1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
151
152
153
154
|
\documentclass[a4paper,twoside,final,12pt]{article}
\usepackage[T2A]{fontenc}
\usepackage[cp1251]{inputenc}
\usepackage{verbatim}
\title{Pravopis srpskohrvatskog jezika}
%\author{Zoran T. Filipovi\'{c} \\
% Jurija Gagarina 263/6 \\
% 11070 Novi Beograd, Srbija}
\usepackage[english,serbian]{babel}
\def\dateserbian{%
\def\today{\number\day .~\ifcase\month\or
januar\or februar\or mart\or april\or maj\or
jun\or jul\or avgust\or septembar\or oktobar\or
novembar\or decembar\fi \space \number\year.}}
%\isopage[12]
%\spinemargin=0cm
%\textwidth=17cm
%\semiisopage[12]
%\medievalpage[12]
%\checkandfixthelayout
%\usepackage{multicol}[1999/05/25]
\usepackage[colorlinks,linkcolor=red,citecolor=black,
urlcolor=magenta,bookmarks,bookmarksopen]{hyperref}
\hypersetup{pdftitle={Pravopisna pravila srpskohrvatskog jezika},
pdfauthor={Zoran T. Filipovic},
pdfsubject={Uputstvo za prelom reci na kraju reda (hyphenations)},
pdfkeywords={prelom, reci, hyphenation},
pdfpagelayout={TwoPageRight},
pdfstartview={Fit}
}
\columnseprule=0.4pt
\usepackage{serhyplist}
\begin{document}
\frenchspacing
\maketitle
\selectlanguage{serbian}
\section{Pravopisna pravila}
\subsection{Pisma srpskohrvatskog jezika}
\begin{enumerate}
\item{U srpskohrvatskom jeziku\footnote{Ovaj dokument je u potpunosti, bez ijedne
izmene, preuzet iz knjige: Pravopis srpskohrvatskog jezika, \v{S}kolsko izdanje.
Izdava\v{c}: Matica Srpska i Matica Hrvatska. Re\v{c}i ispisane \textsl{kurzivom} su napomena
data od strane Zorana Filipovi\'{c}a.} pi\v{s}emo:}
\begin{enumerate}
\item{\'{c}irilicom}: \\ , , , , , , , , , , , , ,
, , , , , , , , , , , , \\ , , , ,
\item{latinicom}: \\ a A, b B, c C, \v{c} \v{C}, \'{c} \'{C}, d D, d\v{z} D\v{z},
{\dj} {\DJ}, e E, f F, g G, h H, i I, \\ j J, k K, l L, lj Lj, m M, n N, nj Nj,
o O, p P, r R, s S, \v{s} \v{S}, t T, \\ u U, v V, z Z, \v{z} \v{Z}
\end{enumerate}
Oba ova pisma imaju po 30 slova, od kojih svako ozna\v{c}ava po jedan glas. Jedino se
slovom \em r \em, i u \'{c}irilici i u latinici, pi\v{s}e glas \em r \em ne samo kao
suglasnik ve\'{c} i kao samoglasnik, u svim polo\v{z}ajima gde ima vrednost samoglasnika:
\begin{enumerate}
\item{u sredini re\v{c}i izme{\dj}u suglasnika \em (brvo, brz, drvo, krv, Hrvat, Srbin,
trn) \em}
\item{u po\v{c}etku re\v{c}i ispred suglasnika \em (rvati, rzati, rt)\em }
\item{na kraju re\v{c}i iza suglasnika \em (o\v{s}tro, satro) \em }
\item{ispred samoglasnika \em o \em koje je postalo od \em l \em \em (opro, otro, prostro,
umro) \em }
\item{iza samoglasnika koji se nalazi na kraju prvog dela slo\v{z}ene re\v{c}i kad njen
drugi deo po\v{c}inje glasom \em r \em iza koga dolazi suglasnik \em (zar{\dj}ati, porvati,
sur\v{z}ica) \em }
\end{enumerate}
%\end{enumerate}
%\begin{enumerate}
\item{U \'{c}irilici se svaki glas pi\v{s}e po jednim znakom. U latinici se tako{\dj}er
po jednim znakom pi\v{s}u svi glasovi osim \em d\v{z}, lj \em i \em nj \em, koji se bele\v{z}e
kao dva znaka: ljudi, njiva, srd\v{z}ba (\'{c}iril.: , , )
Od re\v{c}i u kojima se u latinici slova \em d\v{z}, lj \em i \em nj \em, \v{c}itaju
kao jedan glas treba razlikovati slu\v{c}ajeve gde se tim slovima ozna\v{c}avaju
skupovi od po dva glasa, npr: \em nad\v{z}iveti, injekcija, konjugacija \em (\'{c}iril.:
\em , , \em ).}
\item{U srpskohrvatskom knji\v{z}evnom jeziku i skupovi glasova se u pojedinim re\v{c}ima
pi\v{s}u onako kako se izgovaraju: \em potpetica, napretka, svadba, i\v{s}\v{c}eznuti\em. I
to na\v{s} pravopis \v{c}ini \textsl{fonetskim}.
