.flushright div.flushright {text-align: right;} +div.flushright div {text-align: left;} +div.flushleft {text-align: left;} +.underline{ text-decoration:underline; } +.underline img{ border-bottom: 1px solid black; margin-bottom:1pt; } +.framebox-c, .framebox-l, .framebox-r { padding-left:3.0pt; padding-right:3.0pt; text-indent:0pt; border:solid black 0.4pt; } +.framebox-c {text-align:center;} +.framebox-l {text-align:left;} +.framebox-r {text-align:right;} +span.thank-mark{ vertical-align: super } +span.footnote-mark sup.textsuperscript, span.footnote-mark a sup.textsuperscript{ font-size:80%; } +div.footnotes{border-top:solid 1px black; border-bottom:solid 1px black; padding-bottom:1ex; padding-top:0.5ex; margin-right:15%; margin-top:2ex; font-style:italic; font-size:85%;} +div.footnotes p{margin-top:0; margin-bottom:0; text-indent:0;} +div.tabular, div.center div.tabular {text-align: center; margin-top:0.5em; margin-bottom:0.5em; } +table.tabular td p{margin-top:0em;} +table.tabular {margin-left: auto; margin-right: auto;} +td p:first-child{ margin-top:0em; } +td p:last-child{ margin-bottom:0em; } +div.td00{ margin-left:0pt; margin-right:0pt; } +div.td01{ margin-left:0pt; margin-right:5pt; } +div.td10{ margin-left:5pt; margin-right:0pt; } +div.td11{ margin-left:5pt; margin-right:5pt; } +table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; } +td.td00{ padding-left:0pt; padding-right:0pt; } +td.td01{ padding-left:0pt; padding-right:5pt; } +td.td10{ padding-left:5pt; padding-right:0pt; } +td.td11{ padding-left:5pt; padding-right:5pt; } +table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; } +.hline hr, .cline hr{ height : 1px; margin:0px; } +.tabbing-right {text-align:right;} +span.TEX {letter-spacing: -0.125em; } +span.TEX span.E{ position:relative;top:0.5ex;left:-0.0417em;} +a span.TEX span.E {text-decoration: none; } +span.LATEX span.A{ position:relative; top:-0.5ex; left:-0.4em; font-size:85%;} +span.LATEX span.TEX{ position:relative; left: -0.4em; } +div.float, div.figure {margin-left: auto; margin-right: auto;} +div.float img {text-align:center;} +div.figure img {text-align:center;} +.marginpar {width:20%; float:right; text-align:left; margin-left:auto; margin-top:0.5em; font-size:85%; text-decoration:underline;} +.marginpar p{margin-top:0.4em; margin-bottom:0.4em;} +table.equation {width:100%;} +.equation td{text-align:center; } +td.equation { margin-top:1em; margin-bottom:1em; } +td.equation-label { width:5%; text-align:center; } +td.eqnarray4 { width:5%; white-space: normal; } +td.eqnarray2 { width:5%; } +table.eqnarray-star, table.eqnarray {width:100%;} +div.eqnarray{text-align:center;} +div.array {text-align:center;} +div.pmatrix {text-align:center;} +table.pmatrix {width:100%;} +span.pmatrix img{vertical-align:middle;} +div.pmatrix {text-align:center;} +table.pmatrix {width:100%;} +span.bar-css {text-decoration:overline;} +img.cdots{vertical-align:middle;} +div.tabular, div.center div.tabular {text-align: center; margin-top:0.5em; margin-bottom:0.5em; } +table.tabular td p{margin-top:0em;} +table.tabular {margin-left: auto; margin-right: auto;} +td p:first-child{ margin-top:0em; } +td p:last-child{ margin-bottom:0em; } +div.td00{ margin-left:0pt; margin-right:0pt; } +div.td01{ margin-left:0pt; margin-right:5pt; } +div.td10{ margin-left:5pt; margin-right:0pt; } +div.td11{ margin-left:5pt; margin-right:5pt; } +table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; } +td.td00{ padding-left:0pt; padding-right:0pt; } +td.td01{ padding-left:0pt; padding-right:5pt; } +td.td10{ padding-left:5pt; padding-right:0pt; } +td.td11{ padding-left:5pt; padding-right:5pt; } +table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; } +.hline hr, .cline hr{ height : 1px; margin:0px; } +div.array {text-align:center;} +.partToc a, .partToc, .likepartToc a, .likepartToc {line-height: 200%; font-weight:bold; font-size:110%;} +.index-item, .index-subitem, .index-subsubitem {display:block} +div.caption {text-indent:-2em; margin-left:3em; margin-right:1em; text-align:left;} +div.caption span.id{font-weight: bold; white-space: nowrap; } +h1.partHead{text-align: center} +p.bibitem { text-indent: -2em; margin-left: 2em; margin-top:0.6em; margin-bottom:0.6em; } +p.bibitem-p { text-indent: 0em; margin-left: 2em; margin-top:0.6em; margin-bottom:0.6em; } +.paragraphHead, .likeparagraphHead { margin-top:2em; font-weight: bold;} +.subparagraphHead, .likesubparagraphHead { font-weight: bold;} +.quote {margin-bottom:0.25em; margin-top:0.25em; margin-left:1em; margin-right:1em; text-align:justify;} +.verse{white-space:nowrap; margin-left:2em} +div.maketitle {text-align:center;} +h2.titleHead{text-align:center;} +div.maketitle{ margin-bottom: 2em; } +div.author, div.date {text-align:center;} +div.thanks{text-align:left; margin-left:10%; font-size:85%; font-style:italic; } +.quotation {margin-bottom:0.25em; margin-top:0.25em; margin-left:1em; } +.abstract p {margin-left:5%; margin-right:5%;} +div.abstract {width:100%;} +.alltt P { margin-bottom : 0em; margin-top : 0em; } +.alltt { margin-bottom : 1em; margin-top : 1em; } +.figure img.graphics {margin-left:10%;} +table[rules] {border-left:solid black 0.4pt; border-right:solid black 0.4pt; } +div.longtable{text-align:center;} +.uline{ text-decoration:underline; } +.uuline{ text-decoration:underline; } +span.sout {text-decoration: line-through } +span.xout {text-decoration: line-through } +span.uwave {text-decoration:underline } +P.fancyvrb {white-space: nowrap; margin:0em;} +div#fancyvrb1{ border-top: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb1{ border-left: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb1{ border-bottom: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb1{ border-right: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb2{ border-top: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb2{ border-left: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb2{ border-bottom: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb2{ border-right: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb3{ border-top: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb3{ border-left: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb3{ border-bottom: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb3{ border-right: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb4{ border-top: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb4{ border-left: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb4{ border-bottom: solid 0.4pt; } +div#fancyvrb4{ border-right: solid 0.4pt; } +/* end css.sty */ + +/* handiwork */ +body, h3.sectionHead, h4.subsectionHead, h5.subsubsectionHead { font-family : "DejaVu Sans", Verdana, Calibri, Arial, Helvetica, "Bitstream Vera Sans", sans-serif; } +div.fancyvrb, div.BVerbatimInput, .texttt, .file, .samp { font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 85%; } +.url {font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 80%; } +div.verbatim {font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; white-space: nowrap; text-align:left; clear:both; } +dt.description {font-weight: bold; } +dt.list {font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-weight: bold; font-size: 80%; } +.obeylines-h,.obeylines-v { font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 80%; } +div.caption {text-indent:-2em; margin-left:3em; margin-right:1em; text-align:left; margin-top: .5em; margin-bottom: .9em; } +.path { font-family: "DejaVu Sans Mono", "Courier New", Monaco, "Andale Mono", "Lucida Console", "Bitstream Vera Sans Mono", monospace; font-size: 80%; } +div.footnotes{border-top:solid 1px black; border-bottom:solid 1px black; padding-bottom:1ex; padding-top:0.5ex; margin-right:15%; margin-top:2ex; font-style:normal; font-size:85%;} +div.footnotes p{margin-top:0; margin-bottom:0; text-indent:0;} +.larm-0700 { font-size: 85%; } +.command { font-weight: bold; } +.emph { font-style: italic; } diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html new file mode 100644 index 00000000000..6001c4d82ad --- /dev/null +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.html @@ -0,0 +1,5626 @@ +<!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01 Transitional//EN" + "http://www.w3.org/TR/html4/loose.dtd"> +<html xml:lang="sr" > +<head> + <title>TeX Live: Приручник +- TeX Live 2010</title> +<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=utf-8"> +<meta name="generator" content="TeX4ht (http://www.cse.ohio-state.edu/~gurari/TeX4ht/)"> +<meta name="originator" content="TeX4ht (http://www.cse.ohio-state.edu/~gurari/TeX4ht/)"> +<!-- charset=utf-8,html,info,fn-in --> +<meta name="src" content="texlive-sr.tex"> +<meta name="date" content="2010-07-06 19:10:00"> +<link rel="stylesheet" type="text/css" href="texlive-sr.css"> +<link rel="stylesheet" type="text/css" href="texlive-sr.css" /> +<link rel="stylesheet" type="text/css" href="../texlive-en/tex-live.css" /> +</head><body +> + <div class="maketitle"> + + + + + +<h2 class="titleHead"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live: Приручник<br /> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2010<span class="thank-mark"><a +href="#tk-1" id="kt-1">*</a></span></h2> + <div class="author" ><span +class="larm-1200">Карл Бери, уредник</span> +<br /> <a +href="http://tug.org/texlive/" class="url" ><span +class="larm-1200">http://tug.org/texlive/</span></a><br> +<br /> <span +class="larm-0900">превод на српски језик</span> +<br /> <span +class="larm-0900">Никола Лечић</span> +<br /> <a +href="mailto:nikola.lecic@anthesphoria.net" ><span class="path"><span +class="larm-0700">nikola.lecic@anthesphoria.net</span></span></a> </div><br /> +<div class="date" ><span +class="larm-1200">јул 2010</span></div> + </div> + <h3 class="likesectionHead"><a + id="x1-1000"></a>Садржај</h3> + <div class="tableofcontents"> + <span class="sectionToc" >1 <a +href="#x1-20001" id="QQ2-1-2">Увод</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >1.1 <a +href="#x1-30001.1" id="QQ2-1-3">TEX Live и TEX Collection</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >1.2 <a +href="#x1-40001.2" id="QQ2-1-4">Подржани оперативни системи</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >1.3 <a +href="#x1-50001.3" id="QQ2-1-5">Основна инсталација <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >1.4 <a +href="#x1-60001.4" id="QQ2-1-6">На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >1.5 <a +href="#x1-70001.5" id="QQ2-1-7">Помоћ у раду</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >2 <a +href="#x1-80002" id="QQ2-1-8">Преглед <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >2.1 <a +href="#x1-90002.1" id="QQ2-1-9"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection: TEX Live, proTEXt, MacTEX</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >2.2 <a +href="#x1-100002.2" id="QQ2-1-10">TEX Live директоријуми највишег нивоа</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >2.3 <a +href="#x1-110002.3" id="QQ2-1-11">Садржај директоријума texmf</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >2.4 <a +href="#x1-120002.4" id="QQ2-1-12">Проширења <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >2.5 <a +href="#x1-130002.5" id="QQ2-1-13">Други истакнути програми у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >2.6 <a +href="#x1-140002.6" id="QQ2-1-14">Фонтови у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >3 <a +href="#x1-150003" id="QQ2-1-15">Инсталација</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >3.1 <a +href="#x1-160003.1" id="QQ2-1-16">Покретање инсталационог програма</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.1 <a +href="#x1-170003.1.1" id="QQ2-1-17">Unix</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.2 <a +href="#x1-180003.1.2" id="QQ2-1-18">MacOSX</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.3 <a +href="#x1-190003.1.3" id="QQ2-1-19">Windows</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.4 <a +href="#x1-200003.1.4" id="QQ2-1-23">Cygwin</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.5 <a +href="#x1-210003.1.5" id="QQ2-1-24">Инсталација у текстуалном режиму</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.6 <a +href="#x1-220003.1.6" id="QQ2-1-25">Инсталација у експертском графичком режиму</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.1.7 <a +href="#x1-230003.1.7" id="QQ2-1-26">Инсталација у поједностављеном +графичком („wizard“) режиму</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >3.2 <a +href="#x1-240003.2" id="QQ2-1-27">Употреба инсталационог програма</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.2.1 <a +href="#x1-250003.2.1" id="QQ2-1-28">Мени за избор платформе (само на Unix-у)</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.2.2 <a +href="#x1-260003.2.2" id="QQ2-1-30">Избор компоненти</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.2.3 <a +href="#x1-270003.2.3" id="QQ2-1-33">Директоријуми</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.2.4 <a +href="#x1-280003.2.4" id="QQ2-1-34">Опције</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >3.3 <a +href="#x1-290003.3" id="QQ2-1-36">Параметри програма install-tl на командној линији</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.3.1 <a +href="#x1-300003.3.1" id="QQ2-1-37">Параметар -repository</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >3.4 <a +href="#x1-310003.4" id="QQ2-1-38">Постинсталациони задаци</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.1 <a +href="#x1-320003.4.1" id="QQ2-1-39">Windows</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.2 <a +href="#x1-330003.4.2" id="QQ2-1-40">Ако су направљени симболички линкови</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.3 <a +href="#x1-340003.4.3" id="QQ2-1-41">Системске променљиве на Unix-у</a></span> + + +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.4 <a +href="#x1-350003.4.4" id="QQ2-1-42">Системске променљиве: глобална подешавања</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.5 <a +href="#x1-360003.4.5" id="QQ2-1-43">Подешавање фонтова за XeTEX</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.6 <a +href="#x1-370003.4.6" id="QQ2-1-44">ConTEXt Mark IV</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.7 <a +href="#x1-380003.4.7" id="QQ2-1-45">Укључивање локалних и личних макроа</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.8 <a +href="#x1-390003.4.8" id="QQ2-1-46">Укључивање спољних фонтова</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >3.4.9 <a +href="#x1-400003.4.9" id="QQ2-1-47">Увећавање максимално доступне меморије +на Windows-у и Cygwin-у</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >3.5 <a +href="#x1-410003.5" id="QQ2-1-48">Тестирање инсталације</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >3.6 <a +href="#x1-420003.6" id="QQ2-1-49">Додатни софтвер који се може преузети са Интернета</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >4 <a +href="#x1-430004" id="QQ2-1-50">Инсталације на мрежи</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >5 <a +href="#x1-440005" id="QQ2-1-51">Максимално преносиви <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live на DVD-ју или USB-диску</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >6 <a +href="#x1-450006" id="QQ2-1-52">Одржавање инсталације помоћу tlmgr</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >6.1 <a +href="#x1-460006.1" id="QQ2-1-56">tlmgr у графичком (GUI) режиму рада</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >6.2 <a +href="#x1-470006.2" id="QQ2-1-57">Примери позивања tlmgr-а са командне линије</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >7 <a +href="#x1-480007" id="QQ2-1-58">Напомене за Windows</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >7.1 <a +href="#x1-490007.1" id="QQ2-1-59">Могућности специфичне за Windows</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >7.2 <a +href="#x1-500007.2" id="QQ2-1-60">Додатни софтвер укључен на Windows-у</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >7.3 <a +href="#x1-510007.3" id="QQ2-1-62">Лични кориснички директоријум на Windows-у</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >7.4 <a +href="#x1-520007.4" id="QQ2-1-63">Windows-ов „registry“</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >7.5 <a +href="#x1-530007.5" id="QQ2-1-64">Овлашћења на Windows-у</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >8 <a +href="#x1-540008" id="QQ2-1-65">Кориснички водич кроз Web2C</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >8.1 <a +href="#x1-550008.1" id="QQ2-1-66">Проналажење фајлова помоћу Kpathsea</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >8.1.1 <a +href="#x1-560008.1.1" id="QQ2-1-67">Извори путања</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >8.1.2 <a +href="#x1-570008.1.2" id="QQ2-1-68">Конфигурациони фајлови</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >8.1.3 <a +href="#x1-580008.1.3" id="QQ2-1-69">Прерачунавање путање</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >8.1.4 <a +href="#x1-590008.1.4" id="QQ2-1-70">Стандардно прерачунавање</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >8.1.5 <a +href="#x1-600008.1.5" id="QQ2-1-71">Прерачунавање заграда</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >8.1.6 <a +href="#x1-610008.1.6" id="QQ2-1-72">Прерачунавање поддиректоријума</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >8.1.7 <a +href="#x1-620008.1.7" id="QQ2-1-73">Списак специјалних симбола и њихово значење: +преглед</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >8.2 <a +href="#x1-630008.2" id="QQ2-1-74">Базе података са именима фајлова</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >8.2.1 <a +href="#x1-640008.2.1" id="QQ2-1-75">База података ls-R</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >8.2.2 <a +href="#x1-650008.2.2" id="QQ2-1-76">Самостални програм за претраживање: kpsewhich</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >8.2.3 <a +href="#x1-660008.2.3" id="QQ2-1-77">Примери употребе</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >8.2.4 <a +href="#x1-670008.2.4" id="QQ2-1-78">Поступци отклањања грешака</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >8.3 <a +href="#x1-680008.3" id="QQ2-1-82">Опције током рада (runtime options)</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >9 <a +href="#x1-690009" id="QQ2-1-83">Захвалнице</a></span> +<br /> <span class="sectionToc" >10 <a +href="#x1-7000010" id="QQ2-1-84">Историја издањā</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >10.1 <a +href="#x1-7100010.1" id="QQ2-1-85">Прошлост</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >10.1.1 <a +href="#x1-7200010.1.1" id="QQ2-1-86">2003</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >10.1.2 <a +href="#x1-7300010.1.2" id="QQ2-1-87">2004</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >10.1.3 <a +href="#x1-7400010.1.3" id="QQ2-1-88">2005</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >10.1.4 <a +href="#x1-7500010.1.4" id="QQ2-1-89">2006–2007</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >10.1.5 <a +href="#x1-7600010.1.5" id="QQ2-1-90">2008</a></span> +<br /> <span class="subsubsectionToc" >10.1.6 <a +href="#x1-7700010.1.6" id="QQ2-1-91">2009</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >10.2 <a +href="#x1-7800010.2" id="QQ2-1-92">Тренутно стање</a></span> +<br /> <span class="subsectionToc" >10.3 <a +href="#x1-7900010.3" id="QQ2-1-93">Будућност</a></span> + </div> + + +<!--l. 98--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">1 </span> <a + id="x1-20001"></a>Увод</h3> +<!--l. 101--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.1 </span> <a + id="x1-30001.1"></a><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live и <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection</h4> +<!--l. 103--><p class="noindent" >У овом документу су описане главне могућности софтверске дистрибуције <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live, која се састоји од <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а и програма који су повезани са +њим, и која се прави за GNU/Linux и друге варијанте Unix-а, Mac OS X и +Windows. +<!--l. 108--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live се може преузети са Интернета или добити преко <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD-ја +који групе корисника <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а дистрибуирају својим члановима, +и на разне друге начине. Одељак <a +href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a> укратко описује садржај +DVD-ја. <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live и <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection су резултат удружених напора многих група +корисника <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а. Овај документ описује пре свега сâм <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live. +<!--l. 115--><p class="indent" > У <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live су укључени програми <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, LaTeX2e, Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t, Metafont, MetaPost, BibTeX и +многи други, обимна колекција макроа, фонтова и документације, као +и подршка за припрему текста на много разних писама и језика из свих делова +света. +<!--l. 120--><p class="indent" > Кратак преглед најважнијих промена у овом издању <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а налази се +на крају документа, у одељку <a +href="#x1-7000010">10<!--tex4ht:ref: sec:history --></a> (стр. <a +href="#x1-7000010">79<!--tex4ht:ref: sec:history --></a>). +<!--l. 124--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.2 </span> <a + id="x1-40001.2"></a>Подржани оперативни системи</h4> +<!--l. 127--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live садржи унапред компајлиране програме за многе варијанте +Unix-а, укључујући GNU/Linux и Mac OS X. Такође, +ту су и верзије програма за Cygwin. Пошто је изворни код +укључен у дистрибуцију, програми се могу компајлирати и на +платформама<span class="footnote-mark"><a +href="#fn1x0" id="fn1x0-bk"><sup class="textsuperscript">1</sup></a></span><a + id="x1-4001f1"></a> +за које немамо унапред припремљене бинарне фајлове. +<!--l. 143--><p class="indent" > Што се тиче Windows-а, подржани су само Windows 2000 и касније верзије. Подршка +за Windows 9x, ME и NT је укинута. Захваљујући овој +промени Windows захтева много мање посебног третмана у поређењу са Unix +системима. Не постоје посебни 64-битни програми за Windows; уместо тога, 32-битни програми +би требало да раде на 64-битним системима. +<!--l. 150--><p class="indent" > Погледајте одељек <a +href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a> ако Вам је потребно више информација о +алтернативним решењима за Windows и Mac OS X. +<!--l. 153--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.3 </span> <a + id="x1-50001.3"></a>Основна инсталација <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а</h4> +<!--l. 156--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live се може инсталирати са DVD-ја или преко Интернета (<a +href="http://tug.org/texlive/acquire.html" class="url" >http://tug.org/texlive/acquire.html</a>). +Сам програм за инсталацију који ради преко мреже је мали и скида све што +је задато са Интернета. +<!--l. 161--><p class="indent" > Програм за инсталацију са DVD-ја омогућава Вам да инсталирате <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live на локални диск. <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live се не може директно покретати са DVD-ја, као ни из DVD +ISO фајла, али зато можете да припремите преносиву радну верзију на +нпр. USB-диску (погледајте одељак <a +href="#x1-440005">5<!--tex4ht:ref: sec:portable-tl --></a>). Инсталација је +детаљно описана у одељцима који следе (стр. <a +href="#x1-150003">13<!--tex4ht:ref: sec:install --></a>); укратко, поступак изгледа +овако: + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">Инсталациона скрипта + + + се зове <span class="path">install-tl</span>. Она може да ради у поједностављеном графичком, тзв. + „wizard“ режиму, ако се позове са опцијом <span class="path">-gui=wizard</span> (подразумевани режим на + Windows-у, у текстуалном режиму ако се позове са <span class="path">-gui=text</span> (подразумевани режим на свим + другим системима), и графичком режиму на експертском нивоу (тзв. „expert GUI“ режим), + који се позива са <span class="path">-gui=perltk</span>. + </li> + <li class="itemize">Један од инсталираних програма је и <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live Manager, који се + позива помоћу tlmgr. Као и програм за инсталацију, он може да се користи + и у графичком (GUI) и у текстуалном режиму. Можете га користити да инсталирате и + деинсталирате пакете и да обавите разне конфигурационе задатке. + </li></ul> +<!--l. 188--><p class="indent" > <a id="security"></a> + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.4 </span> <a + id="x1-60001.4"></a>На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности</h4> +<!--l. 192--><p class="noindent" >Према нашем најдубљем знању и уверењу, основни <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> програми +који чине језгро <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-a изузетно су робусни (и увек су били такви). +Међутим, допунски програми који су укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live нису +нужно на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да будете опрезни +када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне податке; +најсигурније што можете да урадите јесте да то увек радите у новом +поддиректоријуму. +<!--l. 200--><p class="indent" > Потреба за опрезом је нарочито важна на Windows-у, пошто Windows обично +тражи програме у текућем директоријуму пре него на било ко другом +месту, без обзира на путању за претрагу коју задаје корисник. Ово +отвара широку лепезу могућности за напад. Ми смо санирали многе сигурносне +пропусте, али неки превиди су без сумње и даље ту, нарочито у програмима +који нам долазе са стране. Стога препоручујемо да проверите да ли радни +директоријум садржи сумњиве, пре свега извршне фајлове (бинарне или +скрипте). Њих обично нема, и свакако не би требало да се створе обичном обрадом неког +документа. +<!--l. 210--><p class="indent" > Коначно, <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (и пратећи програми) често стварају нове фајлове када +обрађују документ, што је особина која се може злоупотребити на +много разних начина. Да поновимо, обрада непознатих докумената у новом поддиректоријуму +је најсигурније што можете да урадите. +<!--l. 216--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">1.5 </span> <a + id="x1-70001.5"></a>Помоћ у раду</h4> +<!--l. 219--><p class="noindent" >Заједница корисника <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а је активна и пријатељски расположена, +тако да се и на најозбиљнија питања на крају нађе +одговор. Међутим, ова подршка је неформалне природе будући да долази од +волонтерā и случајних читалаца мејлинг-листа, тако да је нарочито +важно да „урадите домаћи задатак“ пре него што нешто питате. (Ако више волите +загарантовану комерцијалну подршку, можете се у у потпуности одрећи <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а и +купити одговарајући систем; на страници <a +href="http://tug.org/interest.html#vendors" class="url" >http://tug.org/interest.html#vendors</a> +постоји списак таквих продаваца.) +<!--l. 229--><p class="indent" > Ово је листа расположивих ресурса датих отприлике редоследом по коме +препоручујемо да их користите: +<!--l. 232--><p class="indent" > + <dl class="description"><dt class="description"> +Страница за почетнике </dt><dd +class="description">Ако сте нови у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у, страница <a +href="http://tug.org/begin.html" class="url" >http://tug.org/begin.html</a> нуди кратак + увод у систем. + </dd><dt class="description"> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> FAQ </dt><dd +class="description">(питања везана за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> која се често постављају) + представља огромну збирку одговора на све врсте + питања, од најосновнијих до најсложенијих. + + + Та збирка је укључена у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live и налази се у директоријуму + <a +href="../../../../texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/html/index.html" >texmf-dist/doc/generic/FAQ-en/html/index.html</a>, а доступна је и на Интернету преко + <a +href="http://www.tex.ac.uk/faq" class="url" >http://www.tex.ac.uk/faq</a>. Молимо Вас да одговоре прво овде потражите. + </dd><dt class="description"> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Catalogue </dt><dd +class="description">(<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-каталог) Ако тражите неки специфичан пакет, фонт или програм, + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-каталог је место на коме треба отпочети претрагу. То је + огромна колекција свих ствари које имају везе са <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом. + Погледајте <a +href="http://www.ctan.org/help/Catalogue/" class="url" >http://www.ctan.org/help/Catalogue/</a>. + </dd><dt class="description"> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> ресурси на Интернету </dt><dd +class="description">Интернет-страница <a +href="http://tug.org/interest.html" class="url" >http://tug.org/interest.html</a> садржи + многе линкове који имају везе са <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом, нарочито на бројне + књиге, приручнике и чланке о свим аспектима система. + </dd><dt class="description"> +архивирана подршка </dt><dd +class="description">Два главна форума су Usenet група <a +href="news:comp.text.tex" class="url" >news:comp.text.tex</a> + и мејлинг-листа <a +href="mailto:texhax@tug.org" ><span class="path">texhax@tug.org</span></a>. Архиве ова два форума садрже велики + број питања и одговора прикупљених током много година; ове + претраживе архиве су доступне преко <a +href="http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics" class="url" >http://groups.google.com/group/comp.text.tex/topics</a> и + <a +href="http://tug.org/mail-archives/texhax" class="url" >http://tug.org/mail-archives/texhax</a>. Такође, обична претрага Интернета, на пример + преко <a +href="http://google.com" class="url" >http://google.com</a>, никад није на одмет. + </dd><dt class="description"> +постављање питања </dt><dd +class="description"> + Ако и даље не можете да пронађете одговор, можете да поставите + питање на <span class="path">comp.text.tex</span> користећи Google или свој newsreader, + или на <a +href="mailto:texhax@tug.org" ><span class="path">texhax@tug.org</span></a> путем електронске поште. Али, пре него што поставите + питање, <span class="emph">молимо Вас</span> да прочитате овај + текст из FAQ колекције како бисте увећали шансе да добијете + користан одговор: <a +href="http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion" class="url" >http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion</a>. + </dd><dt class="description"> +подршка везана за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live </dt><dd +class="description">Ако желите да пријавите грешку или ако имате + предлоге и коментаре везане за дистрибуцију, инсталацију или + документацију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а, мејлинг-листа је <a +href="mailto:tex-live@tug.org" ><span class="path">tex-live@tug.org</span></a>. + Међутим, ако се Ваше питање тиче употребе неког посебног програма + укљученог у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, молимо Вас да пишете особи која тренутно одржава + тај програм или на одговарајућу мејлинг-листу. Врло + често, покретање програма са параметром <span class="path">--help</span> даје адресу на + коју треба пријавити грешке. + </dd></dl> +<!--l. 283--><p class="indent" > С друге стране, ту је пружање помоћи онима који +постављају питања. И <span class="path">comp.text.tex</span> и <span class="path">texhax</span> су отворени за сваког, па стога +будите слободни да се прикључите; почните да читате и помозите где можете. +<!--l. 291--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">2 </span> <a + id="x1-80002"></a>Преглед <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а</h3> +<!--l. 294--><p class="noindent" >Овај одељак описује садржај дистрибуције <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection +и њеног саставног дела, <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. +<!--l. 296--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.1 </span> <a + id="x1-90002.1"></a><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection: <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, pro<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t, Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></h4> +<!--l. 299--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD обухвата: +<!--l. 301--><p class="indent" > + <dl class="description"><dt class="description"> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live </dt><dd +class="description">Комплетан <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> систем који се може покретати „жив“ (live) или инсталиран + на диск. Интернет-страница <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-a је <a +href="http://tug.org/texlive/" class="url" >http://tug.org/texlive/</a>. + + + </dd><dt class="description"> +Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> </dt><dd +class="description">Варијанта <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а за Mac OS X; укључује инсталациони + програм + писан специјално за Mac OS X и још неке Mac апликације. + Интернет-страница пројекта је <a +href="http://tug.org/mactex/" class="url" >http://tug.org/mactex/</a>. + </dd><dt class="description"> +pro<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t </dt><dd +class="description">Рађен као проширење Windows + дистрибуције MiK<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, pro<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t укључује неколико допунских + алатки и поједностављује инсталацију. Он је + у потпуности независан од <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а и има сопствена упутства за инсталацију. + Интернет-страница pro<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t-а је <a +href="http://tug.org/protext" class="url" >http://tug.org/protext</a>. + </dd><dt class="description"> +CTAN </dt><dd +class="description">Сајт-копија (mirror) репозиторијума CTAN + (<a +href="http://www.ctan.org" class="url" >http://www.ctan.org</a>). + </dd><dt class="description"> +<span class="texttt">texmf-extra</span> </dt><dd +class="description">Директоријум са разним допунским + пакетима. + </dd></dl> +<!--l. 325--><p class="indent" > Лиценце које одређују услове умножавања CTAN-а, пакета +<span class="path">protext</span> и садржаја директоријума <span class="path">texmf-extra</span> нису нужно исте као у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у, па +стога будите опрезни када их редистрибуирате или преправљате. +<!--l. 331--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.2 </span> <a + id="x1-100002.2"></a><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live директоријуми највишег нивоа</h4> +<!--l. 334--><p class="noindent" >Ево списка и кратких описа директоријумā највишег нивоа у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у. На +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD-ју, цела <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live хијерархија се налази у +поддиректоријуму <span class="path">texlive</span>, а не на највишем нивоу самог диска. +<!--l. 339--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + bin </dt><dd +class="list"> + <!--l. 340--><p class="noindent" >Програми <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> система, груписани по платформама. + </dd><dt class="list"> + readme-*.dir </dt><dd +class="list"> + <!--l. 342--><p class="noindent" >Кратак преглед <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-a и корисни линкови на разним језицима, у HTML и + текстуалном формату. + </dd><dt class="list"> + source </dt><dd +class="list"> + <!--l. 345--><p class="noindent" >Изворни кôд свих програма који су укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live, укључујући средишње <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> дистрибуције + засноване на Web2C-у. + </dd><dt class="list"> + texmf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 349--><p class="noindent" >Погледајте опис променљиве <span class="path">TEXMFMAIN</span> у следећем + одељку. + </dd><dt class="list"> + texmf-dist </dt><dd +class="list"> + <!--l. 352--><p class="noindent" >Погледајте опис променљиве <span class="path">TEXMFDIST</span> у следећем + одељку. + </dd><dt class="list"> + tlpkg </dt><dd +class="list"> + <!--l. 355--><p class="noindent" >Скрипте, програми и подаци потребни за одржавање инсталације, као и + фајлови специфични за Windows.</dd></dl> + + +<!--l. 359--><p class="indent" > Осим управо набројаних директоријума, на највишем нивоу +дистрибуције налазе се и инсталационе скрипте и <span class="path">README</span> (<span class="path">ПРОЧИТАЈ-МЕ</span>) +фајлови на разним језицима. +<!--l. 363--><p class="indent" > Што се тиче документације, од помоћи могу да буду исцрпни линкови у +фајлу <a +href="../../../../doc.html" >doc.html</a>, који се налази у директоријуму највишег +нивоа. Документација за поједине програме (приручници, man-странице, +Info-фајлови) налази се у <span class="path">texmf/doc</span>. Документација за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> пакете и формате налази +се у <span class="path">texmf-dist/doc</span>. Можете да употребите програм texdoc ако желите да пронађете било +који део документације. +<!--l. 371--><p class="indent" > Документација о самој дистрибуцији <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live налази се у +<span class="path">texmf/doc/texlive</span> и доступна је на неколико језика: + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">енглески: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-en" >texmf/doc/texlive/texlive-en</a> + </li> + <li class="itemize">италијански: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-it" >texmf/doc/texlive/texlive-it</a> + </li> + <li class="itemize">кинески: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-zh-cn" >texmf/doc/texlive/texlive-zh-cn</a> + </li> + <li class="itemize">немачки: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-de" >texmf/doc/texlive/texlive-de</a> + </li> + <li class="itemize">пољски: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-pl" >texmf/doc/texlive/texlive-pl</a> + </li> + <li class="itemize">руски: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-ru" >texmf/doc/texlive/texlive-ru</a> + </li> + <li class="itemize">српски: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-sr" >texmf/doc/texlive/texlive-sr</a> (овај документ) + </li> + <li class="itemize">француски: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-fr" >texmf/doc/texlive/texlive-fr</a> + </li> + <li class="itemize">чешки и словачки: <a +href="../../../../texmf/doc/texlive/texlive-cz" >texmf/doc/texlive/texlive-cz</a></li></ul> +<!--l. 386--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.3 </span> <a + id="x1-110002.3"></a>Садржај директоријума texmf</h4> +<!--l. 389--><p class="noindent" >Овај одељак даје списак унапред дефинисаних променљивих +које одређују распоред података унутар директоријума texmf, +сврху којој служе, као и њихов подразумевани положај и +својства унутар <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. Команда <span class="texttt">tlmgr conf</span> +приказује вредности ових променљивих тако да лако можете да видите на +који директоријум (дрво) на Вашој инсталацији оне +упућују. +<!--l. 396--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + TEXMFMAIN </dt><dd +class="list"> + <!--l. 397--><p class="noindent" >Дрво у коме се налазе витални делови система као што су конфигурациони + фајлови, помоћне скрипте и документација за програме. + </dd><dt class="list"> + TEXMFDIST </dt><dd +class="list"> + <!--l. 400--><p class="noindent" >Дрво које садржи главни скуп макро-пакета, фонтова, итд. + </dd><dt class="list"> + TEXMFLOCAL </dt><dd +class="list"> + <!--l. 402--><p class="noindent" >Дрво које администратори могу да користе за инсталацију додатних или + надограђених макроа, фонтова, итд; садржај овог дрвета важи за цео + систем. + + + </dd><dt class="list"> + TEXMFHOME </dt><dd +class="list"> + <!--l. 405--><p class="noindent" >Дрво које корисници могу да + користе за своје личне инсталације додатних или надограђених + макроа, фонтова, итд; вредност ове променљиве динамички се прилагођава + положају личног директоријума сваког појединог корисника. + </dd><dt class="list"> + TEXMFCONFIG </dt><dd +class="list"> + <!--l. 409--><p class="noindent" >(Лично корисниково) дрво које апликације <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig</span></span>, <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil</span></span> + користе за чување измењених конфигурационих података. + </dd><dt class="list"> + TEXMFSYSCONFIG </dt><dd +class="list"> + <!--l. 412--><p class="noindent" >(Глобално важеће) дрво које користе апликације <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig-sys</span></span>, + <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap-sys</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil-sys</span></span> за чување измењених конфигурационих података. + </dd><dt class="list"> + TEXMFVAR </dt><dd +class="list"> + <!--l. 415--><p class="noindent" >(Лично корисниково) дрво које користе <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig</span></span>, <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil</span></span> за + чување аутоматски направљених података које разни програми + користе током рада, као што су формати и мапе. Користи га и Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t MkIV. + </dd><dt class="list"> + TEXMFSYSVAR </dt><dd +class="list"> + <!--l. 419--><p class="noindent" >(Глобално важеће) дрво које користе <span class="obeylines-h"><span class="verb">texconfig-sys</span></span>, <span class="obeylines-h"><span class="verb">updmap-sys</span></span> и + <span class="obeylines-h"><span class="verb">fmtutil-sys</span></span>, као и <span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr</span></span>, за чување аутоматски направљених података + које разни програми користе током рада, као што су формати и мапе.</dd></dl> +<!--l. 425--><p class="noindent" >Подразумевана структура директоријума изгледа овако: + <dl class="description"><dt class="description"> +корен система </dt><dd +class="description">може да садржи више различитих издања <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а: + <dl class="list2"><dt class="list"> + 2009 </dt><dd +class="list"> + <!--l. 430--><p class="noindent" >Претходно издање. + </dd><dt class="list"> + 2010 </dt><dd +class="list"> + <!--l. 431--><p class="noindent" >Тренутно издање. + <dl class="list3"><dt class="list"> + bin </dt><dd +class="list"> + <!--l. 433--><p class="noindent" > + <dl class="list4"><dt class="list"> + i386-linux </dt><dd +class="list"> + <!--l. 435--><p class="noindent" >програми за GNU/Linux + </dd><dt class="list"> + ... </dt><dd +class="list"> + <!--l. 436--><p class="noindent" > + </dd><dt class="list"> + universal-darwin </dt><dd +class="list"> + <!--l. 437--><p class="noindent" >програми за Mac OS X + </dd><dt class="list"> + win32 </dt><dd +class="list"> + <!--l. 438--><p class="noindent" >програми за Windows</dd></dl> + </dd><dt class="list"> + texmf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 440--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFMAIN</span> + </dd><dt class="list"> + texmf-dist </dt><dd +class="list"> + <!--l. 441--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFDIST</span> + + + </dd><dt class="list"> + texmf-var </dt><dd +class="list"> + <!--l. 442--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFSYSVAR</span> + </dd><dt class="list"> + texmf-config </dt><dd +class="list"> + <!--l. 443--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span></dd></dl> + </dd><dt class="list"> + texmf-local </dt><dd +class="list"> + <!--l. 445--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFLOCAL</span>, заједнички за сва издања.</dd></dl> + </dd><dt class="description"> +корисников лични директоријум </dt><dd +class="description">(<span class="texttt">$HOME</span> или <span + class="texttt">%USERPROFILE%</span>) + <dl class="list2"><dt class="list"> + .texlive2009 </dt><dd +class="list"> + <!--l. 450--><p class="noindent" >Лични направљени и конфигурациони подаци за претходно издање. + </dd><dt class="list"> + .texlive2010 </dt><dd +class="list"> + <!--l. 452--><p class="noindent" >Лични направљени и конфигурациони подаци за тренутно издање. + <dl class="list3"><dt class="list"> + texmf-var </dt><dd +class="list"> + <!--l. 455--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFVAR</span> + </dd><dt class="list"> + texmf-config </dt><dd +class="list"> + <!--l. 456--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFCONFIG</span></dd></dl> + </dd><dt class="list"> + texmf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 458--><p class="noindent" ><span class="path">TEXMFHOME</span> Лични макрои итд.</dd></dl> + </dd></dl> +<!--l. 463--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.4 </span> <a + id="x1-120002.4"></a>Проширења <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а</h4> +<!--l. 466--><p class="noindent" >Кнутов [Knuth] оригинални <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> је замрзнут: осим ретких поправки грешака, у њега +се не уносе никакве исправке. Изворни <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> је још увек присутан у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у као +програм tex, и тако ће и остати у будућности. <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live садржи неколико проширених +варијанти <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а: +<!--l. 471--><p class="indent" > + <dl class="description"><dt class="description"> +e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> </dt><dd +class="description">додаје неколико нових примитивā + (којe се односе на проширење макроа, читање симболā, + класе ознака, додатне могућности за отклањање грешака и + још пуно тога), као и проширење звано <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>--XE T које служи за + припрему докумената са садржајем на језицима који се пишу са + лева на десно, уз оне који се пишу са десна на лево. У подразумеваном режиму, + e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> је 100% компатибилан са стандардним <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом. Погледајте + <a +href="../../../../texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf" >texmf-dist/doc/etex/base/etex_man.pdf</a>. + </dd><dt class="description"> +pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> </dt><dd +class="description">је изграђен на проширењима које је донео + e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, додајући на + њих подршку за прављење докумената директно у PDF формату + (поред уобичајеног DVI) и много проширења невезаних за излаз. Ово + је програм који се користи за већину формата, као што су etex, + latex, pdflatex. Интернет страница пројекта је <a +href="http://www.pdftex.org/" class="url" >http://www.pdftex.org/</a>. + Упутство за употребу је <a +href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf" >texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf</a>, а примери + који демонстрирају неке од његових могућности налазе + се у <a +href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/samplepdf/samplepdf.tex" >texmf-dist/doc/pdftex/manual/samplepdf/samplepdf.tex</a>. + + + </dd><dt class="description"> +Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> </dt><dd +class="description">је предвиђен да буде наследник pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, и углавном је + (мада не у потпуности) компатибилан са својим претходницима. Намера + је такође да он буде функционални надскуп Aleph-а (погледајте + ниже), премда нема намере да се подржи техничка компатибилност. Уграђени + интерпретер језика Lua (<a +href="http://www.lua.org/" class="url" >http://www.lua.org/</a>) омогућава елегантна + решења за многе тешко решиве проблеме у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у. Када се позива као <span class="path">texlua</span>, + функционише као самостални Lua интерпретер и као такав је већ + у употреби унутар <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. Интернет-страница пројекта је + <a +href="http://www.luatex.org/" class="url" >http://www.luatex.org/</a> а приручник је <a +href="../../../../texmf-dist/doc/luatex/luatexref-t.pdf" >texmf-dist/doc/luatex/luatexref-t.pdf</a>. + </dd><dt class="description"> +Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> </dt><dd +class="description">додаје подршку за унос текста према Unicode стандарду уз употребу OpenType + фонтова; Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> може да користи фонтове који већ постоје + на систему; ова подршка је урађена уз употребу спољних + библиотека. Погледајте <a +href="http://tug.org/xetex" class="url" >http://tug.org/xetex</a>. + </dd><dt class="description"> +Omega (Omega) </dt><dd +class="description">је заснован на Unicode стандарду (сваки знак заузима 16 бита), па + стога подржава рад са скоро свим светским писмима у исто време. Он подржава и + тзв. „Omega процесе превођења“ („Omega Translation Processes“ — OTP) + за извођење сложених транформација над произвољним + улазом. Omega није више укључен у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live као одвојени + програм; одржавамо само Aleph (погледајте испод). + </dd><dt class="description"> +Aleph </dt><dd +class="description">комбинује проширења која су донели Omega и e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. + Погледајте <a +href="../../../../texmf-dist/doc/aleph/base" >texmf-dist/doc/aleph/base</a>. + </dd></dl> +<!--l. 522--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.5 </span> <a + id="x1-130002.5"></a>Други истакнути програми у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live</h4> +<!--l. 524--><p class="noindent" >Ево неколико других важних програма који су укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live и који +се често користе: +<!--l. 527--><p class="indent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + bibtex, bibtex8 </dt><dd +class="list"> + <!--l. 529--><p class="noindent" >подршка за прављење библиографијā. + </dd><dt class="list"> + makeindex, xindy </dt><dd +class="list"> + <!--l. 531--><p class="noindent" >подршка за прављење индексā. + </dd><dt class="list"> + dvips </dt><dd +class="list"> + <!--l. 533--><p class="noindent" >пребацује DVI формат у PostScript. + </dd><dt class="list"> + xdvi </dt><dd +class="list"> + <!--l. 535--><p class="noindent" >програм за приказивање DVI формата у графичком систему X (X Window System). + </dd><dt class="list"> + dvilj </dt><dd +class="list"> + <!--l. 538--><p class="noindent" >DVI драјвер за породицу штампачā HP LaserJet. + </dd><dt class="list"> + dviconcat, dviselect </dt><dd +class="list"> + <!--l. 540--><p class="noindent" >рад са документима у DVI формату. + + + </dd><dt class="list"> + dvipdfmx </dt><dd +class="list"> + <!--l. 542--><p class="noindent" >пребацује DVI у PDF; служи као алтернатива приступу који + омогућава pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (објашњено горе). + </dd><dt class="list"> + psselect, psnup... </dt><dd +class="list"> + <!--l. 545--><p class="noindent" >алатке за баратање PostScript документима. + </dd><dt class="list"> + pdfjam, pdfjoin... </dt><dd +class="list"> + <!--l. 547--><p class="noindent" >алатке за баратање PDF документима. + </dd><dt class="list"> + texexec, texmfstart </dt><dd +class="list"> + <!--l. 549--><p class="noindent" >програми за Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t и PDF. + </dd><dt class="list"> + tex4ht </dt><dd +class="list"> + <!--l. 551--><p class="noindent" >конвертор из <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а у HTML, XML и много других формата. + </dd></dl> +<!--l. 557--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">2.6 </span> <a + id="x1-140002.6"></a>Фонтови у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live</h4> +<!--l. 560--><p class="noindent" >У <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live је укључен велики број векторских фонтова високог квалитета. +Погледајте <a +href="http://tug.org/fonts" class="url" >http://tug.org/fonts</a> и <a +href="../../../../texmf-dist/doc/fonts/free-math-font-survey" >texmf-dist/doc/fonts/free-math-font-survey</a>. +<!--l. 565--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">3 </span> <a + id="x1-150003"></a>Инсталација</h3> +<!--l. 568--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.1 </span> <a + id="x1-160003.1"></a>Покретање инсталационог програма</h4> +<!--l. 571--><p class="noindent" >За почетак, потребан Вам је <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD или програм за инсталирање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live-а преко Интернета (net installer). Пронађите инсталациону скрипту: она се зове <span class="path">install-tl</span> на +Unix-има, а <span class="path">install-tl.bat</span> на Windows-у. +<!--l. 576--><p class="indent" > + <dl class="description"><dt class="description"> +Net installer: </dt><dd +class="description">Скините га са CTAN-а, налази се у директоријуму <span class="path">systems/texlive/ + tlnet</span>; преко путање <a +href="http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet" class="url" >http://mirror.ctan.org/systems/texlive/tlnet</a> бићете + аутоматски пребачени на географски најближи сајт-копију + (mirror) који садржи најновије верзије целокупног + садржаја. Можете да преузмете <span class="path">install-tl.zip</span>, који се може користити + и под Unix-ом и под Windows-ом, или значајно мањи <span class="path">install-unx.tar.gz</span> + (само за Unix). Када распакујете фајл који сте преузели, у + поддиректоријуму <span class="path">install-tl</span> наћи ћете фајлове <span class="path">install-tl</span> + и <span class="path">install-tl.bat</span>. + </dd><dt class="description"> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD: </dt><dd +class="description">Уђите у директоријум <span class="path">texlive</span>. На Windows-у се + инсталациони програм обично сам покреће када убаците DVD. DVD можете добити + ако постанете члан неке групе корисника <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а (наша срдачна препорука да урадите + тако, погледајте <a +href="http://tug.org/usergroups.html" class="url" >http://tug.org/usergroups.html</a>), тако што ћете га купити + (<a +href="http://tug.org/store" class="url" >http://tug.org/store</a>), или тако што ћете сами нарезати ISO фајл. + </dd></dl> + + +<!--l. 598--><p class="indent" > Погледајте <a +href="http://tug.org/texlive/acquire.html" class="url" >http://tug.org/texlive/acquire.html</a> ако Вам је потребно још +информација или неки други начин да дођете до софтвера. +<!--l. 601--><p class="indent" > Наредни одељци детаљно објашњавају како се +инсталациони програм користи. +<!--l. 604--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.1 </span> <a + id="x1-170003.1.1"></a>Unix</h5> +<!--l. 606--><p class="noindent" >Од сада па надаље, <span class="texttt"»</span> означава „промпт“ („shell prompt“); оно што +уноси корисник приказано је <span class="command">подебљаним</span> <span +class="command">словима</span>. Скрипта <span class="path">install-tl</span> је написана у језику Perl. +Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа +овако: <div class="alltt"> +<!--l. 612--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">cd /путања/до/програма/за/инсталацију</span> +<br />> <span class="command">perl install-tl</span> +</div> +</div> (Уместо тога, можете је позвати са <span class="command">perl /path/to/installer/install-tl</span> +или са <span class="command">./install-tl</span> ако је скрипта извршни фајл — +има „права на извршавање, речено Unix језиком — итд; нећемо +понављати све ове варијације.) Може се десити да је потребно да +повећате прозор свог терминала како би у њега стао цео садржај програма +(слика <a +href="#x1-19059r1">1<!--tex4ht:ref: fig:text-main --></a>). +<!--l. 623--><p class="indent" > Ако желите да обавите инсталацију у експертском графичком режиму („expert GUI“, +слика <a +href="#x1-19060r2">2<!--tex4ht:ref: fig:gui-main --></a>), биће Вам потребан <span class="path">Perl/TK</span> модул компајлиран са XFT подршком; то +је обично тако на GNU/Linux-у, али није нужно случај на другим +системима.<span class="footnote-mark"><a +href="#fn2x0" id="fn2x0-bk"><sup class="textsuperscript">2</sup></a></span><a + id="x1-17001f2"></a> +Када све буде спремно, откуцајте: <div class="alltt"> +<!--l. 631--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">perl install-tl -gui</span> +</div> +</div> +<!--l. 635--><p class="indent" > Ако желите да видите комплетан списак разних опција, откуцајте: +<div class="alltt"> +<!--l. 636--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">perl install-tl -help</span> +</div> +</div> +<!--l. 640--><p class="indent" > Упозорење везано за корисничка овлашћења на Unix системима: +Инсталациони програм <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а ће поштовати Ваш <span class="path">umask</span> који важи у време +инсталације. Дакле, ако желите да инсталирани систем користе и други корисници, побрините +се да подесите одговарајуће дозволе, на пример, <span class="path">umask 002</span>. Исцрпније +информације о команди <span class="path">umask</span> можете пронаћи у документацији на Вашем +систему. +<!--l. 647--><p class="indent" > Посебни обзири везани за Cygwin: За разлику од других система компатибилних са Unix-ом, Cygwin +у свом стандардном облику не садржи све неопходне програме који су потребни +инсталационом програму <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. Одељак <a +href="#x1-200003.1.4">3.1.4<!--tex4ht:ref: sec:cygwin --></a> посвећен је овој +теми. + + +<!--l. 653--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.2 </span> <a + id="x1-180003.1.2"></a>MacOSX</h5> +<!--l. 655--><p class="noindent" >Као што је поменуто у одељку <a +href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a>, за Mac OS X је припремљена +посебна дистрибуција по имену Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (<a +href="http://tug.org/mactex" class="url" >http://tug.org/mactex</a>). Препоручујемо да +на Mac OS X систему користите изворни инсталациони програм уместо оног који је +укључен у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live зато што ће Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> верзија урадити и нека +додатна подешавања специфична за Mac OS X, пре свега она која Вам +омогућавају да се лако пребацујете са једне на другу +дистрибуцију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а (Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, Fink, MacPorts...). +<!--l. 664--><p class="indent" > Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> је строго заснован на <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у и главни <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> директоријуми +су у потпуности исти. Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> на ту структуру додаје неколико допунских +директоријума са документацијом и апликацијама специфичним за +Mac. +<!--l. 669--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.3 </span> <a + id="x1-190003.1.3"></a>Windows</h5> +<!--l. 671--><p class="noindent" >Ако користите програм за инсталацију преко Интернета (net installer) или ако се инсталациони +програм са DVD-ја не отвори аутоматски, двапут кликните <span class="path">install-tl.bat</span>. Ако желите да имате +више могућности око подешавања разних параметара, нпр. да изаберете или не +изаберете поједине колекције пакета, уместо поменутог програма покрените +<span class="path">install-tl-advanced.bat</span>. +<!--l. 678--><p class="indent" > Инсталациони програм се може покренути и са командне линије (command-prompt). У +наставку текста, <span class="texttt"»</span> ће означавати промпт; оно што куца +корисник биће штампано <span class="command">подебљаним</span> <span +class="command">словима</span>. Када уђете у директоријум у коме се налази +инсталациони програм, откуцајте: <div class="alltt"> +<!--l. 683--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">install-tl</span> +</div> +</div> +<!--l. 687--><p class="indent" > Можете да употребите и апсолутну путању, на пример: <div class="alltt"> +<!--l. 688--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">D:\texlive\install-tl</span> +</div> +</div> Овај конкретан пример значи да користите <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD и да је ознака +оптичког драјва на Вашем компјутеру <span class="path">D:</span>. Слика <a +href="#x1-19061r3">3<!--tex4ht:ref: fig:wizard-w32 --></a> приказује +поједностављени графички („wizard“) режим рада инсталационог програма; +овај режим се на Windows-у подразумева. +<!--l. 697--><p class="indent" > Ако хоћете да инсталирате у текстуалном режиму, откуцајте: <div class="alltt"> +<!--l. 698--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">install-tl -no-gui</span> +</div> +</div> +<!--l. 702--><p class="indent" > Комплетан списак опцијā добићете ако откуцате: <div class="alltt"> +<!--l. 703--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">install-tl -help</span> +</div> +</div> +<!--l. 707--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-19059r1"></a> + + +<div class="fancyvrb" id="fancyvrb1"><a + id="x1-19002r1"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Installing</span><span +class="larm-0800"> TeX</span><span +class="larm-0800"> Live</span><span +class="larm-0800"> 2010</span><span +class="larm-0800"> from:</span><span +class="larm-0800"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19004r2"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Platform:</span><span +class="larm-0800"> i386-linux</span><span +class="larm-0800"> =></span><span +class="larm-0800"> "Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux"</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19006r3"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Distribution:</span><span +class="larm-0800"> live</span><span +class="larm-0800"> (compressed)</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19008r4"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19010r5"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Detected</span><span +class="larm-0800"> platform:</span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19012r6"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19014r7"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <B></span><span +class="larm-0800"> binary</span><span +class="larm-0800"> systems:</span><span +class="larm-0800"> 1</span><span +class="larm-0800"> out</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> 19</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19016r8"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19018r9"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <S></span><span +class="larm-0800"> Installation</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (scheme-full)</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19020r10"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> 84</span><span +class="larm-0800"> collections</span><span +class="larm-0800"> out</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> 85,</span><span +class="larm-0800"> disk</span><span +class="larm-0800"> space</span><span +class="larm-0800"> required:</span><span +class="larm-0800"> 2256</span><span +class="larm-0800"> MB</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19022r11"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19024r12"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Customizing</span><span +class="larm-0800"> installation</span><span +class="larm-0800"> scheme:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19026r13"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <C></span><span +class="larm-0800"> standard</span><span +class="larm-0800"> collections</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19028r14"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <L></span><span +class="larm-0800"> language</span><span +class="larm-0800"> collections</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19030r15"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19032r16"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <D></span><span +class="larm-0800"> directories:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19034r17"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> TEXDIR</span><span +class="larm-0800"> (the</span><span +class="larm-0800"> main</span><span +class="larm-0800"> TeX</span><span +class="larm-0800"> directory):</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19036r18"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> /usr/local/texlive/2010</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19038r19"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19040r20"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19042r21"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <O></span><span +class="larm-0800"> options:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19044r22"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> use</span><span +class="larm-0800"> letter</span><span +class="larm-0800"> size</span><span +class="larm-0800"> instead</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> A4</span><span +class="larm-0800"> by</span><span +class="larm-0800"> default</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19046r23"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [X]</span><span +class="larm-0800"> allow</span><span +class="larm-0800"> execution</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> restricted</span><span +class="larm-0800"> list</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> programs</span><span +class="larm-0800"> via</span><span +class="larm-0800"> \write18</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19048r24"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19050r25"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19052r26"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Actions:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19054r27"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <I></span><span +class="larm-0800"> start</span><span +class="larm-0800"> installation</span><span +class="larm-0800"> to</span><span +class="larm-0800"> hard</span><span +class="larm-0800"> disk</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19056r28"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <H></span><span +class="larm-0800"> help</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-19058r29"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <Q></span><span +class="larm-0800"> quit</span></div> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 1: </span><span +class="content">Главни екран инсталационог програма (GNU/Linux)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-19059r1 --> + + +<!--l. 741--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> +<!--l. 743--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-19060r2"></a> + + + +<!--l. 744--><p class="noindent" ><img +src="images/tl2010-install-tl-expert-gui-freebsd-sr.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 2: </span><span +class="content">Инсталациони програм у експертском графичком („Expert GUI“) режиму (FreeBSD)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-19060r2 --> + + +<!--l. 747--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> +<!--l. 749--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-19061r3"></a> + + + +<!--l. 750--><p class="noindent" ><img +src="images/tl2010-install-tl-wizard-win32-sr.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 3: </span><span +class="content">Инсталациони програм у поједностављеном графичком („Wizard“) +режиму (Windows)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-19061r3 --> + + +<!--l. 753--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> +<!--l. 756--><p class="indent" > <a id="cygwin"></a> + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.4 </span> <a + id="x1-200003.1.4"></a>Cygwin</h5> +<!--l. 760--><p class="noindent" >Инсталациони програм <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а ради само на Cygwin 1.7. Пре него што почнете инсталацију, +покрените Cygwin-ов програм <span class="path">setup.exe</span> како бисте инсталирали пакете <span class="path">perl</span> и <span class="path">wget</span> уколико не +постоје на Вашем систему. Препоручују се и ови додатни пакети: + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize"><span class="path">fontconfig</span> [потребан за Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>] + </li> + <li class="itemize"><span class="path">ghostscript</span> [потребан за више разних програма] + </li> + <li class="itemize"><span class="path">libXaw7</span> [потребан за <span class="path">xdvi</span>] + </li> + <li class="itemize"><span class="path">ncurses</span> [обезбеђује команду <span class="path">clear</span> коју користи инсталациони + програм]</li></ul> +<!--l. 774--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.5 </span> <a + id="x1-210003.1.5"></a>Инсталација у текстуалном режиму</h5> +<!--l. 776--><p class="noindent" >Слика <a +href="#x1-19059r1">1<!--tex4ht:ref: fig:text-main --></a> приказује главни екран инсталационог програма у текстуалном режиму рада на +Unix-у. Текстуални режим је стандард на Unix-у. +<!--l. 780--><p class="indent" > У овом режиму, инсталациони програм се искључиво ослања на командну +линију; употреба курзора није могућа. На пример, не можете да употебите +дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и унос текста. Просто откуцате +нешто на промпту (разлика између великих и малих слова је битна) и +притиснете Enter; тада се цео екран терминала поново испуњава измењеним +садржајем. +<!--l. 787--><p class="indent" > Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је +дизајниран да ради на што је год могуће већем броју +оперативних система, укључујући и оне са тако једноставним +инсталацијама које садрже само чист Perl. +<!--l. 793--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.6 </span> <a + id="x1-220003.1.6"></a>Инсталација у експертском графичком режиму</h5> +<!--l. 795--><p class="noindent" >Слика <a +href="#x1-19060r2">2<!--tex4ht:ref: fig:gui-main --></a> приказује експертски графички режим рада на FreeBSD систему. Основна разлика у +односу на текстуални режим јесте то што овде можете да користите дугмиће и +меније. +<!--l. 799--><p class="indent" > Овај режим рада се може изричито позвати помоћу <div class="alltt"> +<!--l. 800--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">install-tl -gui=perltk</span> +</div> +</div> +<!--l. 806--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.1.7 </span> <a + id="x1-230003.1.7"></a>Инсталација у поједностављеном графичком („wizard“) +режиму</h5> +<!--l. 808--><p class="noindent" >Ако није другачије захтевано, на Windows-у инсталациони програм користи +најједноставнији режим рада који смо могли да осмислимо и +који се зове „wizard“ („чаробњак“ — слика <a +href="#x1-19061r3">3<!--tex4ht:ref: fig:wizard-w32 --></a>). Програм у том режиму инсталира све и +не пита скоро ништа. Ако желите да подешавате инсталацију, треба да користите неки од горе +описаних режима. +<!--l. 815--><p class="indent" > Овај режим се може изричито позвати помоћу <div class="alltt"> + + +<!--l. 816--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">install-tl -gui=wizard</span> +</div> +</div> +<!--l. 821--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.2 </span> <a + id="x1-240003.2"></a>Употреба инсталационог програма</h4> +<!--l. 824--><p class="noindent" >Инсталер је направљен са намером да буде мање-више јасан по себи, +али ево неколико напомена о разним опцијама. +<!--l. 827--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.1 </span> <a + id="x1-250003.2.1"></a>Мени за избор платформе (само на Unix-у)</h5> +<!--l. 830--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-25043r4"></a> + + +<div class="fancyvrb" id="fancyvrb2"><a + id="x1-25002r1"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Available</span><span +class="larm-0800"> sets</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> binaries:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25004r2"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ===============================================================================</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25006r3"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> a</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> alpha-linux</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> DEC</span><span +class="larm-0800"> Alpha</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25008r4"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> b</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> amd64-freebsd</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> x86_64</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> FreeBSD</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25010r5"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> c</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> amd64-kfreebsd</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> x86_64</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/FreeBSD</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25012r6"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> d</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> i386-cygwin</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> Cygwin</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25014r7"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> e</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> i386-freebsd</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> FreeBSD</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25016r8"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> f</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> i386-kfreebsd</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/FreeBSD</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25018r9"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> g</span><span +class="larm-0800"> [X]</span><span +class="larm-0800"> i386-linux</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25020r10"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> h</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> i386-netbsd</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> NetBSD</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25022r11"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> i</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> i386-solaris</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Intel</span><span +class="larm-0800"> x86</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> Solaris</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25024r12"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> j</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> mips-irix</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> SGI</span><span +class="larm-0800"> IRIX</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25026r13"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> k</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> powerpc-aix</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> PowerPC</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> AIX</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25028r14"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> l</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> powerpc-linux</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> PowerPC</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25030r15"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> m</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> sparc-linux</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Sparc</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25032r16"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> o</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> sparc-solaris</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Sparc</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> Solaris</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25034r17"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> p</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> universal-darwin</span><span +class="larm-0800"> universal</span><span +class="larm-0800"> binaries</span><span +class="larm-0800"> for</span><span +class="larm-0800"> MacOSX/Darwin</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25036r18"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> s</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> win32</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Windows</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25038r19"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> t</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> x86_64-darwin</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> x86_64</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> MacOSX/Darwin</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25040r20"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> u</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> x86_64-linux</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> x86_64</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> GNU/Linux</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-25042r21"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> v</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> x86_64-solaris</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> x86_64</span><span +class="larm-0800"> with</span><span +class="larm-0800"> Solaris</span></div> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 4: </span><span +class="content">Мени за избор платформе (тј. архитектуре и оперативног система) за програме</span></div><!--tex4ht:label?: x1-25043r4 --> + + +<!--l. 855--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> +<!--l. 857--><p class="indent" > Слика <a +href="#x1-25043r4">4<!--tex4ht:ref: fig:bin-text --></a> приказује мени са подржаним платформама (в. фусноту 1 за +објашњење израза „платформа“) за програме, у текстуалном режиму. +Подразумева се да ће бити инсталиране само верзије програма за тип процесора и +оперативни систем на коме сте покренули инсталацију. Можете, међутим, изабрати и +да инсталирате верзије програма и за неке друге платформе. Ово може да буде +корисно ако се <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> заједнички користи на мрежи са разнородним машинама или на +компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних +система. + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.2 </span> <a + id="x1-260003.2.2"></a>Избор компоненти</h5> +<!--l. 870--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-26023r5"></a> + + +<div class="fancyvrb" id="fancyvrb3"><a + id="x1-26002r1"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Select</span><span +class="larm-0800"> a</span><span +class="larm-0800"> scheme:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26004r2"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ===============================================================================</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26006r3"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> a</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> basic</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (plain</span><span +class="larm-0800"> and</span><span +class="larm-0800"> LaTeX)</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26008r4"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> b</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> ConTeXt</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26010r5"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> c</span><span +class="larm-0800"> [X]</span><span +class="larm-0800"> full</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (everything)</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26012r6"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> d</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> GUST</span><span +class="larm-0800"> TeX</span><span +class="larm-0800"> Live</span><span +class="larm-0800"> scheme</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26014r7"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> e</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> medium</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (plain,</span><span +class="larm-0800"> latex,</span><span +class="larm-0800"> recommended</span><span +class="larm-0800"> packages,</span><span +class="larm-0800"> some</span><span +class="larm-0800"> languages)</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26016r8"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> f</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> minimal</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (plain</span><span +class="larm-0800"> only)</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26018r9"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> g</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> teTeX</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><span +class="larm-0800"> (more</span><span +class="larm-0800"> than</span><span +class="larm-0800"> medium,</span><span +class="larm-0800"> but</span><span +class="larm-0800"> nowhere</span><span +class="larm-0800"> near</span><span +class="larm-0800"> full)</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26020r10"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> h</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> XML</span><span +class="larm-0800"> scheme</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-26022r11"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> i</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><span +class="larm-0800"> custom</span><span +class="larm-0800"> selection</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> collections</span></div> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 5: </span><span +class="content">Мени са шемама</span></div><!