Ali se u dodiru dveju susednih re\v{c}i svi glasovi pi\v{s}u onako kako se izgovaraju
kada se svaka re\v{c} posebno upotrebi: \em pod petom, pred ku\'{c}om, s njim, bez njih, \em
a ne: \em pot petom, pret ku\'{c}om, \ldots \em Gdekad, iz odre{\dj}enih razloga, i u
zasebnim re\v{c}ima odstupamo od \textsl{pisanja prema izgovoru}.}
\end{enumerate}
\subsection{Rastavljanje re\v{c}i na kraju retka}
\begin{enumerate}
\item{Kada u pisanju (ili pri \v{s}tampanju) cela re\v{c} ne mo\v{z}e stati u retku u kome
je zapo\v{c}eta, onda se jedan njen deo prenosi u slede\'{c}i redak, a na mestu gde se
re\v{c} prelama pi\v{s}e se crtica (-). Pri tome treba imati na umu:}
\begin{enumerate}
\item{Znak za rastavljanje re\v{c}i na kraju retka stavlja se izme{\dj}u samoglasnika
(kada se vi\v{s}e njih na{\dj}e jedan do drugog) ili iza samoglasnika a ispred suglasnika:
\em de-onica \em ili \em deo-nica, \em \em moli-oci \em ili \em molio-ci, \em
\em ja-ukati \em ili \em jau-kati, \em \em li-va-da, ma-li-na, ve-tar, \v{c}i-ta-ti,
dr-\v{z}a-ti. \em}
\item{Jedan glas, i kad je to samoglasnik, ne treba prenositi: nema potrebe rastavljati
re\v{c}i: \em de-o, ka-o, izgore-o. \em Pogotovo nije dopu\v{s}teno prenositi ni pojedine
suglasnike ni skupove suglasnika; ne mo\v{z}e se rastavljati npr.: \em du\v{z}nos-t, \em
ili \em du\v{z}no-st, \em \em perfek-t \em ili \em perfe-kt.\em }
\item{Ako se u sredini re\v{c}i nalaze suglasni\v{c}ki skupovi, u pisanju se znak za
preno\v{s}enje mo\v{z}e slobodno stavljati ili ispred celog suglasni\v{c}kog skupa
ili izme{\dj}u pojedinih suglasnika: \em ze-mlja \em ili \em zem-lja, \em
\em sta-klo \em ili \em stak-lo, \em \em pti-\v{c}ji \em ili \em pti\v{c}-ji, \em
\em se-stra \em ili \em ses-tra \em ili \em sest-ra, \em \em va-tra \em ili
\em vat-ra, \em \em kompa-ktno \em ili \em kompak-tno \em ili \em kompakt-no\em.
Ipak se ne preporu\v{c}uje da se suglasni\v{c}ki skupovi koji su te\v{s}ki za
izgovor celi prenose na po\v{c}etak novog retka, nego je bolje rastavljati:
\em bor-ba, tram-vaj, brat-stvo, \v{s}kol-ski, ljud-ski, srod-stvo. \em }
\end{enumerate}
\item{U latinici nije dopu\v{s}teno znak za preno\v{s}enje stavljati izme{\dj}u dva
znaka kojima se pi\v{s}e jedan glas, nego se rastavlja: \em sa-njati, po-lje, ho-d\v{z}a \em
(a ne: san-jati, pol-je, hod-\v{z}a).}
\item{Ni u stranim se re\v{c}ima kada se pi\v{s}u izvorno znak za rastavljanje ne stavlja
izme{\dj}u slovnih znakova kojima se pi\v{s}e jedan glas, nego se oni rastavljaju na
ovaj na\v{c}in: Goe-the, War-szawa, Bau-delai-re, Ko-chanowski, Wa-shington.}
\item{Kada se u slo\v{z}enim re\v{c}ima sa sastavnim delovima koji se lako raspoznaju
na{\dj}u dva suglasnika, jedan na kraju prvog a drugi na po\v{c}etku drugog dela
slo\v{z}enice, rastavni znak se stavlja izme{\dj}u njih: \em ras-poznati, raz-rez,
iz-voditi, iz-vor, pod-metnuti, \em itd.
Ali ako se granica izme{\dj}u sastavnih delova slo\v{z}enica ne raspoznaje, onda se i one
rastavljaju kao proste re\v{c}i: \em ra-zumeti, o-bu\'{c}i, o-teti, u-zeti. \em}
\item[Bele\v{s}ka.]{--- Ako treba rastavljati poluslo\v{z}enice na onom mestu gde su
spojene crticom, crtica se stavlja i na kraju prvog i na po\v{c}etku idu\'{c}eg retka:
\begin{flushright}
Bilo-\\
-gora \\
\v{S}ar-\\
-planina \\
Smail- \\
-aga \\
Ivani\'{c}- \\
-grad
\end{flushright}
}
\end{enumerate}
\end{document}
|