--tex4ht:label?: x1-26023r5 --> + + +<!--l. 885--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> +<!--l. 887--><p class="indent" > Слика <a +href="#x1-26023r5">5<!--tex4ht:ref: fig:scheme-text --></a> приказује <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-ов мени са шемама; преко њега можете изабрати +„шему“, тј. један кохерентан скуп колекција пакета. Подразумевана +„пуна“ (full) шема инсталира све. Препоручује се да тако и урадите; ипак, можете +да изаберете и „основну“ (basic) шему прикладну за мале системе, „минималну“ (minimal) +шему за потребе тестирања и „средњу“ (medium) шему — заправо teTeX — +нешто у средини између претходна два. Постоје такође и разне +специјализоване шеме и шеме прилагођене некој посебној +земљи. +<!--l. 897--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-26024r6"></a> + + +<div +> +<!--l. 898--><p class="noindent" > + +<!--l. 899--><p class="noindent" ><img +src="images/tl2010-install-tl-collections-freebsd-sr.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 6: </span><span +class="content">Мени са колекцијама</span></div><!--tex4ht:label?: x1-26024r6 --> +</div> + + +<!--l. 902--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> +<!--l. 904--><p class="indent" > Одабир шеме може да се даље разради помоћу менија „Стандардне +колекције“ и „Језичке колекције“ (слика <a +href="#x1-26024r6">6<!--tex4ht:ref: fig:collections-gui --></a>, овог пута, за промену, приказани у +графичком режиму). +<!--l. 908--><p class="indent" > Колекције су за један ниво детаљније него шеме — +поједностављено речено, једна шема се састоји од неколико +колекција, колекција се састоји од једног или више пакетā, а +пакет (најнижи ниво груписања у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у) садржи стварне фајлове +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> макроа, фонтова, итд. +<!--l. 913--><p class="indent" > Ако желите још више контроле него што нуде менији са колекцијама, +можете да користите <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live Manager (tlmgr) након инсталације (подгледајте +одељак <a +href="#x1-450006">6<!--tex4ht:ref: sec:tlmgr --></a>); помоћу њега можете да контролишете инсталацију на +нивоу пакетā. + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.3 </span> <a + id="x1-270003.2.3"></a>Директоријуми</h5> +<!--l. 921--><p class="noindent" >Подразумевани распоред директоријумā описан је у одељку <a +href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>, стр. <a +href="#x1-110002.3">9<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>. +Стандардна локација директоријума <span class="path">TEXDIR</span> је <span class="path">/usr/local/texlive/2010</span> на +Unix-у и <span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%\texlive\2010</span></span> на Windows-у. +<!--l. 927--><p class="indent" > Главни разлог да промените ове вредности јесте ако немате право уписивања на +подразумевано место. Не морате да будете root или администратор да бисте инсталирали <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, али +морате имати право уписивања у циљни директоријум. +<!--l. 932--><p class="indent" > Разумна алтернатива јесте неки директоријум унутар личног директоријума, +посебно ако ћете једини корисник бити Ви. Ознака за лични доректоријум +је „<span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span>“, на пример „<span class="obeylines-h"><span class="verb">~/texlive/2010</span></span>“. +<!--l. 936--><p class="indent" > Препоручујемо да укључите ознаку за годину у име изабраног директоријума +како бисте били у могућности да држите различита издања <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а једно +поред другог. (Такође, можете и да помоћу симболичког линка направите име +независно од верзије, нпр. <span class="path">/usr/local/texlive-cur</span> и да тај линк касније +промените након тестирања новог издања.) +<!--l. 943--><p class="indent" > Промена вредности променљиве <span class="path">TEXDIR</span> у инсталационом програму повлачи за собом и +промену директоријумā <span class="path">TEXMFLOCAL</span>, <span class="path">TEXMFSYSVAR</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>. +<!--l. 948--><p class="indent" > Препоручујемо да користите <span class="path">TEXMFHOME</span> као место за личне макрое и пакете. +Подразумевана вредност је <span class="obeylines-h"><span class="verb">~/texmf</span></span>. Насупрот <span class="path">TEXDIR</span>-у, овде се ознака <span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span> чува у +новозаписаним конфигурационим фајловима зато што означава лични директоријум +било ког појединца који користи <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. Он на Unix-у узима вредност <span class="path">$HOME</span> а на +Windows-у постаје <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%</span></span>. +<!--l. 955--><p class="indent" > <span class="path">TEXMFVAR</span> је место где се смештају кеширани подаци који се +стварају током рада програмā и који се разликују од +корисника до корисника, укључујући „кеш“ (cache) који прави +Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t MkIV. +<!--l. 961--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.2.4 </span> <a + id="x1-280003.2.4"></a>Опције</h5> +<!--l. 964--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-28023r7"></a> + + +<div class="fancyvrb" id="fancyvrb4"><a + id="x1-28002r1"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Current</span><span +class="larm-0800"> options</span><span +class="larm-0800"> setup:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28004r2"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ===============================================================================</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28006r3"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <P></span><span +class="larm-0800"> use</span><span +class="larm-0800"> letter</span><span +class="larm-0800"> size</span><span +class="larm-0800"> instead</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> A4</span><span +class="larm-0800"> by</span><span +class="larm-0800"> default:</span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28008r4"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <E></span><span +class="larm-0800"> execution</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> restricted</span><span +class="larm-0800"> list</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> programs:</span><span +class="larm-0800"> [X]</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28010r5"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <F></span><span +class="larm-0800"> create</span><span +class="larm-0800"> format</span><span +class="larm-0800"> files:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [X]</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28012r6"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <D></span><span +class="larm-0800"> install</span><span +class="larm-0800"> font/macro</span><span +class="larm-0800"> doc</span><span +class="larm-0800"> tree:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [X]</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28014r7"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <S></span><span +class="larm-0800"> install</span><span +class="larm-0800"> font/macro</span><span +class="larm-0800"> source</span><span +class="larm-0800"> tree:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [X]</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28016r8"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> <L></span><span +class="larm-0800"> create</span><span +class="larm-0800"> symlinks</span><span +class="larm-0800"> in</span><span +class="larm-0800"> standard</span><span +class="larm-0800"> directories:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> [</span><span +class="larm-0800"> ]</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28018r9"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> binaries</span><span +class="larm-0800"> to:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28020r10"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> manpages</span><span +class="larm-0800"> to:</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-28022r11"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> info</span><span +class="larm-0800"> to:</span></div> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 7: </span><span +class="content">Мени са опцијама (Unix)</span></div><!--tex4ht:label?: x1-28023r7 --> + + +<!--l. 979--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> +<!--l. 981--><p class="indent" > Слика <a +href="#x1-28023r7">7<!--tex4ht:ref: fig:options-text --></a> приказује мени са опцијама у текстуалном режиму рада. Следи више +информација о свакој од њих: + <dl class="description"><dt class="description"> +узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4 </dt><dd +class="description">(use letter size instead of A4 by + default): Избор подразумеване величине папира. Наравно, можете да употребите било + коју величину папира ако се за тим укаже потреба у неком посебном документу. + </dd><dt class="description"> +извршавање ограничене листе програма </dt><dd +class="description">(execution of restricted list of programs): Почев + од <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2010, покретање једног броја спољних + програма дозвољено је у стандардној инсталацији. + Листа дозвољених програма (која је веома кратка) дата + је у <span class="path">texmf.cnf</span>. Више детаља можете наћи у списку новитета за + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2010 (одељак <a +href="#x1-7800010.2">10.2<!--tex4ht:ref: sec:2010news --></a>). + </dd><dt class="description"> +направи фајлове са форматима </dt><dd +class="description">(create format files): + Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место + на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите + ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби + бити прављени у личним директоријумима корисника (дрво <span class="path">TEXMFVAR</span>). + На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави нова + верзија програма или правила за прелом текста, па корисник лако може да има + проблем са некомпатибилним форматима. + </dd><dt class="description"> +инсталирај изворни кôд и документацију фонтова и макроа </dt><dd +class="description"> + (install font/macro doc/source tree): Ове опције Вам омогућавају + да изоставите + преузимање са Интернета или инсталацију документације и + изворног кôда који постоје за већину пакета. + Искључивање ове опције се не препоручује. + </dd><dt class="description"> +направи симболичке линкове у системским директоријумима </dt><dd +class="description"> + (create symlinks in standard directories) — само на Unix-у: Ова опција служи + да избегнете подешавање променљивих из радног окружења + (environment variables). Без ове опције, директоријуми <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а обично + морају да се додају у <span class="path">PATH</span>, <span class="path">MANPATH</span> и <span class="path">INFOPATH</span>. Ако ово + желите, биће Вам потребно и овлашћење за уписивање + у те системске директоријуме. Изричито саветујемо да употребом + ове опције <span class="emph">не дирате</span> инсталацију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а + која је део Вашег система. Она је намењена пре свега + да би се <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live систему приступало кроз директоријуме који су + већ познати кориснику, као што је <span class="path">/usr/local/bin</span> али само ако они пре + тога нису садржавали никакве фајлове везане за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>.</dd></dl> +<!--l. 1027--><p class="indent" > Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете „<span class="obeylines-h"><span class="verb">I</span></span>“ +како бисте започели поступак инсталације. Када се све заврши, пређите на +одељак <a +href="#x1-310003.4">3.4<!--tex4ht:ref: sec:postinstall --></a> и прочитајте шта после тога има да се уради, ако уопште нешто буде +потребно. + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.3 </span> <a + id="x1-290003.3"></a>Параметри програма install-tl на командној линији</h4> +<!--l. 1036--><p class="noindent" >Откуцајте <div class="alltt"> +<!--l. 1037--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">install-tl -help</span> + + +</div> +</div> како бисте добили списак свих параметара које можете да употребите на командној +линији. Можете да користите и <span class="obeylines-h"><span class="verb">-</span></span> и <span class="obeylines-h"><span class="verb">--</span></span> испред назива параметра. Ово је списак +могућности које се најчешће употребљавају: +<!--l. 1044--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + -gui </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1045--><p class="noindent" >Ако је могуће биће употребљена графичка (GUI) + верзија инсталационог програма. За ово је потребан Perl/Tk модул + (<a +href="http://tug.org/texlive/distro.html#perltk" class="url" >http://tug.org/texlive/distro.html#perltk</a>) компајлиран са подршком за XFT; ако + Perl/Tk није доступан, инсталација се наставља у текстуалном + режиму. + </dd><dt class="list"> + -no-gui </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1051--><p class="noindent" >Изричито захтевање употребе текстуалног режима рада, чак и на Windows-у; + ово ће Вам требати ако желите инсталацију „која ради са + DVD-ја“, пошто она није доступна у графичком (GUI) режиму. + </dd><dt class="list"> + -lang <span class="emph">LL</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1056--><p class="noindent" >Одређује језик инсталационог програма према стандардном + двословном коду <span class="emph">LL</span>. Тренутно су подржани следећи + језици: енглески (<span class="texttt">en</span>, подразумевани), чешки + (<span class="texttt">cs</span>), немачки (<span class="texttt">de</span>), француски + (<span class="texttt">fr</span>), италијански (<span class="texttt">it</span>), + јапански (<span + class="texttt">ja</span>), холандски (<span class="texttt">nl</span>), пољски + (<span class="texttt">pl</span>), руски (<span class="texttt">ru</span>), словачки + (<span class="texttt">sk</span>), словеначки (<span class="texttt">sl</span>), српски + (<span class="texttt">sr</span>), вијетнамски (<span class="texttt">vi</span>) + и кинески (поједностављени <span class="texttt">zh-cn</span> и + традиционални <span class="texttt">zh-tw</span>). Инсталациони програм ће + покушати да одреди језик; ако не успе или ако језик није + доступан, пребациће се на енглески. + </dd><dt class="list"> + -profile <span class="emph">file</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1068--><p class="noindent" >Инсталациони програм + увек записује фајл <span class="path">texlive.profile</span> у <span class="path">tlpkg</span>, поддиректоријум Ваше + инсталације. Ова опција задаје програму да изнова употреби + такав фајл тако да, након прве инсталације, можете да инсталирате <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live на више система или компјутера у режиму без постављања + питања (batch mode), понављајући све опције + које сте првобитно изабрали. + </dd><dt class="list"> + -repository <span class="emph">url-or-directory</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1075--><p class="noindent" >Одређује репозиторијум из кога ће се инсталирати + пакети; погледајте следећи одељак.</dd></dl> +<!--l. 1079--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.3.1 </span> <a + id="x1-300003.3.1"></a>Параметар -repository</h5> +<!--l. 1082--><p class="noindent" >Подразумевани репозиторијум пакета је један од сајтова-копија +(mirror) CTAN-a који се аутоматски одређује преко <a +href="http://mirror.ctan.org" class="url" >http://mirror.ctan.org</a>. +<!--l. 1086--><p class="indent" > Ако не желите да користите овај систем, вредност локације може да буде +путања (URL) која почиње са <span class="texttt">ftp:</span>, +<span class="texttt">http:</span> или <span class="texttt">file:/</span>, или пак да буде +обична путања до локалног директоријума. (Када задајете <span + + +class="texttt">http:</span> или <span class="texttt">ftp:</span>, завршни знак „<span +class="texttt">/</span>“ и/или завршни текст „<span class="texttt">/tlpkg</span>“ се +игноришу.) +<!--l. 1093--><p class="indent" > На пример, можете да изаберете неки посебан CTAN mirror отприлике овако: +<a +href="http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/" class="url" >http://ctan.example.org/tex-archive/systems/texlive/tlnet/</a>, стављајући право +име сервера (hostname) и његову специфичну путању до CTAN-садржаја +уместо <span class="obeylines-h"><span class="verb">ctan.example.org/tex-archive</span></span>. Увек свежа листа серверā који држе свеже +копије садржаја CTAN-а налази се на <a +href="http://ctan.org/mirrors" class="url" >http://ctan.org/mirrors</a>. +<!--l. 1101--><p class="indent" > Ако је задата вредност локална (путања или URL који почиње са +<span class="texttt">file:/</span>), употребиће се спаковани фајлови из +поддиректоријума <span class="path">archive</span> у репозиторијуму (чак и у случају да су +распаковани фајлови доступни упоредо са њима). +<!--l. 1107--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.4 </span> <a + id="x1-310003.4"></a>Постинсталациони задаци</h4> +<!--l. 1110--><p class="noindent" >Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације. +<!--l. 1112--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.1 </span> <a + id="x1-320003.4.1"></a>Windows</h5> +<!--l. 1114--><p class="noindent" >На Windows-у ће се инсталациони програм побринути о свему што је неопходно. +<!--l. 1117--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.2 </span> <a + id="x1-330003.4.2"></a>Ако су направљени симболички линкови</h5> +<!--l. 1119--><p class="noindent" >Ако сте изабрали да се направе симболички линкови у стандардним директоријумима (као што је +објашњено у одељку <a +href="#x1-280003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>), онда нема потребе да преправљате вредности системских +променљивих.<span class="footnote-mark"><a +href="#fn3x0" id="fn3x0-bk"><sup class="textsuperscript">3</sup></a></span><a + id="x1-33001f3"></a> +<!--l. 1129--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.3 </span> <a + id="x1-340003.4.3"></a>Системске променљиве на Unix-у</h5> +<!--l. 1132--><p class="noindent" >Директоријум који садржи инсталиране програме за Ваш оперативни систем мора +се додати у путању за претрагу. Свака подржана платформа има свој +поддиректоријум унутар <span class="path">TEXDIR/bin</span>. На слици <a +href="#x1-25043r4">4<!--tex4ht:ref: fig:bin-text --></a> налази се списак поддиректоријума и +одговарајућих платформи. +<!--l. 1138--><p class="indent" > Можете исто тако да додате директоријуме са man-страницама и Info-документацијом +у одговарајуће путање за претраге уколико желите да системске алатке могу +да их уоче. Иначе, man-страницама можете да приступате и после проширивања списка +путања из системске променљиве <span class="path">PATH</span>. +<!--l. 1144--><p class="indent" > Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је bash и Intel x86 +GNU/Linux и ако сте задржали подразумевани распоред директоријума као у нашем примеру, +фајл који треба да уредите требало би да буде <span class="path">$HOME/.profile</span> (или неки други +фајл који се позива из <span class="path">.profile</span>), а линије које треба додати +изгледале би овако: +<!--l. 1151--><p class="indent" > + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb5"><a + id="x1-34002r1"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> PATH=/usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux:$PATH;</span><span +class="larm-0900"> export</span><span +class="larm-0900"> PATH</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-34004r2"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> MANPATH=/usr/local/texlive/2010/texmf/doc/man:$MANPATH;</span><span +class="larm-0900"> export</span><span +class="larm-0900"> MANPATH</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-34006r3"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> INFOPATH=/usr/local/texlive/2010/texmf/doc/info:$INFOPATH;</span><span +class="larm-0900"> export</span><span +class="larm-0900"> INFOPATH</span></div> +<!--l. 1157--><p class="indent" > Ако користите шкољку csh или tcsh, фајл који треба уредити +обично је <span class="path">$HOME/.cshrc</span>, а линије које треба додати изгледале би +овако: +<!--l. 1161--><p class="indent" > + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb6"><a + id="x1-34008r1"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> setenv</span><span +class="larm-0900"> PATH</span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux:$PATH</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-34010r2"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> setenv</span><span +class="larm-0900"> MANPATH</span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texlive/2010/texmf/doc/man:$MANPATH</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-34012r3"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> setenv</span><span +class="larm-0900"> INFOPATH</span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texlive/2010/texmf/doc/info:$INFOPATH</span></div> + + +<!--l. 1167--><p class="indent" > Ако у својим конфигурационим фајловима („који почињу са +тачком“) већ имате нека подешавања ове врсте, онда би наравно требало +да уклопите <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live директоријуме у већ постојеће +вредности. +<!--l. 1171--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.4 </span> <a + id="x1-350003.4.4"></a>Системске променљиве: глобална подешавања</h5> +<!--l. 1174--><p class="noindent" >Ако желите да промене описане у претходном одељку важе глобално и за сваког новог +корисника на систему, онда сте препуштени сами себи; напросто постоји превише +варијација од система до система у погледу тога како и где се ове ствари +подешавају. +<!--l. 1179--><p class="indent" > Можемо Вам дати два савета: (1) пробајте да потражите фајл <span class="path">/etc/manpath.config</span> +и да, ако постоји, додате линије као што су ове: +<!--l. 1183--><p class="indent" > + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb7"><a + id="x1-35002r1"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> MANPATH_MAP</span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux</span><span +class="larm-0900"> \</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-35004r2"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texlive/2010/texmf/doc/man</span></div> +<!--l. 1188--><p class="indent" > Или, (2) потрáжите фајл <span class="path">/etc/environment</span>; у њему би могле бити +дефинисане путање за претрагу и друге подразумеване системске променљиве. +<!--l. 1192--><p class="indent" > Осим тога, у свим директоријумима са програмима на Unix системима прави се симболички +линк <span class="path">man</span> који показује према <span class="path">texmf/doc/man</span>. Неке варијанте програма +<span class="path">man</span>, као што је стандардни <span class="path">man</span> на Mac OS X-у, аутоматски ће се снаћи са +новом путањом; на тај начин ћете избећи потребу да било шта +подешавате на путањама за претрагу. +<!--l. 1200--><p class="indent" > <a id="xetexfontconfig"></a> + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.5 </span> <a + id="x1-360003.4.5"></a>Подешавање фонтова за Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></h5> +<!--l. 1204--><p class="noindent" >Ако сте инсталирали пакет <span class="path">xetex</span> на оперативном систему компатибилним са Unix-ом, онда су потребна +нека додатна подешавања ако желите да Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> буде у могућности да +пронађе фонтове који су укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live. Како бисмо олакшали +овај задатак, када се инсталира пакет <span class="path">xetex</span> (било у иницијалној поставци +или накнадно) прави се и одговарајући конфигурациони фајл +<span class="path">TEXMFSYSVAR/fonts/conf/texlive-fontconfig.conf</span>. +<!--l. 1212--><p class="indent" > Како бисте начинили фонтове из <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а видљивим за цео систем, +подразумевајући да имате одговарајућа овлашћења +на систему, урадите следеће: + <ol class="enumerate1" > + <li + class="enumerate" id="x1-36002x1">прекопирајте фајл <span class="path">texlive-fontconfig.conf</span> у <span class="path">/etc/fonts/conf.d/09-texlive. + conf</span>; + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-36004x2">покрените <span class="command">fc-cache -fsv</span>.</li></ol> +<!--l. 1221--><p class="indent" > Ако немате овлашћења да ово урадите, можете да подесите да Вам фонтови из <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live-а буду доступни као појединачном кориснику Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а: + <ol class="enumerate1" > + <li + class="enumerate" id="x1-36006x1">прекопирајте <span class="path">texlive-fontconfig.conf</span> у <span class="path">~/.fonts.conf</span>, где <span class="path">~</span> представља Ваш + лични директоријум; + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-36008x2">покрените <span class="command">fc-cache -fv</span>.</li></ol> +<!--l. 1232--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.6 </span> <a + id="x1-370003.4.6"></a>Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t Mark IV</h5> +<!--l. 1235--><p class="noindent" >„Стари“ Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t (Mark II) требало би да ради без икаквих интервенција након +инсталације <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. Нови Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t Mark IV, заснован на Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у, захтева нешто ручног +подешавања. После инсталације, корисник мора да покрене: + + + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb8"><a + id="x1-37002r1"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> luatools</span><span +class="larm-0900"> --generate</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-37004r2"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> context</span><span +class="larm-0900"> --make</span></div> +<!--l. 1243--><p class="noindent" >Фајлови који ће се притом направити смештају се у <span class="path">TEXMFVAR</span>. +<!--l. 1245--><p class="indent" > Више информација можете наћи на <a +href="http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV" class="url" >http://wiki.contextgarden.net/Running_Mark_IV</a> и +<a +href="http://wiki.contextgarden.net/TeX_Live_2010" class="url" >http://wiki.contextgarden.net/TeX_Live_2010</a>. +<!--l. 1250--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.7 </span> <a + id="x1-380003.4.7"></a>Укључивање локалних и личних макроа</h5> +<!--l. 1253--><p class="noindent" >Ова тема је имплицтно већ начета у одељку <a +href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>: <span class="path">TEXMFLOCAL</span> +(чија је подразумевана вредност <span class="path">/usr/local/texlive/texmf-local</span> или +<span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%\texlive\texmf-local</span></span>) јесте место предвиђено за локалне +фонтове и макрое који се употребљавају на целом систему, док +је <span class="path">TEXMFHOME</span> (чија је подразумевана вредност <span class="path">$HOME/texmf</span> +или <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%\texmf</span></span>) намењен за корисникове личне фонтове и макрое. +Предвиђено је да се ови директоријуми не мењају од +издања до издања и да нове верзије <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а аутоматски узимају +у обзир њихов садржај. Стога је најбоље да се +суздржите од подешавања вредности променљиве <span class="path">TEXMFLOCAL</span> на нешто +што је превише удаљено од главног директоријума <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а, +иначе ћете морати ручно да мењате ту вредност за свако будуће +издање. +<!--l. 1267--><p class="indent" > У оба ова директоријума фајлови треба да буду распоређени у +одговарајуће поддиректоријуме; како бисте разумели предвиђену +структуру, погледајте <a +href="http://tug.org/tds" class="url" >http://tug.org/tds</a> или прегледајте фајл +<span class="path">texmf/web2c/texmf.cnf</span>. На пример, једна <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> класа или пакет треба да се ставе у +<span class="path">TEXMFLOCAL/tex/latex</span> или у <span class="path">TEXMFHOME/tex/latex</span>, или у неки поддиректоријум +поменутих директоријума. +<!--l. 1275--><p class="indent" > Функционалност директоријума <span class="path">TEXMFLOCAL</span> зависи од тога да ли је база +података са именима фајлова увек свежа; у супротном фајлови неће +моћи да се пронађу. Базу можете освежити командом mktexlsr или употребом дугмета +„Поново постави базу података са фајловима“ („Reinit file database“) — наћи +ћете га у језичку за конфигурацију програма <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live Manager (tlmgr) када +он ради у графичком (GUI) режиму. +<!--l. 1283--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.8 </span> <a + id="x1-390003.4.8"></a>Укључивање спољних фонтова</h5> +<!--l. 1285--><p class="noindent" >Нажалост, ово је веома компликован задатак. Немојте ни да размишљате о +овоме уколико нисте вољни да се удубите у најситније детаље +инсталације <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а. Не заборавите да прво прегледате шта Вам стоји на +располагању за слободну употребу: погледајте одељак <a +href="#x1-140002.6">2.6<!--tex4ht:ref: sec:tl-fonts --></a>. +<!--l. 1291--><p class="indent" > Једна од алтернативā које Вам стоје на располагању +јесте да користите Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> или Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (погледајте одељак <a +href="#x1-120002.4">2.4<!--tex4ht:ref: sec:tex-extensions --></a>); ови +програми Вам омогућавају да користите фонтове из оперативног система без икакве +инсталације унутар <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а. +<!--l. 1297--><p class="indent" > Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте +<a +href="http://tug.org/fonts/fontinstall.html" class="url" >http://tug.org/fonts/fontinstall.html</a>: на тој страни смо најбоље што смо могли +покушали да опишемо неопходну процедуру. +<!--l. 1303--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">3.4.9 </span> <a + id="x1-400003.4.9"></a>Увећавање максимално доступне меморије на Windows-у и +Cygwin-у</h5> +<!--l. 1306--><p class="noindent" >Корисницима Windows-а и Cygwin-а (погледајте одаљак <a +href="#x1-200003.1.4">3.1.4<!--tex4ht:ref: sec:cygwin --></a> о специфичностима +инсталације на Cygwin-у) може да се деси да остану без меморије када +покрећу неке програме укључене у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live. На пример, asy може да остане без +меморије ако покушате да заузмете низ (array) од 25.000.000 реалних бројева, а +Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> може да остане без меморије ако покушавате да обрадите документ са много великих +фонтова. + + +<!--l. 1314--><p class="indent" > Што се тиче Cygwin-а, можете да увећате расположиву меморију ако пратите +одговарајућа упутства из њиховог водича за кориснике (Cygwin User"s Guide +— <a +href="http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html" class="url" >http://www.cygwin.com/cygwin-ug-net/setup-maxmem.html</a>). +<!--l. 1319--><p class="indent" > На Windows-у морате да направите један додатни фајл, рецимо <span class="path">moremem.reg</span>, +који садржи следеће четири линије: +<!--l. 1322--><p class="indent" > + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb9"><a + id="x1-40002r1"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> Windows</span><span +class="larm-0900"> Registry</span><span +class="larm-0900"> Editor</span><span +class="larm-0900"> Version</span><span +class="larm-0900"> 5.00</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-40004r2"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-40006r3"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> [HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Cygwin]</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-40008r4"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> "heap_chunk_in_mb"=dword:ffffff00</span></div> +<!--l. 1329--><p class="noindent" >и да онда извршите команду <span class="path">regedit /s moremem.reg</span> као администратор. (Ако желите да +увећате меморију само за тренутног корисника уместо на целом систему, употребите +кључ <span class="path">HKEY_CURRENT_USER</span>.) +<!--l. 1335--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.5 </span> <a + id="x1-410003.5"></a>Тестирање инсталације</h4> +<!--l. 1338--><p class="noindent" >Након што сте инсталирали <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, природно је да ћете желети да га испробате +како бисте могли да почнете са израдом дивних докумената и/или фонтова. +<!--l. 1342--><p class="indent" > Овај одељак описује неке основне поступке за проверу функционалности +новог система. Овде ћемо дати команде за Unix-е; ако користите Mac OS X или Windows, +вероватно ћете све ове команде покретати покренути кроз графички интерфејс, мада +принцип остаје исти. +<!--l. 1347--><p class="indent" > + <ol class="enumerate1" > + <li + class="enumerate" id="x1-41002x1">Најпре проверите да ли можете да покренете сам програм tex: <div class="alltt"> + <!--l. 1351--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> + > <span class="command">tex --version</span> + <br />TeX 3.1415926 (TeX Live 2010) + <br />kpathsea version 6.0.0 + <br />Copyright 2010 D.E. Knuth. + <br />... +</div> + </div> Ако овде добијете поруку „command not found“ („команда се не може пронаћи“) + уместо података о верзији <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а и ауторским правима, или ако је + верзија коју видите старија, то највероватније значи + да немате исправан поддиректоријум <span class="path">bin</span> као елемент у системској + променљиви <span class="path">PATH</span>. Погледајте како се подешавају системске + променљиве на стр. <a +href="#x1-340003.4.3">39<!--tex4ht:ref: sec:env --></a>. + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-41004x2">Покушајте да обрадите основни <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> фајл: <div class="alltt"> + <!--l. 1366--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> + > <span class="command">latex sample2e.tex</span> + <br />pdfTeX 3.1415926-1.40.11-2.2 (TeX Live 2010) + <br />... + <br />Output written on sample2e.dvi (3 pages, 7484 bytes). + <br />Transcript written on sample2e.log. +</div> + </div> Ако <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> не успе да пронађе <span class="path">sample2e.tex</span> или неки други фајл, + највероватније је у питању нека збрка старих и нових + системских променљивих или конфигурационих фајлова; у таквим + случајевима се препоручује да, за почетак, обришете вредности свих системских + променљивих које имају везе са <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом. (Ако Вам треба + + + дубља анализа, може се од самог <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> програма тражити да извести које + путање употребљава за претрагу и шта притом успева да пронађе; + погледајте одељак „Поступци за отклањање грешака“ + [debugging] на стр. <a +href="#x1-670008.2.4">70<!--tex4ht:ref: sec:debugging --></a>.) + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-41006x3">Затим прегледајте како изгледа документ који сте добили овом обрадом: + <div class="alltt"> + <!--l. 1385--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> + > <span class="command">xdvi sample2e.dvi</span> # Unix + <br />> <span class="command">dviout sample2e.dvi</span> # Windows +</div> + </div> Требало би да се појави нови прозор са лепим документом који + објашњава неке основне ствари о <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-у. (Узгред, тај текст + је врло корисно прочитати ако сте почетник.) Како би програм xdvi радио, + морате имати покренут графички X сервер; ако X не ради или ако је системска + променљива <span class="path">DISPLAY</span> неправилно подешена, добићете грешку „<span + class="samp">Can"t open display</span>“ („Није могуће отворити + дисплеј“). + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-41008x4">Направите PostScript фајл за штампање или гледање на екрану: + <div class="alltt"> + <!--l. 1398--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> + > <span class="command">dvips sample2e.dvi -o sample2e.ps</span> +</div> + </div> + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-41010x5">Направите PDF уместо DVI фајла; ова команда ће обрадити <span class="path">.tex</span> фајл и + директно направити PDF: <div class="alltt"> + <!--l. 1404--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> + > <span class="command">pdflatex sample2e.tex</span> +</div> + </div> + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-41012x6">Прегледајте добијени PDF фајл: <div class="alltt"> + <!--l. 1409--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> + > <span class="command">gv sample2e.pdf</span> + <br />или: + <br />> <span class="command">xpdf sample2e.pdf</span> +</div> + </div> Ни gv ни xpdf нису укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, тако да морате да их сами + одвојено инсталирате. Погледајте <a +href="http://www.gnu.org/software/gv" class="url" >http://www.gnu.org/software/gv</a> и + <a +href="http://www.foolabs.com/xpdf" class="url" >http://www.foolabs.com/xpdf</a> ако Вам треба више информација о овим програмима. + Наравно, има још много других програма у којима можете отварати PDF + фајлове. Ако користите Windows, препоручујемо да пробате Sumatra PDF + (<a +href="http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf" class="url" >http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf</a>). + + + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-41014x7">Може бити корисно да пробате и друге тест-фајлове осим <span class="path">sample2e.tex</span>: + <!--l. 1426--><p class="noindent" > + <dl class="list2"><dt class="list"> + small2e.tex: </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1427--><p class="noindent" >једноставнији документ него <span class="path">sample2e</span>; сврха му је да + минимализује величину података који се обрађују + ако се појаве неки проблеми; + </dd><dt class="list"> + testpage.tex: </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1430--><p class="noindent" >проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд); + </dd><dt class="list"> + nfssfont.tex: </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1431--><p class="noindent" >служи да одштампате табеле фонтова и одговарајуће тестове везане + за њих; + </dd><dt class="list"> + testfont.tex: </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1433--><p class="noindent" >такође за табеле са фонтовима, али користи основни <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>; + </dd><dt class="list"> + story.tex: </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1435--><p class="noindent" >најчистији канонски тест-фајл за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> који се + може направити; морате да откуцате „<span class="samp">\bye</span>“ када се + појави упит са звездицом (<span class="path">*</span>) након што покренете „<span class="samp">tex + story.tex</span>“.</dd></dl> + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-41016x8">Ако сте инсталирали пакет <span class="path">xetex</span>, можете да испробате да ли су системски фонтови + видљиви за Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> на овај начин: <div class="alltt"> + <!--l. 1442--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> + > <span class="command">xetex opentype-info.tex</span> + <br />This is XeTeX, Version 3.1415926... + <br />... + <br />Output written on opentype-info.pdf (1 page). + <br />Transcript written on opentype-info.log. +</div> + </div> Ако добијете поруку „Invalid fontname "Latin Modern Roman/ICU"…“ („Неисправно име + фонта "Latin Modern Roman/ICU"…“), онда морате да подесите систем тако да Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> може да + пронађе фонтове који су укључени у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live. Погледајте + одељак <a +href="#x1-360003.4.5">3.4.5<!--tex4ht:ref: sec:font-conf-xetex --></a>. + </li></ol> +<!--l. 1456--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">3.6 </span> <a + id="x1-420003.6"></a>Додатни софтвер који се може преузети са Интернета</h4> +<!--l. 1458--><p class="noindent" >Ако сте нови у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око писања +докумената у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у или <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-у, молимо Вас да посетите <a +href="http://tug.org/begin.html" class="url" >http://tug.org/begin.html</a>: ту ћете +наћи неке текстове који су веома добри као увод. +<!--l. 1463--><p class="indent" > Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који би могли +да Вам буду од користи: + <dl class="description"><dt class="description"> +Ghostscript </dt><dd +class="description"><a +href="http://www.cs.wisc.edu/~ghost/" class="url" >http://www.cs.wisc.edu/~ghost/</a>; + </dd><dt class="description"> +Perl </dt><dd +class="description"><a +href="http://www.perl.org/" class="url" >http://www.perl.org/</a> са додатним пакетима са CPAN-а, <a +href="http://www.cpan.org/" class="url" >http://www.cpan.org/</a>. + + + </dd><dt class="description"> +ImageMagick </dt><dd +class="description"><a +href="http://www.imagemagick.com" class="url" >http://www.imagemagick.com</a>, за обраду слика и пребацивање из + једног формата у други. + </dd><dt class="description"> +NetPBM </dt><dd +class="description"><a +href="http://netpbm.sourceforge.net/" class="url" >http://netpbm.sourceforge.net/</a>, такође за обраду слика. + </dd><dt class="description"> +Едитори специјализовани за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> </dt><dd +class="description">Овде имате велики избор и све зависи од Вашег укуса. Ево + само неколико, по абецедном реду (неки од побројаних програма раде само на + Windows-у): + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">GNU Emacs је доступан и у изворном облику за Windows: погледајте + <a +href="http://www.gnu.org/software/emacs/windows/ntemacs.html" class="url" >http://www.gnu.org/software/emacs/windows/ntemacs.html</a>. + </li> + <li class="itemize">Emacs са Auc<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом за Windows доступан је у директоријуму + <span class="path">tlpkg/support</span> на <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live DVD-ју; Интернет-страница пројекта + је <a +href="http://www.gnu.org/software/auctex" class="url" >http://www.gnu.org/software/auctex</a>. + </li> + <li class="itemize">LEd се може набавити на <a +href="http://www.ctan.org/support/LEd" class="url" >http://www.ctan.org/support/LEd</a>. + </li> + <li class="itemize">SciTE је доступан на <a +href="http://www.scintilla.org/SciTE.html" class="url" >http://www.scintilla.org/SciTE.html</a>. + </li> + <li class="itemize">Texmaker је софтвер отвореног кода, доступан на + <a +href="http://www.xm1math.net/texmaker/" class="url" >http://www.xm1math.net/texmaker/</a>. + </li> + <li class="itemize">TeXnicCenter + је софтвер отвореног кода, доступан на <a +href="http://www.texniccenter.org" class="url" >http://www.texniccenter.org</a> и као део + дистрибуције pro<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t. + </li> + <li class="itemize">TeXworks + је такође отворени софтвер, доступан на <a +href="http://tug.org/texworks" class="url" >http://tug.org/texworks</a>; на + Windows-у и Mac OS X-у инсталира се као део <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. + </li> + <li class="itemize">Vim је отворени софтвер, доступан преко <a +href="http://www.vim.org" class="url" >http://www.vim.org</a>. + </li> + <li class="itemize">WinEdt је „shareware“ доступан преко <a +href="http://tug.org/winedt" class="url" >http://tug.org/winedt</a> или + <a +href="http://www.winedt.com" class="url" >http://www.winedt.com</a>. + </li> + <li class="itemize">WinShell се може набавити на <a +href="http://www.winshell.de" class="url" >http://www.winshell.de</a>.</li></ul> + </dd></dl> +<!--l. 1503--><p class="noindent" >Још исцрпнији списак пакета и програма налази се на <a +href="http://tug.org/interest.html" class="url" >http://tug.org/interest.html</a>. +<!--l. 1507--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">4 </span> <a + id="x1-430004"></a>Инсталације на мрежи</h3> +<!--l. 1510--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live је дизајниран тако га истовремено могу употребљавати или више +корисника на неком систему или корисници који имају разне оперативне системе на +некој компјутерској мрежи. Ако се држите стандардног распореда +директоријума, подешавања не садрже ниједну фиксирану путању: +локације фајлова који су потребни <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live програмима проналазе се +релативно у односу на саме програме. Овакав приступ постаје јасан ако погледате +главни конфигурациони фајл <span class="path">$TEXMFMAIN/web2c/texmf.cnf</span>, који садржи овакве +линије: + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb10"><a + id="x1-43002r1"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> TEXMFMAIN</span><span +class="larm-0900"> =</span><span +class="larm-0900"> $SELFAUTOPARENT/texmf</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-43004r2"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-43006r3"></a><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> TEXMFLOCAL</span><span +class="larm-0900"> =</span><span +class="larm-0900"> $SELFAUTOPARENT/../texmf-local</span></div> +<!--l. 1523--><p class="noindent" >Ово значи да корисници других оперативних система само треба да додају директоријум +који садржи верзије програма за њихову платформу у своје +путање за претрагу како би добили поставку спремну за употребу. + + +<!--l. 1527--><p class="indent" > На исти начин можете да инсталирате <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live локално и да онда накнадно преместите целу +хијерархију на неко друго место на мрежи. +<!--l. 1530--><p class="indent" > За Windows смо припремили једноставну скрипту за мрежне инсталације по имену +<span class="path">w32client</span>; можете је преузети на страници <a +href="http://tug.org/texlive/w32client.html" class="url" >http://tug.org/texlive/w32client.html</a>. Она прави сва +потребна подешавања и пречице у менијима тако да можете да користите +постојећу инсталацију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а на LAN мрежи. Скрипта такође +поставља и деинсталациони програм <span class="path">w32unclient</span> који можете наћи у истом zip +фајлу. Погледајте поменуту Интернет страницу ако Вам је потребно више +података о овом поступку. +<!--l. 1540--><p class="indent" > <a id="tlportable"></a> + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">5 </span> <a + id="x1-440005"></a>Максимално преносиви <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live на DVD-ју или USB-диску</h3> +<!--l. 1544--><p class="noindent" >У почетном директоријуму <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live инсталације (или у поддиректоријуму +<span class="path">texlive</span> на <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD-ју) налазе се скрипта <span class="path">tl-portable</span> (за Unix) и batch-фајл +<span class="path">tl-portable.bat</span> (за Windows) чија је улога да покрену секундарну шкољку +(shell) — односно command prompt — са окружењем у коме су променљиве подешене за +директну употребу <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а са DVD-ја. +<!--l. 1552--><p class="indent" > Када први пут покренете ове скрипте, направиће се неколико фајлова у +директоријуму <span class="path">~/.tlportable2010</span>, и то ће потрајати неко време. Приликом +сваког наредног позивања скрипта ће се покретати готово тренутно. +<!--l. 1557--><p class="indent" > Остатак система неће ништа знати о <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у. Ако желите да Ваш едитор има у виду +овај <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, онда га покрените из те секундарне <span class="path">tl-portable</span> сесије. +<!--l. 1561--><p class="indent" > Скрипту <span class="path">tl-portable</span> можете да користите и да покрећете <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live са USB-диска. У овом +случају прекопирајте на USB-диск све фајлове са највишег нивоа и +(барем) садржај директорјумā <span class="path">bin</span>, <span class="path">texmf</span>, <span class="path">texmf-dist</span> и <span class="path">tlpkg</span>. Ово може +прилично да потраје! Ако копирате на USB-диск који је форматиран као +FAT32, побрините се да „откачите“ симболичке линкове помоћу <span class="path">cp -L</span>. Што се тиче +директоријума <span class="path">texmf-local</span>, <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live ће га пронаћи и употребити чак и са +USB-диска. +<!--l. 1571--><p class="indent" > Када обавите ове почетне припреме, све што треба да урадите јесте да покренете <span class="path">tl-portable</span> +из почетног директоријума USB-диска, као и у случају DVD-ја. У овом +случају, скрипта ће констатовати да се на USB-диск могу уписивати подаци и +употребиће га за фајлове које треба да направи. Сада можете да нарежете +добијени садржај са USB-диска назад на DVD ако Вам је тако +згодније да га, рецимо, у том облику дате другима. +<!--l. 1580--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">6 </span> <a + id="x1-450006"></a>Одржавање инсталације помоћу tlmgr</h3> +<!--l. 1583--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-45001r8"></a> + + +<div +> +<!--l. 1584--><p class="noindent" > + +<!--l. 1585--><p class="noindent" ><img +src="images/tl2010-tlmgr-main-screen-freebsd-sr.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 8: </span><span +class="content">tlmgr у графичком (GUI) режиму рада: главни прозор, стање после +учитавања репозиторијума помоћу дугмета „Учитај“ („Load“).</span></div><!--tex4ht:label?: x1-45001r8 --> +</div> + + +<!--l. 1591--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> +<!--l. 1593--><p class="indent" > <hr class="figure"><div class="figure" +> + + +<a + id="x1-45002r9"></a><a + id="x1-45003r10"></a> + + +<div class="minipage"> +<!--l. 1596--><p class="noindent" ><img +src="images/tl2010-tlmgr-options-freebsd-sr.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 9: </span><span +class="content"><span class="texttt">tlmgr</span> у +графичком режиму: Општа подешавања</span></div><!--tex4ht:label?: x1-45002r9 --> +</div> <div class="minipage"> +<img +src="images/tl2010-tlmgr-paper-options-freebsd-sr.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 10: +</span><span +class="content"><span class="texttt">tlmgr</span> у +графичком режиму: +Подешавање величине +папира</span></div><!--tex4ht:label?: x1-45003r10 --> +</div> + + +<!--l. 1608--><p class="indent" > </div><hr class="endfigure"> +<!--l. 1610--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live садржи програм по имену tlmgr који служи за одржавање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а +након почетне инсталације. Програми updmap, fmtutil и texconfig и даље су +укључени и биће задржани као део система и у будућности, али tlmgr +је сада алатка која се препоручује. Његове могућности +између осталог укључују: + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">инсталацију, освежавање, бекаповање, + повраћање из бекапа, уклањање појединачних + пакета са могућношћу да се узму у обзир са њима повезани пакети; + </li> + <li class="itemize">претрагу и прављење разних спискова пакета; + </li> + <li class="itemize">излиставање, додавање и уклањање верзија + програма за неки оперативни систем (односно платформу); + </li> + <li class="itemize">промену параметара инсталације као што су величина папира или + локација изворног кода (погледајте одељак <a +href="#x1-300003.3.1">3.3.1<!--tex4ht:ref: sec:location --></a>).</li></ul> +<!--l. 1626--><p class="noindent" >Упозорење: tlmgr није дизајниран за инсталације које раде са +DVD-ја и није тестиран у таквој улози. + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.1 </span> <a + id="x1-460006.1"></a>tlmgr у графичком (GUI) режиму рада</h4> +<!--l. 1630--><p class="noindent" >tlmgr се може покренути у графичком (GUI) режиму (слика <a +href="#x1-45001r8">8<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-gui --></a>) помоћу <div class="alltt"> +<!--l. 1632--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">tlmgr -gui</span> +</div> +</div> (српски језик добијате помоћу <span class="command">-gui-lang +sr</span>) или преко Start-менија на Windows-у: <span class="texttt">Start</span>, +<span class="texttt">Programs</span>, <span class="texttt">TeX Live 2010</span>, <span +class="texttt">TeX Live Manager</span>. Када притиснете „Учитај“ („Load“), програм +приказује списак доступних и инсталираних пакета — ови други су означени са „(i)“. Ово +наравно подразумева да је извор инсталације (installation source) исправно задат, +функционалан и доступан. +<!--l. 1643--><p class="indent" > Слике <a +href="#x1-45002r9">9<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-general-options --></a> и <a +href="#x1-45003r10">10<!--tex4ht:ref: fig:tlmgr-paper-options --></a> приказују изглед програма приликом подешавања општих +опција и величине папира. +<!--l. 1647--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">6.2 </span> <a + id="x1-470006.2"></a>Примери позивања tlmgr-а са командне линије</h4> +<!--l. 1649--><p class="noindent" >Након почетне инсталације, можете да освежите свој систем најновијим +доступним верзијама целокупног садржаја помоћу: <div class="alltt"> +<!--l. 1651--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">tlmgr update -all</span> +</div> +</div> Ако Вас ово чини нервозним, прво пробајте <div class="alltt"> +<!--l. 1655--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">tlmgr update -all -dry-run</span> +</div> +</div> или (са мање објашњења): <div class="alltt"> + + +<!--l. 1659--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">tlmgr update -list</span> +</div> +</div> +<!--l. 1663--><p class="indent" > Следећи сложенији пример додаје једну колекцију (све +што је везано за Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>), и то из једног локалног директоријума: + <div class="alltt"> +<!--l. 1666--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">tlmgr -repository /local/mirror/tlnet install collection-xetex</span> +</div> +</div> Ова команда даје следеће поруке (скраћено): + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb11"><a + id="x1-47002r1"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> install:</span><span +class="larm-0800"> collection-xetex</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47004r2"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> install:</span><span +class="larm-0800"> arabxetex</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47006r3"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47008r4"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> install:</span><span +class="larm-0800"> xetex</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47010r5"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> install:</span><span +class="larm-0800"> xetexconfig</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47012r6"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> install:</span><span +class="larm-0800"> xetex.i386-linux</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47014r7"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> running</span><span +class="larm-0800"> post</span><span +class="larm-0800"> install</span><span +class="larm-0800"> action</span><span +class="larm-0800"> for</span><span +class="larm-0800"> xetex</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47016r8"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> install:</span><span +class="larm-0800"> xetex-def</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47018r9"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47020r10"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> running</span><span +class="larm-0800"> mktexlsr</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47022r11"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> mktexlsr:</span><span +class="larm-0800"> Updating</span><span +class="larm-0800"> /usr/local/texlive/2010/texmf/ls-R...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47024r12"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47026r13"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> running</span><span +class="larm-0800"> fmtutil-sys</span><span +class="larm-0800"> --missing</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47028r14"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> ...</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47030r15"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Transcript</span><span +class="larm-0800"> written</span><span +class="larm-0800"> on</span><span +class="larm-0800"> xelatex.log.</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47032r16"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> fmtutil:</span><span +class="larm-0800"> /usr/local/texlive/2010/texmf-var/web2c/xetex/xelatex.fmt</span><span +class="larm-0800"> installed.</span></div> +<!--l. 1689--><p class="indent" > Као што видите, tlmgr инсталира све неопходне пакете и води рачуна о свим радњама +које су неопходне после инсталације, што у овом случају обухвата +освежавање базе података са именима фајлова и поновно прављење +неких формата. У претходном примеру смо направили нове формате за Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. +<!--l. 1695--><p class="indent" > Ако Вам је потребан опис пакета (или колекције или шеме), откуцајте: +<div class="alltt"> +<!--l. 1696--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">tlmgr show collection-latexextra</span> +</div> +</div> Команда даје следећи излаз: + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb12"><a + id="x1-47034r1"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> package:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> collection-latexextra</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47036r2"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> category:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Collection</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47038r3"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> shortdesc:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> LaTeX</span><span +class="larm-0800"> supplementary</span><span +class="larm-0800"> packages</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47040r4"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> longdesc:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> A</span><span +class="larm-0800"> large</span><span +class="larm-0800"> collection</span><span +class="larm-0800"> of</span><span +class="larm-0800"> add-on</span><span +class="larm-0800"> packages</span><span +class="larm-0800"> for</span><span +class="larm-0800"> LaTeX.</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47042r5"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> installed:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> Yes</span><br class="fancyvrb" /><a + id="x1-47044r6"></a><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> revision:</span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> </span><span +class="larm-0800"> 14675</span></div> +<!--l. 1709--><p class="indent" > Последње и најважније, пуна документација о програму tlmgr +налази се на страници <a +href="http://tug.org/texlive/tlmgr.html" class="url" >http://tug.org/texlive/tlmgr.html</a>, а можете је видети и ако откуцате: +<div class="alltt"> +<!--l. 1712--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">tlmgr -help</span> +</div> +</div> +<!--l. 1717--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">7 </span> <a + id="x1-480007"></a>Напомене за Windows</h3> +<!--l. 1720--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live има један исти инсталациони програм који ради и на Windows-у и на +Unix-у. Ово је било могуће извести само тако што смо одустали од подршке за +старије верзије Windows-а, тако да се <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live сада може инсталирати само на +Windows верзијама 2000 и новијим. +<!--l. 1726--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.1 </span> <a + id="x1-490007.1"></a>Могућности специфичне за Windows</h4> +<!--l. 1729--><p class="noindent" >Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм на +Windows-у обавља још неке додатне ствари: + + + <dl class="description"><dt class="description"> +Менији и пречице. </dt><dd +class="description">У Start менију се додаје нови одељак + „<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live“, преко кога се могу позивати неки графички (GUI) програми (tlmgr, + texdoctk, PS_View (psv) PostScript previewer) и преко кога можете да дођете + до једног дела документације. PS_View такође добија + пречицу и на десктопу: она служи да се на њу превлаче PostScript фајлови. + </dd><dt class="description"> +Аутоматско постављање системских променљивих. </dt><dd +class="description">Није + потребна никаква ручна интервенција по овом питању. + </dd><dt class="description"> +Уклањање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. </dt><dd +class="description"> + Инсталациони програм додаје одговарајућу ставку за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live + у „Add/Remove Programs“. Дугме за деинсталацију у графичком (GUI) режиму + програма <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live Manager („Уклони“) води до тамо.</dd></dl> +<!--l. 1746--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.2 </span> <a + id="x1-500007.2"></a>Додатни софтвер укључен на Windows-у</h4> +<!--l. 1748--><p class="noindent" >За целовиту инсталацију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а потребни су помоћни пакети који +обично не постоје на Windows компјутеру. <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live обезбеђује +следеће карике које недостају: + <dl class="description"><dt class="description"> +Perl и Ghostscript. </dt><dd +class="description">Због важности Perl-а и Ghostscript-а, <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live садржи „скривене“ + копије ових програма. <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live програми који их користе знају + где треба да их потраже, али не одају њихово присуство кроз + системске променљиве или путем измена у „registry“-ју. То нису целовите + инсталације и не би требало да дођу у сукоб са неком правом + инсталацијом Perl-а или Ghostscript-а која је Windows-у + видљива. + </dd><dt class="description"> +PS_View. </dt><dd +class="description">Такође се инсталира и PS_View, програм у коме се могу отворити PostScript + и PDF фајлови; погледајте слику <a +href="#x1-50001r11">11<!--tex4ht:ref: fig:psview --></a>. + <!--l. 1763--><p class="noindent" ><hr class="figure"><div class="figure" +><a + id="x1-50001r11"></a> +<div +> +<!--l. 1764--><p class="noindent" > + +<!--l. 1765--><p class="noindent" ><img +src="../texlive-common/psview.png" alt="pict" +> +<br /> <div class="caption" +><span class="id">Слика 11: </span><span +class="content">PS_View може да приказује садржај под великим +увећањем</span></div><!--tex4ht:label?: x1-50001r11 --> +</div> + <!--l. 1769--><p class="noindent" ></div><hr class="endfigure"> + </dd><dt class="description"> +dviout. </dt><dd +class="description">На Windows-у се инсталира и dviout, програм у коме можете да прегледате DVI + фајлове. У почетку, када почнете да га употребљавате за ту сврху, dviout + ће правити потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инсталирани). После неког + времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је + потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом + поступку. О овом програму можете добити много више података на Интернет страници + (коју топло препоручујемо). + </dd><dt class="description"> +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works. </dt><dd +class="description"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works је едитор специјализован за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>; он има уграђен + приказивач PDF фајлова. + + + </dd><dt class="description"> +Алатке за командну линију. </dt><dd +class="description">Осим уобичајених <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live програма, на + Windows-у се инсталира и известан број Windows верзијā + уобичајених Unix алатки за командну линију. Ту спадају + gzip, unzip и алати из пројекта xpdf (pdfinfo, pdffonts...). Сâм + xpdf viewer (прегледач) нема верзију која ради на Windows-у. Jедна + алтернатива јесте да уместо њега преузмете Sumatra PDF viewer, + који је заснован на xpdf-у; Интернет-страница пројекта је + <a +href="http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf" class="url" >http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf</a>. + </dd><dt class="description"> +fc-list, fc-cache... </dt><dd +class="description">Алатке из библиотеке fontconfig омогућавају Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у да барата + системским фонтовима на Windows-у. Можете да користите fc-list да одредите имена фонтова + која задајете у Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-овој проширеној команди <span + class="texttt">\font</span>. Ако је потребно, најпре покрените fc-cache како би + се подаци о фонтовима освежили. + </dd></dl> +<!--l. 1804--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.3 </span> <a + id="x1-510007.3"></a>Лични кориснички директоријум на Windows-у</h4> +<!--l. 1807--><p class="noindent" >Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на Windows-у јесте +директоријум <span class="obeylines-h"><span class="verb">%USERPROFILE%</span></span>. На Windows-у XP и 2000 то је обично +<span class="obeylines-h"><span class="verb">C:\Documents and Settings\<username></span></span>, док Windows Vista користи <span class="obeylines-h"><span class="verb">C:\Users\<username></span></span>. У +фајлу <span class="path">texmf.cnf</span> и у Kpathsea уопште, симбол <span class="obeylines-h"><span class="verb">~</span></span> ће се претворити у исправну +путању и на Windows-у и на Unix-у. +<!--l. 1816--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.4 </span> <a + id="x1-520007.4"></a>Windows-ов „registry“</h4> +<!--l. 1819--><p class="noindent" >Windows држи скоро сва подешавања у тзв. „registry“-ју. То складиште +садржи скуп хијерархијски организованих кључева, са неколико +кључева највишег нивоа. Најважнији за инсталационе програме су +<span class="path">HKEY_CURRENT_USER</span> и <span class="path">HKEY_LOCAL_MACHINE</span>, или скраћено <span class="path">HKCU</span> и <span class="path">HKLM</span>. Део +„registry“-ја <span class="path">HKCU</span> налази се у личном директоријуму корисника (погледајте +одељак <a +href="#x1-510007.3">7.3<!--tex4ht:ref: sec:winhome --></a>). <span class="path">HKLM</span> се обично налази у поддиректоријуму директоријума +званог Windows. +<!--l. 1828--><p class="indent" > У неким случајевима, информације о систему се могу добити из системских +променљивих, али неке, на пример локација пречицā, и даље +захтевају да се консултује „registry“. Трајно подешавање системских +променљивих такође захтева приступ „registry“-ју. +<!--l. 1835--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">7.5 </span> <a + id="x1-530007.5"></a>Овлашћења на Windows-у</h4> +<!--l. 1838--><p class="noindent" >У новијим верзијама Windows-а постоји разлика између обичних +корисника и администратора; само администратори имају слободан приступ целом +оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било описати ове класе корисника +као неовлашћене и обичне кориснике: бити администратор је правило, а не изузетак. +Без обриза на то, уложили смо доста напора да омогућимо да се <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live може инсталирати +без администраторских овлашћења. +<!--l. 1846--><p class="indent" > Ако је корисник администратор, доступна му је опција да инсталира +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live за све кориснике. Ако изабере да ово уради, пречице се праве за све кориснике и +мењају се поставке на нивоу система. У супротном, пречице и одељци у +менију праве се само за текућег корисника и мења се само његово +окружење. +<!--l. 1852--><p class="indent" > Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не, подразумевани основни +директоријум за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live који предлаже инсталациони програм увек је + + +унутар <span class="obeylines-h"><span class="verb">%SystemDrive%</span></span>. Програм увек тестира да ли тренутни корисник може да уписује +податке у тај основни директоријум. +<!--l. 1857--><p class="indent" > Може се појавити проблем ако корисник није администратор а <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> већ +постоји у путањи за претрагу програма. Пошто се радна путања за +претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са својим +путањама, нови <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live никад неће добити предност. Како би се решила ова +ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног промпта у коме су нови <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live програми стављени испред локалне путање за претрагу. Нови <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live ће +увек бити употребљив унутар таквог командног промпта. Пречица за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works, ако +се тај програм инсталира, такође додаје <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live на почетак +путање за претрагу, тако да би и тај едитор требало да буде имун на ове проблеме са +путањама. +<!--l. 1868--><p class="indent" > На Vista системима постоји још једна особеност: чак иако сте улоговани +као администратор, морате да изричито затражите администраторксе привилегије. У ствари, +нема много сврхе да узимате улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним дугметом +миша на програм који желите да покренете или на његову пречицу, и то ће +Вам у нормалним околностима дати могућност да „покренете програм као администратор“ +(„Run as administrator“). +<!--l. 1877--><p class="noindent" > + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">8 </span> <a + id="x1-540008"></a>Кориснички водич кроз Web2C</h3> +<!--l. 1879--><p class="noindent" >Web2C је интегрисана колекција програма везаних за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>: сâм <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, +Metafont, MetaPost, BibTeX, итд. Web2C је срце <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а. Интернет-страница +пројекта, на којој се налази најновији приручник и много +других ствари, налази се на <a +href="http://tug.org/web2c" class="url" >http://tug.org/web2c</a>. +<!--l. 1885--><p class="indent" > Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки +[Tomas Rokicki], који је 1987. развио први „<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у-C“ разрадивши изворну Unix +верзију, оригинални рад Хауарда Трикија [Howard Trickey] и Павела Кертиса [Pavel +Curtis]. Одржавање система је наставио Тим Морган [Tim Morgan] и током +тог периода име је промењено у Web-to-C. 1990. године рад је +преузео Карл Бери [Karl Berry] који је уз помоћ више десетина +сарадника одржавао пројекат до 1997, када је предао штафету Олафу Веберу +[Olaf Weber], који је руковођење вратио Карлу 2006. +године. +<!--l. 1896--><p class="indent" > Web2C систем ради на Unix-у, 32-битним Windows системима, Mac OS X-у и многим другим +оперативним системима. Он користи оригинални Кнутов [Knuth] кôд за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и друге +основне програме написане у „WEB систему за писмено програмирање“ (WEB literate +programming system) и преводи их у језик C. Језгро састављено од <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +програмā који се третирају на овај начин чине: +<!--l. 1904--><p class="indent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + bibtex </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1905--><p class="noindent" >Рад са библиографијама. + </dd><dt class="list"> + dvicopy </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1906--><p class="noindent" >Рад са виртуелним фонтовима у DVI фајловима. + </dd><dt class="list"> + dvitomp </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1907--><p class="noindent" >Претвара DVI у MPX (MetaPost слике). + </dd><dt class="list"> + dvitype </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1908--><p class="noindent" >Претвара DVI у читљив текст. + </dd><dt class="list"> + gftodvi </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1909--><p class="noindent" >Визуализација изворних (generic) фонтова. + + + </dd><dt class="list"> + gftopk </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1911--><p class="noindent" >Претвара изворне (generic) у спаковане (packed) фонтове. + </dd><dt class="list"> + gftype </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1913--><p class="noindent" >Претвара GF (изворне фонтове) у читљив текст. + </dd><dt class="list"> + mf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1914--><p class="noindent" >Програм за прављење породицā фонтова (typeface families). + </dd><dt class="list"> + mft </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1916--><p class="noindent" >„Лепо штампање“ (prettyprinting) Metafont кôда + </dd><dt class="list"> + mpost </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1918--><p class="noindent" >Програм за прављење техничких дијаграма. + </dd><dt class="list"> + patgen </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1919--><p class="noindent" >Програм за прављење правилā за прелом речи (hyphenation + patterns). + </dd><dt class="list"> + pktogf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1921--><p class="noindent" >Претвара спаковане (packed) у изворне (generic) фонтове. + </dd><dt class="list"> + pktype </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1923--><p class="noindent" >Претвара PK у читљив текст. + </dd><dt class="list"> + pltotf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1924--><p class="noindent" >Претвара текстуални списак особина фонта у acroTFM. + </dd><dt class="list"> + pooltype </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1925--><p class="noindent" >Приказује WEB pool фајлове. + </dd><dt class="list"> + tangle </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1926--><p class="noindent" >Преводи WEB кôд у језик Pascal. + </dd><dt class="list"> + tex </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1927--><p class="noindent" >Припрема текста. + </dd><dt class="list"> + tftopl </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1928--><p class="noindent" >Претвара TFM у текстуални списак особина фонта. + </dd><dt class="list"> + vftovp </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1929--><p class="noindent" >Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак особинā. + </dd><dt class="list"> + vptovf </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1931--><p class="noindent" >Претвара виртуелни списак особинā у виртуелни фонт. + </dd><dt class="list"> + weave </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1933--><p class="noindent" >Преводи WEB кôд у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>.</dd></dl> + + +<!--l. 1936--><p class="noindent" >Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у документацији +која долази уз одговарајуће пакете, као и уз сâм Web2C. +Међутим, корисно је знати неколико заједничких принципа који +важе за све њих зато што на тај начин можете боље да искористите +своју Web2C инсталацију. +<!--l. 1942--><p class="indent" > Сви ови програми поштују ове стандардне GNU параметре: + <dl class="list1"><dt class="list"> + --help </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1944--><p class="noindent" >штампање основног прегледа употребе. + </dd><dt class="list"> + --verbose </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1945--><p class="noindent" >штампање детаљнијег извештаја о раду. + </dd><dt class="list"> + --version </dt><dd +class="list"> + <!--l. 1946--><p class="noindent" >штампање података о верзији, иза кога следи напуштање + програма.</dd></dl> +<!--l. 1950--><p class="indent" > Да би одредили положај разних фајлова, Web2C програми користе библиотеку за +претрагу Kpathsea (<a +href="http://tug.org/kpathsea" class="url" >http://tug.org/kpathsea</a>). Ова библиотека користи комбинацију +системских променљивих и конфигурационих фајлова како би оптимизовала +претрагу кроз (огромни) садржај <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> система. Web2C може да упоредо користи више +хијерархија за претрагу, што је корисно за одржавање +стандардних дистрибуција <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а упоредо са локалним и личним проширењима у +одвојеним директоријумима. Како би се претраживање убрзало, +директоријум највишег нивоа у свакој хијерархији има +фајл <span class="file">ls-R</span> који садржи записе састављене од +имена и релативне путање за све фајлове који се налазе ниже по +хијерархији у том директоријуму. +<!--l. 1963--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">8.1 </span> <a + id="x1-550008.1"></a>Проналажење фајлова помоћу Kpathsea</h4> +<!--l. 1966--><p class="noindent" >Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека +Kpathsea. +<!--l. 1968--><p class="indent" > <span class="emph">Путањом за претрагу</span> (search path) називамо списак <span +class="emph">елемената путање</span> раздвојених двотачком или тачка-зарезом; +ти елементи су обично имена директоријума, мада путања за претрагу може да се +састави од елемената који потичу из разних извора. Када тражи фајл „<span +class="samp">my-file</span>“ по путањи „<span class="samp">.:/dir</span>“, +Kpathsea проверава један по један сваки елемент путање: прво <span +class="file">./my-file</span>, затим <span class="file">/dir/my-file</span>, и враћа први +погодак (уз могућност да врати и све поготке одједном). +<!--l. 1977--><p class="indent" > Како би се оптимално прилагодила конвенцијама свих оперативних система, на системима +који нису сродни са Unix-ом Kpathsea може да користи и друге сепараторе а не само двотачку +(„<span class="samp">:</span>“) и косу црту („<span class="samp">/</span>“). +<!--l. 1982--><p class="indent" > Када проверава поједини елемент путање <span class="emph">p</span>, Kpathsea +прво проверава да ли се унапред припремљена база података (погледајте +„База података са именима фајлова“ на страни <a +href="#x1-630008.2">65<!--tex4ht:ref: sec:filename-database --></a>) може употребити за <span +class="emph">p</span>, тј. да ли се база података налази у директоријуму +који је префикс од <span class="emph">p</span>. Ако је то +случај, задата путања се рàвнā према садржају базе +података. +<!--l. 1989--><p class="indent" > Ако база података не постоји или ако се не може применити на задати елемент +путање или ако у њој нема слагања, претражује се реални +фајл-систем (ако то није забрањено спецификацијом +која почиње са „<span class="samp">!!</span>“ или ако је задато да +фајл који се тражи „мора да постоји“). Kpathsea конструише списак +директоријума који одговарају овом елементу путање и затим + + +тражи задати фајл у сваком од њих. +<!--l. 1996--><p class="indent" > Услов „фајл мора да постоји“ односи се пре свега на „<span +class="samp">.vf</span>“ фајлове и на улазне фајлове који се +читају <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-овом командом <span class="texttt">\openin</span>. Може се десити да +такви фајлови не постоје (нпр. <span class="file">cmr10.vf</span>) па би +стога било погрешно претраживати диск. Дакле, ако се деси да пропустите да освежите +<span class="file">ls-R</span> када инсталирате нови „<span class="samp">.vf</span>“ +фајл, он никад неће бити пронађен. У сваком проласку се проверава по +један елемент путање: најпре база података, затим диск. Ако се +нађе оно што је задато, претрага се зауставља и враћа се +резултат. +<!--l. 2006--><p class="indent" > Премда је најједноставнији и најуобичајенији +елемент путање име директоријума, Kpathsea подржава и додатне могућности +у путањама за претрагу: „рашчлањене“ подразумеване вредности (layered default values, +односно вредности које имају предност једна у односу на другу зависно од +извора у односу на који се користе), имена системских променљивих, вредности из +конфигурационих фајлова, личне директоријуме корисникā, као и наредбе за +рекурзивно претраживање поддиректоријумā. Стога кажемо да Kpathsea <span +class="emph">прерачунава</span><span class="footnote-mark"><a +href="#fn4x0" id="fn4x0-bk"><sup class="textsuperscript">4</sup></a></span><a + id="x1-55001f4"></a> +елемент путање, што значи да он трансформише све спецификације у основно име +(или имена) директоријума. Ово је описано у наредним одељцима у истом +поретку у коме се претрага и врши. +<!--l. 2023--><p class="indent" > Обратите пажњу на један детаљ: ако је име фајла +који се тражи апсолутно или изричито задато у релативном облику, тј. ако +почиње са „<span class="samp">/</span>“, „<span class="samp">./</span>“ или „<span +class="samp">../</span>“, Kpathsea просто проверава да ли тај фајл +постоји. +<!--l. 2038--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.1 </span> <a + id="x1-560008.1.1"></a>Извори путања</h5> +<!--l. 2041--><p class="noindent" >Путања за претрагу може имати разне изворе. Ово је редослед у коме их Kpathsea +користи: +<!--l. 2044--><p class="indent" > + <ol class="enumerate1" > + <li + class="enumerate" id="x1-56002x1">Системске променљиве подешене од стране корисника, на пример <span class="path">TEXINPUTS</span>. + Системске променљиве које садрже име програма придодато на + крају иза тачке добијају предност; нпр. ако је име + покренутог програма „<span class="samp">latex</span>“, онда ће <span class="path">TEXINPUTS. + latex</span> имати предност у односу на <span class="path">TEXINPUTS</span>. + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-56004x2">Конфигурациони фајл специфичан за + поједини програм, нпр. линија „<span class="samp">S /a:/b</span>“ у + фајлу <span class="file">config.ps</span> који припада програму dvips. + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-56006x3">Конфигурациони фајл <span class="file">texmf.cnf</span> који + припада Kpathsea-у, и који садржи линију као што је „<span + class="samp">TEXINPUTS=/c:/d</span>“ (погледајте ниже). + </li> + <li + class="enumerate" id="x1-56008x4">Вредност задата у време компајлирања.</li></ol> +<!--l. 2058--><p class="noindent" >Како се према свакој од набројаних ставки формирају вредности за неку задату +путању можете да пратите ако употребите опцију за отклањање +грешака (debugging) — погледајте одељак „Поступци за отклањање +грешака“ на страни <a +href="#x1-670008.2.4">70<!--tex4ht:ref: sec:debugging --></a>). + + +<!--l. 2064--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.2 </span> <a + id="x1-570008.1.2"></a>Конфигурациони фајлови</h5> +<!--l. 2066--><p class="noindent" >Kpathsea чита конфигурационе фајлове назване <span class="file">texmf.cnf</span> (ови +фајлови су предвиђени да се читају само када програми раде) и из +њих узима путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за +претрагу која се користи да се сáми ови фајлови лоцирају зове се +<span class="path">TEXMFCNF</span>, али ми не препоручујемо да постављате ову (нити било коју +другу) системску променљиву. +<!--l. 2073--><p class="indent" > Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања +фајла <span class="file">.../2010/texmf.cnf</span>. Ако морате да начините неке промене +вредности које су тамо уписане као подразумеване (што обично није потребно), +онда је овај фајл место где те вредности треба уписати. Главни +конфигурациони фајл је <span class="file">.../2010/texmf/web2c/texmf.cnf</span>; +њега не би требало да преправљате зато што ће се промене изгубити када се +верзија инсталирана путем дистрибуције освежи. +<!--l. 2082--><p class="indent" > <span class="emph">Сви</span> фајлови названи <span class="file">texmf.cnf</span> +који се нађу у путањи за претрагу биће прочитани и +дефиниције из претходних фајлова биће замењене онима на +које се касније наиђе. На пример, ако је путања за +претрагу <span class="obeylines-h"><span class="verb">.:$TEXMF</span></span>, вредности из <span class="file">./texmf.cnf</span> имају предност у +односу на оне из <span class="obeylines-h"><span class="verb">$TEXMF/texmf.cnf</span></span>. + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">Коментари почињу са <span class="path">%</span> и настављају се до краја + линије. + </li> + <li class="itemize">Празне линије се прескачу. + </li> + <li class="itemize">Симбол \ на крају линије има улогу ознаке за наставак, тј. + следећа линија се придодаје на текућу. Размаци + (whitespace<span class="footnote-mark"><a +href="#fn5x0" id="fn5x0-bk"><sup class="textsuperscript">5</sup></a></span><a + id="x1-57001f5"></a>) + на почетку линије која се додаје се <span class="emph">не</span> + игноришу. + </li> + <li class="itemize">Све остале линије имају следећи облик: <div class="alltt"> + <!--l. 2102--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> + <span class="emph">променљива</span>[.<span + class="emph">име-програма</span>] [=] <span class="emph">вредност</span> +</div> + </div>где се знак „<span class="samp">=</span>“ и размаци око њега могу изоставити. + </li> + <li class="itemize"><span class="emph">променљива</span> може да садржи било који + знак осим размакā (whitespace), „<span class="samp">=</span>“ и „<span + class="samp">.</span>“, али је најсигурније држати се скупа „<span + class="samp">A-Za-z_</span>“ (тј. велика и мала слова енглеског алфабета и + доња црта). + </li> + <li class="itemize">Ако је присутна променљива „<span class="samp">.<span + class="emph">име-програма</span></span>“, дефиниција важи само ако се покренути + програм зове <span class="texttt"><span class="emph">име-програма</span></span> или <span + class="texttt"><span class="emph">име-програма</span>.exe</span>. Између осталог, + то значи да разни варијетети <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а могу да имају различите путање за + претрагу. + + + </li> + <li class="itemize"><span class="emph">вредност</span> може да садржи било који знак осим <span class="path">%</span> и „<span + class="samp">@</span>“. Могућност <span class="path">\$\var {пром}.\var {прог}</span> не може + се користити са ове стране једнакости; уместо тога, морате да употребите + додатну променљиву. Знак „<span class="samp">;</span>“ унутар <span + class="emph">променљиве</span> преводи се у „<span class="samp">:</span>“ ако + је у питању Unix; ово је корисно јер омогућава + да се исти <span class="file">texmf.cnf</span> користи и за Unix и за MS-DOS и за + Windows. + </li> + <li class="itemize">Све дефиниције се прочитају пре него што се било шта прерачуна, што значи да + се променљиве могу употребити и пре него што се дефинишу.</li></ul> +<!--l. 2128--><p class="noindent" >Део конфигурационог фајла који илуструје већину ових ствари +приказан је у следећој табели: +<!--l. 2132--><p class="indent" > + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb13"> +<a + id="x1-57003r1"></a><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> TEXMF</span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> =</span><span +class="larm-0700"> {$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFMAIN}</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-57005r2"></a><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> TEXINPUTS.latex</span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> =</span><span +class="larm-0700"> .;$TEXMF/tex/{latex,generic;}//</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-57007r3"></a><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> TEXINPUTS.fontinst</span><span +class="larm-0700"> =</span><span +class="larm-0700"> .;$TEXMF/tex//;$TEXMF/fonts/afm//</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-57009r4"></a><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> %</span><span +class="larm-0700"> e-TeX</span><span +class="larm-0700"> related</span><span +class="larm-0700"> files</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-57011r5"></a><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> TEXINPUTS.elatex</span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> =</span><span +class="larm-0700"> .;$TEXMF/{etex,tex}/{latex,generic;}//</span> +<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-57013r6"></a><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> TEXINPUTS.etex</span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> </span><span +class="larm-0700"> =</span><span +class="larm-0700"> .;$TEXMF/{etex,tex}/{eplain,plain,generic;}//</span> + </div> +<!--l. 2137--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.3 </span> <a + id="x1-580008.1.3"></a>Прерачунавање путање</h5> +<!--l. 2140--><p class="noindent" >Kpathsea препознаје неке специјалне ознаке и конструкције у путањама +за претрагу, сличне онима из Unix шкољки (shells). На пример, сложена путања +<span class="obeylines-h"><span class="verb">~$USER/{foo,bar}//baz</span></span> претвара се после прерачунавања у све поддиректоријуме +унутар директоријумā <span class="file">foo</span> и <span class="file">bar</span> +у личном директоријуму корисника <span class="texttt">$USER</span>, и то само +онакве који садрже у себи директоријум или фајл по имену <span +class="file">baz</span>. Овакве трансформације објашњене су у +следећем одељку. +<!--l. 2149--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.4 </span> <a + id="x1-590008.1.4"></a>Стандардно прерачунавање</h5> +<!--l. 2152--><p class="noindent" >Ако путања за претрагу са највећим приоритетом (погледајте +„Извори путања“ на стр. <a +href="#x1-560008.1.1">59<!--tex4ht:ref: sec:path-sources --></a>) садржи једну <span class="emph">додатну +двотачку</span> (на почетку, на крају, или удвојену) Kpathsea убацује на +том месту путању која је следећу по приоритету у оквиру задате +претраге. Ако та уметнута путања има додатну двотачку, исто се дешава са следећим +расположивим приоритетом по важности. На пример, ако су системске променљиве +постављене овако: + <div class="alltt"> +<!--l. 2160--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">setenv TEXINPUTS /home/karl:</span> +</div> +</div> и ако је вредност променљиве <span class="path">TEXINPUTS</span> из <span class="file">texmf.cnf</span> +једнака + <div class="alltt"> +<!--l. 2166--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> + .:$TEXMF//tex + + +</div> +</div> онда ће коначна вредност која ће бити употребљена за претрагу +бити: + <div class="alltt"> +<!--l. 2171--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> + /home/karl:.:$TEXMF//tex +</div> +</div> +<!--l. 2175--><p class="indent" > Пошто би било бескорисно уметати подразумевану вредност на више од једног места, +Kpathsea трансформише само један додатни „<span class="samp">:</span>“ а +остале оставља како јесу. Програм најпре тражи има ли „<span +class="samp">:</span>“ на почетку реда, затим на крају, а затим тражи двоструке „<span +class="samp">:</span>“. +<!--l. 2180--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.5 </span> <a + id="x1-600008.1.5"></a>Прерачунавање заграда</h5> +<!--l. 2182--><p class="noindent" >Једна корисна могућност је и прерачунавање заграда: на пример, +<span class="obeylines-h"><span class="verb">v{a,b}w</span></span> се претвара у <span class="obeylines-h"><span class="verb">vaw:vbw</span></span>. Дозвољено је уметање заграда унутар +постојећег пара заграда; захваљујући овоме могуће +је имати више <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> хијерархија директоријумā тако што се +<span class="path">\$TEXMF</span>-у додели листа заграда. На пример, у фајлу <span class="file">texmf.cnf</span> +је направљена следећа дефиниција (ово што следи је само +приближно тако; у стварности постоји још више дрветā): + + + <div class="verbatim" id="verbatim-1"> + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb14"><a + id="x1-60002r1"></a> TEXMF = {$TEXMFHOME,$TEXMFLOCAL,!!$TEXMFVAR,!!$TEXMFMAIN}</div> +</div> +<!--l. 2191--><p class="nopar" >Захваљујући овоме, могуће је написати: + + + <div class="verbatim" id="verbatim-2"> + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb15"><a + id="x1-60004r1"></a> TEXINPUTS = .;$TEXMF/tex//</div> +</div> +<!--l. 2195--><p class="nopar" >што значи да ће се претрага, након задржавања у тренутном директоријуму, +обавити <span class="emph">искључиво</span> у дрветима <span class="path">\$TEXMFHOME/tex</span>, +<span class="path">\$TEXMFLOCAL/tex</span>, <span class="path">\$TEXMFVAR/tex</span> и <span class="path">\$TEXMFMAIN/tex</span> (последња два имају +базу података са фајловима <span class="file">ls-R</span>). Ово представља +један удобан начин да одржавате две паралелне структуре <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, једну +„замрзнуту“ (на пример на CD-у) и једну која се непрестано освежава новим +верзијама чим се појаве. Пошто користимо променљиву <span class="path">\$TEXMF</span> у свим +дефиницијама, можемо бити сигурни да ће увек оно дрво које се освежава +бити прво које се претражује. +<!--l. 2208--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.6 </span> <a + id="x1-610008.1.6"></a>Прерачунавање поддиректоријума</h5> +<!--l. 2211--><p class="noindent" >Две или више узастопних косих црта у елементу путање које следе иза +директоријума <span class="emph">d</span> трансформишу се у списак свих +поддиректоријума који се по хијерархији налазе испод +<span class="emph">d</span>: прво иду они који су непосредно испод <span +class="emph">d</span>, затим они испод њих, итд. На сваком од тих нивоа редослед +којим се директоријуми претражују <span class="emph">није +изричито одређен</span>. +<!--l. 2218--><p class="indent" > Ако ставите неки део имена фајла после „<span class="samp">//</span>“, биће +укључени само поддиректоријуми који садрже поклапање +са тим делом имена. На пример, „<span class="samp">/a//b</span>“ се претвара у +директоријуме <span class="file">/a/1/b</span>, <span class="file">/a/2/b</span>, <span +class="file">/a/1/1/b</span> итд, али не у <span class="file">/a/b/c</span> или <span +class="file">/a/1</span>. +<!--l. 2224--><p class="indent" > Могуће је употребити и више конструкција са „<span +class="samp">//</span>“ у једној путањи, али се „<span +class="samp">//</span>“ на почетку путање игнорише. +<!--l. 2227--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.1.7 </span> <a + id="x1-620008.1.7"></a>Списак специјалних симбола и њихово значење: преглед</h5> +<!--l. 2229--><p class="noindent" >Следећа листа даје преглед специјалних симбола у конфигурационим +фајловима које користи Kpathsea. +<!--l. 2234--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + <span class="path">:</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2235--><p class="noindent" >Сепаратор у задавању путање; на почетку или на крају + путање служи уместо подразумеваног прерачунавања путање. + </dd><dt class="list"> + <span class="path">;</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2237--><p class="noindent" >Сепаратор на системима који нису сродни са Unix-им (понаша се исто као <span class="path">:</span>). + </dd><dt class="list"> + <span class="path">\$</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2239--><p class="noindent" >Прерачунавање променљиве. + </dd><dt class="list"> + <span class="path"> ~</span></dt><dd +class="list"> + <!--l. 2240--><p class="noindent" >Представља корисников лични директоријум. + </dd><dt class="list"> + <span class="path">{...}</span></dt><dd +class="list"> + <!--l. 2241--><p class="noindent" >Прерачунавање заградā. + + + </dd><dt class="list"> + <span class="path">//</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2242--><p class="noindent" >Прерачунавање поддиректоријумā (може да стоји било + где у путањи изузев на почетку). + </dd><dt class="list"> + <span class="path">%</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2244--><p class="noindent" >Почетак коментара. + </dd><dt class="list"> + <span class="path">\ </span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2245--><p class="noindent" >Ознака да следи наставак текста (омогућава ставке које се простиру кроз + више линија). + </dd><dt class="list"> + <span class="path">!!</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2247--><p class="noindent" >Претраживање <span class="emph">искључиво</span> базе података да + се нађе фајл, диск се <span class="emph">не</span> + претражује.</dd></dl> +<!--l. 2252--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">8.2 </span> <a + id="x1-630008.2"></a>Базе података са именима фајлова</h4> +<!--l. 2255--><p class="noindent" >Kpathsea покушава да колико је могуће смањи физички приступ диску +када обавља своје претраге. Упркос томе, на инсталацијама са +великим бројем директоријума, претраживање свих могућих +директоријума да би се нашао задати фајл може предуго да траје (ово +је нарочито случај ако се мора проћи више стотина директоријума +који садрже фонтове). Из тог разлога је Kpathsea осмишљен да може да +користи унапред састављену „базу података“ — заправо текстуални фајл — по имену +<span class="file">ls-R</span>, који повезује стварне фајлове са +одговарајућим директоријумима и на тај начин елиминише потребу +да се диску често приступа. +<!--l. 2265--><p class="indent" > Други фајл — база података, по имену <span class="file">aliases</span>, +омогућава Вам да дате додатна имена фајловима који су излистани у <span +class="file">ls-R</span>. Ово може да буде од користи ако је потребно да се у неком изворном +коду поштује конвенција о именима фајлова која потиче из +система DOS 8.3. +<!--l. 2271--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.2.1 </span> <a + id="x1-640008.2.1"></a>База података ls-R</h5> +<!--l. 2274--><p class="noindent" >Као што је малочас објашњено, име главне базе података са +фајловима мора бити <span class="file">ls-R</span>. Можете да ставите по један +такав фајл у корен сваке <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-хијерархије коју имате и +коју желите да претражујете помоћу Kpathsea (подразумева се +<span class="path">\$TEXMF</span>). Kpathsea увек проверава да ли има неки <span class="file">ls-R</span> дуж +<span class="path">TEXMFDBS</span>. +<!--l. 2280--><p class="indent" > Препоручени начин да направите и одржавате „<span class="samp">ls-R</span>“ јесте да +покренете скрипту <span class="path">mktexlsr</span> (која је укључена у дистрибуцију). +Њу позивају разне „<span class="samp">mktex</span>“... скрипте. У принципу, ова +скрипта напросто покреће команду <div class="alltt"> +<!--l. 2284--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +cd <span +class="emph">/корен/texmf/хијерархије</span> && <span class="path">\</span>ls -1LAR ./ >ls-R + + +</div> +</div> уз претпоставку да команда <span class="path">ls</span> на Вашем систему даје исправан излаз (GNU <span class="path">ls</span> је +таква команда). Како бисте били сигурни да је база података увек свежа, најлакши +начин је да је редовно преправљате користећи <span class="path">cron</span>, тако +да се она аутоматски освежава увек када се неки већ инсталирани фајл +промени, као што је случај када се инсталира или освежава неки <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> +пакет. +<!--l. 2294--><p class="indent" > Ако фајл не може да се пронађе у бази података, подразумевана радња +коју предузима Kpathsea јесте да крене у претрагу директно на диску. Ако, +међутим, неки поједини елемент путање почиње са „<span +class="samp">!!</span>“, претражиће се <span class="emph">само</span> база података, +никада сâм диск. +<!--l. 2300--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.2.2 </span> <a + id="x1-650008.2.2"></a>Самостални програм за претраживање: kpsewhich</h5> +<!--l. 2303--><p class="noindent" >Програм <span class="texttt">kpsewhich</span> изводи претраживање независно од било +које апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста програма +<span class="path">find</span> ако треба лоцирати појединачне фајлове у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-хијерархијама +(<span class="texttt">kpsewhich</span> се заиста и користи веома интензивно у скриптама „<span +class="samp">mktex</span>“... које су део дистрибуције). + <div class="alltt"> +<!--l. 2309--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">kpsewhich <span class="emph">option</span>... <span +class="emph">filename</span>...</span> +</div> +</div> Опције назначене у <span class="emph">option</span> могу да почну и са „<span +class="samp">-</span>“ и са „<span class="samp">--</span>“; такође, дозвољено +је и било које недвосмислено скраћивање. +<!--l. 2315--><p class="indent" > Kpathsea третира сваки аргумент са командне линије (који није +опција) као име фајла, и враћа први фајл који +пронађе. Не постоји могућност да се врате сва имена фајлова са +појединим именом (ако Вам је тако нешто потребно, употребите Unix команду „<span +class="samp">find</span>“). +<!--l. 2320--><p class="indent" > Следи опис најважнијих параметара. +<!--l. 2322--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + <span class="texttt">--dpi=<span class="emph">num</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2323--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Задаје резолуцију <span class="emph">num</span>; + ово се тиче само претрага за фајловима типа „<span class="samp">gf</span>“ и + „<span class="samp">pk</span>“. „<span class="samp">-D</span>“ је синоним, + омогућен ради компатибилности са dvips. Подразумевана вредност је 600. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--format=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2329--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Задаје да се тражи формат <span class="emph">name</span>. Подразумевани + формат се претпоставља на основу имена фајла. За формате који + немају једнозначан наставак, као што су нпр. помоћни + фајлови програма MetaPost или конфигурациони фајлови програма + dvips, морате назначити име које је познато Kpathsea-у, на пример <span + class="texttt">tex</span> или <span class="texttt">enc files</span>. Покрените <span + class="texttt">kpsewhich --help</span> ако желите да видите целовит списак. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--mode=<span class="emph">string</span></span> </dt><dd +class="list"> + + + <!--l. 2338--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Задаје режим по имену <span class="emph">string</span>; ово се тиче + једино претрага за фајловима типа „<span class="samp">gf</span>“ + и „<span class="samp">pk</span>“. Нема подразумеване вредности: тражиће се + фајлови за све режиме. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--must-exist</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2343--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Задаје да се учини + све што је могуће да се фајлови пронађу; пре свега се + мисли на прибегавање директном претраживању диска. Подразумева се да + се, ефикасности ради, проверава само база података <span class="file">ls-R</span>. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--path=<span class="emph">string</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2349--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Претрага ће се вршити низ путању <span class="emph">string</span> + (обично су то елементи раздвојени двотачкама), уместо да се путања + за претрагу претпоставља на основу имена фајла. Подржани су „<span + class="samp">//</span>“ + и сва стандардна прерачунавања и трансформације. Параметри „<span + class="samp">--path</span>“ и „<span class="samp">--format</span>“ узајамно + се искључују. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--progname=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2356--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Задаје <span class="texttt"><span class="emph">name</span></span> као име + програма. Ово може да утиче на путање за претрагу путем могућности + дописивања имена програма (<span + class="texttt">.<span class="emph">progname</span></span>). Подразумевана вредност + је kpsewhich. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--show-path=<span class="emph">name</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2362--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Приказује + путању која се користи да се пронађе фајл или тип + фајла <span class="texttt"><span class="emph">name</span></span>. Могу се + користити и наставци за имена фајлова (<span class="path">.pk</span>, <span class="path">.vf</span>, итд), као и сама имена, баш као + у случају опције „<span class="samp">--format</span>“. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">--debug=<span class="emph">num</span></span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2368--><p class="noindent" ><br +class="newline" />Поставља ниво потраге за грешкама на <span class="texttt"><span + class="emph">num</span></span>.</dd></dl> +<!--l. 2373--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.2.3 </span> <a + id="x1-660008.2.3"></a>Примери употребе</h5> +<!--l. 2376--><p class="noindent" >Погледајмо сада Kpathsea на делу. Ево једне једноставне претраге: + <div class="alltt"> +<!--l. 2378--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">kpsewhich article.cls</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/article.cls + + +</div> +</div> Оно што тражимо је фајл <span class="file">article.cls</span>. Пошто је +наставак „<span class="samp">.cls</span>“ недвосмислен, не морамо да посебно назначимо да желимо +да тражимо фајл типа tex (директоријуми који садрже фајлове са +изворним <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> кôдом). Тражимо га у поддиректоријуму <span +class="file">tex/latex/base</span> који се налази у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live директоријуму „<span +class="samp">texmf-dist</span>“. На сличан начин, сви фајлови у примерима који +следе проналазе се без проблема захваљујући својим недвосмисленим +наставцима: <div class="alltt"> +<!--l. 2390--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">kpsewhich array.sty</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/tools/array.sty +<br />> <span class="command">kpsewhich latin1.def</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/latin1.def +<br />> <span class="command">kpsewhich size10.clo</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/size10.clo +<br />> <span class="command">kpsewhich small2e.tex</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/tex/latex/base/small2e.tex +<br />> <span class="command">kpsewhich tugboat.bib</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/bibtex/bib/beebe/tugboat.bib +</div> +</div> +<!--l. 2403--><p class="indent" > Узгред, последњи фајл из овог низа је библиографска база података +програма BibTeX која се односи на чланке у часопису <span class="emph">TUGboat</span>. + <div class="alltt"> +<!--l. 2407--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">kpsewhich cmr10.pk</span> +</div> +</div> Фајловe типa <span class="file">.pk</span> (фонтови направљени као бит-мапе) користе +приказивачи као што су dvips и xdvi. У овом случају се не враћа никаква вредност +пошто нема унапред припремљених Computer Modern „<span class="samp">.pk</span>“ +фајлова у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у — подразумева се да се користе Type 1 варијанте. +<div class="alltt"> +<!--l. 2415--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">kpsewhich wsuipa10.pk</span> +<br /> /usr/local/texmf-var/fonts/pk/ljfour/public/wsuipa/wsuipa10.600pk +</div> +</div> За ове фонтове (фонетски алфабет, производ Универзитета Вашингтона) морамо да генеришемо „<span +class="samp">.pk</span>“ фајлове, и пошто је подразумевани режим програма +Metafont на нашем систему <span class="texttt">ljfour</span> са основном резолуцијом од +600 dpi (тачака по инчу), имамо баш овај резултат. <div class="alltt"> +<!--l. 2425--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">kpsewhich -dpi=300 wsuipa10.pk</span> +</div> +</div> У овом случају, међутим, када је изричито назначено да смо заинтересовани +за резолуцију од 300 dpi (<span class="texttt">-dpi=300</span>), видимо да такав фонт +није расположив на систему. Остаје на програмима као што су dvips или xdvi да сами +направе потребне <span class="texttt">.pk</span> фајлове помоћу скрипте +mktexpk. +<!--l. 2434--><p class="indent" > Сада ћемо размотрити заглавља (headers) и конфигурационе фајлове +програма dvips. Погледајмо најпре један веома често коришћени +фајл, пролог <span class="file">tex.pro</span> за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> подршку, а затим један + + +општи конфигурациони фајл (<span class="file">config.ps</span>) и PostScript фонт-мапу +<span class="file">psfonts.map</span> — од издања <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а из 2004. фајлови са +мапама и кодним распоредима имају своје сопствене путање за +претрагу и нов положај унутар <span class="path">texmf</span> дрветā. Пошто је наставак +„<span class="samp">.ps</span>“ вишесмислен, морамо да изричито назначимо који +тип имамо у виду (dvips config) за фајл <span class="texttt">config.ps</span>. +<div class="alltt"> +<!--l. 2444--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">kpsewhich tex.pro</span> +<br /> /usr/local/texmf/dvips/base/tex.pro +<br />> <span class="command">kpsewhich --format="dvips config" config.ps</span> +<br /> /usr/local/texmf/dvips/config/config.ps +<br />> <span class="command">kpsewhich psfonts.map</span> +<br /> /usr/local/texmf/fonts/map/dvips/updmap/psfonts.map +</div> +</div> +<!--l. 2453--><p class="indent" > Погледајмо сада поближе помоћне фајлове програма PostScript +који се тичу фонта URW Times. Префикси за ове фајлове су, према +стандардној шеми за именовање фонтова, „<span class="samp">utm</span>“. +Први фајл који разматрамо је један конфигурациони +фајл, који садржи име фајла са одговарајућом мапом: +<div class="alltt"> +<!--l. 2458--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">kpsewhich --format="dvips config" config.utm</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/dvips/psnfss/config.utm +</div> +</div> Садржај тог фајла је <div class="alltt"> +<!--l. 2463--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> + p +utm.map +</div> +</div> што указује на фајл <span class="file">utm.map</span>, и он је +следећи ког желимо да лоцирамо. <div class="alltt"> +<!--l. 2468--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">kpsewhich utm.map</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map +</div> +</div> Овај фајл са мапом одређује имена фајлова Type 1 +PostScript фонтова у URW колекцији. Његов садржај изгледа овако +(приказујемо само део): <div class="alltt"> +<!--l. 2474--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +utmb8r NimbusRomNo9L-Medi ... <utmb8a.pfb +<br />utmbi8r NimbusRomNo9L-MediItal... <utmbi8a.pfb +<br />utmr8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb +<br />utmri8r NimbusRomNo9L-ReguItal... <utmri8a.pfb +<br />utmbo8r NimbusRomNo9L-Medi ... <utmb8a.pfb +<br />utmro8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb + + +</div> +</div> Узмимо, на пример, инстанцу фонта Times Roman по имену <span class="file">utmr8a.pfb</span> +и потрáжимо њен положај у директоријуму <span +class="file">texmf</span>, уз трагање за фонт-фајловима типа Type 1: +<div class="alltt"> +<!--l. 2485--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">kpsewhich utmr8a.pfb</span> +<br /> /usr/local/texmf-dist/fonts/type1/urw/times/utmr8a.pfb +</div> +</div> +<!--l. 2492--><p class="indent" > Из ових примера требало би да буде јасно како лако можете да одредите положај +било ког задатог фајла. Ово је нарочито важно ако сумњате да +је у обради неког документа употребљена погрешна верзија неког +фајла, пошто ће Вам kpsewhich приказати само први фајл на који +наиђе. +<!--l. 2497--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">8.2.4 </span> <a + id="x1-670008.2.4"></a>Поступци отклањања грешака</h5> +<!--l. 2500--><p class="noindent" >Понекад је неопходно да се испита како неки програм разрешава упућивања +на одређене фајлове. Да би помогао у таквим ситуацијама, Kpathsea нуди +разне нивое излаза у режиму трагања за грешкама (debugging): +<!--l. 2505--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + <span class="texttt"> 1</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2506--><p class="noindent" >Статистика директног приступа диску. Када се претрага обавља са свежом <span + class="file">ls-R</span> базом, ово не би требало да дâ готово никакав + излаз. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt"> 2</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2509--><p class="noindent" >Упућивања на „hash“ табеле (као што је база података <span + class="file">ls-R</span>, фајлови са мапама, конфигурациони фајлови). + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt"> 4</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2511--><p class="noindent" >Операције отварања и затварања фајлова. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt"> 8</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2512--><p class="noindent" >Опште информације о путањама које Kpathsea користи за разне + типове фајлова. Ово је корисно када треба установити на ком месту + је нека поједина путања за неки фајл дефинисана. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">16</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2515--><p class="noindent" >Листа директоријума за сваки елемент путање (ово је релевантно + само ако се претражује диск). + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">32</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2517--><p class="noindent" >Претраге за фајловима. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">64</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2518--><p class="noindent" >Вредности променљивих.</dd></dl> +<!--l. 2520--><p class="noindent" >Вредност <span class="texttt">-1</span> ће активирати све описане опције; у пракси +је ово обично и најкорисније. + + +<!--l. 2523--><p class="indent" > На сличан начин, ако се програм dvips покрене са одговарајућом +комбинацијом ових опција, може се до најситнијих детаља +пратити одакле се узимају поједини фајлови. Или, ако се неки +фајл не пронађе, детаљан излаз који смо добили показује у +којим је директоријумима програм покушавао да нађе +задати фајл, тако да се може добити неки наговештај о томе где лежи +проблем. +<!--l. 2530--><p class="indent" > Уопштено говорећи, будући да већина програма позива библиотеку +Kpathsea интерно, опција за отклањање грешака се може укључити +путем системске променљиве <span class="path">KPATHSEA_DEBUG</span> тако што се она подеси на неку вредност +(или комбинацију вредности) описану у претходној табели. +<!--l. 2535--><p class="indent" > (Напомена за кориснике Windows-а: на овом систему није лако преусмерити све поруке +које даје неки програм у фајл. За сврхе дијагностиковања +можете привремено да подесите одговарајућу променљиву помоћу +<span class="texttt">SET KPATHSEA_DEBUG_OUTPUT=err.log</span>.) +<!--l. 2540--><p class="indent" > Размотримо као пример један мали фајл са <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> кôдом, <span +class="file">hello-world.tex</span> („Здраво, свете!“), са следећим садржајем: + + + <div class="verbatim" id="verbatim-3"> + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb16"><a + id="x1-67002r1"></a> \documentclass{article}<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-67004r2"></a> \begin{document}<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-67006r3"></a> Hello World!<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-67008r4"></a> \end{document}</div> +</div> +<!--l. 2547--><p class="nopar" >Овај мали фајл користи само фонт <span class="file">cmr10</span>, па +погледајмо стога како dvips припрема PostScript фајл (желимо да користимо +Type 1 верзију фонтова из породице Computer Modern, отуда опција <span +class="texttt">-Pcms</span>). <div class="alltt"> +<!--l. 2552--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">dvips -d4100 hello-world -Pcms -o</span> +</div> +</div> У овом случају смо комбиновали ниво 4 за отклањање грешака програма +dvips (тј. путање везане за фонтове) са прерачунавањем елемента +путање преко Kpathsea (погледајте упутство за употребу програма dvips, +<a +href="../../../../texmf/doc/dvips/dvips.pdf" >texmf/doc/dvips/dvips.pdf</a>). Излаз (незнатно пресложен) може се видети на слици <a +href="#x1-67031r12">12<!--tex4ht:ref: fig:dvipsdbga --></a>. +<!--l. 2560--><p class="indent" > <a + id="x1-67031r12"></a><a + id="x1-67036r13"></a><a + id="x1-67049r14"></a><hr class="float"><div class="float" +> + + +<div class="BVerbatimInput"><span +class="larm-0900">debug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=texmf.cnf,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=1,</span><span +class="larm-0900"> find_all=1,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:/usr/local/bin/texlive:/usr/local/bin:</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> /usr/local/bin/texmf/web2c:/usr/local:</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/web2c:/.:/./teTeX/TeX/texmf/web2c:).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=ls-R,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=1,</span><span +class="larm-0900"> find_all=1,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=~/tex:/usr/local/texmf).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(ls-R)</span><span +class="larm-0900"> =>/usr/local/texmf/ls-R</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=aliases,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=1,</span><span +class="larm-0900"> find_all=1,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=~/tex:/usr/local/texmf).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(aliases)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/aliases</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=config.ps,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(config.ps)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/dvips/config/config.ps</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=/root/.dvipsrc,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span +class="larm-0900">search(file=/home/goossens/.dvipsrc,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=1,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search($HOME/.dvipsrc)</span><span +class="larm-0900"> =></span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=config.cms,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(config.cms)</span><br /><span +class="larm-0900">=>/usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms</span></div> + <div class="caption" +><span class="id">Слика 12: </span><span +class="content">Тражење конфигурационих фајлова</span></div><!--tex4ht:label?: x1-67031r12 --> +<div class="BVerbatimInput"><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=texc.pro,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(texc.pro)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro</span></div> + <div class="caption" +><span class="id">Слика 13: </span><span +class="content">Тражење пролог фајла</span></div><!--tex4ht:label?: x1-67036r13 --> +<div class="BVerbatimInput"><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=cmr10.tfm,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=1,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//:</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> /var/tex/fonts/tfm//).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.tfm)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=texps.pro,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ...</span><br /><span +class="larm-0900"><texps.pro></span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=cmr10.pfb,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span><br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span><br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.pfb)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb</span><br /><span +class="larm-0900"><cmr10.pfb>[1]</span></div> + <div class="caption" +><span class="id">Слика 14: </span><span +class="content">Тражење фајла са фонтом</span></div><!--tex4ht:label?: x1-67049r14 --> + + + </div><hr class="endfloat" /> +<!--l. 2576--><p class="indent" > dvips почиње тако што лоцира своје сопствене конфигурационе фајлове. +Најпре налази <span class="file">texmf.cnf</span>, и тај фајл му +даје дефиниције путања на којима треба наћи +друге фајлове, затим се проналази база података <span class="file">ls-R</span> +(како би се трагање за фајловима оптимизовало), и коначно фајл +<span class="file">aliases</span>, који омогућава да се зада више имена за +исти фајл (нпр. кратка имена у стилу система DOS 8.3 или читкије дуже +варијанте). Затим dvips прелази на тражење општег конфигурационог фајла +<span class="file">config.ps</span>, пре него што прегледа фајл са подешавањима по +имену <span class="file">.dvipsrc</span> (који, у овом случају, <span +class="emph">није пронађен</span>). Коначно, dvips налази конфигурациони +фајл за породицу PostScript фонтова Computer Modern, који се зове <span +class="file">config.cms</span> (ово је иницирано зато што је уз команду dvips +употребљена опција <span class="texttt">-Pcms</span>). Овај +фајл садржи листу фајлова са мапама који дефинишу однос +између <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, PostScript-а и стварних имена фонтова на диску. <div class="alltt"> +<!--l. 2591--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +> <span class="command">more /usr/local/texmf/dvips/cms/config.cms</span> +<br /> p +ams.map +<br /> p +cms.map +<br /> p +cmbkm.map +<br /> p +amsbkm.map +</div> +</div> dvips налази све ове фајлове, као и општи фајл са мапом по имену <span +class="file">psfonts.map</span>, који се увек учитава (он садржи декларације за +најчешће коришћене PostScript фонтове; последњи део +одељка <a +href="#x1-660008.2.3">8.2.3<!--tex4ht:ref: sec:examples-of-use --></a> садржи више информација о коришћењу +фајлова са мапама за PostScript фонтове). +<!--l. 2604--><p class="indent" > На овом ступњу dvips се представља кориснику: <div class="alltt"> +<!--l. 2605--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +This is dvips(k) 5.92b Copyright 2002 Radical Eye Software (www.radicaleye.com) +</div> +</div> Затим прелази на тражење пролог фајла <span class="file">texc.pro</span>: +<div class="alltt"> +<!--l. 2610--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=texc.pro,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(texc.pro)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/dvips/base/texc.pro</span> +</div> +</div> +<!--l. 2621--><p class="indent" > Нашавши поменути фајл, dvips исписује датум и време и обавештава нас да +ће направити фајл <span class="file">hello-world.ps</span>, затим да му треба +фонт-фајл <span class="file">cmr10</span>, као и да ће овај +последњи бити означен као „резидентан“ (тј. да му нису потребне бит-мапе): +<div class="alltt"> +<!--l. 2625--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +<br /><span +class="larm-0900">TeX</span><span +class="larm-0900"> output</span><span +class="larm-0900"> 1998.02.26:1204"</span><span +class="larm-0900"> -></span><span +class="larm-0900"> hello-world.ps</span> +<br /><span +class="larm-0900">Defining</span><span +class="larm-0900"> font</span><span +class="larm-0900"> ()</span><span +class="larm-0900"> cmr10</span><span +class="larm-0900"> at</span><span +class="larm-0900"> 10.0pt</span> +<br /><span +class="larm-0900">Font</span><span +class="larm-0900"> cmr10</span><span +class="larm-0900"> <CMR10></span><span +class="larm-0900"> is</span><span +class="larm-0900"> resident.</span> + + +</div> +</div> Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом <span class="file">cmr10.tfm</span>; +када га пронађе, упућује се на још неколико пролог +фајлова (нису приказани), и на крају се лоцира Type 1 облик фонта, који се +зове <span class="file">cmr10.pfb</span>, и тај податак се укључује у +фајл са излазом (погледајте последњу линију). <div class="alltt"> +<!--l. 2635--><p class="noindent" ><div class="obeylines-v"> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=cmr10.tfm,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=1,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/fonts/tfm//:!!/usr/local/texmf/fonts/tfm//:</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> /var/tex/fonts/tfm//).</span> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.tfm)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/fonts/tfm/public/cm/cmr10.tfm</span> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=texps.pro,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ...</span> +<br /><span +class="larm-0900"><texps.pro></span> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:start</span><span +class="larm-0900"> search(file=cmr10.pfb,</span><span +class="larm-0900"> must_exist=0,</span><span +class="larm-0900"> find_all=0,</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> path=.:~/tex/dvips//:!!/usr/local/texmf/dvips//:</span> +<br /><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> </span><span +class="larm-0900"> ~/tex/fonts/type1//:!!/usr/local/texmf/fonts/type1//).</span> +<br /><span +class="larm-0900">kdebug:search(cmr10.pfb)</span><span +class="larm-0900"> =></span><span +class="larm-0900"> /usr/local/texmf/fonts/type1/public/cm/cmr10.pfb</span> +<br /><span +class="larm-0900"><cmr10.pfb>[1]</span> +</div> +</div> + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">8.3 </span> <a + id="x1-680008.3"></a>Опције током рада (runtime options)</h4> +<!--l. 2652--><p class="noindent" >Још једна корисна способност Web2C-а јесте могућност да се +контролише велики број меморијских параметара (а посебно „array sizes“) путем +фајла <span class="file">texmf.cnf</span> који чита Kpathsea. Подешавања +која се тичу меморије могу се пронаћи у делу 3 тог фајла у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live дистрибуцији. Важнији параметри које можете да подесите +су: +<!--l. 2658--><p class="noindent" > + <dl class="list1"><dt class="list"> + <span class="texttt">main_memory</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2659--><p class="noindent" >Укупна расположива меморија (Total words of memory available) за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, Metafont + и MetaPost. За сваку вредност се мора направити посебан фајл са форматом. + На пример, можете да направите „огромну“ (huge) верзију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-a и да назовете + фајл са форматом <span class="texttt">hugetex.fmt</span>. Према стандардним + правилима означавања именā + програмā којих се држи Kpathsea, посебна вредност променљиве + <span class="texttt">main_memory</span> прочитаће се из фајла <span + class="file">texmf.cnf</span>. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">extra_mem_bot</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2668--><p class="noindent" >Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>: оквири + (boxes), лепак (glue), места прелома (breakpoints) итд. Посебно корисно ако користите + PI C<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">font_mem_size</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2673--><p class="noindent" >Количина меморије за податке о фонтовима која стоји <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у на + располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних + TFM фајлова. + </dd><dt class="list"> + <span class="texttt">hash_extra</span> </dt><dd +class="list"> + <!--l. 2677--><p class="noindent" >Додатни простор за „hash“ табелу са именима контролних секвенци. Само ~10.000 + контролних секвенци може да се смести у главну „hash“ табелу; ако имате велику + књигу са бројним унакрсним референцама, може се лако десити да + то није довољно. Подразумевана вредност променљиве <span + class="texttt">hash_extra</span> је <span class="texttt">50000</span>.</dd></dl> + + +<!--l. 2685--><p class="noindent" >Наравно, ово није замена за праве динамичке низове и методе располагања +меморијом, али пошто је изузетно тешко да се тако нешто изведе у садашњем +изворном кôду <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, ови параметри за покретање програма +представљају практични компромис који ипак даје и нешто +флексибилности. +<!--l. 2803--><p class="indent" > <a id="ack"></a> + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">9 </span> <a + id="x1-690009"></a>Захвалнице</h3> +<!--l. 2806--><p class="noindent" ><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live је резултат заједничких напора практично свих група корисника <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а. +Овим издањем <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а руководио је Карл Бери [Karl Berry]. Групе и +појединци набројани на списку који следи, они који су у прошлости +радили на <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у и они који су тренутно активни, заслужују нашу велику +захвалност. + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">Централно удружење корисника + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, као и удружења из Немачке, Холандије и Пољске (TUG, + DANTE e.V., NTG и GUST), која обезбеђују неопходну техничку + и административну инфраструктуру. Молимо Вас да се учланите у најближу групу + корисника <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а! (Погледајте <a +href="http://tug.org/usergroups.html" class="url" >http://tug.org/usergroups.html</a>); + </li> + <li class="itemize">CTAN тим, посебно Робин Фернбернс [Robin Fairbairns], Џим Хеферон [Jim Hefferon] + и Рајнер Шепф [Rainer Schöpf], који дистрибуира издања + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а и обезбеђује обједињену инфраструктуру + за освежавање свих пакета који имају везе са <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом, од + којих <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live зависи; + </li> + <li class="itemize">Нелзон Биб [Nelson Beebe], који је ставио програмерима <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а + на располагање многе платформе и који је сâм + обавио много темељних тестова; + </li> + <li class="itemize">Џон Боумен [John Bowman], који је обавио велики посао на + интеграцији свог напредног графичког програма Asymptote у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live; + </li> + <li class="itemize">Петер Брајтенлонер [Peter Breitenlohner] и e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> тим, зато што су поставили + чврсте темеље будућим варијантама <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, а Петеру посебно + за бриљантан посао на увођењу и одржавању система + GNU autotools унутар <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а; + </li> + <li class="itemize">Сташек Ваврикевич [Staszek Wawrykiewicz], главна особа за тестирање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live-а и координатор многих пољских пројеката, за рад на Windows + инсталацији, и још много тога; + </li> + <li class="itemize">Олаф Вебер [Olaf Weber], за своје стрпљиво одржавање система + Web2C; + </li> + <li class="itemize">Гербен Вирда [Gerben Wierda], зато што је установио и одржавао <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live на + Mac OS X-у и за учешће у тестирању; + </li> + <li class="itemize">Грејем Вилијамс [Graham Williams], на чији рад се + ослања каталог пакетā <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Catalogue; + </li> + <li class="itemize">Владимир Волович, за помоћ око портовања <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а на многе системе + и за рад на многим програмима, нарочито зато што је омогућио да се у + дистрибуцију укључи xindy; + + + </li> + <li class="itemize">Ђин-Хуан Чо [Jin-Hwan Cho] и DVIPDFM<span +class="lmmi-10">x </span>тим, за њихов изврсни + драјвер и брзе реакције везане за конфигурационе проблеме; + </li> + <li class="itemize">Михел Госенс [Michel Goossens], који је био један од аутора прве + верзије ове документације; + </li> + <li class="itemize">Ејтан Гурари [Eitan Gurari], чији се систем <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>4ht употребљава + да се направе верзије ове документације у HTML формату, и + који је сваке године неуморно радио на усавршавању свог + програма. Ејтан је прерано преминуо у јуну 2009. и ми + посвећујемо ову документацију успомени на њега; + </li> + <li class="itemize">Томас Есер [Thomas Esser], без чијег сјајног te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> пакета <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live никада не би постојао; + </li> + <li class="itemize">Павел Јаковски [Pawe<span +class="rm-lmr-10">ł </span>Jackowski], за развој инсталационог програма за + Windows по имену tlpm, и Томаш Лужак [Tomasz <span +class="rm-lmr-10">Ł</span>uczak] за програм tlpmgui, који + су се користили у ранијим издањима; + </li> + <li class="itemize">Акира Какуто [Akira Kakuto], зато што је ставио на располагање + верзије програма за Windows из своје дистрибуције W32TEX + за јапански <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (<a +href="http://w32tex.org" class="url" >http://w32tex.org</a>), као и за велики допринос развоју + многих елемената <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-a; + </li> + <li class="itemize">Џонатан Кју [Jonathan Kew], зато што је развио изузетни дериват + Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и зато што је одвојио време и снагу да га уклопи у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, као + и за почетну верзију инсталера за Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и за рад на специјализованом + едитору <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works, који сада препоручујемо као окружење за + рад; + </li> + <li class="itemize">Рајнхард Котуха [Reinhard Kotucha], + за велики допринос на развоју инфраструктуре и инсталационог програма за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live 2008, као и за многа истраживања на пољу Windows-а, за скрипту + <span class="texttt">getnonfreefonts</span>, и још много тога; + </li> + <li class="itemize">Дик Коч [Dick Koch], за одржавање Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а (<a +href="http://tug.org/mactex" class="url" >http://tug.org/mactex</a>) у + тесној сарадњи са <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live тимом, као и за свој непресушни + ентузијазам током рада; + </li> + <li class="itemize">Сип Кроненберг [Siep Kroonenberg], за велики допринос у раду на инфраструктури и + инсталационом програму за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2008, посебно на Windows-у, као и за велики рад на + проширивању овог приручника како би се те нове могућности описале; + </li> + <li class="itemize">Хеико Обердик [Heiko Oberdiek], за пакет <span class="path">epstopdf</span> и за многе друге пакете, за + компресију огромних <span class="path">pst-geo</span> фајлова са подацима тако да смо могли да + их укључимо у дистрибуцију, и изнад свега, за његов изузетни рад + на <span class="path">hyperref</span> пакету; + </li> + <li class="itemize">Петр Олшак [Petr Olšak], који је веома пажљиво прегледао + цео чешки и словачки материјал и координисао рад да се он направи; + </li> + <li class="itemize">Тошио Ошима [Toshio Oshima], за његов dviout приказивач за Windows; + </li> + <li class="itemize">Мануел Перугје-Гонар [Manuel Pégourié-Gonnard], + за помоћ на освежавању пакета, стално унапређивање + + + документације, као и за развој програма texdoc; + </li> + <li class="itemize">Фабрис Попино [Fabrice Popineau], за првобитну подршку за Windows у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у и за рад + на француској верзији документације; + </li> + <li class="itemize">Норберт Прајнинг [Norbert Preining], зато што је био главни + архитекта инфраструктуре и инсталационог програма за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2008, као и за + координацију верзије <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а за Debian, заједно са Франком + Кистером [Frank Küster], као и за многе добре савете током тог рада; + </li> + <li class="itemize">Себастијан Рац [Sebastian Rahtz], зато што је створио <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live и + одржавао га много година; + </li> + <li class="itemize">Фил Тејлор [Phil Taylor], зато што је омогућио да се <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live + преузима преко BitTorrent система; + </li> + <li class="itemize">Томаш Тжечак [Tomasz Trzeciak], за свеобухватну помоћ везану за Windows; + </li> + <li class="itemize">Хан Те Танг [Hàn Thế Thành], Мартин Шредер [Martin Schröder] и pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> тим + (<a +href="http://pdftex.org" class="url" >http://pdftex.org</a>) за непрестани рад на проширивању могућности <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а; + </li> + <li class="itemize">Ханс Хахен [Hans Hagen], за велики посао тестирања свог Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t формата + (<a +href="http://pragma-ade.com" class="url" >http://pragma-ade.com</a>) и зато што је омогућио да он ради у оквиру <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live-а; + </li> + <li class="itemize">Хартмут Хенкел [Hartmut Henkel], за значајни допринос на развоју + pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, и још много тога; + </li> + <li class="itemize">Тако Хукватер [Taco Hoekwater], зато што је обновио развој MetaPost-а + и за рад на [Lua]<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у (<a +href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>), за напоре на укључивању + Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t-а у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, зато што је омогућио multi-threading у Kpathsea + библиотеци, и још много тога. + </li></ul> +<!--l. 2961--><p class="indent" > Програме за подржане оперативне системе су припремили: Карл Бери [Karl Berry] (<span class="path">i386-linux</span>, +<span class="path">sparc-linux</span>), Петер Брајтенлонер [Peter Breitenlohner] (<span class="path">x86_64-linux</span>), Алан Брасло [Alan +Braslau] (<span class="path">amd64-kfreebsd</span>, <span class="path">i386-kfreebsd</span>), Кен Браун [Ken Brown] (<span class="path">i386-cygwin</span>), Олаф Вебер [Olaf Weber] +(<span class="path">mips-irix</span>), Владимир Волович (<span class="path">powerpc-aix</span>, <span class="path">sparc-solaris</span>), Акира Какуто [Akira Kakuto] (<span class="path">win32</span>), Дик +Коч [Dick Koch] (<span class="path">universal-darwin</span>, <span class="path">x86_64-darwin</span>), Никола Лечић (<span class="path">amd64-freebsd</span>, <span class="path">i386-freebsd</span>), +Норберт Прајнинг [Norbert Preining] (<span class="path">alpha-linux</span>), Јука Салми [Jukka Salmi] (<span class="path">i386-netbsd</span>), +Апостолос Сиропулос [Apostolos Syropoulos] (<span class="path">i386-solaris</span>, <span class="path">x86_64-solaris</span>), Томас Шмиц [Thomas Schmitz] +(<span class="path">powerpc-linux</span>). Процес компајлирања <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а описан је на +<a +href="http://tug.org/texlive/build.html" class="url" >http://tug.org/texlive/build.html</a>. +<!--l. 2984--><p class="indent" > Ову документацију су превели: Сташек Ваврикевич [Staszek Wawrykiewicz] (пољски), +Борис Вејцман [Борис Вейцман] (руски), Ђигод Ђијанг [Jjgod Jiang], +Ђинсонг Џао [Jinsong Zhao], Јие Ванг [Yue Wang] и Хелин Гаи [Helin Gai] (кинески), +Никола Лечић (српски), Марко Паланте [Marco Pallante] (италијански), +Мануел Пегурје-Гонар [Manuel Pégourié-Gonnard] (француски), Клаус Хепнер [Klaus +Höppner] (немачки), Петр Сојка [Petr Sojka] и Јан Буша [Ján Buša] +(чешки/словачки). Интернет-страница са документацијом за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live је +<a +href="http://tug.org/texlive/doc.html" class="url" >http://tug.org/texlive/doc.html</a>. +<!--l. 3000--><p class="indent" > Наравно, најважнија захвалница мора ићи Доналду Кнуту [Donald +Knuth], најпре зато што је изумео <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, а потом зато што га је поклонио +свету. +<!--l. 3004--><p class="noindent" > + + + <h3 class="sectionHead"><span class="titlemark">10 </span> <a + id="x1-7000010"></a>Историја издањā</h3> +<!--l. 3007--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">10.1 </span> <a + id="x1-7100010.1"></a>Прошлост</h4> +<!--l. 3009--><p class="noindent" >Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисникā <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а се, током рада +на пројекту 4All<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> CD (намењеног корисницима MS-DOS-а), појавила +идеја да се можда може направити јединствени CD за све системе. То је +био преамбициозан циљ за оно време; ипак, идеја не само што је +дала подстрек да се доврши рад на иначе веома успешном 4All<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> CD пројекту, +него је из ње произашла и радна група названа Технички савет TUG-а +(Удружења корисникā <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а) која је радила на <span +class="emph">структури <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> директоријума</span> (<span class="emph"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Directory Structure</span> — <a +href="http://tug.org/tds" class="url" >http://tug.org/tds</a>); група је осмислила како да се +направи конзистентна и употребљива колекција помоћних <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +фајлова. Целовит нацрт TDS-а објављен је у децембарском +издању часописа <span class="emph">TUGboat</span> из 1995. и већ на том раном +стадијуму било је јасно да би такву структуру требало следити и на CD-у. +Дистрибуција <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live која је пред Вама представља директан +резултат преданости те радне групе. Такође је било јасно да је +успех 4All<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> CD-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од тако функционалног +система, и управо ова идеја представља други главни мотив за рад на <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live-у. +<!--l. 3029--><p class="indent" > Предузели смо прве кораке да направимо такав TDS CD који би радио на Unix-у на +јесен 1995. и брзо смо схватили да је te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Томаса Есера [Thomas Esser] савршена +полазна тачка, пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто +је био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу +организације фајлова које ти системи користе. Томас се сложио +да помогне и озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање +објављено је у мају исте године. Почетком 1997, Карл Бери [Karl +Berry] је објавио ново издање система Web2C, које је +укључивало готово све могућности које је Томас Есер +већ убацио у te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, и тако смо одлучили да се друго издање CD-а базира на +стандардном Web2C-у, уз додатак скрипте <span class="texttt">texconfig</span> из te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а. +Треће издање CD-а заснивало се на темељно прерађеној +верзији Web2C-a (7.2), коју је урадио Олаф Вебер [Olaf Weber]; +истовремено је урађена и нова верзија te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а, а <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live је +укључио скоро све његове могућности. Четврто издање следило +је исти смер, укључивало је нову верзију te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а и ново +издање Web2C-а (7.3). Систем је овог пута имао и потпуну подршку за +Windows. +<!--l. 3048--><p class="indent" > За пето издање (март 2000) многи делови CD-а су редизајнирани и +темељније тестирани, а биле су укључене и нове верзије више стотина +пакета. Подаци о пакетима спаковани су у XML фајлове. Ипак, највећа +промена у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 5 била је то што су уклоњени сви програми који нису +рађени у складу са идејом слободног софтвера. Наиме, намера је била да од +тада све у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у буде у сагласности са Debian-овим упутствима за слободни софтвер (Debian Free +Software Guidelines — <a +href="http://www.debian.org/intro/free" class="url" >http://www.debian.org/intro/free</a>); учинили смо све што је +тада било у нашој моћи да проверимо лиценце свих пакета; били бисмо +веома захвални ако нас известите о било којој грешци коју смо +направили. +<!--l. 3060--><p class="indent" > Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог +материјала. Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може +да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне. +Језичке колекције биле су комплетно преуређене за ово издање: избор +неке од њих од тада не значи да се само инсталирају одговарајући +макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и одговарајући <span +class="texttt">language.dat</span>. +<!--l. 3068--><p class="indent" > Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке за + + +Mac OS X, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста +пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања +била је и поновна интеграција кôда са te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом како би се +елиминисао раскорак направљен у верзијама 5 и 6. +<!--l. 3074--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">10.1.1 </span> <a + id="x1-7200010.1.1"></a>2003</h5> +<!--l. 3076--><p class="noindent" >2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо да је <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live толико +нарастао да више није могао да стане на један CD, тако да смо га поделили на три +одвојене дистрибуције (погледајте одељак <a +href="#x1-90002.1">2.1<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a>, стр. <a +href="#x1-90002.1">7<!--tex4ht:ref: sec:tl-coll-dists --></a>). Уз +то, + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">Према захтеву развојног тима <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-а променили смо стандардне команде latex + и pdflatex тако да од сада користе e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (в. стр. <a +href="#x1-120002.4">11<!--tex4ht:ref: text:etex --></a>). + </li> + <li class="itemize">Укључени су нови Latin Modern фонтови и препоручени за употребу. + </li> + <li class="itemize">Укинута је подршка за Alpha OSF (подршка за HPUX је укинута + још раније), зато што нико није имао нити био спреман да + уступи хардвер на којем бисмо компајлирали нове верзије + програмā. + </li> + <li class="itemize">Инсталација за Windows је измењена из корена; по први пут смо + укључили интегрисано окружење засновано на XEmacs-у. + </li> + <li class="itemize">Верзије важних помоћних програма за Windows (Perl, Ghostscript, + ImageMagick, Ispell) сада су укључене у стандардну инсталацију <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live-а. + </li> + <li class="itemize">Фонт-мапе које користе dvips, dvipdfm и pdftex сада се праве помоћу новог + програма по имену updmap и инсталирају се у <span class="path">texmf/fonts/map</span>. + </li> + <li class="itemize"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, Metafont и MetaPost сада, осим ако није другачије подешено, + уписују већину унесених знакова (са ASCII кôдом 32 и + даље) као такве + у излазне фајлове (нпр. <span class="obeylines-h"><span class="verb">\write</span></span>), лог-фајлове и на терминал, тј. + <span class="emph">непреведене</span> уз помоћ нотације <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span>. У <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live 7, овај превод је зависио од језичких подешавања + у систему (тзв. „locale“); сада језичка подешавања немају + утицај на понашање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> програмā. Ако Вам је из + неког разлога потребан излаз прерађен помоћу <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span>, просто промените + име фајла <span class="obeylines-h"><span class="verb">texmf/web2c/cp8bit.tcx</span></span>. (У будућим издањима ова + процедура ће бити упрошћена.) + </li> + <li class="itemize">Ова документација је темељно прерађена. + </li> + <li class="itemize">Коначно, пошто су бројеви у ознаци верзије постали непрактични за + употребу, верзија је сада просто изједачена са годином: <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> + Live 2003.</li></ul> +<!--l. 3117--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">10.1.2 </span> <a + id="x1-7300010.1.2"></a>2004</h5> +<!--l. 3119--><p class="noindent" >2004. године десиле су се многе промене: + + + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">Ако имате приватно инсталиране фонтове који користе своје сопствене + <span class="path">.map</span> или (много мање вероватно) <span class="path">.enc</span> помоћне фајлове, може се + десити да ћете морати да те фајлове уклоните. + <!--l. 3128--><p class="noindent" ><span class="path">.map</span> фајлови се сада, осим дуж путање <span class="path">TEXFONTMAPS</span>, траже + искључиво у директоријумима испод <span class="path">fonts/map</span> (тј. у сваком + <span class="path">texmf</span> стаблу). Слично, <span class="path">.enc</span> фајлови се сада, осим дуж путање + <span class="path">ENCFONTS</span>, траже искључиво у директоријумима испод <span class="path">fonts/enc</span>. + updmap ће покушати да изда неко упозорење ако наиђе на + проблематичне фајлове. + <!--l. 3136--><p class="noindent" >Упутства о томе како да се поступа са овим и другим подацима налазе се на + <a +href="http://tug.org/texlive/mapenc.html" class="url" >http://tug.org/texlive/mapenc.html</a>. + </li> + <li class="itemize"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection је проширен инсталациониом CD-ом базираним на MiK<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у, за + оне који више воле ту имплементацију него Web2C. Погледајте + одељак <a +href="#x1-80002">2<!--tex4ht:ref: sec:overview-tl --></a> (стр. <a +href="#x1-80002">7<!--tex4ht:ref: sec:overview-tl --></a>). + </li> + <li class="itemize">Унутар <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а, једно велико <span class="path">texmf</span> стабло из претходних издања + замењено је са три: <span class="path">texmf</span>, <span class="path">texmf-dist</span> и <span class="path">texmf-doc</span>. Погледајте + одељак <a +href="#x1-100002.2">2.2<!--tex4ht:ref: sec:tld --></a> (стр. <a +href="#x1-100002.2">8<!--tex4ht:ref: sec:tld --></a>) и фајлове по имену <span class="path">README</span> у сваком од + њих. + </li> + <li class="itemize">Сви улазни фајлови који се односе на <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> сада су прикупљени + у поддиректоријум <span class="path">tex</span> у сваком <span class="path">texmf*</span> дрвету; они су се раније налазили + у одвојеним сродним директоријумима <span class="path">tex</span>, <span class="path">etex</span>, <span class="path">pdftex</span>, <span class="path">pdfetex</span>, итд. + Погледајте <a +href="../../../../texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Extensions" ><span + class="texttt">texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Extensions</span></a>. + </li> + <li class="itemize">Помоћне скрипте (helper + scripts) — за које није предвиђено да их покрећу сами + корисници — сада су смештене у нове поддиректоријуме по имену <span class="path">scripts</span> у сваком + <span class="path">texmf*</span> дрвету, и могу се пронаћи помоћу <span class="obeylines-h"><span class="verb">kpsewhich -format=texmfscripts</span></span>. + То значи да треба да поправите подешавања у програмима + који позивају такве скрипте, ако их имате. Погледајте <a +href="../../../../texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Scripts" ><span + class="texttt">texmf-dist/doc/generic/tds/tds.html#Scripts</span></a>. + </li> + <li class="itemize">Скоро сви формати остављају већину слова одштампаним каква + јесу преко „фајла са преводом“ <span class="path">cp227.tcx</span>; некада су их преводили + помоћу <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span> нотације. Посебно, слова на позицијама 32–256, + „tab“, „vertical tab“ и „form feed“ сада се сматрају приказивим (printable) не + преводе се. Изузетак представљају формати везани за чисти (plain) + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (само се 32–126 могу штампати), за Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t (0–255 су принтабилни) и за + програм Omega. Ово подразумевано понашање је скоро исто као у + <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2003, али је реализовано на много чистији начин, са + више могућности за накнадна подешавања. Погледајте <a +href="../../../../texmf/doc/web2c/web2c.html#TCX-files" ><span + class="texttt">texmf/doc/web2c/web2c.html#TCX-files</span></a>. (Узгред, ако је + улаз по Unicode стандарду, може се десити да <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> избаци непотпуне низове знакова + када показује контекст грешке, пошто ради само са појединачним + бајтовима.) + </li> + <li class="itemize">pdfetex је сада подразумевани програм за све формате изузев за чисти (plain) tex. + (Наравно, он прави DVI када ради као latex, итд.) Ово између осталог значи да + су микротипографске могућности pdftex-а доступне и у <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-у, Con<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>t-у, итд; + исто важи и за могућности e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а (<a +href="../../../../texmf-dist/doc/etex/base/" >texmf-dist/doc/etex/base/</a>). + + + <!--l. 3190--><p class="noindent" >То такође значи да је важније него икада раније + да се користи пакет <span class="path">ifpdf</span> (који ради и са чистим <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом и са <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-ом) + или неки сличан кôд, зато што просто тестирање да ли <span + class="texttt">\pdfoutput</span> или нека примитива (primitive) нису дефинисани + није поуздан начин да се одреди да ли је излаз који се ствара + уједно и у PDF формату. Ове године смо подесили да ово понашање + буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али + следеће године се може десити да <span class="texttt">\pdfoutput</span> буде + дефинисан чак и ако се прави DVI. + </li> + <li class="itemize">pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (<a +href="http://pdftex.org" class="url" >http://pdftex.org</a>) има много нових могућности: + <ul class="itemize2"> + <li class="itemize"><span class="texttt">\pdfmapfile</span> и <span class="texttt">\pdfmapline</span> + омогућавају да се барата фонт-мапама из самог документа. + </li> + <li class="itemize">Олакшана је употреба микротипографског проширења фонтова (font + expansion).<br +class="newline" /><a +href="http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html" class="url" >http://www.ntg.nl/pipermail/ntg-pdftex/2004-May/000504.html</a> + </li> + <li class="itemize">Сви параметри који су се раније подешавали у посебном + конфигурационом фајлу <span class="path">pdftex.cfg</span> сада се морају подешавати + путем примитивā, обично у фајлу <span class="path">pdftexconfig.tex</span>; укинута је + подршка за <span class="path">pdftex.cfg</span>. Сви постојећи <span class="path">.fmt</span> фајлови + морају да се прераде кад год се <span class="path">pdftexconfig.tex</span> промени. + </li> + <li class="itemize">Више информација о свему овоме можете пронаћи у приручнику за + pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>: <a +href="../../../../texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf" >texmf-dist/doc/pdftex/manual/pdftex-a.pdf</a>. + </li></ul> + </li> + <li class="itemize">Примитива <span class="texttt">\input</span> у програму tex (као и у mf и у mpost) сада + прихвата аргументе са дуплим наводницима који садрже размаке и друге + специјалне знаке. Типични примери: + + + <div class="verbatim" id="verbatim-4"> + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb17"><a + id="x1-73002r1"></a> \input "име фајла са размацима" % plain<br class="fancyvrb" /><a + id="x1-73004r2"></a> \input{"име фајла са размацима"} % latex</div> +</div> + <!--l. 3230--><p class="nopar" >Web2C приручник садржи много више информација о овоме: <a +href="../../../../texmf/doc/web2c" >texmf/doc/web2c</a>. + </li> + <li class="itemize">Web2C сада укључује и подршку за enc<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (а тиме и за све <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> програме) + путем опције -enc, али <span class="emph">само када се праве фајлови са + форматима</span>. enc<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> подржава свеобухватно мењање кодног распореда + улаза и излаза, омогућујући на тај начин пуну подршку за + Unicode (у UTF-8 кодном распореду). Погледајте <a +href="../../../../texmf-dist/doc/generic/enctex/" >texmf-dist/doc/generic/enctex/</a> и + <a +href="http://www.olsak.net/enctex.html" class="url" >http://www.olsak.net/enctex.html</a>. + </li> + <li class="itemize">У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује + e-<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и Omega. Кратка документација се може наћи у <a +href="../../../../texmf-dist/doc/aleph/base" >texmf-dist/doc/aleph/base</a> + и на страници <a +href="http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph" class="url" >http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph</a>. Aleph формат заснован на + <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-у назива се lamed. + </li> + <li class="itemize">Најновије издање <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-а садржи нову верзију LPPL + лиценце — која је сада званично одобрена од стране Debian-а. Што се + тиче других новости везаних за ову област, погледајте фајл <span class="path">ltnews</span> у + <a +href="../../../../texmf-dist/doc/latex/base" >texmf-dist/doc/latex/base</a>. + </li> + <li class="itemize">У дистрибуцију је укључен dvipng, нови програм за претварање + DVI фајлова у PNG слике. Погледајте <a +href="../../../../texmf/doc/man/man1/dvipng.1" >texmf/doc/man/man1/dvipng.1</a>. + </li> + <li class="itemize">Скуп фонтова који припадају пакету <span class="path">cbgreek</span> свели смо на „средњу“ + величину, уз пристанак и савет аутора, Клаудија Бекарија [Claudio + Beccari]. Искључили смо невидљиве, провидне и „оцртане“ (outlined) + фонтове; они се веома ретко користе а нама је простор био преко потребан. + Цела колекција је наравно и даље доступна преко CTAN-a + (<a +href="http://www.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cb" class="url" >http://www.ctan.org/tex-archive/fonts/greek/cb</a>). + </li> + <li class="itemize">oxdvi је уклоњен; уместо њега просто користите xdvi. + </li> + <li class="itemize">Линкови ini и vir за команде tex, mf и mpost више се не праве (као нпр. initex). Функционалност + команде ini била је доступна путем опције -ini годинама уназад. + </li> + <li class="itemize">Укинута је подршка за платформу i386-openbsd. Пошто је пакет <span class="path">tetex</span> доступан + преко портова на BSD системима и пошто смо имали спремљене верзије + програмā за GNU/Linux и FreeBSD, били смо мишљења да се време + волонтерā могло боље употребити за неке друге ствари. + </li> + <li class="itemize">На платформи sparc-solaris (можда и другде) може бити неопходно да подесите системску + променљиву <span class="path">LD_LIBRARY_PATH</span> како би програми из пакета <span class="path">t1utils</span> могли да раде. + Ово се десило зато што се они компајлирају помоћу C++, а на том + систему нема стандардне локације за библиотеке које програми користе док + раде. (Ово није ново у верзији 2004, али није било документовано у + претходним издањима.) Слично, на платформи mips-irix, неоходни су MIPSpro 7.4 радне + библиотеке. + </li></ul> + + +<!--l. 3291--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">10.1.3 </span> <a + id="x1-7400010.1.3"></a>2005</h5> +<!--l. 3293--><p class="noindent" >Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем +измена на пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена +у односу на 2004. годину. Неизбежно, понешто је морало другачије да се +уради: + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize">Уведене су нове скрипте texconfig-sys, updmap-sys и fmtutil-sys; оне мењају + конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте texconfig, + updmap и fmtutil сада прерађују фајлове специфичне за + корисника; ти фајлови су смештени у <span class="path">$HOME/.texlive2005</span>. + </li> + <li class="itemize">У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве + <span class="path">TEXMFCONFIG</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>; оне одређују + директоријуме у којима се налазе конфигурациони фајлови + (кориснички + или системски). Стога се може десити да треба да преместите личне верзије + фајлова <span class="path">fmtutil.cnf</span> и <span class="path">updmap.cfg</span> на та нова места; друга могућност + је да у <span class="path">texmf.cnf</span> промените вредности <span class="path">TEXMFCONFIG</span> или <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span>. + У сваком случају, стварни положај ових фајлова и вредности + променљивих <span class="path">TEXMFCONFIG</span> и <span class="path">TEXMFSYSCONFIG</span> морају да се слажу. + Погледајте одељак <a +href="#x1-110002.3">2.3<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>, стр. <a +href="#x1-110002.3">9<!--tex4ht:ref: sec:texmftrees --></a>. + </li> + <li class="itemize">Прошле године смо задржали <span class="obeylines-h"><span class="verb">\pdfoutput</span></span> и друге примитиве које нису + дефинисане за DVI излаз, чак и ако се користи pdfetex. Ове године, као што смо + обећали, повукли смо ту меру компатибилности. Дакле, ако Ваш документ користи + <span class="obeylines-h"><span class="verb">\ifx\pdfoutput\undefined</span></span> да установи да ли се прави PDF као излаз, морате да промените + тај тест. Можете да за ту сврху употребите пакет <span class="path">ifpdf.sty</span> (који ради и + под чистим <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ом и под <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-ом) или да позајмите логику из његовог + кôда. + </li> + <li class="itemize">Прошле године смо променили већину формата тако да исписују (8-битне) + знакове као такве (погледајте претходни одељак). Нови TCX фајл + <span class="path">empty.tcx</span> сада омогућава лакши начин да се добије оригинална <span class="obeylines-h"><span class="verb">^^</span></span> + нотација ако је желите, на пример: + + + <div class="verbatim" id="verbatim-5"> + <div class="fancyvrb" id="fancyvrb18"><a + id="x1-74002r1"></a> latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex</div> +</div> + <!--l. 3334--><p class="nopar" > + </li> + <li class="itemize">У дистрибуцију је сада укључен нови програм dvipdfmx који + преводи DVI у PDF; ово је надоградња програма dvipdfm која иза себе + има активну групу програмера (стари програм је за сада још увек доступан, + премда га не препоручујемо). + </li> + <li class="itemize">Укључени су нови програми pdfopen и pdfclose: они омогућавају да се + <span class="path">.pdf</span> фајлови изнова учитају у приказивачу Adobe Acrobat Reader без поновног + покретања програма. (Други pdf читачи, пре свега xpdf, gv и gsview, никада нису имали + овај проблем.) + </li> + <li class="itemize">Ради доследности, имена променљивих <span class="path">HOMETEXMF</span> и <span class="path">VARTEXMF</span> промењена + су у <span class="path">TEXMFHOME</span> и <span class="path">TEXMFSYSVAR</span>. Ту је такође и <span class="path">TEXMFVAR</span>, за + коју је предвиђено да буде специфична за појединог + корисника. Погледајте прву ставку у овом списку. + </li></ul> +<!--l. 3357--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">10.1.4 </span> <a + id="x1-7500010.1.4"></a>2006–2007</h5> +<!--l. 3359--><p class="noindent" >Током 2006. и 2007. главни додатак <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у био је програм Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>, доступан +путем команди <span class="texttt">xetex</span> и <span class="texttt">xelatex</span>; +погледајте <a +href="http://scripts.sil.org/xetex" class="url" >http://scripts.sil.org/xetex</a>. +<!--l. 3363--><p class="indent" > Такође, значајно је обновљен и унапређен програм +MetaPost, уз велике планове за будућност (<a +href="http://tug.org/metapost/articles" class="url" >http://tug.org/metapost/articles</a>); настављен +је и развој pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а (<a +href="http://tug.org/applications/pdftex" class="url" >http://tug.org/applications/pdftex</a>). +<!--l. 3368--><p class="indent" > <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ов <span class="path">.fmt</span> (high-speed format) и слични фајлови за MetaPost и Metafont сада су +смештени у директоријуме унутар <span class="path">texmf/web2c</span> уместо у сâм тај +директоријум (премда се тај директоријум и даље претражује, +зарад постојећих <span class="path">.fmt</span> фајлова). Поддиректоријуми су +названи према програмима (врстама <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а) који су у употреби, као што су <span class="path">tex</span>, <span class="path">pdftex</span> +или <span class="path">xetex</span>. Ова промена не би требало да буде видљива у свакодневној +употреби. +<!--l. 3377--><p class="indent" > (Чисти) <span class="texttt">tex</span> програм више не чита прву линију која +почиње са <span class="texttt">%&</span> како би одредио који формат да покрене; +<span class="texttt">tex</span> је сада чисти кнутовски <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. (<span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> и сви други и +даље читају линије са <span class="texttt">%&</span>.) +<!--l. 3382--><p class="indent" > Наравно, и ове године смо, као и обично, унели стотине надоградњи свих пакета и програма. +Као и увек, молимо Вас да проверите да ли постоје нове верзије на CTAN-у +(<a +href="http://www.ctan.org" class="url" >http://www.ctan.org</a>). +<!--l. 3386--><p class="indent" > Што се тиче интерног рада програмерског тима, развојно дрво <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а се сада држи под +контролом система Subversion, са уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање +кôда; можете доћи до одговарајућих страница преко наше +уводне Интернет-стране. Премда није оставила много видљивих трагова у коначном +издању из ове године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан +развојни темељ за године које долазе. +<!--l. 3394--><p class="indent" > Коначно, у мају 2006. Томас Есер [Thomas Esser] је објавио да више +неће радити на te<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у (<a +href="http://tug.org/tetex" class="url" >http://tug.org/tetex</a>). Директна последица овог потеза било +је огромно интересовање за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live, посебно међу GNU/Linux +дистрибуцијама. (У <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-у сада постоји нова инсталациона шема <span +class="texttt">tetex</span>, која даје приближни еквивалент.) Надамо се да +ће се ово у једном тренутку преточити у побољшање квалитета +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> окружења за све кориснике. + + +<!--l. 3404--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">10.1.5 </span> <a + id="x1-7600010.1.5"></a>2008</h5> +<!--l. 3406--><p class="noindent" >2008. године цела инфраструктура <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а је редизајнирана и исписана +испочетка. Сви подаци о инсталацији сада су смештени у текстуалном фајлу +<span class="path">tlpkg/texlive.tlpdb</span>. +<!--l. 3410--><p class="indent" > Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live-а освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је +функционалност коју је MiK<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> имао пре много година. Очекујемо да +корисницима редовно стављамо на располагање нове пакете чим се објаве на +CTAN-у. +<!--l. 3416--><p class="indent" > У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> (<a +href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>); +поред новог нивоа флексибилности у припреми текста, он уводи и сјајан +језик за писање команди у облику скрипте (scripting language), који може да +се користи и унутар и ван <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> докумената. +<!--l. 3422--><p class="indent" > Подршка за Windows и платформе засноване на Unix-у сада је много униформнија. +Нарочито је битно то што је сада већина скрипти које су написане у +језицима Perl и Lua сада доступна и на Windows-у зато што се Perl дистрибуира у оквиру <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> +Live-а. +<!--l. 3427--><p class="indent" > Нова скрипта tlmgr (одељак <a +href="#x1-450006">6<!--tex4ht:ref: sec:tlmgr --></a>) сада представља општи интерфејс +за одржавање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а после почетне инсталације. Она барата новим +верзијама пакетā и води рачуна о одговарајућим прерадама +фајлова са форматима, мапама (map files), фајловима везаним за поједине +језике, уз могућност да се укључе и локални додаци. +<!--l. 3434--><p class="indent" > Пошто сада имамо на располагању скрипту tlmgr, све радње (везане за прераду +конфигурационих фајлова са форматима и правилима за прелом речи) које +је некада обављао програм texconfig сада су искључене. +<!--l. 3439--><p class="indent" > Програм за прављење индексā xindy (<a +href="http://xindy.sourceforge.net/" class="url" >http://xindy.sourceforge.net/</a>) +укључен је за већину подржаних оперативних система. +<!--l. 3443--><p class="indent" > Алатка kpsewhich сада може да врати све поготке за задати фајл (опција –all) или +да ограничи поготке на задати поддиректоријум (опција –subdir). +<!--l. 3447--><p class="indent" > Програм dvipdfmx сада има могућност да извуче податке о висини и ширини текста +(bounding box) ако се позове као extractbb; ово је била једна од последњих +могућности које је имао dvipdfm а које нису постојале у +dvipdfmx-у. +<!--l. 3453--><p class="indent" > Уклоњена су алтернативна имена (алиаси) за фонтове <span class="path">Times-Roman</span>, <span class="path">Helvetica</span> итд. +Различити пакети очекују различито понашање од тих имена (пре свега +очекују да имају различите кодне распореде), и није постојао добар +начин да се ово реши. +<!--l. 3459--><p class="indent" > Уклоњен је формат <span class="path">platex</span> како би се разрешио конфликт око имена са потпуно +независним јапанским <span class="path">platex</span>-ом; пакет <span class="path">polski</span> сада представља главни ослонац за све +што се тиче пољског језика. +<!--l. 3464--><p class="indent" > Интерно, WEB string pool фајлови сада су компајлирани као бинарни +фајлови, како би се олакшале надоградње. +<!--l. 3467--><p class="indent" > Коначно, промене које је увео Доналд Кнут [Donald Knuth] у свом раду „Дорада +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а из 2008“ („<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> tuneup of 2008“) укључене су у ово издање. Погледајте +<a +href="http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf" class="url" >http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92knut.pdf</a>. +<!--l. 3473--><p class="noindent" > + <h5 class="subsubsectionHead"><span class="titlemark">10.1.6 </span> <a + id="x1-7700010.1.6"></a>2009</h5> +<!--l. 3475--><p class="noindent" >У издању из 2009, PDF је постављен као подразумевани излазни формат за +Lua(L<span +class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> како би се искористиле могућности напредне Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-ове подршке за OpenType +итд. Нови програми названи <span class="path">dviluatex</span> и <span class="path">dvilualatex</span> покрећу Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> са излазом у DVI +формату. Интернет-страница Lua<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-а је <a +href="http://luatex.org" class="url" >http://luatex.org</a>. +<!--l. 3481--><p class="indent" > Програм Omega и формат Lambda су уклоњени, након дискусије са ауторима +пројекта Omega. У дистрибуцији су остале надограђене верзије +Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega. + + +<!--l. 3485--><p class="indent" > Укључено је и ново издање AMS Type 1 фонтова, међу +њима и Computer Modern: на тај начин је постало доступно неколико +промена обликā које је Кнут [Knuth] током претходних година унео у изворни +Metafont кôд, а побољшан је и „hinting“. Херман Цапф [Hermann +Zapf] је темељно редизајнирао Ојлер [Euler] фонтове (в. +<a +href="http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf" class="url" >http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf</a>). У свим овим случајевима, +метрика је остала непромењена. Интернет-страница фонтова Америчког математичког +друштва (AMS) је <a +href="http://www.ams.org/tex/amsfonts.html" class="url" >http://www.ams.org/tex/amsfonts.html</a>. +<!--l. 3496--><p class="indent" > У дистрибуцију су укључене верзије новог графичког окружења +<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works за Windows и Mac<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. Ако желите да користите <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works на другим оперативним +системима, погледајте Интернет-страницу пројекта <a +href="http://tug.org/texworks" class="url" >http://tug.org/texworks</a>. <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>works +је програм писан за више платформи и инспирисан је Mac OS X едитором TeXShop, са +циљем да олакша свакодневни рад у <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-у. +<!--l. 3503--><p class="indent" > Такође, укључене су верзије графичког програма Asymptote за неколико +оперативних система. Он интерпретира језик за описивање цртежā +који личи на MetaPost, али са развијеном подршком за тродимензионалне +пројекције и многим другим могућностима. Интернет-страница овог +програма је <a +href="http://asymptote.sourceforge.net" class="url" >http://asymptote.sourceforge.net</a>. +<!--l. 3510--><p class="indent" > Засебни програм <span class="path">dvipdfm</span> замењен је <span class="path">dvipdfmx</span>-ом; <span class="path">dvipdfmx</span> може да ради у посебном +режиму компатибилности ако се позове са старим именом. <span class="path">dvipdfmx</span> укључује подршку +за кинески, јапански и корејски (CJK) и током година које су прошле од +последњег издања <span class="path">dvipdfm</span>-а накупило се много исправки. Интернет-страница +DVIPDFM<span +class="lmmi-10">x</span>-а је <a +href="http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx" class="url" >http://project.ktug.or.kr/dvipdfmx</a>. +<!--l. 3518--><p class="indent" > Додати су програми за платформе <span class="path">i386-cygwin</span> и <span class="path">i386-netbsd</span>; посаветовани смо да корисници +OpenBSD-ја добијају <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live преко свог система за пакете; +такође, било је и тешкоћа да се направе програми који би имали +шансу да раде на више од једног издања тог оперативног система. +<!--l. 3524--><p class="indent" > Још неколико малих промена: сада користимо компресију типа <span class="path">xz</span>, која +представља стабилну замену за <span class="path">lzma</span> (<a +href="http://tukaani.org/xz/" class="url" >http://tukaani.org/xz/</a>); знак <span class="obeylines-h"><span class="verb">$</span></span> је сада +дозвољен у именима фајлова уколико то не доводи то поклапања са +именом неке постојеће променљиве; библиотека Kpathsea сада има +подршку за multi-threading (неопходно за нову верзију програма MetaPost); читаво +компајлирање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а сада се заснива на систему Automake. +<!--l. 3533--><p class="indent" > На крају, једна напомена везана за прошлост: сва издања <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а, са +допунским материјалом као што су налепнице и омоти за CD-ове, доступна су на страници +<a +href="ftp://tug.org/historic/systems/texlive" class="url" >ftp://tug.org/historic/systems/texlive</a>. +<!--l. 3539--><p class="indent" > <a id="news"></a> + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">10.2 </span> <a + id="x1-7800010.2"></a>Тренутно стање</h4> +<!--l. 3544--><p class="noindent" >У издању <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а из 2010. године подразумевана верзија PDF формата +који праве разни програми постављена је на 1.5; ово омогућава +бољу компресију докумената. Ова промена важи за све <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> програме када им +је задато да праве PDF, као и за <span class="path">dvipdfmx</span>. Ако желите да вратите верзију на +PDF 1.4, учитајте <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span> пакет по имену <span class="path">pdf14</span> или подесите <span class="obeylines-h"><span class="verb">\pdfminorversion=4</span></span>. +<!--l. 3551--><p class="indent" > pdf(L<span +class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> сада <span class="emph">аутоматски</span> пребацује задати +Encapsulated PostScript (EPS) фајл у PDF формат помоћу пакета <span class="path">epstopdf</span>; исто +важи и ако је учитан <span class="LATEX">L<span class="A">A</span><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span></span>-ов конфигурациони фајл <span class="path">graphics.cfg</span> и ако +је излаз подешен на PDF. Стандардне опције су подешене са намером +да елиминишу могућност да се неки ручно урађени PDF фајл +случајно пребрише у том процесу, али Ви свеједно можете да спречите да се <span class="path">epstopdf</span> +учитава стављајући <span class="obeylines-h"><span class="verb">\newcommand{\DoNotLoadEpstopdf}{}</span></span> (или +<span class="obeylines-h"><span class="verb">\def...</span></span>) пре команде <span class="texttt">\documentclass</span>. Исто тако, <span class="path">epstopdf</span> се +не учитава ако се користи пакет <span class="path">pst-pdf</span>. Више детаља о овим стварима можете +пронаћи у документацији укљученој у пакет <span class="path">epstopdf</span> +(<a +href="http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg" class="url" >http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg</a>). +<!--l. 3564--><p class="indent" > Још једна промена која има везе са овим: сада је +покретање малог броја спољних команди од стране <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-a (путем <span +class="texttt">\write18</span>) активирано у стандардној инсталацији. Ове команде + + +су: <span class="path">repstopdf</span>, <span class="path">makeindex</span>, <span class="path">kpsewhich</span>, <span class="path">bibtex</span> и <span class="path">bibtex8</span>; списак је одређен у +фајлу <span class="path">texmf.cnf</span>. Ако радите у окружењу у коме морате да укинете +покретање свих таквих спољних команди, можете да искључите +одговарајућу опцију у инсталационом програму (погледајте +одељак <a +href="#x1-280003.2.4">3.2.4<!--tex4ht:ref: sec:options --></a>) или да промените вредност након инсталације помоћу команде +<span class="obeylines-h"><span class="verb">tlmgr conf texmf shell_escape 0</span></span>. +<!--l. 3575--><p class="indent" > Промена која следи из претходне две јесте то што ће BibTeX и Makeindex +сада, у стандардној конфигурацији, одбити да уписују своје +излазне фајлове у произвољни директоријум (као и сâм <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>). +Ова промена је уведена да би се искористила могућност да се bibtex и makeindex +додају на листу дозвољених команди путем <span class="texttt">\write18</span>; из +поменутих разлога оне су у тај списак и укључене. Ако желите да промените ово +подразумевано понашање, можете да дефинишете системску променљиву +<span class="path">TEXMFOUTPUT</span> или да промените параметар <span class="obeylines-h"><span class="verb">openout_any</span></span>. +<!--l. 3585--><p class="indent" > Xe<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> сада подржава микротипографске ефекте (margin kerning) на исти начин као pdf<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>. +(Проширивање фонтова [font expansion] тренутно није подржано.) +<!--l. 3589--><p class="indent" > У стандардној конфигурацији, tlmgr сада прави по једну резервну +копију (бекап) за сваки надограђени пакет (<span class="path">tlmgr option autobackup 1</span>), +тако да се пакети чије освежавање не успе могу лако повратити у радно +стање помоћу <span class="path">tlmgr restore</span>. Ако надограђујете пакете после +инсталације а немате простора на диску за резервне копије, покрените команду +<span class="path">tlmgr option autobackup 0</span>. +<!--l. 3596--><p class="indent" > У <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live су укључени неки нови програми: p<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> и алатке повезане са њим, +специјализовани за припрему текста на јапанском језику; програм BibTeXU +који уводи подршку за Unicode у BibTeX; алатка chktex (<a +href="http://baruch.ev-en.org/proj/chktex" class="url" >http://baruch.ev-en.org/proj/chktex</a>) +која проверава исправност (L<span +class="larm-0700">A</span> )<span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> докумената; програм за пребацивање из DVI у +SVG векторски формат (<a +href="http://dvisvgm.sourceforge.net" class="url" >http://dvisvgm.sourceforge.net</a>). +<!--l. 3603--><p class="indent" > Додате су верзије програмā за пет нових платформи: <span class="path">amd64-freebsd</span>, <span class="path">amd64-kfreebsd</span>, +<span class="path">i386-freebsd</span>, <span class="path">i386-kfreebsd</span>, <span class="path">x86_64-darwin</span> и <span class="path">x86_64-solaris</span>. +<!--l. 3607--><p class="indent" > Једна промена из <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2009 коју смо пропустили да евидентирамо: +бројни програми везани за <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>4ht (<a +href="http://tug.org/tex4ht" class="url" >http://tug.org/tex4ht</a>) склоњени су из +директоријума са извршним фајловима. Програм <span class="path">mk4ht</span> сада покрива све +могуће <span class="path">tex4ht</span> комбинације. +<!--l. 3612--><p class="indent" > На нашу велику жалост, издање <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live-а на <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Collection DVD-ју +више не може да се покреће „живо“ (live): DVD као медиј просто више +није довољно велики. У томе има, међутим, и једна предност: +инсталација са нарезаног DVD-ја сада би требало да буде много бржа. +<!--l. 3618--><p class="noindent" > + <h4 class="subsectionHead"><span class="titlemark">10.3 </span> <a + id="x1-7900010.3"></a>Будућност</h4> +<!--l. 3620--><p class="noindent" ><span class="emph"><span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live није савршен!</span> (И никада неће ни бити.) +Намера нам је да наставимо да издајемо нове верзије, да пружимо +више помоћног материјала, више алатки, више инсталационих програма и +(наравно) још боље подешену и тестирану структуру макроа и фонтова, +који се са своје стране непрестано усавршавају. Сав овај рад +обављају волонтери у свом слободном времену, тако да посла увек има на претек. +Стога Вас позивамо да посетите страницу <a +href="http://tug.org/texlive/contribute.html" class="url" >http://tug.org/texlive/contribute.html</a>. +<!--l. 3629--><p class="indent" > Молимо Вас да шаљете исправке, предлоге и понуде за помоћ на: + <div class="quote"> + <!--l. 3631--><p class="noindent" ><a +href="mailto:tex-live@tug.org" ><span class="path">tex-live@tug.org</span></a> <br +class="newline" /><a +href="http://tug.org/texlive" class="url" >http://tug.org/texlive</a></div> +<!--l. 3636--><p class="noindent" ><span class="emph">Срећно <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span>-овање!</span> +<!--l. 3640--><p class="noindent" >_____________________________________________________________________________________ + + +<!--l. 3643--><p class="noindent" ><div class="minipage"><span +class="larm-0700">Permission is granted to copy, distribute and/or modify this translation under the terms of the adapted version</span> +<span +class="larm-0700">of FreeBSD documentation licence.</span> +<!--l. 3651--><p class="noindent" ><a +href="http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses" class="url" ><span +class="larm-0700">http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#FreeDocumentationLicenses</span></a><br +class="newline" /><a +href="http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html" class="url" ><span +class="larm-0700">http://www.freebsd.org/copyright/freebsd-doc-license.html</span></a><br><br> +<span +class="larm-0700">Дистрибуција овог превода дозвољена је под условима прилагођене</span> +<span +class="larm-0700">варијанте FreeBSD Documentation License. Tекст лиценце je прилагођен техничким</span> +<span +class="larm-0700">карактеристикама ове документације.</span> +<!--l. 3662--><p class="noindent" ><span +class="larm-0700">Serbian translation of <span class="emph"></span><span class="TEX"><span +class="larm-0700">T</span><span +class="E"><span +class="larm-0700">E</span></span><span +class="larm-0700">X</span></span><span +class="larm-0700"> Live Guide: </span><span class="TEX"><span +class="larm-0700">T</span><span +class="E"><span +class="larm-0700">E</span></span><span +class="larm-0700">X</span></span> <span +class="larm-0700">Live 2010</span>.</span><br +class="newline" /><span +class="larm-0700">Copyright (C) 2010 Nikola Lečić (the translator).</span> +<!--l. 3666--><p class="noindent" ><span +class="larm-0700">Redistribution and use in source (Xe</span><span class="LATEX"><span +class="larm-0700">L</span><span class="A"><span +class="larm-0700">A</span></span><span class="TEX"><span +class="larm-0700">T</span><span +class="E"><span +class="larm-0700">E</span></span><span +class="larm-0700">X</span></span></span><span +class="larm-0700"> code) and "compiled" forms (XDV, SGML, HTML, PDF,</span> +<span +class="larm-0700">PostScript, RTF and so forth) with or without modification, are permitted provided that the following</span> +<span +class="larm-0700">conditions are met:</span> + <ul class="itemize1"> + <li class="itemize"><span +class="larm-0700">Redistributions of source code (Xe</span><span class="LATEX"><span +class="larm-0700">L</span><span class="A"><span +class="larm-0700">A</span></span><span class="TEX"><span +class="larm-0700">T</span><span +class="E"><span +class="larm-0700">E</span></span><span +class="larm-0700">X</span></span></span><span +class="larm-0700"> code) must retain the above copyright notice, this</span> + <span +class="larm-0700">list of conditions and the following disclaimer as the first lines of the source file unmodified.</span> + </li> + <li class="itemize"><span +class="larm-0700">Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs, converted to PDF, HTML,</span> + <span +class="larm-0700">PostScript, RTF and other formats) must reproduce the above copyright notice, this list of</span> + <span +class="larm-0700">conditions and the following disclaimer in the documentation and/or other materials provided</span> + <span +class="larm-0700">with the distribution.</span></li></ul> +<!--l. 3686--><p class="noindent" ><span +class="larm-0700">THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR "AS IS" AND ANY EXPRESS OR</span> +<span +class="larm-0700">IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE IMPLIED WARRANTIES OF</span> +<span +class="larm-0700">MERCHANTABILITY AND FITNESS FOR A PARTICULAR PURPOSE ARE DISCLAIMED.</span> +<span +class="larm-0700">IN NO EVENT SHALL THE TRANSLATOR BE LIABLE FOR ANY DIRECT, INDIRECT,</span> +<span +class="larm-0700">INCIDENTAL, SPECIAL, EXEMPLARY, OR CONSEQUENTIAL DAMAGES (INCLUDING, BUT</span> +<span +class="larm-0700">NOT LIMITED TO, PROCUREMENT OF SUBSTITUTE GOODS OR SERVICES; LOSS OF</span> +<span +class="larm-0700">USE, DATA, OR PROFITS; OR BUSINESS INTERRUPTION) HOWEVER CAUSED AND ON</span> +<span +class="larm-0700">ANY THEORY OF LIABILITY, WHETHER IN CONTRACT, STRICT LIABILITY, OR TORT</span> +<span +class="larm-0700">(INCLUDING NEGLIGENCE OR OTHERWISE) ARISING IN ANY WAY OUT OF THE USE OF</span> +<span +class="larm-0700">THIS DOCUMENTATION, EVEN IF ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH DAMAGE.</span> +</div> +<div class="footnotes"><p> + <a +href="#kt-1" id="tk-1"><span class="thank-mark"><span +class="lmsy-10">*</span></span></a>Превод текста: Karl Berry (ed.), <span class="emph">The <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live Guide: <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> Live 2010</span>. +Ова верзија превода је еквивалент <span class="TEX">T<span +class="E">E</span>X</span> кôда из фајла +<span class="file">texlive-en.tex</span>, SVN r19168. Услови под којима можете да +користите овај превод дати су на крају документа, као и у фајлу +<span class="file">README-SR.txt</span>.</p> +<!--l. 140--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a +href="#fn1x0-bk" id="fn1x0"><sup class="textsuperscript">1</sup></a></span><span +class="larm-0800"><span class="emph">Платформа</span> представља комбинацију архитектуре и оперативног</span> +<span +class="larm-0800">система: нпр. оперативни систем FreeBSD који ради на 64-битном Intel или AMD процесору јесте</span> +<span +class="larm-0800">платформа по имену </span><span class="path"><span +class="larm-0800">amd64-freebsd</span></span><span +class="larm-0800">. Развојни тим </span><span class="TEX"><span +class="larm-0800">T</span><span +class="E"><span +class="larm-0800">E</span></span><span +class="larm-0800">X</span></span> <span +class="larm-0800">Live-a се одлучио да овом изразу дâ</span> +<span +class="larm-0800">предност у односу на израз „оперативни систем“ и ми ћемо следити ту одлуку колико је то</span> +<span +class="larm-0800">могуће, мада не у свим случајевима (пре свега у српском преводу програмā</span><span +class="larm-0800"> install-tl и tlmgr, у</span> +<span +class="larm-0800">којима би употреба израза <span class="emph">архитектура</span> могла лако да збуни корисника пошто тамо</span> +<span +class="larm-0800">није могуће дати овакво објашњење) — <span class="emph">прим.</span> +<span +class="larm-0800">прев.</span></span> +<!--l. 629--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a +href="#fn2x0-bk" id="fn2x0"><sup class="textsuperscript">2</sup></a></span><span +class="larm-0800">Ово нарочито важи ако користите ћириличне верзије програма, укључујући и</span> +<span +class="larm-0800">српску; фонтови могу бити читљиви, али ће изгледати веома лоше — <span class="emph">прим.</span> +<span +class="larm-0800">прев.</span></span> +<!--l. 1127--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a +href="#fn3x0-bk" id="fn3x0"><sup class="textsuperscript">3</sup></a></span><span +class="larm-0800"><span class="emph">Системска променљива</span> је превод израза <span</span> +<span +class="larm-0800"><class="emph">environment variable</span>. Други могући превод био би <span class="emph">променљива из</span> +<span +class="larm-0800">окружења</span>, али смо се одлучили да избегнемо ту конструкцију зато што је она</span> +<span +class="larm-0800">по нашем мишљењу (1) мање јасна корисницима Windows-а и зато што</span> +<span +class="larm-0800">(2) обе имају мање-више исто значење у пракси — <span class="emph">прим.</span> +<span +class="larm-0800">прев.</span></span> +<!--l. 2019--><p class="indent" > <span class="footnote-mark"><a +href="#fn4x0-bk" id="fn4x0"><sup class="textsuperscript">4</sup></a></span><span +class="larm-0800"><span class="emph">Прерачунавање</span> је превод израза <span class="emph">expanding</span>;</span> +<span +class="larm-0800">генерално се ради о замени неког једноставног израза неким компликованијим садржајем до</span> +<span +class="larm-0800">кога се долази одговарајућим алгоритмом; стога, у зависности од контекста, може да значи и <span</span> +<span +class="larm-0800"><class="emph">рашчлањавање</span> и <span class="emph">проширивање</span> — <span</span> +<span +class="larm-0800"><class="emph">прим. прев.</span></span> +<!--l. 2098--><p class="noindent" ><span class="footnote-mark"><a +href="#fn5x0-bk" id="fn5x0"><sup class="textsuperscript">5</sup></a></span><span +class="larm-0800">Израз <span class="emph">whitespace</span> означава све врсте „провидних знакова“, пре свега размак</span> +<span +class="larm-0800">(„space“) и „Tab“ — <span class="emph">прим. прев.</span></span> </div> + +</body></html> + + + + diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf Binary files differindex c3aa00a0cb5..f751103fbc2 100644 --- a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.pdf diff --git a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex index 32b5e7fd93b..587489fe119 100644 --- a/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex +++ b/Master/texmf/doc/texlive/texlive-sr/texlive-sr.tex @@ -17,10 +17,10 @@ % disclaimer as the first lines of the source file unmodified. % % * Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs, -% converted to PDF, PostScript, RTF and other formats) must reproduce -% the above copyright notice, this list of conditions and the following -% disclaimer in the documentation and/or other materials provided with -% the distribution. +% converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must +% reproduce the above copyright notice, this list of conditions and +% the following disclaimer in the documentation and/or other +% materials provided with the distribution. % % THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY % EXPRESS OR IMPLIED WARRANTIES, INCLUDING, BUT NOT LIMITED TO, THE @@ -40,6 +40,7 @@ % Revision history: % 2010/06/22: first revision to be included into the TL SVN trunk. The % translated text is equivalent to texlive-en.tex r19070. +% 2010/07/06: fixed typos, some better wording; = texlive-en.tex r19168. % ---------------------------------------------------------------------- \documentclass{article} @@ -59,13 +60,13 @@ \hyphenation{сис-те-ма} \title{% - {\huge \textit{\TeX\ Live: Упутство}\\\smallskip}% + {\huge \textit{\TeX\ Live: Приручник}\\\smallskip}% {\LARGE \textsf{\TL{} 2010}}% \footnote{\textserbian{Превод текста: \textenglish{Karl Berry (ed.), \emph{The \TL{} Guide: \TL{} 2010}}. Ова верзија превода је еквивалент \TeX\ ко\char"0302 да из фајла - \hbox{\file{texlive-en.tex}}, \acro{SVN} r19070. Услови под којима - можете да употребљавате овај превод дати су на крају документа, као + \hbox{\file{texlive-en.tex}}, \acro{SVN} r19168. Услови под којима + можете да користите овај превод дати су на крају документа, као и у фајлу \hbox{\file{README-SR.txt}}.}}% } @@ -182,8 +183,8 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу \subsection{На шта треба обратити пажњу што се тиче сигурности} \label{sec:security} -По нашем најбољем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који чине -језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви). +Према нашем најдубљем знању и уверењу, основни \TeX\ програми који +чине језгро \TL{}-a изузетно су робусни (и увек су били такви). Међутим, допунски програми који су укључени у \TeX\ Live нису нужно на истом нивоу, упркос великим напорима. Као и увек, требало би да будете опрезни када покрећете програме да обрађују непоуздане улазне @@ -235,7 +236,7 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу одговоре прво овде потражите. \item [\TeX{} Catalogue] (\TeX{}-каталог) Ако тражите неки специфичан -пакет, фонт, програм... \TeX{}-каталог је место на коме треба +пакет, фонт или програм, \TeX{}-каталог је место на коме треба отпочети претрагу. То је огромна колекција свих ствари које имају везе са \TeX{}-ом. Погледајте \url{http://www.ctan.org/help/Catalogue/}. @@ -258,7 +259,7 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу можете да поставите питање на \dirname{comp.text.tex} користећи Google или свој newsreader, или на \email{texhax@tug.org} путем електронске поште. Али, пре него што поставите питање, \emph{молимо - Вас} да причитате овај текст из \acro{FAQ} колекције како бисте + Вас} да прочитате овај текст из \acro{FAQ} колекције како бисте увећали шансе да добијете користан одговор: \url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=askquestion}. @@ -302,8 +303,8 @@ Cygwin. Пошто је изворни код укључен у дистрибу Интернет-страница пројекта је \url{http://tug.org/mactex/}. \item [pro\TeX{}t] Рађен као проширење \Windows{} дистрибуције - \MIKTEX, \ProTeXt\ укљулује неколико допунских алатки и - поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независтан од \TL{}-а + \MIKTEX, \ProTeXt\ укључује неколико допунских алатки и + поједностављује инсталацију. Он је у потпуности независан од \TL{}-а и има сопствена упутства за инсталацију. Интернет-страница \ProTeXt-а је \url{http://tug.org/protext}. @@ -395,13 +396,13 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ \item [TEXMFLOCAL] Дрво које администратори могу да користе за инсталацију додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; садржај овог дрвета важи за цео систем. -\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници когу да користе за своје личне +\item [TEXMFHOME] Дрво које корисници могу да користе за своје личне инсталације додатних или надограђених макроа, фонтова, итд; вредност ове променљиве динамички се прилагођава положају личног директоријума сваког појединог корисника. -\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које користе апликације - \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ за чување измењених - конфигурационих података. +\item [TEXMFCONFIG] (Лично корисниково) дрво које апликације + \verb+texconfig+, \verb+updmap+ и \verb+fmtutil+ користе за чување + измењених конфигурационих података. \item [TEXMFSYSCONFIG] (Глобално важеће) дрво које користе апликације \verb+texconfig-sys+, \verb+updmap-sys+ и \verb+fmtutil-sys+ за чување измењених конфигурационих података. @@ -501,12 +502,12 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ \item [\OMEGA\ (Omega)] је заснован на Unicode стандарду (сваки знак заузима 16 бита), па стога подржава рад са скоро свим светским писмима у исто време. Он подржава и тзв. „\OMEGA{} процесе превођења“ - („\textenglish{\OMEGA{} Translation Processes}“ --- \acro{OTP}) за + („\textenglish{\OMEGA{}~Translation Processes}“ --- \acro{OTP}) за извођење сложених транформација над произвољним улазом. Omega није - више укључен у \TL{} као одвојени програм; обезбеђен је само Aleph + више укључен у \TL{} као одвојени програм; одржавамо само Aleph (погледајте испод). -\item [Aleph] комбинује проширења које су донели \OMEGA\ и \eTeX. +\item [Aleph] комбинује проширења која су донели \OMEGA\ и \eTeX. Погледајте \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base}. \end{description} @@ -519,9 +520,9 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ \begin{cmddescription} -\item [bibtex, bibtex8] подршка за прављење библиографија. +\item [bibtex, bibtex8] подршка за прављење библиографија\char"0304. -\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса. +\item [makeindex, xindy] подршка за прављење индекса\char"0304. \item [dvips] пребацује \dvi{} формат у \PS{}. @@ -533,7 +534,7 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ \item [dviconcat, dviselect] рад са документима у \dvi{} формату. \item [dvipdfmx] пребацује \dvi{} у \acro{PDF}; служи као - алтернативна приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено горе). + алтернатива приступу који омогућава pdf\TeX\ (објашњено горе). \item [psselect, psnup...] алатке за баратање \PS{} документима. @@ -597,7 +598,7 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ \subsubsection{Unix} \noindent -Од сада па надаље, \texttt{>} одначава „промпт“ („shell prompt“); оно +Од сада па надаље, \texttt{>} означава „промпт“ („shell prompt“); оно што уноси корисник приказано је \Ucom{подебљаним} \Ucom{словима}. Скрипта \filename{install-tl} је написана у језику Perl. Најједноставнији начин да је покренете на Unix системима изгледа @@ -614,7 +615,7 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ цео садржај програма (слика~\ref{fig:text-main}). Ако желите да обавите инсталацију у експертском графичком режиму -(„expert \acro{GUI}“, слика~\ref{fig:gui-main}), требаће Вам +(„expert \acro{GUI}“, слика~\ref{fig:gui-main}), биће Вам потребан \dirname{Perl/TK} модул компајлиран са \acro{XFT} подршком; то је обично тако на \GNU/Linux-у, али није нужно случај на другим системима.\footnote{\textserbian{Ово нарочито важи ако користите @@ -630,19 +631,17 @@ Info-фајлови) налази се у \dirname{texmf/doc}. Документ > \Ucom{perl install-tl -help} \end{alltt} -\textbf{Упозорење везано за права приступа фајловима на Unix -системима:} Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш -\code{umask} који важи у време инсталације. Дакле, ако желите да -инсталирани систем користе и други корисници, побрините се да -подесите одговарајуће дозволе, на пример, \code{umask 002}. Дубље -информације о команди \code{umask} можете пронаћи у документацији на -Вашем систему. +\textbf{Упозорење везано за корисничка овлашћења на Unix системима:} +Инсталациони програм \TL{}-а ће поштовати Ваш \code{umask} који важи +у време инсталације. Дакле, ако желите да инсталирани систем користе +и други корисници, побрините се да подесите одговарајуће дозволе, на +пример, \code{umask 002}. Исцрпније информације о команди +\code{umask} можете пронаћи у документацији на Вашем систему. \textbf{Посебни обзири везани за Cygwin:} За разлику од других система компатибилних са Unix-ом, Cygwin у свом стандардном облику не садржи све неопходне програме који су потребни инсталационом програму -\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} садржи више информација по овом -питању. +\TL{}-а. Одељак~\ref{sec:cygwin} посвећен је овој теми. \subsubsection{MacOSX} @@ -679,7 +678,7 @@ Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ д > \Ucom{install-tl} \end{alltt} -Можете и да употребите апсолутну путању, на пример: +Можете да употребите и апсолутну путању, на пример: \begin{alltt} > \Ucom{D:\bs{}texlive\bs{}install-tl} \end{alltt} @@ -694,7 +693,7 @@ Mac\TeX\ је строго заснован на \TL-у и главни \TeX\ д > \Ucom{install-tl -no-gui} \end{alltt} -Ако желите да видите потпун списак разних опција, откуцајте: +Комплетан списак опција\char"0304\ добићете ако откуцате: \begin{alltt} > \Ucom{install-tl -help} \end{alltt} @@ -777,7 +776,7 @@ Actions: употебите дугме „Тab“ да се премештате од поља до поља за избор и унос текста. Просто откуцате нешто на промпту (разлика између великих и малих слова је битна) и притиснете Enter; тада се цео екран -терминала поново попуњава измењеним садржајем. +терминала поново испуњава измењеним садржајем. Текстуални интерфејс је с разлогом овако примитиван: он је дизајниран да ради на што је год могуће већем броју оперативних система, @@ -859,7 +858,7 @@ Available sets of binaries: на компјутерима који на себи имају неколико различитих оперативних система. -\subsubsection{Одабирање компоненти} +\subsubsection{Избор компоненти} \label{sec:components} \begin{figure}[tbh] @@ -885,9 +884,9 @@ Select a scheme: се да тако и урадите; ипак, можете да изаберете и „основну“ (\optname{basic}) шему прикладну за мале системе, „минималну“ (\optname{minimal}) шему за потребе тестирања и „средњу“ -(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- за нешто што -пада у средину између претходна два. Постоје такође и разне -специјализоване шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи. +(\optname{medium}) шему --- заправо \optname{teTeX} --- нешто у +средини између претходна два. Постоје такође и разне специјализоване +шеме и шеме прилагођене некој посебној земљи. \begin{figure}[tb] \begin{center} @@ -935,7 +934,7 @@ Select a scheme: \dirname{/usr/local/texlive-cur} и да тај линк касније промените након тестирања новог издања.) -Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационог +Промена вредности променљиве \dirname{TEXDIR} у инсталационом програму повлачи за собом и промену директоријума\char"0304\ \dirname{TEXMFLOCAL}, \dirname{TEXMFSYSVAR} и \dirname{TEXMFSYSCONFIG}. @@ -943,7 +942,7 @@ Select a scheme: Препоручујемо да користите \dirname{TEXMFHOME} као место за личне макрое и пакете. Подразумевана вредност је |~/texmf|. Насупрот \dirname{TEXDIR}-у, овде се ознака |~| чува у новозаписаним -конфигурационим фајловима зато што показује на лични директоријум +конфигурационим фајловима зато што означава лични директоријум било ког појединца који користи \TeX. Он на Unix-у узима вредност \dirname{$HOME} а на \Windows{}-у постаје \verb|%USERPROFILE%|. @@ -979,8 +978,9 @@ Current options setup: \begin{description} \item[узети Letter као подразумевану величину папира уместо A4] (\textenglish{use letter size instead of A4 by de\-fault}): Избор - подразумеване величине папира. Наравно, поједини документи могу ако - је потребно да користе папир другачије величине. + подразумеване величине папира. Наравно, можете да употребите било + коју величину папира ако се за тим укаже потреба у неком посебном + документу. \item[извршавање ограничене листе програма] (\textenglish{execution of restricted list of programs}): Почев од \TL\ 2010, покретање @@ -993,7 +993,7 @@ Current options setup: files}): Иако фајлови са форматима које не користите заузимају место на диску и одузимају време да се направе, препоручује се да оставите ову опцију укључену: ако то не урадите, формати ће по потреби бити - прављени у личним директоријума корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}). + прављени у личним директоријумима корисника (дрво \dirname{TEXMFVAR}). На том месту неће бити аутоматски освежени ако се, рецимо, појави нова верзија програма или правила за прелом текста, па корисник лако може да има проблем са некомпатибилним форматима. @@ -1006,16 +1006,16 @@ Current options setup: \item[направи симболичке линкове у системским директоријумима] (\textenglish{create symlinks in standard directories}) --- само на - Unix-у: Ова опција служи да заобиђете потребу да мењате променљиве из - радног окружења (environment variables). Без ове опције, + Unix-у: Ова опција служи да избегнете подешавање променљивих из + радног окружења (\textenglish{environment variables}). Без ове опције, директоријуми \TL{}-а обично морају да се додају у \envname{PATH}, - \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Ако ово желите, требаће Вам и - овлашћење за уписивање у те системске директоријуме. Изричито - саветујемо да употребом ове опције \emph{не дирате} инсталацију \TeX-а - која је део Вашег система. Она је намењена пре свега да би се \TL{} - систему приступало кроз директоријуме који су већ познати кориснику, - као што је \dirname{/usr/local/bin} али само ако они пре тога нису - садржавали никакве фајлове везане за \TeX. + \envname{MANPATH} и \envname{INFOPATH}. Ако ово желите, биће Вам + потребно и овлашћење за уписивање у те системске директоријуме. + Изричито саветујемо да употребом ове опције \emph{не дирате} + инсталацију \TeX-а која је део Вашег система. Она је намењена пре + свега да би се \TL{} систему приступало кроз директоријуме који су + већ познати кориснику, као што је \dirname{/usr/local/bin} али само + ако они пре тога нису садржавали никакве фајлове везане за \TeX. \end{description} Када су сви параметри подешени према Вашој жељи, можете да притиснете @@ -1054,9 +1054,10 @@ Current options setup: (\texttt{it}), јапански (\texttt{ja}), холандски (\texttt{nl}), пољски (\texttt{pl}), руски (\texttt{ru}), словачки (\texttt{sk}), словеначки (\texttt{sl}), српски (\texttt{sr}), вијетнамски - (\texttt{vi}) и кинески (\texttt{zh-cn} и тајванска верзија - \texttt{zh-tw}). Инсталациони програм ће покушати да одреди језик; - ако не успе или ако језик није доступан, пребациће се на енглески. + (\texttt{vi}) и кинески (поједностављени \texttt{zh-cn} и + традиционални \texttt{zh-tw}). Инсталациони програм ће покушати да + одреди језик; ако не успе или ако језик није доступан, пребациће се + на енглески. \item[-profile {\sl file}] Инсталациони програм увек записује фајл \filename{texlive.profile} у \dirname{tlpkg}, поддиректоријум Ваше @@ -1100,7 +1101,7 @@ Current options setup: \subsection{Постинсталациони задаци} \label{sec:postinstall} -Може се десити да је потребно урадити нешто после и инсталације. +Може се десити да је потребно урадити нешто и после инсталације. \subsubsection{Windows} @@ -1131,7 +1132,7 @@ Current options setup: Можете исто тако да додате директоријуме са man-страницама и Info-документацијом у одговарајуће путање за претраге уколико желите да системске алатке могу да их уоче. Иначе, man-страницама можете да -приступати и после проширивање списка путања из системске променљиве +приступате и после проширивања списка путања из системске променљиве \envname{PATH}. Ако користите шкољку (shell) компатибилну са Bourne као што је @@ -1186,8 +1187,8 @@ MANPATH_MAP /usr/local/texlive/2010/bin/i386-linux \ прави се симболички линк \code{man} који показује према \dirname{texmf/doc/man}. Неке варијанте програма \code{man}, као што је стандардни \code{man} на \MacOSX-у, аутоматски ће се снаћи са -новом путањом, елиминишући на тај начин потребу за било каквим -подешавањем ове врсте путања за претрагу. +новом путањом; на тај начин ћете избећи потребу да било шта подешавате +на путањама за претрагу. \htmlanchor{xetexfontconfig} @@ -1281,10 +1282,11 @@ context --make на располагању за слободну употребу: погледајте одељак~\ref{sec:tl-fonts}. -Једна могућа алтернатива јесте да користите \XeTeX\ или Lua\TeX\ -(погледајте одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам -омогућавају да користите фонтове из оперативног система без икакве -инсталације унутар \TeX-а. +Једна од алтернатива\char"0304\ које Вам стоје на располагању јесте +да користите \XeTeX\ или Lua\TeX\ (погледајте +одељак~\ref{sec:tex-extensions}); ови програми Вам омогућавају да +користите фонтове из оперативног система без икакве инсталације +унутар \TeX-а. Ако ипак морате да се упустите у ову сложену материју, погледајте \url{http://tug.org/fonts/fontinstall.html}: на тој страни смо @@ -1404,7 +1406,7 @@ Transcript written on sample2e.log. > \Ucom{xpdf sample2e.pdf} \end{alltt} Ни \cmdname{gv} ни \cmdname{xpdf} нису укључени у \TL{}, тако да -морате да их засебно инсталирате. Погледајте +морате да их сами одвојено инсталирате. Погледајте \url{http://www.gnu.org/software/gv} и \url{http://www.foolabs.com/xpdf} ако Вам треба више информација о овим програмима. Наравно, има још много других програма у којима @@ -1421,7 +1423,7 @@ Transcript written on sample2e.log. појаве неки проблеми; \item [testpage.tex:] проверава понашање Вашег штампача (ивице, итд); \item [nfssfont.tex:] служи да одштампате табеле фонтова и - одговарајуће тестове; + одговарајуће тестове везане за њих; \item [testfont.tex:] такође за табеле са фонтовима, али користи основни \TeX{}; \item [story.tex:] најчистији канонски тест-фајл за \TeX{} који се @@ -1433,7 +1435,7 @@ Transcript written on sample2e.log. да ли су системски фонтови видљиви за \XeTeX\ на овај начин: \begin{alltt} > \Ucom{xetex opentype-info.tex} -This is XeTeX, Version 3.1415926\dots +This is XeTeX, Version 3.1415926... ... Output written on opentype-info.pdf (1 page). Transcript written on opentype-info.log. @@ -1445,15 +1447,15 @@ Transcript written on opentype-info.log. \end{enumerate} -\subsection{Додатни софтвер који можете да преузмете са Интернета} +\subsection{Додатни софтвер који се може преузети са Интернета} Ако сте нови у \TeX{}-у, или Вам из било ког разлога треба помоћ око писања докумената у \TeX{}-у или \LaTeX{}-у, молимо Вас да посетите \url{http://tug.org/begin.html}: ту ћете наћи неке текстове који су веома добри као увод. -Ово су линкови ка Интернет-страницама са неким још неким програмима -који могли да Вам буду од користи: +Ово су линкови ка Интернет-страницама са још неким програмима који +би могли да Вам буду од користи: \begin{description} \item[Ghostscript] \url{http://www.cs.wisc.edu/~ghost/}; \item[Perl] \url{http://www.perl.org/} са додатним пакетима са @@ -1499,13 +1501,13 @@ Transcript written on opentype-info.log. \section{Инсталације на мрежи} \label{sec:netinstall} -\TL{} је дизајниран тако да може да га дели више корисника на неком -систему и/или ако корисници употребљавају више различитих оперативних -система на некој компјутерској мрежи. Ако се држите стандардног -распореда директоријума, подешавања не садрже ниједну фиксирану -путању: локације фајлова који су потребни \TL{} програмима проналазе -се релативно у односу на саме програме. Овакав приступ постаје јасан -ако погледате главни конфигурациони фајл +\TL{} је дизајниран тако га истовремено могу употребљавати или више +корисника на неком систему или корисници који имају разне +оперативне системе на некој компјутерској мрежи. Ако се држите +стандардног распореда директоријума, подешавања не садрже ниједну +фиксирану путању: локације фајлова који су потребни \TL{} програмима +проналазе се релативно у односу на саме програме. Овакав приступ +постаје јасан ако погледате главни конфигурациони фајл \filename{$TEXMFMAIN/web2c/texmf.cnf}, који садржи овакве линије: \begin{sverbatim} TEXMFMAIN = $SELFAUTOPARENT/texmf @@ -1718,7 +1720,7 @@ revision: 14675 \subsection{Могућности специфичне за Windows} \label{sec:winfeatures} -Осим онога што је описано и претходним одељцима, инсталациони програм +Осим онога што је описано у претходним одељцима, инсталациони програм на \Windows{}-у обавља још неке додатне ствари: \begin{description} \item[Менији и пречице.] У Start менију се додаје нови одељак @@ -1738,7 +1740,7 @@ revision: 14675 \subsection{Додатни софтвер укључен на Windows-у} За целовиту инсталацију \TL-а потребни су помоћни пакети који обично -не постоје \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује следеће карике +не постоје на \Windows{} компјутеру. \TL{} обезбеђује следеће карике које недостају: \begin{description} \item[Perl и Ghostscript.] Због важности Perl-а и Ghostscript-а, @@ -1763,7 +1765,7 @@ revision: 14675 \item[dviout.] На \Windows{}-у се инсталира и \prog{dviout}, програм у коме можете да прегледате \acro{DVI} фајлове. У почетку, када почнете да га употребљавате за ту сврху, \prog{dviout} ће правити - потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инталирани). После + потребне фонтове (зато што фонтови за екран нису инсталирани). После неког времена у употреби, направиће се већина фонтова која Вам је потребна и ретко ћете виђати прозор који Вас обавештава о овом поступку. О овом програму можете добити много више података на @@ -1778,7 +1780,7 @@ revision: 14675 спадају \cmdname{gzip}, \cmdname{unzip} и алати из пројекта \cmdname{xpdf} (\cmdname{pdfinfo}, \cmdname{pdffonts}...). Са\char"0302 м \cmdname{xpdf} \textenglish{viewer} (прегледач) нема - верзију која ради на \Windows{}-у. Jедна могућност јесте да уместо + верзију која ради на \Windows{}-у. Jедна алтернатива јесте да уместо њега преузмете Sumatra \acro{PDF} viewer, који је заснован на \cmdname{xpdf}-у; Интернет-страница пројекта је \url{http://blog.kowalczyk.info/software/sumatrapdf}. @@ -1793,7 +1795,7 @@ revision: 14675 \end{description} -\subsection{Лични директоријум корисника на Windows-у} +\subsection{Лични кориснички директоријум на Windows-у} \label{sec:winhome} Еквивалент Unix-овом личном директоријуму корисника (home) на @@ -1828,9 +1830,9 @@ revision: 14675 \label{sec:winpermissions} У новијим верзијама \Windows{}-а постоји разлика између обичних -корисника и администратора; само ови други имају слободан приступ -целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било описати -ове класе корисника као неовлашћене и нормалне кориснике: бити +корисника и администратора; само администратори имају слободан +приступ целом оперативном систему. У пракси би, међутим, боље било +описати ове класе корисника као неовлашћене и обичне кориснике: бити администратор је правило, а не изузетак. Без обриза на то, уложили смо доста напора да омогућимо да се \TL{} може инсталирати без администраторских овлашћења. @@ -1842,7 +1844,7 @@ revision: 14675 се само његово окружење. Без обзира на то да ли корисник има статус администратора или не, -подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инстациони +подразумевани основни директоријум за \TL{} који предлаже инсталациони програм увек је унутар \verb|%SystemDrive%|. Програм увек тестира да ли тренутни корисник може да уписује податке у тај основни директоријум. @@ -1851,7 +1853,7 @@ revision: 14675 претрагу састоји од системског дела иза кога следи кориснички део са својим путањама, нови \TL{} никад неће добити предност. Како би се решила ова ситуација, инсталациони програм прави пречицу до командног -промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испрад локалне путање +промпта у коме су нови \TL{} програми стављени испред локалне путање за претрагу. Нови \TL{} ће увек бити употребљив унутар таквог командног промпта. Пречица за \TeX{}works, ако се тај програм инсталира, такође додаје \TL{} на почетак путање за претрагу, тако да @@ -1861,17 +1863,18 @@ revision: 14675 улоговани као администратор, морате да изричито затражите администраторксе привилегије. У ствари, нема много сврхе да узимате улогу правог администратора. Уместо тога, кликните десним дугметом -миша на програм или пречицу који желите да покренете, и то ће Вам у -нормалним околностима дати могућност да „покренете програм као -администратор“ („Run as administrator“). +миша на програм који желите да покренете или на његову пречицу, и то +ће Вам у нормалним околностима дати могућност да „покренете програм +као администратор“ („\textenglish{Run as administrator}“). \section{Кориснички водич кроз Web2C} -\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX: сам -\TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце \TL{}-а. Интернет -страница пројекта, са најновијим приручником и много других ствари, -налази се на \url{http://tug.org/web2c}. +\Webc{} је интегрисана колекција програма везаних за \TeX: +са\char"0302 м \TeX{}, \MF{}, \MP, \BibTeX{}, итд. \Webc{} је срце +\TL{}-а. Интернет-страница пројекта, на којој се налази најновији +приручник и много других ствари, налази се на +\url{http://tug.org/web2c}. Мало историје: првобитну имплементацију је направио Томас Рокицки [\textgerman{Tomas Rokicki}], који је 1987. развио први „\TeX{}-у-C“ @@ -1887,8 +1890,8 @@ Morgan}] и током тог периода име је промењено у W \Webc{} систем ради на Unix-у, 32-битним \Windows{} системима, \MacOSX{}-у и многим другим оперативним системима. Он користи оригинални Кнутов [\textenglish{Knuth}] ко\char"0302 д за \TeX{} и -друге основне програме написане у \web{} систему за „писмено -приграмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у +друге основне програме написане у „\web{} систему за писмено +програмирање“ (\web{} literate programming system) и преводи их у језик C. Језгро састављено од \TeX{} програма\char"0304\ који се третирају на овај начин чине: @@ -1919,16 +1922,16 @@ Morgan}] и током тог периода име је промењено у W \item[tftopl] Претвара \acro{TFM} у текстуални списак особина фонта. \item[vftovp] Претвара виртуелни фонт у виртуелни списак особина\char"0304. -\item[vptovf] Претвара виртуелни списак особина\char"0304 у +\item[vptovf] Претвара виртуелни списак особина\char"0304\ у виртуелни фонт. \item[weave] Преводи \web{} ко\char"0302 д у \TeX. \end{cmddescription} \noindent Прецизне функције и синтакса ових програма описани су у -документацији која долази уз одговајуће пакете, као и уз сам \Webc{}. -Међутим, корисно је знати неколико заједничких принципа који важе за -све њих зато што на тај начин можете боље да искористите своју -\Webc{} инсталацију. +документацији која долази уз одговарајуће пакете, као и уз +са\char"0302 м \Webc{}. Међутим, корисно је знати неколико +заједничких принципа који важе за све њих зато што на тај начин +можете боље да искористите своју \Webc{} инсталацију. Сви ови програми поштују ове стандардне \GNU параметре: \begin{ttdescription} @@ -1951,7 +1954,7 @@ Morgan}] и током тог периода име је промењено у W за све фајлове који се налазе ниже по хијерархији у том директоријуму. -\subsection{Налажење фајлова помоћу Kpathsea} +\subsection{Проналажење фајлова помоћу Kpathsea} \label{sec:kpathsea} Опишимо најпре механизам трагања који користи библиотека \KPS{}. @@ -2054,11 +2057,12 @@ default values}, односно вредности које имају пред \subsubsection{Конфигурациони фајлови} -\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} и % emph! -у њима тражи путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за -претрагу која се користи да се са\char"0301 ми ови фајлови лоцирају -зове се \envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову -(нити било коју другу) системску променљиву. +\KPS{} чита конфигурационе фајлове назване \file{texmf.cnf} (ови +фајлови су предвиђени да се читају само када програми раде) и из њих +узима путању за претрагу и друге дефиниције. Путања за претрагу која +се користи да се са\char"0301 ми ови фајлови лоцирају зове се +\envname{TEXMFCNF}, али ми не препоручујемо да постављате ову (нити +било коју другу) системску променљиву. Уместо тога, уобичајени инсталациони процес доводи до обликовања фајла \file{.../2010/texmf.cnf}. Ако морате да начините неке промене @@ -2066,7 +2070,7 @@ default values}, односно вредности које имају пред обично није потребно), онда је овај фајл место где те вредности треба уписати. Главни конфигурациони фајл је \file{.../2010/texmf/web2c/texmf.cnf}; њега не би требало да -преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија која +преправљате зато што ће се промене изгубити када се верзија инсталирана путем дистрибуције освежи. \emph{Сви} фајлови названи \file{texmf.cnf} који се нађу у путањи за @@ -2101,9 +2105,8 @@ default values}, односно вредности које имају пред \item Ако је присутна променљива \samp{.\var{име-програма}}, дефиниција важи само ако се покренути програм зове \texttt{\var{име-програма}} - или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да, - захваљујући овоме, разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите - путање за претрагу. + или \texttt{\var{име-програма}.exe}. Између осталог, то значи да + разни варијетети \TeX{}-а могу да имају различите путање за претрагу. \item \var{вредност} може да садржи било који знак осим \code{\%} и \samp{@}. Могућност \code{\$\var{пром}.\var{прог}} не може се @@ -2270,10 +2273,10 @@ default values}, односно вредности које имају пред Препоручени начин да направите и одржавате \samp{ls-R} јесте да покренете скрипту \code{mktexlsr} (која је укључена у дистрибуцију). -Њу позивају разне \samp{mktex}\dots\ скрипте. У принципу, ова скрипта +Њу позивају разне \samp{mktex}... скрипте. У принципу, ова скрипта напросто покреће команду \begin{alltt} -cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R +cd \var{/корен/texmf/хијерархије} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R \end{alltt} уз претпоставку да команда \code{ls} на Вашем систему даје исправан излаз (\GNU \code{ls} је таква команда). Како бисте били сигурни да је @@ -2295,7 +2298,7 @@ cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R апликације. У овом смислу он може бити користан и као нека врста програма \code{find} ако треба лоцирати појединачне фајлове у \TeX{}-хијерархијама (\texttt{kpsewhich} се заиста и користи веома -интензивно у скриптама \samp{mktex}\dots\ које су део дистрибуције). +интензивно у скриптама \samp{mktex}... које су део дистрибуције). \begin{alltt} > \Ucom{kpsewhich \var{option}... \var{filename}...} @@ -2454,7 +2457,8 @@ cd \var{/your/texmf/root} && \path|\|ls -1LAR ./ >ls-R \begin{alltt} p +utm.map \end{alltt} -што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи који желимо да лоцирамо. +што указује на фајл \file{utm.map}, и он је следећи ког желимо да +лоцирамо. \begin{alltt} > \Ucom{kpsewhich utm.map} /usr/local/texmf-dist/fonts/map/dvips/times/utm.map @@ -2524,10 +2528,10 @@ utmro8r NimbusRomNo9L-Regu ... <utmr8a.pfb (Напомена за кориснике \Windows{}-а: на овом систему није лако преусмерити све поруке које даје неки програм у фајл. За сврхе -дијагностификовања можете привремено да подесите одговарајућу +дијагностиковања можете привремено да подесите одговарајућу променљиву помоћу \texttt{SET KPATHSEA\_DEBUG\_OUTPUT=err.log}.) -Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} кодом, +Размотримо као пример један мали фајл са \LaTeX{} ко\char"0302 дом, \file{hello-world.tex} („Здраво, свете!“), са следећим садржајем: \begin{verbatim} \documentclass{article} @@ -2619,7 +2623,7 @@ Font cmr10 <CMR10> is resident. \end{alltt} Сада се претрага наставља, овог пута за фајлом \file{cmr10.tfm}; када га пронађе, упућује се на још неколико пролог фајлова (нису -приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, која се зове +приказани), и на крају се лоцира Type~1 облик фонта, који се зове \file{cmr10.pfb}, и тај податак се укључује у фајл са излазом (погледајте последњу линију). \begin{alltt}\small @@ -2651,16 +2655,17 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По available}) за \TeX{}, \MF{} и \MP. За сваку вредност се мора направити посебан фајл са форматом. На пример, можете да направите „огромну“ (huge) верзију \TeX{}-a и да назовете фајл са форматом - \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима назначавања имена - програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна вредност променљиве - \texttt{main\_memory} ће се онда прочитати из \file{texmf.cnf}. + \texttt{hugetex.fmt}. Према стандардним правилима означавања + имена\char"0304\ програма\char"0304\ којих се држи \KPS{}, посебна + вредност променљиве \texttt{main\_memory} прочитаће се из фајла + \file{texmf.cnf}. \item[\texttt{extra\_mem\_bot}] Додатни простор за „велике“ („large“) структуре података које прави \TeX{}: оквири (\textenglish{boxes}), лепак (\textenglish{glue}), места прелома (\textenglish{breakpoints}) итд. Посебно корисно ако користите \PiCTeX{}. \item[\texttt{font\_mem\_size}] - Количина меморије о подацима о фонтовима која стоји \TeX{}-у на + Количина меморије за податке о фонтовима која стоји \TeX{}-у на располагању. Ово је мање-више укупна величина свих прочитаних \acro{TFM} фајлова. \item[\texttt{hash\_extra}] @@ -2817,7 +2822,7 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По имају везе са \TeX{}-ом, од којих \TL{} зависи; \item Нелзон Биб [\textenglish{Nelson Beebe}], који је ставио - програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе, и који је + програмерима \TL{}-а на располагање многе платформе и који је са\char"0302 м обавио много темељних тестова; \item Џон Боумен [\textenglish{John Bowman}], који је обавио велики @@ -2875,7 +2880,7 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По \item Џонатан Кју [\textenglish{Jonathan Kew}], зато што је развио изузетни дериват \XeTeX{} и зато што је одвојио време и снагу да га уклопи у \TL{}, као и за почетну верзију инсталера за Mac\TeX\ и за - рад на специјализованм едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо + рад на специјализованом едитору \TeX{}works, који сада препоручујемо као окружење за рад; \item Рајнхард Котуха [\textgerman{Reinhard Kotucha}], за велики @@ -2928,12 +2933,12 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По \item Томаш Тжечак [\textpolish{Tomasz Trzeciak}], за свеобухватну помоћ везану за \Windows{}; -\item Хан Че Чањ [Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành], Мартин Шредер +\item Хан Те Танг [Hàn The\char"0302\char"0301\ Thành], Мартин Шредер [\textgerman{Martin Schröder}] и pdf\TeX\ тим (\url{http://pdftex.org}) за непрестани рад на проширивању могућности \TeX-а; -\item Ханс Хажен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања +\item Ханс Хахен [\textdutch{Hans Hagen}], за велики посао тестирања свог \ConTeXt\ формата (\url{http://pragma-ade.com}) и зато што је омогућио да он ради у оквиру \TL-а; @@ -2972,8 +2977,8 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По Ову документацију су превели: Сташек Ваврикевич [\textpolish{Staszek Wawrykiewicz}] (пољски), -Борис Вејцман [\textenglish{Boris Veytsman}] (руски), -Ђигод Ђијанг [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао +Борис Вејцман [Борис Вейцман] (руски), Ђигод Ђијанг + [\textenglish{Jjgod Jiang}], Ђинсонг Џао [\textenglish{Jinsong Zhao}], Јие Ванг [\textenglish{Yue Wang}] и Хелин Гаи [\textenglish{Helin Gai}] (кинески), Никола Лечић (српски), @@ -2997,20 +3002,20 @@ sizes“) путем фајла \file{texmf.cnf} који чита \KPS{}. По Крајем 1993. године у Холандском удружењу корисника\char"0304\ \TeX{}-а се, током рада на пројекту 4All\TeX{} \CD{} (намењеног -корисницима \acro{MS-DOS}-а), појавила идеја се можда може направити -јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан циљ за оно -време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се доврши рад на -иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је из ње -произашла и радна група названа Технички савет \acro{TUG}-а (Удружења -корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на \emph{структури -\TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{} \textenglish{Directory -Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила како да -се направи конзистентна и употребљива колекција помоћних \TeX{} -фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је у децембарском издању -часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том раном стадијуму било -је јасно да би такву структуру требало следити и на \CD{}-у. -Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан резултат -преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех +корисницима \acro{MS-DOS}-а), појавила идеја да се можда може +направити јединствени \CD{} за све системе. То је био преамбициозан +циљ за оно време; ипак, идеја не само што је дала подстрек да се +доврши рад на иначе веома успешном 4All\TeX{} \CD{} пројекту, него је +из ње произашла и радна група названа Технички савет \acro{TUG}-а +(Удружења корисника\char"0304\ \TeX{}-а) која је радила на +\emph{структури \TeX{} директоријума} (\emph{\TeX{} +\textenglish{Directory Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); +група је осмислила како да се направи конзистентна и употребљива +колекција помоћних \TeX{} фајлова. Целовит нацрт \TDS{}-а објављен је +у децембарском издању часописа \textsl{TUGboat} из 1995. и већ на том +раном стадијуму било је јасно да би такву структуру требало следити и +на \CD{}-у. Дистрибуција \TL{} која је пред Вама представља директан +резултат преданости те радне групе. Такође је било јасно да је успех 4All\TeX{} \CD{}-а показао да корисници Unix-а могу имати користи од тако функционалног система, и управо ова идеја представља други главни мотив за рад на \TL-у. @@ -3021,7 +3026,7 @@ Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила к пошто је он већ имао подршку за више оперативних система и пошто је био направљен узимајући у обзир преносивост у погледу организације фајлова које ти системи користе. Томас се сложио да помогне и -озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање овјављено је у мају +озбиљан рад је почео почетком 1996. Прво издање објављено је у мају исте године. Почетком 1997, Карл Бери [\textenglish{Karl Berry}] је објавио ново издање система \Webc{}, које је укључивало готово све могућности које је Томас Есер већ убацио у \teTeX, и тако смо @@ -3030,7 +3035,7 @@ Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила к заснивало се на темељно прерађеној верзији \Webc{}-a (7.2), коју је урадио Олаф Вебер [\textenglish{Olaf Weber}]; истовремено је урађена и нова верзија \teTeX-а, а \TL{} је укључио скоро све његове -могућности. Чертврто издање следило је исти смер, укључивало је нову +могућности. Четврто издање следило је исти смер, укључивало је нову верзију \teTeX-а и ново издање \Webc{}-а (7.3). Систем је овог пута имао и потпуну подршку за \Windows{}. @@ -3043,33 +3048,33 @@ Structure}} --- \url{http://tug.org/tds}); група је осмислила к Debian-овим упутствима за слободни софтвер (\textenglish{Debian Free Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); учинили смо све што је тада било у нашој моћи да проверимо лиценце -свих пакета; бисмо били веома захвални ако нас известите о било којој +свих пакета; били бисмо веома захвални ако нас известите о било којој грешци коју смо направили. Шесто издање (јул 2001) садржавало је још више освеженог материјала. Главна промена био је нов инсталациони концепт: корисник од сада може да изабере много одређенији скуп колекција које су му потребне. -Језички орјентисане колекције биле су комплетно преуређене за ово -издање тако да избор неке од тада не значи да се само инсталирају -одговарајући макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и -одговарајући \texttt{language.dat}. +Језичке колекције биле су комплетно преуређене за ово издање: избор +неке од њих од тада не значи да се само инсталирају одговарајући +макрои, фонтови итд, него да се уз то припреми и одговарајући +\texttt{language.dat}. Седмо издање из 2002. укључивало је велики новитет у облику подршке за \MacOSX{}, и већ уобичајено огромни број освежења свих врста -пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања био је и +пакета и програма. Један од најважнијих циљева овог издања била је и поновна интеграција ко\char"0302 да са \teTeX-ом како би се елиминисао раскорак направљен у верзијама 5~и~6. \subsubsection{2003} -2003. године, усред непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо +2003. године, услед непрестаног прилива измена и допуна, схватили смо да је \TL{} толико нарастао да више није могао да стане на један \CD, тако да смо га поделили на три одвојене дистрибуције (погледајте одељак~\ref{sec:tl-coll-dists}, стр.~\pageref{sec:tl-coll-dists}). Уз то, \begin{itemize*} -\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а, променили смо +\item Према захтеву развојног тима \LaTeX{}-а променили смо стандардне команде \cmdname{latex} и \cmdname{pdflatex} тако да од сада користе \eTeX{} (в.~стр.~\pageref{text:etex}). \item Укључени су нови \textenglish{Latin Modern} фонтови и @@ -3088,11 +3093,11 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); \cmdname{updmap} и инсталирају се у \dirname{texmf/fonts/map}. \item \TeX{}, \MF{} и \MP{} сада, осим ако није другачије подешено, уписују већину унесених знакова (са \acro{ASCII} ко\char"0302 дом 32 - и даље) такве какве јесу у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|), + и даље) као такве у излазне фајлове (нпр. \verb|\write|), лог-фајлове и на терминал, тј. \emph{непреведене} уз помоћ нотације \verb|^^|. У \TL{}~7, овај превод је зависио од језичких подешавања у систему (тзв. „\textenglish{locale}“); сада језичка подешавања немају - утицај на понашање \TeX{} програмa\char"0304. Ако Вам је из неког + утицај на понашање \TeX{} програма\char"0304. Ако Вам је из неког разлога потребан излаз прерађен помоћу \verb|^^|, просто промените име фајла \verb|texmf/web2c/cp8bit.tcx|. (У будућим издањима ова процедура ће бити упрошћена.) @@ -3157,17 +3162,17 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); преко „фајла са преводом“ \filename{cp227.tcx}; некада су их преводили помоћу \verb|^^| нотације. Посебно, слова на позицијама 32--256, „\textenglish{tab}“, „\textenglish{vertical tab}“ и - „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају принтабилним и не - преводе се. Изузетак представљају формати везани за чисти (plain) - \TeX\ (само су 32--126 принтабилни), за \ConTeXt\ (0--255 су - принтабилни) и за програм \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро - исто као у \TL~2003, али је реализовано на много чистији начин, са - више могућности за накнадна подешавања. Погледајте - \CDref{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}% - {\texttt{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}. - (Узгред, ако је улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се - десити да \TeX\ избаци непотпуне низове знакова када показује - контекст грешке, пошто ради само са појединачним бајтовима.) + „\textenglish{form feed}“ сада се сматрају приказивим + (\textenglish{printable}) не преводе се. Изузетак представљају + формати везани за чисти (\textenglish{plain}) \TeX\ (само се 32--126 + могу штампати), за \ConTeXt\ (0--255 су принтабилни) и за програм + \OMEGA. Ово подразумевано понашање је скоро исто као у \TL~2003, али + је реализовано на много чистији начин, са више могућности за накнадна + подешавања. Погледајте \CDref{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}% + {\texttt{texmf/doc/web2c/web2c.html\#TCX-files}}. (Узгред, ако је + улаз по \textenglish{Unicode} стандарду, може се десити да \TeX\ + избаци непотпуне низове знакова када показује контекст грешке, пошто + ради само са појединачним бајтовима.) \item \textsf{pdfetex} је сада подразумевани програм за све формате изузев за чисти (\textenglish{plain}) \textsf{tex}. (Наравно, он @@ -3181,7 +3186,7 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); неки сличан ко\char"0302 д, зато што просто тестирање да ли \cs{pdfoutput} или нека примитива (\textenglish{primitive}) нису дефинисани није поуздан начин да се одреди да ли је излаз који се - прави баш у \acro{PDF} формату. Ове године смо подесили да ово + ствара уједно и у \acro{PDF} формату. Ове године смо подесили да ово понашање буде компатибилно са ранијим верзијама колико смо могли, али следеће године се може десити да \cs{pdfoutput} буде дефинисан чак и ако се прави \acro{DVI}. @@ -3229,7 +3234,7 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); \url{http://www.olsak.net/enctex.html}. \item У дистрибуцији је сада доступан Aleph, програм који комбинује - \eTeX\ и \OMEGA. Невелика документација може се наћи у + \eTeX\ и \OMEGA. Кратка документација се може наћи у \OnCD{texmf-dist/doc/aleph/base} и на страници \url{http://www.tex.ac.uk/cgi-bin/texfaq2html?label=aleph}. Aleph формат заснован на \LaTeX-у назива се \textsf{lamed}. @@ -3281,8 +3286,8 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); Издање из 2005. објављено је, као и увек, са великим бројем измена на пакетима и програмима. Инфраструктура је остала релативно непромењена -у односу на 2004. годину, али је нешто неизбежно морало другачије да -се уради. +у односу на 2004. годину. Неизбежно, понешто је морало другачије да +се уради: \begin{itemize} @@ -3290,7 +3295,7 @@ Software Guidelines} --- \url{http://www.debian.org/intro/free}); \cmdname{updmap-sys} и \cmdname{fmtutil-sys}; оне мењају конфигурацију у системским директоријумима. Скрипте \cmdname{texconfig}, \cmdname{updmap} и \cmdname{fmtutil} сада - прерађују фајлове специфичне за корисника, смештене под + прерађују фајлове специфичне за корисника; ти фајлови су смештени у \dirname{$HOME/.texlive2005}. \item У складу са тим, уведене су и одговарајуће нове променљиве @@ -3376,7 +3381,7 @@ latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex се сада држи под контролом система \textenglish{Subversion}, са уобичајеним веб-интерфејсом за прегледање ко\char"0302 да; можете доћи до одговарајућих страница преко наше уводне Интернет-стране. -Премда није оставило много видљивих трагова у коначном издању из ове +Премда није оставила много видљивих трагова у коначном издању из ове године, очекујемо да ће ова промена обезбедити стабилан развојни темељ за године које долазе. @@ -3399,8 +3404,8 @@ latex --translate-file=empty.tcx yourfile.tex Између осталог, ово је коначно омогућило да се инсталција \TL{}-а освежава преко Интернета након почетног смештања на диск, што је функционалност коју је MiK\TeX\ имао пре много година. Очекујемо да -корисницима стављамо на располагање нове пакете чим се објаве на -\CTAN-у. +корисницима редовно стављамо на располагање нове пакете чим се објаве +на \CTAN-у. У дистрибуцију је укључен важан нови дериват Lua\TeX\ (\url{http://luatex.org}); поред новог нивоа флексибилности у @@ -3476,7 +3481,7 @@ Aleph-а и Lamed-а, као и алатке из пројекта Omega. неколико промена облика\char"0304\ које је Кнут [Knuth] током претходних година унео у изворни \MF\ ко\char"0302 д, а побољшан је и „hinting“. Херман Цапф [\textgerman{Hermann Zapf}] је темељно -редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (погледајте +редизајнирао Ојлер [\textgerman{Euler}] фонтове (в. \url{http://tug.org/TUGboat/Articles/tb29-2/tb92hagen-euler.pdf}). У свим овим случајевима, метрика је остала непромењена. Интернет-страница фонтова Америчког математичког друштва (AMS) је @@ -3550,9 +3555,9 @@ PDF. Стандардне опције су подешене са намером можете пронаћи у документацији укљученој у пакет \pkgname{epstopdf} (\url{http://ctan.org/pkg/epstopdf-pkg}). -Још једна промена која има везе са овим јесте то да је сада покретање -малобројних спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18}) -сада активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су: +Још једна промена која има везе са овим: сада је покретање малог +броја спољних команди од стране \TeX-a (путем \cs{write18}) +активирано у стандардној инсталацији. Ове команде су: \code{repstopdf}, \code{makeindex}, \code{kpsewhich}, \code{bibtex} и \code{bibtex8}; списак је одређен у фајлу \code{texmf.cnf}. Ако радите у окружењу у коме морате да укинете покретање свих таквих @@ -3666,10 +3671,10 @@ conditions are met: disclaimer as the first lines of the source file unmodified. \item Redistributions in compiled form (transformed to other DTDs, - converted to PDF, PostScript, RTF and other formats) must reproduce - the above copyright notice, this list of conditions and the following - disclaimer in the documentation and/or other materials provided with - the distribution. + converted to PDF, HTML, PostScript, RTF and other formats) must + reproduce the above copyright notice, this list of conditions and + the following disclaimer in the documentation and/or other materials + provided with the distribution. \end{itemize} THIS DOCUMENTATION IS PROVIDED BY THE TRANSLATOR ``AS IS'' AND ANY |